Ознаке


Rodion TR

Sledeći tekst je moj prevod teksta koji je napisao jedan zapadni umetnik koji živi u Japanu i ovde ga objavljem sa dozvolom autora. Mišljenja sam da je tekst veoma primeren kako vremenu epidemije u kojem živimo, tako i dogadjanjima u Srbiji koja izazivaju uzbudjenje i emocije kod mnogih. Stoga se nadam da će bar nekom biti koristan i inspirativan.

Fujita Issho, čije ime  će krajem njegovog života verovatno biti  izjednačeno sa imenima kao što su Suzuki Daisetsu i Suzuki Shunryu, započeo je svoju „Savremenu lekciju o Zazenu“ rečima koje začudjući pripadaju jednom zapadnom misliocu. To su bile reči iz Pascalovog dela “Pensées”.  Ovim je Fujita otvorio svoju knjigu o Zen meditaciji:

“Dok mislimo o svim različitim neočekivanim iznenadjenjima, svim teškoćama i opasnostima bilo u sudskoj dvorani ili u ratu, i svim sukobima i strastima koje se iz toga radjaju, često sam umeo da kažem da je ljudska nesreća u biti uzrokovana samo jednom jednostavnom stvari. Nesreća dolazi od činjenice da ljudi ne umeju da jednostavno miruju u svojim sobama.“

Sposobnost, ili nesposobnost da, da budemo mirni od strane francuskog fizičara na jedan baš zen način. A u odnosu na naše stanje da budemo dobro, pomogla je Fujiti da se pomeri ka „suprotnoj“ strani Mebijusove trake stvarnosti i otvori negativnu dimenziju za naše mogućnosti. Koristeći još jednu zapadnu figuru on je predstavio samu suštinu Zazena: „Negativnu sposobnost“.    

Fujita je rekao:

” ‘Moć da mirujemo’ nije pozitivna, aktivna silu ‘ja činim nešto’. To može da postoji samo kao negativna, pasivna  sila da ‘sam prestao da činim nešto’, ‘ ne činim ništa’. “  

Engleski  pesnik romantizma John Keats je sročio frazu „Negativna sposobnost“ opisujući je kao „negativnu silu koja nam omogućuje  prevazilaženje pobude da istražimo činjenice i razloge i daje sposobnost da smireno ostanemo prisutni u neizvesnosti, nedoumici i dvoumljenju.

Možemo da o onome što Keats opisuje kao „Negativnu sposobnost“ kao tačno onome što je „Moć da se bude smiren“. Smireno ostajući prisutan u neizvesnosti, nedoumici i dvoumljenju. I ova moć je ključ za sreću i ljudsku kreativnost.  Ipak, unatoč tome to nije nešto što nas podučavaju u savremenoj školi i društvu. Pasivna, negativna sila, negativna sposobnost nije nešto što vrednuje  savremeno društvo zasnovano na „a šta možeš sad da uradiš“, pokaži nam šta možeš“, „zašto si tako opušten? Uradi nešto!“, „A, u redu, mogu to da uradi, dakle skroz sam kako treba. Dakle idem da to i uradim“, Mrdni bulju! Uradi nešto! i slično. Mi smo stalno pod trajnim pritiskom da napravimo sledeći korak.  

„Negativna sposobnost“ predlaže nam da se okrenemo ka drugoj polovini postojanja, pasivnoj strani i vidimo šta od toga može da se zgodi.  Ne šta mi možemo da uradimo u svetu, nego šta može da se pojavi iz sveta. Ne samo da se udahne u svet, nego i da svet izdahne. Ne samo da zgrabimo, nego i da pustimo.

Na slici je Yokoyama-Roshi u Zazen meditaciji – u najuzvišenijoj pojavi koju ljudsko telo može da zauzme – sa natrpisom koji visi u pozadini i koji kaže 「坐相降臨」: “Zazen je jedinstvo sa Univerzumom.  Ostatak (sedeće  坐相) je sam Univerzum. Ja postaje Univerzum koji se spušta u sedenje sitting, sa dolazećim (降臨) kao da dolazi sa neba od snežnih planina. 坐相降臨 je dolazak do sedenja/mirovanja. Mi mislimo da radimo  Zazen (sedenje/mirovanje), ali u stvarnosti Univerzum je taj koji to izvodi.

Mirujte da Univerzum može da miruje u vama.

U ovom trenutku divljanja pandemije kada su svi u svojim domovima u bolnom grču nemogućnosti da učine bilo šta, ono što možemo je da shvatimo kako se Univerzum pokreće kada mi prestanemo da činimo stvari, kada koristimo našu negativnu sposobnost da pustimo univerzum da se ispolji u nama i da pokažemo drugim ljudskim bićima kako da načine korak tamo gde kretanje univerzuma samo sa sobom pleše.