O pomahnitaloj mudrosti i da li su Gurui i lame baš uvek dobri?

Ознаке

divlja mudrost, duhovne zloupotrebe, Hare Krišna, Indijski plesovi, ritualni seks, slobodna ljubav, Tantra, tantrički seks, zen, žrtve sekti

Sogjal Rinpoće (1947 — 28. avgust 2019) bio je tibetanski Dzogćen Lama. Osnovao je mrežu budističkih centara u 23 zemlje i autor je knjige Tibetanska knjiga života i smrti koja je prevedena i objavljena i kod nas u izdanju Loma, 2001. godine.

Sogjal Rinpoče je bio veoma cenjen tibetanski lama, lični prijatelj Dalaj Lame, sećam se jedne slike na kojoj su on, Dalaj Lama i Karla Bruni-Sarkozi, koja je tada bila prva dama Francuske.

No, ipak su oko njega postojale kontroverze još od  sredine devedesetih, čak i sudski spor zbog tužbe za seksuano zlostavljanje. Situacija je eskalirala jula 2017. godine kada je osam njegovih najbližih učenika, koji su sa njim bili više decenija, poslalo pismo na dvanaest stranica njemu, Dalaj Lami, nekim starijim i uglednijim lamama, kao i njegovim učenicima koji su bili deo Dzogćen mandale. U pismu optužili su Sogjal Rinpočea da je izdao njihovo poverenje, fizički, emotivno, mentalno i seksualno zlostavljao učenike, kao i da ih je  materijalno koristio da bi zadovoljio svoje potrebe za luksuzom, što je sve brižni prikrivao i gradio o sebi sliku kao o mudrom i brižnom učitelju.   Sve ono što je usledilo nakon toga duboko je podelilo tibetansku budističku zajednicu. Dalaj Lama je kritikovao njegovo ponašanje,  a Francuska budistička unija suspendovala je članstvo njegove budističke organizacije, ali nisu svi budisti to prihvatili. Neke ugledne lame su bile mišljenja da je za one koji su dobili abišeku (inicijaciju) i tako stupili na put budizma, kritikovanje postupaka Sogjal Rinpočea, makar i privatno, a kamoli javno, kršenje samaje (budističkih zaveta koji se daju tokom abišeke).  Jednu takvu odbranu Sogjal Rinpočea, moja omiljena žena lama i učenica Namkai Norbua, Tsultrim Alioni, nazvala je odvratnim nepošovanjem koje uopšte ne iznenadjuje.

Jedan od argumenata na kojima su se takve odbrane zasnivale bilo je pozivanje na „ludu, odnosno pomahnitalu mudrost“. Pomahnitala mudrost, delom se to poistovećuje sa onim što se u gnosticizmu naziva „divljom gnozom“, odnosi se na takozvano božansko ludilo, odnosno teiamaniju, pojavu koju po pravilu prati veoma ekscentrično, pa čak i za opšte prihvaćene društvene standarde neprihvatljivo ponašanje. Sveti Simeon iz Edese, svetac iz šestog veka kojeg su nazivali i Sveti Simeon Luda, verovatno je prvi jurodivi, kako se ova pojava naziva u pravoslavlju.Sveti Simeon je nakon godina života u pustinji došao u grad tegleći sa sobom leš mrtvog psa kojeg je našao na djubrištu, u crkvi je tokom liturgije pogasio sveće gadjajući žene orasima i počinio razna druga iracionalna dela. Ismevali su ga, tukli no i pored toga propovedao je  Jevandjelje i isceljivao molitvom bolesne.

Ja sam, recimo, veoma sklon da u nultoj karti tarota, koja se zove Luda, vidim motiv Svetog, jurodivog radi Hrista,  Simeona. Tarot se može tumačiti biblijskim motivima, kao slikovna priča inicijacije na hrišćanskom putu, veoma verovatno su dosta simbola i takvog porekla, simbola, samo izbegavajte knjigu Tarot for Christians: Lessons from Christ’s Fool (Mystic Ways Books, juni 2012) koju je napisao nadbiskup Vin Vagner, budući da je izuzetno površna i predstavljala mi je veliko razočaranje. Motiv psa, koji je doduše živ i vuče figuru na karti, sreće se još pre Marseljskog tarota, još na Mantegna Taroki kartama štampanim 1465. godine. Mnogo kasnije, u drugoj verziji tarota koju je Vejt uradio, figura na karti Luda ima na sebi 5 rana koje odgovaraju Hristovim ranama. Motiv pet rana Hristovih, samo u vidu pet mlazova krvi iz pet rana, sreće se na karti As Pehara, koja simbolično odgovara Svetom Gralu. Ovih pet mlazova uz pet rana napajaju Dušu. Nije teško izvući zaključak da je Vejt kartu Luda vezivao za Hristov duh, a ako se uporedjuju različite karte i simboli na njima svašta se može pronaći. Recimo da ružu koju luda ima u ruci, ima i smrt samo na svojoj zastavi. Mnoge tu postoje misterije, ali je ono što je meni interesantno to da postoji mogućnost da je  Vejt možda bio inspirisan motivom Svetog Simeona, Svete Hristove Lude. Zapravo, Hrista nazivaju raznim imenima, a malo je poznato da postoji i tradicija da ga nazivaju „Svetom Ludom“, jedan od proponenata te ideje je i Piter Fan, vijetnamski katolički biskup i član Federacije azjskih biskupa, koji zastupa morosofiju, odnosno „blesavu mudrost“. Da li je ptorebno da kažem da je Racinger, dok je bio kardinal, izjavljivao da je glavna doktrinalna opasnost po veru azijska negativna teologija?

Poseban oblik „božanske ludosti“, meni veoma zanimljiv,  sreće se u Baul tradiciji u Indiji. U pitanju je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, sa uticajem budizma, koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan baš ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Bauli put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a u praksi su veoma bliski vaišnavskoj tantri koja se bavi odnosom Rade sa Kaalom, njenim ljubavnikom koji je Krišna. U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul je put materijalizma i Bauli radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Parvati Baul, vodeća Baul muzičarka i pripovedačica, slika je objavljena u skladu sa Creative Commons licencom

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske energije. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja slog Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a slog Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Prevod:

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Znači, božije ludilo je prisutno i veoma cenjeno u skoro svim religijama (grčki i rimski paganizam, hinduizam, islam…). Od modernih tibetanskih majstora za pomahnitalu mudrost vezuje se Čögjam Trungpa.

Po njegovim vlastitim rečima „pomahnitala mudrost“, ješe čolva na tibetanskom, ključna je za razumevanje Padmasambavinog postignuća. Padmasambava je inače bio Drugi Buda i on je uspostavio Vadjrajana učenje na Tibetu. Po Čögjam Trungpi luda mudrost nije vezana za psihoze, ili za uobičajena ludila ili mentalne poremećaje. Ona je stanje koje direktno izvire i realizacije, prevod sa tibetanskog doslovno znači haos praiskonske mudrosti, pa tako ni ne pravi kompromise sa dualnošću. Opis ovog stanja je da se mudrost izmakla kontroli i podivljala, što je negde i odnos koji institucionalizovane religije kao politizovane strukture, imaju prema autentičnoj realizaciji.

Pagal Baba

Guru koji je tantru poslao na zapad preko našeg Guruazvao se Pagal Baba. Baba je počasno ime koje se daje mudracima, a znači i otac/deda, ali i stari mudrac, dok reč Pagal znači ludak. Ošo je takodje bio učenik jednog drugog Pagal Babe, obojica su bili iz iste tradicije.  Zanimljivo je pročitati šta je sve o Pagal Babinom nekonvencionalnom i nenormalnom ponašanju on rekao u svojoj knjizi  Glimpses of a Golden Childhood. Obojica Pagal Baba definitivno se nisu ponašali normalno, po standardima društva, ali su obojica i bili realizovani Gurui.

Stvar je u tome da zapad ima idealizovani stav o istoku i da je potraga za duhovnošću  u stvari neretko samo pokušaj da se ostane u zoni udobnosti i da se stvori o sebi utisak koji neko želi da ostavi kao o „duhovnoj“ osobi. Takodje, zapad najčešće ima potpuno nerealan stav o istočnim majstorima, idealizujući ih i tretirajući kao nekakve nadljude koji su nepogrešivi i koji su uvek dobri i ljubazni. Dobrim delom za to je kriva teozofija koja je napravila jako puno štete i pogrešnih razumevanja na zapadu, otvorivši vrata za različite manipulacije i zloupotrebe.

Zapravo, ljubaznost je nešto što se na istoku može, ali i ne mora, razvijati. Dobar deo jogija i Gurua su zapravo veoma često veoma neprijatni, baš kao i zen majstori. Učitelji koji se predstavljaju kao „dobri“ veoma često su manipulatori. Učitelj ne može da bude dobar, zato što se svaka dekonstrukcija ega doživljava kao opasnost i nešto veoma neprijatno.  Majstor mora nekog isprovocirati. Različite kulture to različito doživljavaju. Pre nekih desetak godina u Srbiji je bio zapadni zen monah koji je dugo godina živeo u Aziji. Prijatelj i ja smo otišli da slušamo predavanje. Pola predavanja je monah pričao o tome kako se veverice plaše, a pola je psovao i vikao. Možda to šokira u nekim drugim zemljama, ali nama dvojici koji živimo ovde gde su psovke i nasilje svakodnevica u medijima i gde to vidimo na ulici, na pijacama i po javnim ustanovama, to nije ni malo šokantno. Poštujem zen, poštujem tog monaha, ali delovalo je kao da se negde izgubio u kulturnim različitostima. Tih dana sam, zahvaljujući internetu, konačno uspeo da nadjem i pogledam istorijski snimak gostovanja Sex Pistols kod Bil Grandija, koji su tu uleteli na frku budući da su Queen bili otkazali u poslednji čas. Sve što sam ja tu video šokantno nije bila grupa zbunjenih klinaca, već pijani voditelj. Nas ovde čak ni emisija u kojoj su gosti bili Jelena Tinska i Dušan Prelević-Prele, koja se može okarakterisati kao skandal, nije šokirala. Šokantniji mi je bio jutarnji program kod Baneta Vujašinovića gde su gosti bili Miroslav Ilić i neki japanski IaiDo zen mačevalac, gde je on demonstrirao tehniku, a ovi se pitali šta on to radi i delujuči dibidus pijano mu nudili „kau čiz from maj Mrčajevci“  Zato me manite priča o dobroti i ljubaznosti, pitanje tehnologije kako se radi sa svešću u velikoj meri odredjeno je kulturnim nasledjem i dominirajućim društvenim normama.

Fotografija penisa sa zida u Butanu, autor Kandukuru Nagardjuna; objavljeno u skladu sa Creative Commons licencom

Čögjam Trungpa je dolazio iz duhovne linije povezane sa Dompibom, poznatim indijskim MahaSidom, sa jedne strane i sa druge sa Drukpa Künlekom, takozvanim „ludim jogijem“  koji je konertovao Butan u budizam i bio poznat po tome što je voleo žene i alkohol. Crteži penisa koji se vidjaju kao grafiti po Butanu  imaju veze sa njegovim kultom o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova na ovom blogu.

I Dompiba i Drukpa Künlek su bili poznati po svom nesvakidašnjem ponašanju i načinu podučavanja, isto kao i sam Čögjam Trungpa. Za njega budistička samilost nije bila ljubaznost, kako to mnogi misle da jeste, već je to biti kreativan kako da nekog probudite. Pri tome, stalno je skretao pažnju studentima da ga ne imitiraju. Druge lame su učenicima govorile da ne mogu da ga imitiraju, ili razumeju, dok nisu u stanju njegovog uma, a videli smo ranije da je on sam govorio da je takvo ponašanje rezultat direktnog izviranja iz realizovanosti.

A metodi mu jesu bili veoma neprijatni. Umeo je da naredi da provale u sobu para koji je došao na seminar, da ih na silu dovedu i skinu do gole kože pred svima. Da li Tibetanci preziru zapadnjake, ili smatraju da su zapadnjaci previše arogantni i sirovi tako da im se ego mora rušiti brutalnom silom, ili smatraju i jedno i drugo, pitanje je na koje ja nemam odgovor. Ali je po njihovim vlastitim svedočenjima jasno da su za njih svi zapadni putevi, bili duhovni ili oni koje pruža psihologija, u redu sve dok ruše ego zapadnjaka. A sve što je maskirano u budistički omot i koristi budistički rečnik, ako to ne radi za njih nije pravi put.  Zapravo i samo korištenje izraza ego nije budističko, budući da takav koncept ne postoji u budizmu. U budizmu postoji ideja o neznanju sebe, tj ko smo/šta smo. Mi projektujemo ideju ko smo, a to je lažno ja i ne postoji, na realnost i onda živimo lažni život. Um to lažno ja onda tretira kao bitno, u odnosu na druge, iz čega se radja sebičnost.

Duhovni sistemi razbijaju naše lažne predstave o onome šta jesmo i šta svet oko nas jeste. Ne lome nas kao nas. Ideja da neko kod nekoga nešto lomi može biti veoma opasna i može da u stvari uvede u zloupotrebu i dominaciju nad nekim, što nije budjenje te osobe, nego porobljavanje.  Kada se neko optuži da ima „veliki ego“ to se obično odnosi na to da taj neko smeta zato što je sposoban, jaka je ličnost i može da postigne nešto što osoba koja ga za to ne može i onda pokušava da diskreditacijom skloni osobu koja ugrožava njen vlastiti ego. Lideri koji to koriste su zapravo slabi i loši lideri, kojima je oko njih potreban mediokritet još slabiji i lošiji od njih, kako u svojoj nesposobnosti ne bi bili ugroženi. Dok se neko ne suoči sa tim ko stvarno jeste, bitno je kod učenika izgraditi zdrav samsarični ego koji čuva učenika sve dok je vidljiv i pod kontrolom. To je Ošo govorio, to govori i tantra, to govore i neke tibetanske lame i to je deo objašnjenja kada ja kažem da mi idemo kroz materijalizam.

Da li su Čögjam Trungpa i Sogjal Rinpoče bili potpuno realizovani i da li je to što su radili bio spontani rezultat njihove vrhunski realizovane svesti? Nisam neko ko je u stanju da na to da odgovor, a i nakon smrti je bilo puno različitih mišljenja i u samom tibetanskoj zajednici. Ako ćemo iskreno, sam Dalaj Lama je rekao da nije kompletno realizovan. Razlika izmedju tibetanske i indijske tantre je da ova potonja poznaje koncept Đivanmukte, tj nekog ko je potpuno oslobodjen dok i dalje boravi u telu. U tibetanskoj tantri nisam siguran da li i jedna škola to uopšte prihvaza kao moguće. Ali danas je to jako retko i jako teško, pa ipak to jeste argument kojim se opravdaju mnoga antisocijalna i kriminalna ponašanja raznih lažnih gurua, da sad ne pominjem imena. Možemo se svi složiti da se božija dela ne mogu komentarisati budući da su ljudei nesposobni da ih razumeju. Izgovor da je neko Bog, ili da radi pod uticajem Boga, neke više mudrosti ili šta već drugo u istoriji često je korišten da se opravdaju raznorazne nepodopštine.  Kako onda neko dodje do toga da je stvarno božanski inspirisan da uradi baš ono što je potrebno?

Na primer na sledeći način. Krija Šakti je moć delovanja, ali nju ograničava društveno okruženje svojim normativnom. Dobro i loše kao karakterizacija nekih akcija predstavljaju karma-malu (nečistoću delovanja) gde se neka delovanja vide kao dobra (šuba), a neka kao loša (ašuba). Samo to verovanje neke aktivnosti odredi kao karmičke, što kasnije vodi do vezanosti za ciklus patnje.
Osoba koja je društveno uslovljena pravilima koja društvo propisuje, radi ono što su joj rekli da je dobro, a šta su joj rekli da nije dobro izbegava. Takva osoba je društvena programirana.
Tantrik prvo dobro intelektom dovede u pitanje sve što su mu rekli da je dobro, ili nije, pa tek onda kad dekonstruiše društveni normativ, sluša svoj unutraćnji glas iz dubine. Dakle prvo razmišljati, pa iz stanja praznoće i mira pustiti da Glas kaže šta je potrebno da se uradi u nekom trenutku. Zato i postoji meditacija, da možemo da budemo u neuslovljenom stanju Uma.
Vigjana Bairava Tantra krije mnoge tajne, stih 77 govori o tome kako se pomoću 5 mudri ispoljava Vrhunska Svest, kroz trenutak intuitivne svesnosti. U tom smislu intuicija je način za Realnost da nas uputi šta i kako je najbolje da radimo.
Šta je intuicija i odakle dolazi? ParaDevi, kao vrhunsko tantričko božanstvo, oličenje je pratibe, tj Kundalini Šakti koja je povezana i sa intuitivnim uvidom i sa instinktima i sa kreativnim impulsom koji neko zove inspiracija. To je, te tri stvari, suština božanskog ženskog principa i moći kundalini.

Znači za takvo „vodjstvo“ potrebno je ozbiljno stanje svesti. Da li su pomenute Lame bile stvarno u takvom stanju da su mogli da nastupaju sa stanovišta božanske mudrosti? Dalaj Lama je tu bio veoma jasan. Po njemu pomahnitala mudrost mogu da praktikuju samo još poneki MahaSide koji su visoko realizovani i da danas možda postoji svega par takvih praktičara u himalajskim pećinama.

Mi znamo ko smo mi i ko je ko, ali gledamo svoja posla. U tantri je seks između učitelja/učiteljice i učenika nešto što je dozvoljeno i što je deo, ili može biti deo, sistema, ali to se zna unapred. Oni koji u to ulaze se unapred slažu sa time, zato što znaju da se to može desiti. U tantri oralni seks nije samo seks, u muški ud se priziva Rudra, tako da je to u stvari smirivanje besa Rudre. Ali to ne znači da je svaki poziv joga Gurua da mu to učenice urade baš to. Ja ne bih isključio da su neki joga Gurui koji su bili centar seksualnih skandala radili baš to, ali to što su oni pored joge ušli tajno u tantru nema veze sa njihovim joga učenicima. U jogi nema seksa i ako neko ulazi u sistem u kojem očekuje da se poštuje celibat onda ta osoba u to ulazi očekujući da neće biti seksa niti da će joj to neko ponudiri. Zato je to različito, u tantru ulaze oni koji nemaju problem sa seksom i kojima je to čak životni stil. U jogi to ne mora biti tako. A uostalom, ni u tantri to nije zagarantovano. Postoje tajne mudre koje tantričke žene pokažu muškarcima, odnosno obratno, mudre koje muškarci mogu da pokažu ženama, na koje se odgovori drugim mudrama ako neko pristaje. Dakle tu je stvar veoma konsenzusna i nema zloupotreba i nasilja. Zato samo svima savetujemo da budu oprezni i da postupaju što pametnije u svojim izborima i u onom na šta pristaju, a na šta ne. Đai Ma!

Ko je bio Patandjali?

Nage su od materijalnih bića poslednji koje su prevarila božanstva hindu panteona. Kada je Asura Rahuketu pokušao da pije nektar, nakon Samudramantane, Višnu mu je svojom Sudaršana čakrom presekao vrat kako amrita ne bi prošla njegovo grlo i Rahuketu je od tada podeljen na Rahua i Ketua, koji su postali mesečevi čvorovi u djotišu.  Glava je ostala besmrtna zadržavajući sećanja, ali je telo umrlo.

Višnu sa Sudaršana čakrom

Nage su mogle da piju nektar i ako bi pao na svetu darba travu, što je razlog zašto su po legendi zmijama jezici postali račvasti kako bi u tome bile onemogućene. Treći primer, ali ne i poslednji zato što ih ima još jako puno, kako vedska božanstva sprečavaju Nage da postignu besmrtnost jeste priča o Kralju Naruši. Njega ljubomorni Indra nije pustio na nebo. Postoji izvesna gnostička paralela izmedju odnosa Naga i bogova u Raju sa Adamovim i Evinim padom iz Raja, ali to je neka druga tema i tu bi mogli da pričamo o etiopskoj Knjizi Enoha, kao i o tome da je Etiopija nekad bila poznata kao „zemlja Naga“, pri čemu njihovi kraljevi nose ime Nagaš što je povezano sa rečju Naga. Filostratus je navodio da je Etiopija bila indijska kolonija i tu postoje razne druge povezanosti sa Nagama, ali kako rekoh to je neka druga tema. A tema sada je da  Nage jednostavno još uvek čekaju na besmrtnost u kojoj Devate uživaju.

Nage imaju uticaj na ljudski rod. Mira Alfasa, Majka Šri Aurbindovog ašrama, bila je u jednoj od prošlih inkarnacija Kraljica Elizabeta I. Za vreme njene vladavine počeo je uticaj okultnog i astrologije na britansku imperiju i formiranje tajnih društava, a britanska kraljevska porodica došla je pod uticaj baš Naga.

Na sanskritu iste reč imaju više značenja i izraz Naga znači i zmijsko božanstvo i smrtni čovek.  Drevni Rišiji koji su poštovali Asure su kreirali ljudsku rasu i nakon kompletiranje tog velikog vremenskog razdoblja, koje se zove kalpa, kad se ljudska rasa pojavila, oni su se povukli sa materijalnog plana i postali Naga Bogovi. U tom smislu ljude su kreirale Nage, a ljudski zadatak je da kreira novu rasu pre nego se i čovečanstvo povuče iz materijalnog sveta. Tada će ljudska rasa postići besmrtnost, jer besmrtnost i jeste cilj tantrika. Ne prosvetljenje, već baš besmrtnost. Kada se to desi za tu novu rasu svet u kojem će živeti biće mitija, kao što je i za nas svet u kojem živimo mitija. Mitija je jedan od najvažnijih koncepata Advaite i znači da ovaj svet u kojem živimo nije stvaran svet, dakle nije objektivna realnost. Za tu rasu mi kao ljudi ćemo biti Bogovi i realnost, a svet u kojem će živeti biće virtuelna iluzija. Iznad njih biće stepenica našeg sveta, kao što i iznad našeg postoji stepenica gde su naši stvoritelji Nage. Stvoritelji stvaraju nove stvoritelje i tako u nedogled i teško je reći koliko ima takvih stepenica iznad nas. Ali pošto je Atma nekad bila sa četiri sloja, posle sa pet, da bi danas bila jedanestoslojna, pri čemu reč kalpa (कल्प) znači i u neku ruku simulacija, a kodni joj je broj 11, veoma je verovatno da se pre nas dogodilo 10 kreacija, od kojih je svaka bila kalpa unutar kalpe, tj simulacija unutar simulacije.

Patandjali  kao poluzmija

Nage ne potiču od Arijevaca i njihove kulture, dakle one su pre-arijevska božanstva i zato ih ne smatraju plemenitima, več narodnim bićima.  Tim pre je za vedantiste šokantna činjenica da ljude nisu stvorile Deve već Nage.

Postoji 12 različitih vrsta Naga i one se prilično precizno podudaraju sa 12 astroloških kuća, po onome što rade i što odgovara značenju astrološke kuće.

Naga koja je prisluškivala razgovor Šive sa Parvati gde je on njoj obelodanio tajno učenje joge je  uhvaćena u tome i kažnjena je od strane Šive da to znanje prenese ljudskom rodu. Zato je ta Naga preuzela ljudski oblik i pred ljudima se pojavila kao Patandjali.  Ili drugim rečima inkarnirala se u Patandjalijevom telu.

Postoje priče u Indiji o potrazi za svecima i velikim jogijima koje su tražili na Himalajima, ali bi umesto njih našli skelete velikih zmija i ostatke zmijske kože oko njih. Što znači da su neki veliki jogiji u stvari bili Nage koje su se ljudima predstavljale kao ljudi kako bi ih podučavale jogi i tantri. Ovako podučava tantra i to je put ka ispunjenju ljudske svrhe. Adeš! Adeš! Adeš!

Mantra za tantrički seks

Čuli ste za tantrički seks? Ne, to nije ono što vam govore da jeste na „tantričkim radionicama“ koje se održavaju po Hrvatskoj i ponekad po Srbiji. Tantrički seks nije samo pojačana strast. On je i to, ali za tantrički seks je potrebno izgubiti svest u Božanskom i zato je to kosmički seks. Hoćete da prizovete Lalitu u telo vaše partnerke kako bi je zadovoljili? Mantra od 16 slogova koja se koristi kao mantra tradicije u Šri Vidji se na zapadu može svesti na mantru Aim Hrim Šrim Klim Sau. To je mantra koja se koristi za to.

Hrim otvara srce za Šrim, lunarnu energiju žudnje Klim, dok je Aim vrhovna Šakti mantra, ono što je za šaiviste Aum, dok Sau oslobadja nektar iz krunske čakre.

Dakle to je ono što vam je u osnovi potrebno za tantrički seks. Prvo se priziva Ganeša, zatim koristi pročišćenje Kali mantrom Hrim Krim Hum Kali, gde Hrim, opet, otvara srce, Krim preseca blokade energije i razbija energetske čvorove, a Hum širi pranu. Na kraju se koristi Durga mantra za zaštitu.

Seks nije glavna stvar u tantri, on je tehničko sredstvo. U tantri su glavne stvari jantra (crtež) i mantra (reči koje se izgovaraju).

Za pravilno izvodjenje mantre je potrebno, manje više, sledeće:

1) Mantra

2) Riši (onaj koji je napravio mantru)

3) Ćanda (model izgovaranja)

4) Devata (ime božanstva)

5) Bidja (glavni izvor moći)

6) Šakti (ona koja oživljava i pojačava mantru)

7) Kilaka (način otključavanja mantre)

Uz to se dodaju i njase, položaji prstiju na telu kojima se ti delovi energizuju (Riši njasa, Kara njasa i Hridajadi njasa, koji idu uz mudre (položaje prstiju kojima se prizivaju božanstva) i Djana (sliku božanstva na koju se kocentriše u Trećem oku). Sve to čini mantru uspešnom.

I to nije sve što je potrebno pre tantričkog seksa, sve u svemu tantrički seks je nešto drugo od onoga što pričaju raznorazni „tantrički“ učitelji (koji samo hoće novac ili da na prevaru dodju do seksa manipulišući naivnim zapadnim ženama), nije nešto lako i ne može se naučiti na nekoj vikend radionici.

Sai Baba iz Širdija, mantre i lečenje

Protekli vikend u Zrenjaninu je veoma uspešno održan festival posvećen Zdravom životu, a u organizaciji istoimenog zrenjaninskog društva.  Najpre sve pohvale za organizatorke koje su to izvele u veoma kratkom roku, sa minimalnim sredstvima, a izgledalo je kao da je iza toga stajala cela mašinerija ljudi, koja je to dugo pripremala i sa puno novca. Ljubav i posvećenost čuda čine, a za neupućene  Zdrav život je uz novosadsko udruženje Vrelo bilo jedno od prvih ekoloških  udruženja u Jugoslaviji i oba udruženja bavila su se zdravim životom i generalno alternativom.

Javni čas joge na festivalu

Tokom ta dva dana u Zrenjanin je imao priliku da vidi različite programe i predstavljanja raznih tehnika.

Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da su bili prisutni Mohandjijevi učenici koji jesu bili simpatični. Mohandji i ja smo se svojevremeno upoznali, ne shvatam ga previše ozbiljno iako on svojim učenicima očigledno puno znači i daje im nekakvu duhovnu satisfakciju, osećaj pripadnosti i suštine, odnosno neku nadu bila da je ona osnovana ili nije nebitno je, on je ono što je njima potrebno. Mohandji mi je u osnovi veoma simpatičan kao pojava  i to veoma i uvek sam ga doživljavao kao nekoga ko kao da je izvučen iz nekog dobrog filma. To je naravno plus, a ono što me je u stvari potaklo da sledeći tekst bude tema bloga jeste činjenica da se Mohandji u velikoj

Satja Sai Baba i Šivananda

meri povezivao sa pojavom Satja Sai Babe  do te mere da je svojevremeno kao svoju mantru, bar po informacijama od nekih njegovih učenica koje su mi pokazale mantru koje su dobile od njega ,  davao u stvari Satja Sai Babinu mantru u koju je umesto njegovog imena stavio svoje.

Da li je to još uvek mantra koju daje učenicima  ne znam, niti će išta što će dalje pisati imati veze sa njim, on je pomenut samo kao uvod u temu. Ovo što sledi je načelna priča o čudima bez da se odnosi ni na koga, sem što je naravno indirektno povezano sa Satja Sai Babom kao primerom kako se nešto ne radi.

Satja Sai Babu tretiram kao prevaranta i zločinca, prilično oštra izjava priznajem, kojeg je indijska vlada tolerisala zbog miliona dolara koje je donosio od turizma. I ne mislim da je imao ikakve veze sa Sai Babom iz Širdija na kojeg se pozivao.  Sai Baba iz Širdija je bio veoma veliki svetac, kod nas prvi put popularisan preko Meher Babinih sledbenika budući da je bio jedan od pet Učitelja koji su, po tom učenju, pripremali rodjenje Meher Babe i prihvatili ga kad je došao na svet.

Poreklo Sai Babe iz Širdija je nepoznato, a ime Sai dobio je kada je po drugi put došao u Širdi. Videvši ga lokalni sveštenik u hramu je uzviknuo Dolazi Sai i od tad je ostalo da ga tako zovu. Sai je reč koja označava duhovnjaka koji prosi za život, a može da znači i Bog. Ono što se ne zna je da je zapravo to ime u njegovom slučaju skraćenici oblik mantre jednog oblika Kali gde je ona u seksualnom odnosu na Šivi, koji je predstavljen kao leš.

To je česta tantrička poza budući da je tokom tantričkog seksa žena najčešće ili u krilu muškarca, ili na njemu budući da je u tantri žena dominantna.

Mantra ovog oblika Kali počinja sa Sa i završava se sa I. Sai je tako u stvari skraćeni oblik te mantre. Sai Baba iz Širdija je i umro na dan kada se slavi njen rodjendan, što samo ukazuje da ga je Majka uzela na svoj dan.

Devraha Baba

Postojao je jedan jogi u Indiji, Devraha Baba se zvao, koji je živeo preko 250 godina. Mnogi veliki političari, od Indire Gandi do Gorbačeva su dolazili da ga posete. Njegov dug život je bio posledica rada sa jednim od oblika Kali, ali i toga što je prakrikovao praksu koja se zove Kanda manda jogam.

To je jedna od najtežih praksi i rade je Agore. Radi se na leševima koji gore, dakle to je praksa koja se radi na grobljima, da bi se neko razdvojio od identifikacije sa svojim telom. Tokom ove prakse se sve uništava i ponovo gradi i jogini koji je rade nemaju strah čak ni od gubljenja delova tela. To znači da tokom njenog izvodjenja odsecaju svoje udove, nekad samo recimo stopalo i kad se tako odseca samo deo tela to se zove Eka kanda joga, koje onda bacaju u pogrebne vatre. Nakon 12 časova ti delovi tela se ponovo pojave iz vatre i sjedine sa ostatkom tela kako bi jogin „ponovo oživeo“. Zavisno od broja odsečenih delova tela menjajui se nazivi ove prakse, a samo najnapredniji su uspeli da odseku 9 delova tela, to se onda naziva Nava kanda joga, i uključuje i odsecanje i same glave.

Ova tehnika se radi tek nakon što je neko potpuno ovladao Kundalini šakti, a daje razne benefite uključujući da daje telo neranjivo i otporno na bilo koje oružje (iča maranam, odnosno moć da se umre po svojoj želji i to je ono što daje neranjivost). Ali najbitnija korist od ove prakse je depersonalizacija i uništenje lažnih identiteta.

Sai Baba iz Širdija je radio ovu praksu. To je bio deo čuda za koje je bio sposoban. Postoje dublje veze izmedju njega i Šri Vidje. Tako je jedinstvo Muslimana i Indusa nazvao DrarakaMai, po Draraki, Krišninom gradu.

Postoje sličnosti u njegovom koncipiranju DrarakaMai sa Lalita Sahasranamamom. Za Sai Babu DrarakaMai je bila sama Šri Mata i to je bila sasvim specifična forma Šri Vidje.

Sai Baba iz Širdija je izvodio mnoga čuda. Satja Sai Baba je to isto želeo i mogao je da materijalizuje stvari, sveti prah, satove i sl. Najpre, takva materijalizacija znači da se predmet sa nekog mesta u svetu prenese na ono mesto gde ga neko „mateirjalizuje“ sa ili bez svedoka. To znači da ako je stvarno neko nešto materijalizovao onda je to odnekud uzeto i to se onda ponekad i ponegde zove kradja.

Ja lično ne mislim da je on bio neko ko je falsifikovao čuda, za šta ga neki optužuju, već da je razvio te moći i po svemu sudeći da je voleo da se razmeće njima. Voleo je da upoznaje velike jogije i mistike i jednom prilikom, tokom jedne takve posete, kad je demonstrirao neke materijalizacije zatraženo mu je da materijalizuje neke sasvim odredjene stvari, ništa komplikovano, ali vezano za predmete koji se koriste u obožavanju Šive, a ne samo satove i sl. Sai Baba to nije bio u stanju da uradi i tom prilikom mu je rečeno da prestane sa daljim materijalizacijama i razmetanjima, što on naravno nije učinio.

Znači, ako bi uzeli da je tačno da je mogao da materijalizuje stvari hajde da malo razmotrimo kako se mogu postići takve moći?

Naime, priča se da  Sai Baba iz Širdija, koji je bio poznat i po moći materijalizacije i po sposobnosti da odseče delove svog tela koji bi mu psole izrasli i po mnogim drugim moćima, nije nikom dao Inicijaciju. Sa druge strane imao sam priliku da budem upoznat sa zanimljivim  mantrama od strane nekog ko je tvrdio da ima liniju prenošenja znanja tih mantri od Sai Babe iz Širdija. Da li je to tačno ili ne, pitanje je. Sam Sai Baba davao je veoma kontradiktorne informacije o svom poreklu i onome što radi, tako da u biti sve i može i ne mora biti istina. Jednostavno ne znamo. Ono što znamo jeste da je priča zanimljiva.

Sai Baba iz Širdija

Naime, u Indiji još uvek postoji tradicija lečenja koja se poziva na Sai Babu iz Širdija i radi sa Šri Čakrom i sa energijama Božanske Majke. Osnovna ideja je da se za lečenje koriste natprirodne energije koje su prečica da se neko poveže sa Božanskom energijom Majke i tako isceli osobu kojoj je to potrebno. Da bi se time ovladalo koriste se mantre za pet elemenata (zemlju, vodu, vazduh, vatru i duh/akašu).

Čuda prate ovu tehniku i za svaki element postoje znaci koji pokazuje da je neko ovladao ovom tehnikom. To je slično zapadnom pristupu radu sa elementim gde neko, recimo, kao test mora da rukom zamrzne tečnost u posudi ili da joj digne temperaturu do tačke ključanja. Druga sličnost sa zapadnim metodama, bar onoliko koliko sam ja dobio u nekim zapadnim školama jeste upotreba ružine vodice koja se koristi skoro identično zapadnoj upotrebi.

Ružina vodica je kod nas veoma lako nabavljiva i to visokog kvaliteta i po povoljnoj ceni budući da se uvozi iz Bugarske. Ružina vodica iz Bugarske je veoma cenjena u svetu, gde je mnogo skuplja nego što jo jje cena ovde. Pre lečenja prvo iscelitelj pere svoje ruke ružinom vodicom, a potom i pacijent opere ruke, lice i vrat tako se simbolično predajući iscelitelju i otvarajući za božanske energije pojedinačnih elemenata koji bi trebalo da ga milošću Majke izleče.

Pre isceljivanja se koriste Guru i Ganeš mantra, kao i Gajatri mantra. Same mantre koje se koriste za elemente se u osnovi izvode iz Nama Šivaja mantre, koja se i odnosi na pet elemenata. Ova mantra je pod pokroviteljstvom Šive u formi Rudre, astrološki se on smešta u osmu kuću, pri čemu ta mantra koristi resurse druge astrološke kuće, koja je kuća održavanja i te resurse koje odatle uzima upotrebljava za rad na petoj astrološkoj kući koja je kuća mantre i Gurua i to je kuća žestine naše Darme. Tu nalazimo našu svrhu,  sva hrana, reči i sve ostalo što unosimo preko druge kuće transformiše se u duhovno znanje kojim se poništava neznanje akumulirano preko karme iz prošlih života koje se ukorenilo preko osme kuće odakle i dolazi.  To znanje, po ovoj mantri, daruje Šiva zajedno sa moćima (sidi). Om Nama Šivaja oblik ove mantre se odnosi na druge astrološke kuže, tu je u devetoj kući pokrovitelj Šiva u Hara formi i to je Šiva koji je ispio otrov kako bi spasao druge, zato su  mu vrat i telo plavi, tako  da je i efekat ovog oblika mantre drugačiji.

Meni je bilo fascinantno to što su znaci da je neko uspešno ovladao mantrom, dakle manifestacije u telu i dešvanja oko nas, bili skoro identični onima koji prate slične vežbe u zapadnoj ezoteriji, što znači da su na različitim delovima sveta i bez uticaja jedni na druge neki Majstori doživeli isto i to inkorporirali u prakse svojih učenja. Sa druge strane u okviru samim indijskih koncepata dijagrami i jantre koji se u ovoj liniji daju sasvim dugačiji od onih koji se sreću u većini Šri vidja škola više mi ličivši na neke rane hrišćanske ili na grafičke prikaze.

Mantra i element koji daju moć materijalizacije, tj prenosa predmeta a jednog mesta na drugi, jeste mantra koja se daje za element Duha, tj Akašu.  To je mantra koja se direktno obraća Šivi i koja daje razne moći, od moći telepatije, preko moći da se misteriozno materijalizuju predmeti iz bilo kog dela sveta pred nama, pa do moći da se razgovara sa natprirodnim bićima, nebitno da li su to indijska polubožanstva ili zapadni andjeli.

Kad kažem da kontaktiramo sa takvim bićima ili andjelima, ne mislim na kanalisanje i zatvaranje očiju nakon čega dramatično patetičnim glasom lokalna domaćica ili neki praktičar new age isceliteljskih metoda koji sad navodno koriste andjele, saopšti da je u kontaktu sa „andjelima“. Naš nervni sistem i svest nisu baš prilagodjeni takvim iskustvima i to je prejaka „frekvencija“ za njih. Kod takvih kontakata  postoje po pravilu intenzivne telesne reakcije, od krvarenja iz nosa, pa do nekontrolisanih pokreta tela – u osnovi nešto slično vezano za telo i jeste recimo osnov šamanizma, bar u Nepalu, gde bez toga šamanizma i nema. A i to je tipičan propratni efekat na primer Kali pudje kad se radi po selima i zabitim mestima. Kad se Kali nekom javi, to ljudi okolo primete bez da taj neko to mora da saopšti prisutnima.

Nevezano za to, poenta bi bila da čuda služe da ljudima pokažu da onostrani svet postoji, da ih otvore za ono što im je skriveno, a ne da se nekim manipuliše što većina ljudi radi i što je Satja Sai Baba radio. Zato otkrijte ko ste i šta je ono što je potrebno da radite u skladu sa vašim ili tudjim potrebama. To je cilj tantre, da postupamo po realnim potrebama i da se igramo, jer Univerzum je stvoren igrom! Šante, šante, šante!

 

Bezgrešno začeće i pravljenje astralnog deteta u tantri

Bogorodica Marija je, po biblijskoj priči, bezgrešno začela.
Šta to znači? To znači da je to deo jevrejskog kabalističkog učenja o kreiraju takozvanog Mesečevog deteta po kojem se u dete koje će se roditi useli napredna duša koja će biti od koristi napretku ljudskog roda i civilizacije.
To je slično tantričkom učenju o takozvanom Joginibu detetu. Veliki tantrik Abivanagupta, na primer, bio je takvo dete.
Takvo dete se uobičajeno rodi od normalnih roditelja, ali oni ne moraju da znaju šta su dobili na porodjaju i da to suštinski i nije njihovo dete.
Paralelu sa time možemo naći i u šamanizmu, gde neko postaje šaman tako što ga na rodjenju izaberu duhovi koji u njega nasele jedan aspekt duše koji nemaju ostali ljudi, a koji Burjati zovu Uda, dok se u drugim sibirskim plemenima na primer zove ongor, sahiusm, odnosno mnogim drugim imenima. Uda je jedna od tri duše koje imaju ljudi i ona nije ograničena i vezana, dakle to je onaj aspekt duše koji se ne reinkarnira i koji nakon smrti ostaje u prirodi kao predačka sila, ili duh prirode. Uda može stotinama i hiljadama godina da čeka dok se ne pojavi osoba u koju će ući i koja posle postaje šaman.
Uda sadrži memoriju svih šamana sa kojima je bila povezana i ona je ta koja pomaže pri radu sa ostalim duhovima i koja daje zaštitu bez koje bi rituali i putovanja u druge svetove bili opasni.
Uda ne mora ući u šamana na rodjenju, to se može desiti i kasnije, u predpubertetskom dobu, ali i znatno kasnije. Recimo nekoliko dana, meseci ili godina nakon što porodični šaman umre, bitno je samo da se šamanski linija zasnovana na krvi nastavi. Mada, moguće je i da nekog kao bebu duhovi otmu i da ga treniraju da postane šaman.

U tantričkom Joginibu ritualu, slično zapadnim verzijama ove prakse, oboje partnera moraju biti veoma posvećeni i koncentrisani i u odredjenom stanju svesti.

Samo sjedinjavanje partnera počinje kao običan seks, ali ulaskom u samadi oba partnera niža kundalini počinje da se aktivira i obični seks postaje mistični i natprirodni seks.

Partneri su sad u kontaktu, fizičkom i natprirodnom, trudeći se da ni za sekund ne prekinu taj kontakt,  ali su oni još uvek dva odvojena subjekta. Ako jedan partner primeti da drugi nije još ušao u stanje svesti u kojem on jeste, onda mora da ostane u tom stanju svesti dok i drugi partner to ne postigne, ili dok on ili ona to ne izazove i kod druge strane. Oni se onda sliju u jedno i posle daljih faza ovog tantričkog sjedinjavanja na kraju oboje dostingu unutrašnju lingu. Ovo je čisto energetski fenomen i unutrašnja linga se poistovećuje sa srcem i ustima jogini.

Svetlo i Energija se izmešaju i onda nastaje narastanje u širenju beskrajnih ispoljavanja. To je mesto bljeska iskustva biti , ali i mesto odakle dolazi Joginibu dete, produkt mistične unije dvoje tantrika. Najčistija supstanca u ljudskom telu se nalazi u ženi i ona se sjedini sa muškarčevom virjom. Virja je izraz koji označava muško seme, ali je i izraz za muškarca heroja. Kada se muška i ženska supstanca spoje oni kreiraju veoma plemenitu esenciju koja se naziva MahaRasa koja onda kontrliše razvoj deteta u majčinoj utrobi.

Iako samo začeće počinje kada se aktrivira niža kundalini zapravo viša kundalini je ta koja će hraniti ovaj embrion.

Svaki seksualni čin daje neki rezultat, dete koje se začne može biti astralno ili fizičko, a nakon ovog rituala gde se začne astralno dete žena tantrik nosi bebu u stomaku i ima sve osećaje da je trudna. Ali nakon što osam meseci plod raste u materici njega tu više nema. Dete se na mističan način prenese u plod drugog deteta i rodi kod drugih roditelja. Druga žena tako na mističan način zanese to dete, tj u njeno dete se prenese drugo dete koje je u stvari u zemaljsko telo spuštena veoma napredna duša.

U vaišnavizmu Krišna se smatra za Avatara, dakle za bezgrešno začetu inkarnaciju Boga. Da se primetiti da su sličnosti sa Hristom evidentno vidljive.

Krišna je bio osmo dete, rodjeno u zatočeništvu svojih roditelja,  princeze Devaki i njenog muža Vasudeve iz kraljevstva Jadava.  Devakin brat, Kralj Kamsa, pobio je šestoro njene prve dece, sedmo Balarama je navodno pobačeno, tako da su Devaki i Vasudeva iz svog zatočeništva po mitu prošvercovali malog Krišnu napolje i prebacili  kod Jašodi i Nandi u Gokul, zamenivši njihovu ćerku njime.

Za Krišnu se i u tom mitu kaže da nije začet standardno nego „menatalnim prenosom“.

Osam Vasua

Njegova fizička majka, u neku ruku duhovna „surogat majka““ bila je Jašodi, ali njegova prava tantrička majka bila je Devaki koja je dete prebacila u stomak Ješodi i tako ostala devica. Da bi se na zemlji u telu pojavio Avatar (spuštanje božanstva u materijalno telo), potreban je ovakav tantrički ritual bezgrešnog začeća.  Posrednici koji prenose dete, tj svest jer nije reč o fizičkom detetu, iz tela žene tantrika u telo žene koja će ga roditi, bar u slučaju rodjenja Krišne, bila su božanstva koja se zovu Vasui i kojih ima osam.  Oni se odnose na pet elemenata (PančaButa), na Sunce, na Mesec i na zvezde.

Tako rodjen Avatar je bezgrešno rodjen i zadržava svoje božanske moći. Obično ga dočekaju neki Učitelji koji ga pripremaju za njegovu misiju i pomažu mu da shvati ko je i šta bi trebalo da radi. Oni koji veruju da je Meher Baba, na primer, bio avatar navode da ga je sačekako pet Učitelja, izmedju kojih je bio i jako zanimljiv svetac Sai Baba iz Širdija.

Jedan od prvih neakademskih publikacija o jogi na zapadu bila je knjižica od dvadesetak strana pod imenom Yoga: eine Skizze über den psycho-physiologischen Teil der alten indischen Yogalehre (Skeč o psihološkim delovima drevnog indijskog joga učenja) koju je na nemačkom 1896. u Minhenu objavio Austrijanac Karl Kelner.  Kelner je bio povezan sa teozofskim, sa slobodnozidarskim krugovima i sa alhemijom, a podučavao je i hata jogu. U knjižici je naročito pominjao  tantrika Bima Sena Pratapu iz Lahora kojeg je sreo u Indiji. Kelner je u u Austriju po svemu sudeći više puta dovodio različite indijske Gurue, pa je tako i učitelj  Bima Sena Pratape, Šri Mahatma Agamja Paramahamsa,  više puta je i sam posetio Austriju izmedju 1900. i 1905.

Kelner je po mnogima jedan od začetnika seksualnog okultizma na zapadu, on sam tvrdio je da je tajna seksa koju je dobio tantričke prirode i da ju je dobio od tri orijentalna Majstora, od sufija Solimana ben Aife i od dva malopre pomenuta tantrika Bima Sena Pratapua i Šri Mahatma Agamja Paramahamse. Pri svom zadnjem boravku u Austriji Šri Mahatma Agamja Paramahamsa je zbog odavanja seksualnih tajni koje mu je preneo, prokleo Kelnera. Nedugo posle toga 1905. Kelner je nastradao u nesreći koja je pogodila njegovu laboratoriju. Bliski njemu, ali i austrijski i nemački parapsiholozi tog vremena, smatrali su i tvrdili da je ta nesreća nesumljivo bila rezultat kletve koja je na njega bačena. I tu ćemo stati sa pričom o zapadnom okultizmu i seksu zato što bi to priču odvelo u sasvim drugom smeru, ali ćemo ostati blizu priče o kabalističkom učenju.

Kula u Ulcinju u kojoj je bio zatočen Šabatai Cvi

Šabatai Cvi (שַׁבְּתַי צְבִי‬) je bio sefardski rabin i kabalista koji je tvrdio da je baš on dugo očekivani Mesija. Zanimljivo je, recimo, da je Šabatai Cvi oženio  poznatu bludnicu tog vremena, koja se zvala Sara i kako ćemo videti, on i njegovi sledbenici imali su malo drugačiji odnos prema seksualnosti od zvaničnih Jevreja, kao i od Muslimana.  Umro je u zatočeništvu u  Ulcinju, gde je i sahranjen. Postoji legenda da i danas postoji porodica koja brine o njegovom grobu čija se lokacija krije kao tajna. Ulcinjani su ga zvali Efendija Aziz Mehmet, a u centru Ulcinja se danas nalazi mauzolej njemu posvećen.

Da li su se njegovi sledbenici održali u Ulcinju ne zna se, ali postoje priče da su, ili su bar postojali do pred kraj prošlog veka, njegovi sledbenici polu-tajno opstali u Istambulu medju grupom Jevreja koja je prihvatila Islam. Nekada ih je bilo nekoliko desetina hiljada, a danas, kažu, jedva par stotina, a kuriozitet je da je Mustafa Kemal Ataturk, po nekim informacijama, poreklom baš iz te religijske grupe što bi moglo da bude zanimljivo objašnjenje njegove sekualrne politike koja je bila preporodila Tursku.

Ova grupa, za pravoverne Jevreje veoma jeretična i neprihvatljiva, vodila je računa da se njihovi rituali tajno odvijaju u skrivenim sinagogama. Jedan od najčudnijih njihovih rituala, koji je izazvao dosta pažnje i posle projektovan na druge religije jeste i uzrok mitovima o orgijama u crkvama za različite konfesije optužuju jedni druge, jeste Praznik Jagnjeta. On se odvija u noći izmedju 21. i 22. adara. Adar je šesti mesec jevrejske civilne godine i 12. mesec crkvene. Kada pada varira od godine do godine, ove je recimo bio izmedju 15. februara i 16. marta.

Tokom tog praznika bi se prvi put te godine jelo jagnje. Nakon gozbe i raznih molitvi i ritualnih radnji bi se pogasile sveće i parovi koji učestvuju u ovom obredu bi se poskidali goli i imali seks uz razmenu partnera. Deca začeta u takvom ritualu bi se onda smatrala za svetu i za moguće Mesije.  Šta se tu tačno radilo i zašto se to dešavalo pitanje je? Postoji kontroverza oko upotrebe seksualnosti u pokretu Šabatai Cvia, kao i frankističkom pokretu koji ga je nasledio u Evropi. Kada, kako i koliko je tu bilo seksa i dalje je pitanje na koje nikad nije precizno odgovoreno. Primera radi, sam Šabatai je jednom u Izmiru tražio da mu sledbenici dovedu svoje nevine čerke. Nakon nekoliko dana vratio ih je i dalje nevine i netaknute.

Iako su tehnologija i načini izvodjenja različiti, sličnosti izmedju Šabataievog pokreta i tantre postoje.  Da li su to bili medjusobni uticaji, ili su na različitim mestima i u različitim vremenima ljudi otkrili slične pojave i principe, ostaje otvoreno pitanje. Ali u osnovi to nije ni bitno. Bitno je da su nekad neki radovi na unutrašnjim nivoima veoma kompatibilni iako to ljudima spolja ne deluje tako niti vide te neprimetne astralne poveznice. Tau Malahi, jedan od meni dražih gnostičkih Biskupa koji podučava gnosticizam zasnovan na Sofiji kao ženskom božanskom principu, jednom je izjavio da je gnosticizam na unutrašnjim planovima praktično isti rad kao i tantri. Učenje te struje gnosticizma o Crnoj Nevesti, koja se zove KaliKala budući da je i na sanskritu i na hebrejskom reč za crno Kali, veoma je slično indijskim tantričkim konceptima. KaliKala je tako SofiaNigra, koja se poistovećuje sa Lilit. I Lilit i KaliMa plešu na mestima smrti i vatre i mogu se napraviti jake paralele izmedju te dve Boginje, pogotovo što je KaliKala ljubavnica Unutrašnjeg sunca.

Jedan od naših Gurua u Indiji, verovatno zadnji tantrički Guru koji je tamo ostao, ima i gnostičko posvećenje koje je dobio u Kalkuti od nekoga za koga bi se mnogi iznenadili kad bi znali ko je u pitanju. Možda nekom izgleda čudno da tantrički Guru sa Agori inicijacijom, koji je više godina živeo u Indiji na groblju pored TaraPita istovremeno bude i posvećeni gnostik, ali te dve stvari mogu itekako da idu zajedno.

TaraPit

Uostalom i Mirče  Elijade je u svojoj knjizi Okultizam, magija i pomodne kulture: Eseji s područja komparativne religije (izd. GZH, Zagreb, 1981) pisao o takvim sličnostima.

Sa druge strane iako Joganandu znaju samo kao Jogija, on je imao veoma adaptivan odnos prema Hristu. Njegova knjiga The Second Coming of Christ: The Resurrection of the Christ in You (Drugi dolazak Hrista, uskrsnuće Hrista u vama), jeste jedna od najdubljih prezentacija gnostičkog hrišćanstva koje sam ikada čitao.

Postoje neke unutrašnje veze astralnog tipa izmedju Joganandinog učenja i izvesne zapadne okultine škole koja je bila aktivna u Engleskoj početkom prošlog veka i te veze nisu na zapadu poznate čak ni učenicima te škole. Ali, recimo, njihova Zlatna knjiga se čuva u privatnoj biblioteci Joganandinog ašrama u Pasadeni, a kako je tamo dospela nije poznato.

Ne sećam se da je Jogananda negde govorio o tome kako je Hrist tehnički rodjen kao Avatar, pre je govorio da se Avatar spusti voljom Boga, ali je povezivao svoju tradiciju sa Hristom tvrdeći da su Gurui iz njegove Ananda linije bili ne samo takodje i Avatari (Babadji kao MahaAvatar, Lahiri Mahasaja kao JogaAvatar, a njegov vlastiti Guru Šri Juktešvar  kao DjanaAvatar), već da su njih trojica bili i tri Maga koji su kad se Hrist rodio, prateći zvezdu, došli da ga pozdrave.

Tantrički seks kojim se prave astralna deca je ozbiljna i odgovorna stvar. Dete je u stvari svaki rezultat koji se time postigne, to ne mora biti inkarniranje duše u neki realni fetus. Može se,recimo, napraviti  i veštačko astralno biće kojim se, na primer, kontrolišu snovi čime se može menjati i realnost, slično načinu na koji šamani u nekim kulturama sanjaju svet i tako ga održavaju i prave realne promene u njemu.

Tekst je napisan posebne noći u godini, posvećenoj aspektu Kali koja sija dok u seksualnom odnosu sedi na Sada Šivi.

Tantra kao put moći i o tome da je Guru samo jedna velika…jelte baš to!

Postoji priča o tome da su u Indiji prinošene žrtve Kali, što je bilo vezano uz razbojništva nad putnicima i karavanima, ali čak i po britanskim izvorima to nisu radili Indusi nego indijski Muslimani koji su navodno prihvatili Kali.  Tako da i kada bi to bilo tačno to ne bi imalo bilo kakve veze sa tantrom ili jogom. A po mnogima nije tačno zato što u Indiji postoje ozbiljni naučni radovi koji iznose tezu da je priča o žrtvovanju ljudi Boginji Kali bila izmišljena ili bar predimenzionirana, da se to nije tako dešavalo i da je to bio deo britanske propagande kako bi se Indija predstavila kao varvarska, a Kali kao zlo božanstvo.

Kali u Viramakaliaman hramu u Singapuru

Dakle šta je u stvari indijski panteon i ko je tu kakvo biće?

Reč mantra se sastoji od reči (um) i trai (zaštititi). Dakle mantra je ono čime zaštitimo um. Um može biti ugrožen zato što neljudska bića, koja su sastavljena od tvari od kojih su načinjene i naše misli, samim tim mogu da utiču na naš um.  Kada se daje zaštita od crne magije (abićarije) onda se daju mantre da zaštite um i srce. Neka bića, tipa pišaće (ženski oblik je pišaćine), mogu da ljudima opsednu um. Na zapadu ih danas tretiraju kao demone, ali drevna indijska etika nije poznavala kategorije apsolutnog dobra ili apsolutnog zla i svako njihovo neljudsko  biće, smatralo se, moglo je da nam učini i dobro i loše.

U drevnim tekstovima reč Asura je označavala bilo koje stvorenje koje je posedovalo nadljudsku moć, tako da nije bilo razlike izmedju Asura i Deva. Asurama su nazivana i božanstva kao što su  Varuna i Agni, pa čak i Mitra. Na primer, u Rg Vedi na 74 mesta se za sadašnja vedska božanstva koristi reč Asura.

Postoji više verzija o podeli Bogova na Asure i Deve i razlozima za to, za sad ne znamo šta je od toga eventualno tačno, ali znamo da je ta podela kasnijeg datuma i od tada Asure postaju neprijatelji Deva, koji se danas smatraju za jedine Bogove.

Uz Asure, indijska mitologija pominje i bića po imenu Rakšase kao neprijatelje Bogova, ali i ljudi. Rakšase su postale zastrašujući demoni, koji po nekima mogu biti poreklom ljudi koji su počinili neki tešak greh, recimo ubistvo krave.

Plesaći iz Butana maskirani u „demone“

Treća kategorija bića koja su demonizovana su već pomenute  pišaćini, za koje se verovalo da su proklete duše predaka. To je formiralo dualitet pojmova: Asure – Deve, Rakšase – ljudi i Pišačini – preci.

Svaka mitologija i religija po pravilu odražava neki istorijski dogadjaj ili socijalni odnos. Demonologija Indije je odredjena Vedama i Puranama, veoma je antropomorfizirana i često je za demone proglašavala velike ratnike tudjinskih vojski koje su se borili za božanstva drugih naroda i religija, odnosno ratnike i pripadnike domorodačkih neprijateljskih plemena.

Pišaćini se medju nekim tantricima obično smatraju za duše nekadašnjih veštica, pripadnica prearijevskih kultova. Naime, pišaćine imaju poseban jezik i smatra se da žive u planinama. To istorijski može da znači da je bilo u pitanju demonizovanje nekih starosedelačkih plemena koja su se sukobila sa Arijevcima i njihovim vedskim poretkom koji su donosili.

Za pišaćine se u nekim krajevima takodje smatra da su to veštice koje imaju životinjske i ptičije glave. Pored njih postoje bute, prete i ostala bića u Indiji koja mogu da utiču na ljude. Danas se za njih smatra da su to bića loša po ljude, ali to nije uvek bio slučaj i to nije bila njihova karakteristika u drevna vremena.

Asure dobijaju Amritu, scena iz moderne indijske tv novele na mitološke teme

Osnov hinduističke filosofije, ili bar jedan od njenih osnova, jeste da je duša sposobna da se odvoji od tela, da se to dešava u nekim nesvesnim stanjima uobičajeno i da duša nastavlja sa svojim postojanjem i nakon nečije smrti. Nakon smrti duše ili duhovi, kako već kome volja da ih zove, preminulih odlaze do područja kojim vlada bog smrti Jama gde se ili pretvaraju u pretke (pitri), idu na nebo, ili idu u „pakao“. Napredni i dobri duhovi kada potroše zasluge dobrih dela vraćaju se na zemlju i dobro reinkarniraju, a oni kojima su manjkale vrline idu u mračni svet zlih duhova, ili se rode ponovo na zemlji u veoma lošoj društvenoj poziciji. Izraz bute, za duhove, nije označavao zla bića niti u slučaju ButaVidje značio demonologiju, kako su to forsirali Britanci da znači. ButaJadjna (žrtvovanje duhovima) je bilo žrtvovanje neljudskim bićima, ali je to moglo da znači žrtvovanje istim bićima kojima se prinosima žrtva u žrtvenom ritualu ponude Bogovima (Devama). Sam Šiva je i Kralj Buta (duhova) i na to se odnosi njegova imena ButaNat, ButaRadj, odnosno ButaŠvara.

Prete, za koje se isto smatra u vedskoj Indiji da su zli prema ljudima,  jesu odvojene duše,

U budizmu su prete postali negativni „gladni duhovi“ i sa njima se potpuno drugačije postupa nego u tantri

koje čekaju posle smrti. Nekad se smatralo da prete odlaze u Jamino područje i tu borave večito i srećno sa svojim precima. One rane duše koje su bile blagoslovljene da postanu preci su tretirane kao prvi preci koji žive na trećem nebu. One nisu smatrane za božanstva, ali su poput božanstava mogle da upravljaju životima svojih potomaka i zato su im davane žrtve i pozivane su da dodju sa samim Bogovima. I sada duše mogu postati preci, ali da bi neko postao predak postoji period iskušenja od godinu dana tokom kojeg duša luta kao duh i tad se naziva preta.

Tantrici rade sa ovakvim bićima. Postoji, na primer,  sadana (praksa) koja se radi sa  pišaćini.  Za jogije i obične ljude takve sadane su opasne zato što onaj ko ih radi mora da bude dovoljno vešt i jak da takvo biće otpusti kada mu više nije potrebno, budući da ono ima običaj da ostane uz onoga ko radi ovu praksu i sve više i više traži od njega. Znam za neke Šri Vidja Gurue iz Indije koji su pokušali ovu sadanu  i koji su posle komentarisali da oni ne mogu da izdrže njenu vibraciju.

Pišaćini

Praksa sa ovom Pišaćini daje moć da se unište svi neprijatelji, kao i da se znaju tajne prošlosti i sadašnjosti. Kada se ostvari ova moć, tada duh doslovno šapuće u uho praktičaru tajne ljudi sa kojima se sreću i za koje pita. To je slično domaćim vračarama, pošto nisu one vidovite već i one imaju duhove koji im šapuću informacije o onima koji kod njih dolaze da pitaju za sudbinu ili rešenje nekog problema.

Indijski sveštenik nosi „prsten“ od kuši trave tokom rituala posvećenog precima

Praksa za ovaj sidi može da bude različita, zavisno od škole do škole tantre, odnosno od regiona do regiona, a varira od dugotrajne i manje zahtevne procedure  pa do nekih bržih, ali i degutantnijih oblika ovladavanja ovom moći. U prvoj verziji se tantrik oblači u plavo i  prvo prostoriju pročisti polaganjem kravlje balege po podu, a potom i kuši trave, koja je sveta trava u Indiji. Potom obožava Šivu u MahaDev obliku, daje ponude u vidu hrane i sve to radi uz odgovarajuću mantru. Nakon toga se čeka da se Pišaćini javi praktičaru (sadaki) u snovima ili na neki mističan način.   U najefektnijem obliku, u smislu brzine ovladavanja, ova praksa ovladavanja moći komunikacije sa pišaćinima može da podrazumeva mnogo socijalno neprihvatljivije elemente tipa da se praktičar ne pere uopšte sve dane koliko traje ova praksa, da se mantra radi na brojanici od kostiju žene umrle na porodjaju,  zatim iziskuje da praktičar pije alkohol,  kao i da se podnose krvne životinjske žrtve. U biti, ako ovo radite u Kamekiji ili njenoj okolini videćete da tamo svi, ili bar najveća većina,  rade sa prinošenjem krvne žrtve. U slučaju neuspeha, upozorenje za praktičara je da ga čeka u najboljem slučaju ludilo, ako ne i sama smrt.

Ovakva praksa je bila  uglavnom deo tribalno-folklornog nasledja Indije. Potreba seljaka je bila da se, recimo, nadje izgubljena stoka i te mantre i kontakt sa pišaćinima su korišteni u takve svrhe. U osnovi ovo su tamastične (dakle potpadaju pod tamas gunu).

Kada se postigne ova moć tantrik mora da bude jak da kontroliše duha. To su veoma seksualni duhovi, seksualno zahtevni i veoma posesivni,  a to znači i veoma ljubomorni. Mi znamo za slučajeve da su neki praktičari koji su ovo radili bez vodjstva tantričkog Gurua imali problem zato što su pišaćine bile ljubomorne na njihove žene i devojke, kazna je mogla da bude od nepodnošljivih zvukova u uhu koji su se počeli javljati umesto glasova koji im govore informacije, pa do nezgoda, nesreća i bolesti koje su se počinjale dešavati članovima njihovih porodica. Kada su hteli da traže pomoć, duh bi ih sprečavam da pridju hramu ili obitavalištu nekog Sveca ili Gurua.

U svetu, pokazalo se na različitm kontinentima i u različitim kulturama, rad sa duhovima je sličan i važe slična pravila i principi. Ako neko ne ume sa duhovima, onda oni počnu da kontrolišu tu osobu. U Centralnoj Americi u zadnjih par decenija je iz meksičke bruerije (veštičarenja) u širu upotrebu ušao rad sa odredjenim duhovima, ima ih sedam, koji su u stvari duhovi osoba koje su počinile veoma loše stvari za života i koje su poslate u pakao. U pitanju su veoma besni duhovi prepuni mržnje, ali daju veoma brzo rezultate po raznim pitanjima (ljubavni problemi, vraćanje partnera, ubijanje neprijatelja i sl). Budući da su i za života bili takvi, oni vole da pomognu u takvim stvarima, ali oni traže nešto za uzvrat. Prvo su zadovoljni sa molitvom, svećom i ponudom vode. Ali vremenom traže više tako da u 9 od 10 slučajeva završe sa traženjem ljudske žrtve. Ako onaj ko se upustio olako u rad sa ovim duhovima počne da odbija da im daje ono što oni hoće, onda oni počnu njega da proganjaju i muče. Cilj ovih duhova je da nakon smrti čarobnjak, koji je sa njima radio, postane i sam duh mržnje u paklu, a oni da budu oslobodjeni okova prokletstva tako što će ih on zameniti. Dakle definitivno nešto što nije za preporuku, kao ni bilo kakav rad sa krvlju. A meni drgo što se nikad nisam petljao sa takvom vrstom praksi.

Slično se može desiti i u tantri ako tantrik ne zna šta radi i ako nije dovoljno jak da kontroliše mantru i biće koje priziva. Ponekad i nije i zato imamo tantrike i sadue koji rade loše tvari. Jednostavno nisu bili dovoljno jaki da izguraju sadanu koja može biti opasna za njihov um i onda ih duhovi navode na svašta.

U pišaćini sadani, na primer, veoma su dobri Agori koji uspešno ovladavaju njome i imaju kontrolu nad onim što se dešava.

Agori

AgoriNat pleme je jedna od najkontroverznijih pojava u Indiji i neretko kod ljudi izaziva strah. Sami sebe retko zovu Agorima, češće koriste izraz Nat. Agori su naša šaivistička braća i medju najmoćnijim su tantricima i jogijima u Indiji.  Smatraju ih za najbolje i najuspešnije iscelitelje. Staza Agora je Put Moći. Agore su ekstemni sledbenici Šive kao MahaKala , ali im je i Kali izuzetno bitna, tako da kao i Šiva razvijaju izuzetno veliku kontrolu. Mnoge moći koje dobiju jednostavno ne koriste zato što to nije potrebno. Postoje i Agore koji nisu uspeli u praksi i koji zastrane – ili možda i nisu zastranili, ali se pravi iluzija da jesu. Medju samim Agorima nije jasno ko je pravi Agori, a ko nije. Tako se može čuti da ima samo sedam pravih Agora u Indiji, po rečima drugog Agori Gurua ima ih oko 100, ali u osnovi to nije ni bitno. Agori jesu, što je bitno za našu priču, sposobne za ovakve sadane i za rad sa ovakvim duhovima

Kapala sa crvenom šakta tilakom

Jednom sam jednog Agoru pitao zašto ima na čelu crnu tilaku (oznaku), a ne crvenu. Na kapali (lobanji) koju je sa sobom nosio na čelu je bila ista crna tilaka. Šakte koje su kapalike (nosioci kapale), a to se postaje nakon 51 varna sadane i to samo ako je to milost Gurua,  na lobanju stavljaju crvenu, šaktističku, tilaku.

Ja na ljubaznijeg čoveka retko da sam u životu naleteo, Indus koji odgovara kao neki britanski učenik iz liceja iz 19. veka, sve sa obraćanjem u stilu gospodine, odmereno, smerno, sa poštovanjem. Ali sama pojava, osećaj uprkos vrućini da se okolna temperatura oko mene spustila do te mere da postaje hladno, smirenost u govoru, efektan i jezgrovit način na koji je davao odgovore, hladnoća načina na koji je govorio i odsustvo afekta ili bilo kakvog uzbudjenja, a istovremeno osećaj da vlada svakom reči delovali su izuzetno moćno i bili su toliko zastrašujući da sam ja rekao sebi… sada pazi šta ćeš i kako ćeš reći. Agore u svakom slučaju nisu neko sa kim bi bilo pametno kačiti se.  Agora se ljudi plaše, ali manje je poznato da iako oni noći provode u praksi na grobljima, danju volontiraju u bolnicama za najteže bolesti, tipa lepra, pomažuči u lečenju obolelih. Indija je jednostavo zemlja gde je retko kada nešto onako kako na prvi pogled izgleda da jeste.

Robert Svoboda u jednoj od svojih knjiga ima poglavlje o radu sa duhovima i kako se to radi, zašto i koliko je to opasno. Stoga umesto da to objašnjavam ovde upućujem na njegove knjige o Agorima.  Sam Svoboda jeste zanimljiv, ako neko ume da razluči šta je kod njega fikcija, a šta je stvarno  – ponekad ga nazivaju i indijskim Kastanedom.  Ali to i jeste tantra i jeste Indija, kontroverzna, stalno izmičuća i stalno nerealna gradeći iluziju.

Da se sad vratimo samoj pišaćini sadani. Ona daje veoma jasan uvid u prošlost i sadašnjost, sa budućnošću nije toliko precizna. Neki tvrde da pišačini ne mogu da znaju budućnost, iskustvo je pokazalo da su njihove prognoze budućnosti prilično nestaibilne i da u više slučajeva nisu bile tačne nego što jesu. Slično se smatra za  evropske „demone“ koji po ezoteričnom učenju ne znaju budućnost, a sve što kažu tačno o budućnosti saznaju prisluškujući podnebesa i ono što pričaju andjeli.

Sa druge strane jedan od najpoznatijih zapadnih vidovnjaka sa prelaza 19. i 20. veka, Čero (Vilijem Džon Vorner), imao je veoma dobre uspehe u predvidjanju budućnosti. Na primer, predvideo je povratak Jevreja u Izrael i predvideo je da će Princ od Velsa da se odrekne krune zbog žene koju voli. Čero je išao u Indiju da nauči numerologiju i gledanje u dlan, to piše u zvaničnog biografiji, a nezvanično u Indiji je naučio kako da ovlada moći pišaćina što mu je donelo i bogatstvo i slavu. Ali deo koji ne piše u biografijama, a koji se može čuti medju nekim indijskim tantricima, jeste da mu kraj života baš i nije bio srećan.

Tantrik ima i zaštitu, a ako je uspešan ima i razvijenu čvrstu volju koja ga čuva tokom ovakvih sadana. Obični ljudi najčešće pokleknu i postanu marioneta duhova. To ne važi samo za Indiju, Andjeli i sveci na zapadu takodje mogu da počnu da se igraju sa svojim sledbenicima ako neko ne ume sa njima. Ovakve sadane (prakse) dovode praktičara u situaciju da mora sve više i više vremena da provodi da smiruje duha sa kojim radi i da je u opasnosti da postane vremenom potpuno zavistan od same sadane sa tim duhom slično kao što neko postane ovisnik o nikotinu, alkoholu ili drogi. Takodje, moć koja se dobija može da korumpira i iskvari čoveka.  Pohlepa i nespokoj mogu biti opasnost za praktičara. Pre dosta godina u Londonu su se pojavili „djotiše“ (indijski astrolozi)  koji su presretali ljude blizu otmenih restorana i sličnih mesta kako bi im rekli sudbinu. Delom to se može uraditi i po dlanu ili fizionomiji lica, pošto djotiš ima i te mogućnosti, ali u ovom slučaju to nisu bili astrolozi več crni magovi koji su koristili informacije koje su dobijali od pošaćina kako bi fascinirali žrtvu, a zatim bi je uplašili nekom nesrećom koju navodno vide i koju samo oni mogu da spreče. Za pristojnu svotu novca naravno. Ali većina onih koji se upuste u ove sadane postanu slični ovisnicima o kokainu koji prestaju da budu deo realnog života. Knjige o zombijima koje su i inspirisale Romera za njegov legendarni film nisu nastale toliko pod uticajem ideja iz haićanskog vudua, već po uzoru na lokalne ovisnike o kokainu koji su nakon više dana zatvorenosti u kuću i paranoisanja izlazili malo na svetlost dana i pogubljeno bauljali komšilukom baš poput zombija.  Dakle ovakve tantričke prakse us opasna rabota koju niko ko nema zaštitu, ko nema vodjstvo Gurua i nije prethodnom praksom obučen za to ne bi ni trebalo to da radi. Čisto ilustracije radi, da se vratimo malo Agorima, kod njih postoji nekoliko faza na njihovom Putu. Prva je Augad, što bi bilo praktikovanje tantre tokom kojeg se razumeju njeni principi i dobijaju moći. Agori je onaj nivo koji sledi iza toga i to je ko je iznad želje za moći. Oni su prvo žudeli za moći, ali kao Agore prevazidju želju i jednostavno jesu ono što jesu i rade ono što je potrebno da rade bez obzira na ogromne mogućnosti koje moći pružaju. Ako mogu da postanu nevidljivi, to će uraditi samo ako postoji potreba za time, a ako ne neće. Sadane poput Pišaćini su poput prstena koji je nosio Golum i za to je potrebno imati smiren um i jaku volju. Zapravo, sa jedne strane je smirivanje tih duhova i uspostavljanje balasta u univerzumu jedan od poslova koje radi tantrik. Kao primer možemo uzeti Miru Alfaso.  Ona je veoma bitna kao most izmedju istoka i zapada budući da je najpre na zapadu praktikovala okultizam pod pokroviteljstvom Maksa Teona, da bi kasnije otišla u Indiji i u Šri Aurobindovom ašramu postala poznata kao Majka i sa njim napravila takozvanu Integralnu jogu. Šri Aurobindo je inače bio inicirani šakta  tantrik, samo to nije javno objavlivano. Jedna od stvari koju je Mira radila jeste bila da smiruje duhove šećera. Naime, prilikom prerade šećerne trske u fabrikama duhovi šećera su zbog tog neprirodnog lomnjenja trske u mašinama bivali odvojeni od iste i postajali besni i zbunjeni. Iz tog razloga su se počeli dogadjati incidenti, zbog čega ih je Mira pozivala blizu sebe kako bi ih smirila. Naravno, to ne bi mogla da i sama nije imala svoj unutrašnji mir. Prosvetljenje nije cilj u tantri, ono dolazi pre jednog od ciljeva tantre,  a to je šante (mir).

Mira Alfaso i Indira Gandi

Inače šećer i alkohol su sposobni da prevazidju astralne barijere i da ih konzumiraju, tj da se njima hrane, astralna bića i elementali. Zanimljivo je da se Tripura Sundari, Boginja tantre i Šri Čakre, prikazuje obično sa šećernom trskom.  U stvari, sva njena oružja su i napravljena od šećerne trske.  Jedno od objašnjenja jeste da šećerna trska simbolizuje slatkoću njenog uma, ali postoje i druga objašnjenja vezana za metaboliza, endokrini sistem i promenu u vibracijama nekih čakri.

Mira Alfaso je takodje smirivala duhove iz atmosfere i eteričnog sveta koji bi bili iritirani nuklearnim eksplozijama, zbog čega su se, kao njihova osveta, dešavali različiti brodolomi, železničke nesreće i padovi aviona.

Tantra je duhovnost. Duhovnost je nešto konkretno, a ne nešto apstraktno. Duhovnost nije  biti dobar kako bi se neko umilostivio nekom apstraktnom Biću koje zovemo Bog. Duhovnost je baš kao što i sama reč govori,  rad sa neljudskim bićima, tj duhovima, saradnja sa njima i uspostavljanje balasta u Univerzumu. Tantrici ne rade samo sa svojom svešću i sa drugim ljudima, oni nekad rade stvari koje se ne vide i koje pomažu i drugim bićima u Univerzumu.

Problem u radu sa duhovima je što oni često nisu dobri. Mi im možemo pomoći da se dignu i poboljšaju, ali to je već druga tema. No, uprkos tome što nisu uvek dobri indijska podela na Deve i Asure kao vrednosna vertikala, a kako smo videli to nije uvek bilo tako, ne stoji u praksi. Isto kao što ne stoji ni zapadna podela na andjele i demone. Hijerarhije se menjaju kako društvo napreduje i kako se menjaju civilizacije, a vertikalna podela koja sugeriše dobro gore i zlo dole na zapadu se sve više odbacuje i umesto termina andjeosko i demonsko sve se više koriste termini uransko (nebesko) i htonsko (podzemno). Nisu svi Andjeli nebeski, originalno Arhandjeo Mihajlo je bio prvo Nergal u Mesopotamiji, koje se transformisao u Rešefa Kanaićana i Egipćana, da bi na kraju metamorfoze postao Arhandjeo Mihajlo. Dakle to je isti duh koji je u raznim kulturama imao različito ime, a danas je za neke Nergal demon, šef policije u paklu i špijun Belzebuba, a pod imenom Mihajlo je onaj koji vodi Božiju armiju andjela protiv Sataninih hordi.

Ravama, kralj Šri Lanke i Rakšasa, inače jedan od najvećih poštovalaca i sledbenika Boga Šive

Zbrku u tome ko je ko na zapadu pravili su mnogi od Paracelzusa pa do Mejnli Hola čija knjiga Učenja svih epoha je po meni precenjena i veoma podložna kritici. Salamandri su nekad bili, po grimoarima, infernalni (pakleni), dakle žestoko podzemni, a danas su stavljeni na vrh lestvice elementala. Silfi, koji su vazdušni i koji se folklorno vezuju za duhove koji žive u granama drveća, po analogiji mogu se uporediti sa indijskom klasom duhova koji se zovu Jakšine i koji imaju veze sa pišaćinima. Mada, MahaPišaćini je i oblik Kali u vidu Boginje Smrti.

Vladajuće religije jednostavno proglase sve što im ne odgovara za demonsko i zlo iz čisto socijalnih razloga. Ali u drevna vremena to nije bilo tako. Hermes Ktonis, podzemni Hermes koji je uparen sa Hekatom, bio je psihopomp, dakle vodič duša. Što znači da je bio Bog koji ima i svoj nebeski i svoj podzemni aspekt. Nebesko nije automatski i dobro, a podzemno nije automatski i zlo. Postoje svetli i tamni podzemni duhovi, tj elementali, koje neko zove patuljci, a neko Gnomi. Svetli grade kristalne strukture, oblikuju kamenje, produkuju magnetno polje planete i sl. Postoje i tamni gnomi, o kojima koliko znam nije pisano u magijskim knjigama, koji su zaduženi za razgradjivanje. Svaki list koji padne, svaki leš koji trune na zemlji, oni razgradjuju i prave hranu za biljke koje mi jedemo. Da li su jedni dobri, a drugi loši zato što nam tako izgledaju? Ne nisu. Podzemna bića su potrebna Univerzumu, zato što drvo i cvet koje vidimo jesu lepi, ali bez svog vlažnog korenja ispod zemlje oni bi se osušili.

Analogija zapadnom sistemu Gnoma kao elementala zemlje, Undina kao elementala vode, Silfa kao elemenatala vazduha i Salamandera kao elementala vatre, kao jedno od mogućih poredjenja mada su moguća i druga rešenja,  jesu Gandharve koje odgovaraju Silfima, Kumbande Salamanderima, Nage Undinma i Jakše Gnomima. Prvo dvoje su vazdušni, dakle nebeski, a drugo dvoje htonski, dakle zemaljsko-podzemni. Ko je tu loš, a ko dobar? Kubera je rizničar Bogova u indijskoj kosmologiji, a Jakša je. U zapadnoj kosmologiji neki Andjeli su u jednom srednjovejkovnom sistemu dobri, a u drugom srednjovekovnom grimoaru tretirani su kao demoni. Samael je Andjeo, a podzemno je biće. Samael sam izjavljuje da ne prihvata Zakon, zato što ako ga prihvati neće moći da izvršava delo koje mu je Bog poverio, slično Asurama, Rakšasama i tantricima u Indiji koji ne prihvataju Vede.  Postoje dva Gurua koji podučavaju u indijskoj kosmologiji. Jupiter (Guru) podučava Devate i nebeska bića koja žive u sedam loka.  Venera (Šukra) podučava Asure i podzemna bića koja žive u sedam tala. Loke i tale su inače nivoi sveta iznad i ispod zemlje.  Tantrici slede put Venere i put zadovoljstva, a cela konstrukcija odnosa dobro-zlo zasnovana na vertikali koja deli vrednosno po principu gore  i dole je nerealna, veoma lažna i na zapadu se već počinje odbacivati od strane ozbiljnih praktičara zapadnih sistema.

Sa druge strane indijske Deve i Asure su u Perisiji u jednom momentu izmenili pozicije i persijske Ahure su pobedile Deve. Ahura u Persiji i Asura u Indiji znači moćan, a etimološki dolazi od reči sura, poredak.  Asura/Ahura samim tim znači onaj ko ne sledi poredak, odnosno onaj ko je slobodan od poretka.

Deva dolazi od div što znači sijati, odnosno svetlost. Deve su stoga nebeska bića povezana sa svetlošću, koja izazivaju svetlost ili su i sama od svetlosti. Svako nebesko biće se tako može nazvati Devom.

Pralada Muni kojeg pokušavaju da ubiju Asure kao deo vedske mitologije

U Indiji originalno bitka se nije vodila izmedju Deva i Asura, već izmedju Aditija i Ditija. Prvi su simbolizovali neograničenost, drugi ograničenost, što je sasvim druga vertikala polarnosti oko sukobljenih strana. Ako ćemo iskreno zapadna koncepcija andjela je nastala pod uticajem zoroastrizma, gde su Ahure došle iznad Deva i ono što su na zapadu andjeli, to je samo razvoj indijskih mitoloških koncepata koje današnji jogini smatraju za indijske demone. A Deve koji su za današnje jogine božanskog karaktera Persijanci su pretvorili u demone i današnji zapadni demoni uključujući i samog djavola, koji je po nekim lingvistima i imenom povezan sa Devama odakle je i izvedeno ime. Slično kao i Hromi Daba kao lik iz balkanske/slovenske mitologije.   Podzemni svet, za koji se vezuju htonska bića, jeste noćni svet koji je trbuh zemlje i materica Majke u kojoj se obnavlja dnevni svet.

Dakle, teško je napraviti jasnu vrednosnu podelu ko je od tih bića dobar, ko nije, svi mogu biti i ovakvi i onakvi, zavisno od kulture i kako im ko pristupi. Smešno je i neozbiljno da zapadni jogiju pljuju po tantri jer je „demonska“, pri čemu ni u Indiji to nije bilo tako sve do veštačke polarizacije na dobre i loše duhove, a da istovremeno govore da poštuju andjele i zapadne vrednosti. Ti isti andjeli su transformisana baš ona bića za koja oni govore da su u Indiji loša. Istovremeno, Deve koje su u Indiji božanstva na zapadu su demoni, što bi značilo da je dobar deo vedske kulture na koju se pozivaju razne joga i indijske grupe na zapadu jeste demonska sa stanovišta zapada. Zato je besmisleno lupati bilo kome etikete i pozivati se na neku dobro/zlo moralnu vertikalu jer to jednostavno niti postoji niti je u praksi kao ideja održivo.  Tantrici su posvećeni  Boginji (Devi) i one je iznad tih koncepata. Ona jednostavno JESTE.

Kako smo videli ranije Asura se vezuje sa pojmom moći, a dolazi od reći izvan zakona. To savršeno dobro oslikava put tantrika koji je adarmičan (darma = zakon/adarma = nepoštovanje zakona). Moć koju tantrik ima dolazi od duhova.  Sami duhovi nisu uglavnom ni dobri ni loši. Malo je poznato da to važi i za zapadne sisteme. Moja baba je rodjena u Madjarskoj, znala je za svaku potrebu kojem bi se svecu trebalo moliti. Postoje sveci koji će čak uslišiti i molitvu da neko umre. Da li ih to čini dobrim ili lošim? Dobri ili loši su oni koji to traže od njih. Problem je što takvi zahtevi dolaze od već zatrovanih umova. U praksama koje sam ranije opisao jako je bitno da se neko razveže od bića a kojim radi. Ako se neko ne razveže od pišaćini pre smrti, kažu da ne može da doživi oslobodjenje. Jedan od načina da se to uradi jeste da se kreira astra (oružje koje se pravi mantrom), o njima sam pisao u jednom blogu ranije, kojom se napadne pišaćina. Ali za tako nešto je potrebno da je tantrik veoma moćan, stabilan i iskusan. U slučaju da se pišaćina otrgla kontroli i da su glasovi u glavi već prerasli u psihozu, onda se mogu raditi homami, tj rituali sa paljenjem vatre, tantričkom obliku Boga Ganeša, uz neke druge prakse ili koristiti pomoć nekog od besnih oblika Boginje.

Hram Pratjangire, jedne od četiri Boginje koje se najčešće koriste u južnoj tantri, koja je izmešana sa vaišnavizmom, za odbranu od crne magije i za egzorcizam duhova iz zaposednutih osoba

Stvar je u tome da ljudi jako puno pričaju o duhovima i onome što oni nazivaju demonima, a jako malo znaju o tome. Božanski kvaliteti, mi smo rekli da to zovemo nebeskim, obično isključuju sadizam i okrutnost u ponašanju prema ljudima. No, čak ni ono što ljudi nazivaju demonima teško da će ići ispod svog ponosa i podleći takvim porocima. Neke manje razvijene pišaćine i ostali duhovi mogu i verovatno i hoće tako da se ponašaju, ali što je duh moćniji, bio nebeski ili podzemni, on više želi moć i ne gubi vreme na stvari koje mu nisu bitne.

Egzorcizmi su deo i tantre i vedskog hinduizma. U Indiji postoji dosta sela gde se egzorcizam vrši na plemensko-folklorne načine što je više tantrički pristup, kao i više hramova gde se egzorcizmi na više organizovan vedski način. Neki od tih hramova su karakteristični po tome što u njih dolaze pripadnici svih religija radi pomoći, što znači da nije neophodno da neko bude hindus da bi bio izlečen. Mantra je glavno pomagalo u lečenju. Gledao sam indijskog tantrika koji čak nije ni radio nikakav ritual nad obolelom osobom, samo je mantrao držeći limun u ruci i potom taj limun ugurao u ruku žene sa medicinskom dijagnozom teškog oblika šizofrenije. Za oko minut žena je došla sebi i bila oslobodjena od duha koji ju je bio zaposeo.  Mistična isceljenja su normalna pojava u Indiji, zapravo Indija je zemlja ćuda, čak su i muslimanski sveci u Indiji drugačiji nego oni u arapskim zemljama i poznati su po svojim ćudima.

Jako je bitno zadržati zdrav stav i smiren um. Tretirati realnost i sile u njoj kao apsolutno

Hram u kojem se izvode egzorcizmi, država Madja Pradeš

zle ostavlja mogućnost da taj neko ko tako misli i postane žrtva detruktivnih sila prirode. Ogranićenja dualnosti donose sa sobom užas u živote ljudi i od drevnih vremena ljudi pokušavaju da to prevazidju. Postoje dva puta u istoriji težnji da se to prevazidje. Jedan je put poretka i čistote – a samim tim i sigurnosti za kojom ljudi teže –  taj put pokušava da izoluje i uništi ono što doživljava kao princip haosa. To je put jogina. Drugi put je put tantrika – to je put težnje ka slobodi i snazi i zasnovan je na moći.  Tantrik teži da bude centar koji kontroliše sve sile, a ne pas na lancu ili miš kojim se mačka igra. Ovaj drugi put je težak zato što uvek postoji opasnost od destruktivne opsesivnosti. I tu je važno da je neko u tradiciji i da ima iskusnog i sposobnog Učitelja, tj Gurua.

U tantri je sve zasnovano na prenosu energija od neljudskih bića, raznih, sa kojima je tantrik povezan. Zato je zadatak tantrika da se ta bića, ona koja su mu potrebna i sa kojima njegova tradicija radi,  pojave pred njim i da ga prihvate i podele sa njim moć i ezoteričnu mudrost. Tantrik dobija i znanje i energiju (moć) od tih i takvih bića. U slučaju bića koja se zovu Jogini to se dešavalo tato što bi se tokom ritualnog seksa tantrik i njegova tantrička partnerka doslovno digli u vazduh i tu u vazduhu imali susret sa Joginima od kojih bi dobili neku natprirodnu moć. Zato su tantrički hramovi Joginima, za razliku od hindu hramova, bez krova.

Hram 64 jogini, gde su rituali radjeni pod otvorenim nebom, država Madja Pradeš

Dakle sposobnost da radi neku praksu učenik dobija tako što mu Guru prenese energiju nekog bića skupa sa mantrom. On je tu energiju dobio najpre od svog Gurua, a potom i direktno od bića sa kojim je mogao da radi na osnovu „enegije“ koju mu je njegov Guru preneo. Bez toga nema ni tantričke prakse baš kao što ni televizor ne može da radi ako nema izvor struje.

Tantru su prenela veoma moćna onostrana bića takodje veoma razvijenim ljudima, koji su to posle preneli svojim učenicima i to se prenesi do danas sa Učitelja na Učenika. Odnos prema našem Učitelju, njegovoj porodici, naš odnos prema njegovom ugledu je naš odnos prema svim tim bićima koja su prenela tantru, koja su njeni čuvari i zaštitnici i od kojih dobijamo moći.

Ako neko ko je stranac, dakle nije deo tantričkog klana ili porodice,  udje u jantru i pokuša tantrički ritual, bića ga ili neće primetiti uopšte, ili će ga pitati ko je on i kazniti ga. Ali ako neko kada ulazi u tantrički krug kao član porodice imajući Učitelja koji je u liniji tantričkog prenošenja, napravi i grešku, bića su popustljiva i neće ga kazniti.

Naravno, postoje i oni koji tvrde da su inicirani od strane „astralnih majstora“, Babadjija i slično.  Babadji je prevara, a takvi „učenici“ idu linijom povladjivanja svom egu pošto je svaki pravu Guru u stvari pakao od Učitelja koji kontroliše Učenikov ego. Nekakvi fiktivni astralni majstori uvek se sa svime slože, nikad nisu realni mehanizam koji kontroliše nečiji ego i samo su fantazija poput izmišljenih prijatelja koje imaju deca.  I zato se takvi Gurui nazivaju imitatorima i Nagura Guruima.

Tantrik mora biti sposoban da u ženi ispred sebe vidi ceo kosmos. Na slici u jednom od prošlih tekstova bila je žena preko koje je bila Kali jantra predstavljajući tako jantru i Šri Čakru kao simboličnu predstavu žene. Tri trougla u Kali jantri odgovaraju prvom trouglu do vrha u Šri Čakri i to je Brama Joni (ब्रह्मयॊनि), praiskonska kosmička vagina iz koje nastaje Kosmos i izvor svih izvora. Žena je tako materica kosmosa i njena materica je ono što bi na zapadu bilo smatrano za Sveti Gral.  Zato je tantrički seks sveta stvar i zato ja izbegavam da pričam o njemu kako se on kao tema  ne bi profanisao.

Trougao je obrnut zato što simbolizuje milost koja se na nekog spušta, milost Para Bramana advaite, Nirguna Braman, koji je bez kvaliteta, kao što su ljubav, milost i sl. To je pokretačka moć koja stvara Univerzum. Veliki tantrik Šri Ramakrišna je video Brama Joni ne samo kao Joni već je video i kako ona poradja univerzum. Veliki posvećenici nemaju koncepte i nisu opterećeni defincijama i ograničenjima, tako da je on realizovao to iskustvo ne samo preko tantre već i preko Islama uzimajući inicijaciju u Sufi red. Islam zabranjuje ljudske predstave Alaha i  ponavljajući Sufi molitvu Ramakrišna je realizovao isto stanje svesti preko Alaha bez oblika.

Šri Vidja Guru, ako je realizovan, on je onda sama Brama Joni. Devate, kao božanstva, nisu moćne i bitne koliko Guru, jer Devate su vezane za oblik i to je iskustvo Saguna Bramana. Saguna Braman je kao sunce na nebu koje ima svoj oblik i masu. Nirguna Braman je kao sunčeva svetlost koja nema oblik. Ona je jednostavno svetlost. Guru je identifikovan sa Brama Joni i on je jedno sa izvorom cele kreacije, sa Kosmičkom Majkom.  Sva bića su ispod toga, to je zaštita koju ima tantrik kad radi sa raznim duhovima koji su pominjani. Ni jedno biće nije iznad Majke i sva joj se moraju pokoriti. U njenim Mantrama je sve skriveno, pa tako i Nirguna Braman, koji se opisuje kao iskustvo da je u istom momentu neko veliki svedok  i stvaranja i uništenja beskrajno stvorenog.  Poradjanje beskrajno stvorenog jeste čin kada Majka poradja sve ono što postoji i što znamo i ne znamo. To je najveća Moć u Univerzumu i to iskustvo Brama Joni je iskustvo početka vremena i njegovog uzroka, trenutak kada je započela petlja koja se nigde ne završava i ne prestaje, petlja ciklusa samsare i prosvetljenja koji se smenjuju kao neka ogromna Mebijusova traka koja nema ni kraj ni početak niti se njome igde može stići sem stalnog vraćanja na mesto polaska. Guru je sama Brama Joni i Guru štiti Učenika budući da je on identifikovan sa samim izvorom celokupne moći. Guru tako nije obična pička, izvinte na izrazu. Guru je najveća Pičketina u Univerzumu, opet da izvinete na takvom divanu, al’ to je što je i kako to drugačije reći?  Slava Majci! Slava Joni! Slava Guruu!

Tantrički seks

Istinska intimnost je sjedinjenje tela i tela, suptilnog tela i suptilnog tela, duše i duše. Seksualna energija je sveta energija. Kada vratimo seksualno iskustvo u domen svetog, naš svet će biti čist i božanski, svet i isceljen.

Dipak Čopra

Žene su božanske, žene su one koje stvaraju, žene donose sreću. O Devi, sve što postoji na svetu je u obliku žene. Svaka žena bi trebala da bude obožavana od strane celog sveta.

(Šaktisangama-tantra, Kali-kanda)

Često stižu poruke sa pitanjima o tantričkom seksu. Veoma malo takvih poruka stiže od muškaraca, većinom ih šalju žene koje pitaju šta je to tantrički seks i kakav je to „kosmički orgazam“. U suštini to je dobar pokazatelj da su se žene oslobodile stida i stega lažnog morala, kao i da su žene u regionu počele da misle o svojim potrebama i o svom orgazmu, a ne samo o tome kako da zadovolje muškarce. No, nevezano za to, ja u stvari ni ne znam šta da im odgovorim? Iako se na zapadu tantra isključivo povezuje sa seksom i iako svi misle da se tantra bavi samo seksom, to i jeste i to i nije tačno. Tantra je skoro stoprocentno vezana za seks, ali istovremeno tantra nema nikakve veze sa seksom. Zvuči li kontradiktorno? Da, apsolutno zvuči i zato ću pokušati da pojasnim, ili da verovatno još više zakomplikujem, stvari.

Skoro nikada ne pričam o seksu kada pričam o tantri. Inicijacija jeste, ili bar može biti, seksualna, ali o tome se ne priča. Ne priča se ne zato što postoji nekakav stid, nego zato što bi to bila banalizacija inicijacije i banalizacija tantre svodeći je takvim pričama samo na običan seks, ali sada ću morati da napravim izuzetak i kažem ponešto na tu temu.

Tibetanska joga i tantra opsežno govore o snovima i praktičnom radu sa njima. Indijska tantra, kako eksplicitno tako i implicitno, retko pominje plivanje u svetu snova (svapna avašta). Doduše, Satjananda je jednom rekao da  prava meditacja počinje tek kad neko nauči da manipuliše vlastitim snovima. Takve tehnike su unutrašnja akcija (krija)  koja se u tantri prenosi sa usta Gurua na uho Učenika koji je dovoljno zaslužan i sposoban da to dobije.

U Svetom znanju tantre (Šri vidja) tantrik ulazi u svesno stanje manipulacije sna

Šri Čakra

koncentrišući se na jedan od delova Šri čakre  (avarni) i ponavljajući mantru koja ide uz to.

U tantri se radi sa tri stanja svesti, budnim (djagrat avašta), stanjem sna (svapna avašta) i stanjem dubokog sna (sušupti avašta). Stanje sna je za tantrike realno kao i budno stanje i ko nauči da ovlada njime, ko može da kreira i manipuliše tim planom postojanja,  onda taj (ili ta) može da istu tu promenu izazove i u budnom stanju koja postoji nakon što se probudi.

Kakve ovo ima veze sa seksom? Ima u onom smislu da se tantričke prakse, slično zapadnim praksama svetog eroticizma, rade ili tako što se priziva božanstvo u telo tantrika i njegove partnerke (suvašini), ili tako što se u stanju polu sna – tzv hipnagognom stanju svesti, ima seks sa željenim bićima.

Kod nas je hipnagogna stanja lepo obradio Milenko Vlajkov u svojoj knjizi Na sopstvenom tragu (Novi Sad, 1990), pri čemu je u vreme izlaska knjige bio stanovišta, a to znam jer smo tada razgovarali o tome, da se takva stanja, odnosno sadržaji koji se tu dešavaju, ne mogu kontrolisati i usmeravati. No ipak je praktični seksualni ezoterizam istoka i zapada tokom vekova razvio načine da se to praktično izvede.

U drugom slučaju od ova dva, tantrik priziva odredjena bića u stanju izmedju budnog stanja i sna. To je onaj momenat kada još uvek imamo svest šta nam se dešava, ali nam se javljaju i slike karakteristične za spavanje i taj kratak period kada nismo ni budni ni u snu jeste momenat „sumraka“ kada se mešaju svetovi i kada je sve moguće. Neki zapadni sistemi imaju praksu tokom obuke da se leže u krevet uz zamišljanje odredjenih simbola i ponavljanje odredjenih fraza, da bi se u toku noći neko iznenada probudio i nastavio sa tom praksom dok se još ne razbudi. Da li je to što se ostvari kontakt sa arhetipovima, ili sa realnim bićima, nije ni bitno, bitno je da se nešto desi. U tantri postoji, primera radi, Apsara tantra.

Apsara je reč na sanskritu i dolazi od AP, što se povezuje sa vodama, vazduhom i srednjim područjem; Zvezdom Virginis; vodama koje se smatraju božanstvima (vidi grčki aphros, pena, kao kod Afrodite, latinski Acqua; gotski ahva; staronemački AHA) i Sri, da se pokrene, teče, brzina, klizanje, potez, kretanje. Zato Apsare ‘idu vodom ili između vode oblaka’. Apsare se odnose na klasu ženskih božanstava. Ponekad se nazivaju nimfe, nastanjuju nebo, ali često posete zemlju; supruge su gandarvi, imaju sposobnost

Apsara Ramba

menjanja oblika po volji i vole vodu.  Uzećemo primer Apsare po imenu Ramba za koju se smatra da je nastala komešanjem okeana. Vrlo je mlada i veoma je lepa. Ramba Apsara Voli stil, kvalitet, ljubav, emotivnost i mirisna okruženja. Voli slatke i mirisne stvari za jelo, poput ruže je i voli belu odeću. Ramba daruje vernost u ljubavi, podršku praktičaru tantre (sadaki), omogućuje da se saznaju stvari iz bliske budućnosti i onog ko radi njenu sadanu štiti od loše sreće.  Jedna je od najlepših Apsara.  Za seksualni kontakt sa njom, ili nekom drugom Apsarom, tantrik prvo posti više nedelja i uzdržava se od seksa. Zatim pred spavanje radi mantre i prakse vezane za nju da bi mu se ona materijalizovala u tom stanju izmedju sna i jave i imala seks sa njim. Dakle to je prvo važna premisa koju ovde želim da istaknem. Tantrički seks nije seks sa ljudskim partnerom ili partnerkom, već se ili natprirodno biće manifestuje ispred tantrika i sa njim ima seks, ili se pribegava onom prvom slučaju koji ćemo sada objasniti.
Naime, vedski sistem, na primer tako rade vaišnave, podrazumeva da ako želite nešto od božanstva onda ga prizovete i za to ga zamolite. Oni to rade tako što Boga prizovu u kip, u ezoterični dijagram božanstva (jantru), vodu koja se nalazi u posudi ili u vatru. Oni koji su imali prisustvo da prisustvuju ceremonijama (pudjama), na primer  ceremoniji posvećenoj Boginji Lakšmi gde se traži neko materijalno obilje ili uspeh u poslu, koje je radio Dejan Kladatin, mogao je da vidi kako se božansko priziva u sve ove četiri stvari, kako se Božanstva hrane satvičnim ponudama i naročito zanimljivo za posmatrati, koje Dejan Kladarin položaje ruku (mudre) koristi da bi božansko spustio u te predmete. Konkretno su meni bile zanimljive mudre za spuštanje božanskog u vodu.

U tantri se koriste svi ovi načini, jantre naročito, ali se pridodaje još jedan način. A  to je naš  prvi slučaj u kojem se u telo žene koja je na oltaru priziva Boginja. To se radi pomoću tehnika polaganja prstiju na delove tela (niase) i „ubacivanju“ u te delove tela, uz mantre, energija božanskog. Žena tako postaje fizički nosilac ne samo energije Boginje nego i njene svesti. Boginja se privremeno nastani u ženi.

Primera radi, na zapadu i na Bliskom istoku u drevno vreme primenjivalo se prizivanje duha u neku osobu, tj. osoba bi postajala „konj kojeg duh jaše“. Čarobnjaci bi u nekoga, najčešće u roba koji je često kupovan samo za tu svrhu, prizvali nekog duha, te da bi duh bio poslušan i da bi ga čarobnjak naterao da saradjuje, oni bi tu osobu u koju bi prizvao duha bičevali obzirom da se verovalo da duh, odnosno bilo kakvo drugo biće (andjeli, božanstva i sl)  kada posedne telo, oseća sva telesna zadovoljstva  osobe u koju je ušao, ali isto tako i telesne patnje. To je, medju nama, bio jedan od razloga za mučenje žena optuženih da su veštice u srednjem veku, zato što je inkvizicija smatrala da u stvari tako muči duha koji je zaposeo neku od tih žena. Takodje, to bi moglo da objasni i batinanje štićenika verskih centara za odvikavanje od bolesti zavisnosti, hipotetički uzmimo to kao jedno od mogućih objašnjenja,  zato što bi to onda bilo kažnjavanje duha koji je, po verovanju, zaposeo ovisnika.

Slično tome, samo usmereno ka zadovoljstvu umesto kažnjavanju, kada Boginja zaposedne ženu, a  nije u pitanju klasičan trans kao na primer u vuduu gde neko nema svest o tome šta mu se dešava i po vraćanju u normalno stanje se ne seća prethodnog perioda provedenog u stanju transa, onda i žena, ali i Boginja kroz telo koje je zaposela, iskusi sve ugode i zadovoljstva koja joj prirede njeni obožavaoci. Tehnike seksualnog zadovoljavanja koje uče tantrici nisu namenjene da oni idu naokolo i budu veliki švaleri, već da budu u stanju da to primene tako da zadovolje nekog veoma zahtevnog, a to je Boginja. Postoje razne tantre, čak i u okviru hinduizma, pri čemu nisu sve orijentisane ka ženskom, šakti, principu. Neke su prilično muške, ali prava tantra je matrijarhalna i po njoj sve proizilazi od Boginje (Devi),  koja oživljava muški princip. Tibetanske budističke tantre su više muški, pa čak i šovinistički, orijentisane i tu je priča podredjena muškarcu. U tibetanskoj tantri četiri jogine zadovoljavaju jednog jogija. U indijskoj tantri,  šaktizmu, do sedam tantrika mogu da zadovoljavaju jednu ženu. Sem toga, razlika izmedju indijske i tibetanske tantre je u tome što je u indijskoj tantri seksualni ritual spajanje i stapanje nivoa svesti praktičara i energetskog kapaciteta koji ima božanstvo, a u tibetanskoj je to sjedinjavanje praznine i blaženstva.

Dakle tantrički seks nije običan seks, več je to ritualni seks. Ritualni seks znači da neko ko to gleda sa strane vidi seks koji deluje malo egzotičnije, ali da se pored toga dešava i puno toga što se ne vidi jer se odvija na mnogo suptilnijim planovima. U telo, ili delove tela, prizivaju se božanske energije i onda sve što se dešava dobija karakter božanskog i često ceo čin prate natprirodni fenomeni. Oralni seks se radi uz prizivanje božanskih energija u delova tela. Kada Guruu jogine tokom rituala daju oralno zadovoljstvo, to je i zadovoljavanje božanstva budući da se Šiva obožava u obliku muškog polnog uda, tj falusa koji se naziva lingam. Naravno pre toga se ritualno i uz pomoć mantri prizove Bog u muški ud. Uzgred budi rečeno, kad pričamo o lingamu u slučaju šaktističke tantre po strani sveta na kojem se nalazi lice na lingamu neko može znati o kojoj je tantri reč, severnoj, istočnoj, južnoj ili zapadnoj.

Pokojni Slobodan Milićević (Svami Čidananda) mi je pričao da je bio prisutan u Indiji

Lingam

kada je Svami Mahešvarenanda iz Joge u svakodnevnom životu uzimao neke tantričke inicijacije koje, budimo iskreni, nije smeo da uzima na osnovu tradicije u kojoj je bio. Dugo godina su prikrivani seksualni skandali, koji su evidentno počeli mnogo ranije nego što je on uzimao te inicijacije, vezani za Svami Mahešvarenandu.

Problem je što je obelodanjeno, bar su tako tvrdile neke učenice, da je Svami Mahešvarenanda, koji je govorio o celibatu,  imao specijalne ponoćne susrete sa odabranim učenicama gde od celibata nije bilo ni slovo, već bi im se iznenada umesto prasada u ustima našao njegov polni ud. To jednostavno nisu bili dogovoreni uslovi pre nego što bi neko stupio u tu joga školu, niti nešto što bi neko očekivao ili unapred pristao na to, bar ne sudeći po svedočenju onih žena koje su to obelodanile. Žene, isto kao i muškarci, koje ulaze u tantru znaju šta mogu da očekuju, znaju da li na to pristaju i da li to žele ili ne i znaju da mogu u svakom momentu i da ne pristanu na nešto i da izadju. Božansko se ne nameće, božansko se bira. Oralni seks je izuzetno važan u tantri, ali on nije samo stvar zadovoljstva, već kako je ranije rečeno on je i služba božanskom. Sem toga što se, kako je ranije već napomenjeno, u falus priziva Bog, cela grafička predstava Boginje (Devi) uključujući i  Šri Čakru je u stvari predstava ženskog tela.  Vrh Šri Čakre koji predstavlja bindu tačku iz joge/tantre, koja je inače i ono što na zapadu nazivaju fontanom želja, na ženskom telu smešta se u područje klitorisa.

Žensko telo i Kali jantra

Cela Guru mandala se priziva u ženu pomoću paduka mantre. Koncentrični trouglovi oko bindu tačke u koju se ona poziva da tu prebiva, ukazuju na trijadu Gurua. U saharsara čakru se priziva Paramešti Guru (Guru Guruovog Gurua), u srčani centar Paramguru (Guruov Guru), a u genitalije SvaGuru (naš direktni Guru).

Zatim se ženski polni organ (joni) obožava mantrom i tarpanom. Tarpan je ponuda polivanjem tečnosti. Tarpan se u slučaju da se radi ponuda božanstvima radi tako što se pusti da tečnost teče preko četiri prsta ruke, bez palca, ako se radi ponuda rišijima tečnost teče izmedju malog i domalog prsta, a za pretke desnom stranom dlana pored palca. Dok se to radi kompletna Šri Čakra mandala se zamišlja u predelu ženske materice.

Budući da je u klitorisu vrh Šri Čakra mandale jasno je zašto većina tantričkih Majstora insistira na oralnom seksu i na stimulaciji klitorisa uz propratne mantre, budući da je u stvari stimulacija i zadovoljavanje same Boginje. To nije samo seks, iako se sam dogadjaj i doživljaj višestruko pojačavaju, to je čin obožavanja i predaje Onoj koja predstavlja Najvišu Istinu i daruje sve blagoslove, znanje, spoznaju, sreću i mir. Tantrički seks je uvek ritualizovan. Ako se žena prstom zadovoljajva, to se onda radi uz mantre. Ako u Hramu Joni (ženskog polnog organa), koji su danas retki ali još uvek postoje u Indiji odnosno delu sveta gde se uspostave, iskušenik ima zadatak i iskušenje da oralno zadovolji klitorise 107 žena pre nego dodje pred 108. i dobije ono što ide posle uspešno savladanog iskušenja, onda je to 107 puta zadovoljavanje jezikom Boginje uz mantru koja se tad mentalno ponavlja, a ne samo obično fizičko zadovoljavanje tih 107 žena.

O drugim istočnim seksualnim tradicijama ne znam puno, pogotovo ne iz prve ruke ili iskustva. Kinesko učenje Belih tigrica, što je škola seksualne ezoterije koja je po poreklu šamanistička, jeste zanimljivo. Po legendi, osnivačica ove kineske tantričke škole i njen matrijarh je legendarna Kraljica Zapada, Ksi Vang Mju.

Ksi Vang Mju

Ova škola je još uvek živa, imao sam priliku da razgovaram sa nekim njihovim članicama i one insistiraju da se mora biti jako oprezan kada se čitaju knjige koje pišu o njima, budući da su ih često pisali taoisti. Mnoge taoističke prakse su kod njih, kao patrijarhalne, zabranjene. Učenje Belih tigrica je po svojoj prirodi matrijarhalno i one se jako protive da žene budu seksualni objekti i samo predmet muškog zadovoljstva. Na primer, kada su u pitanju taoistički Nudan (女丹) tekstovi o ženskoj unutrašnjoj alhemiji,, koji su pisani kao pandan Neidan (內丹 ) tekstovima o unutrašnjoj alhemiji, one tu vide problem. To su uglavnom moderniji taoistički tekstovi koji se bave time kako ubiti crvenog zmaja, tj menstruaciju, smanjiti veličinu grudi i sličnim tehnikama koje su protiv ženstvenosti i žene prave nalik muškarcima.  Takodje,  pokušaj da se uvede i linija prenošenja Nudana preko ženskh Besmrtnika, koje nikad nisu bile pre toga u taoističkoj literaturi grupisane u neki oblik linije prenošenja Mudrosti, doživljavaju kao pokušaj da se napravi taoistička verzija koja bi bila alternativa  njihovom učenju. A njihovo učenje je različito od taoizma. Na primer, taoizam podučava da muškarac zadržava seme, što je kod nas najpoznatije iz knjga Mantak Čia. U indijskoj tantri to se ne radi, bar ne u onim školama za koje ja znam, već je to pre tehnika iz hata joge. Slično tome, Bele tigrice takodje ne podučavaju da muškarac zadržava seme tokom odnosa, šta više podučavaju da muškarac ne gubi vitalnu energiju (či), tokom ejakulacije, te smatraju da je zadržavanje semena protiv muške biologije i da je nezdravo po muškarce. Zapravo, Tigrice imaju neke tehnike da koriste energiju muškog semena. Prva se zove Zgušnjavanje zmajevog žada i služi za osvežavanje i obnavljanje kože i kose, kao i revitalizaciju celog tela, a druga je Usisavanje zmajevog daha  koja služi za obnavljanje svojih energija i jačanje svog orgazma korištenjem energije muškarčevog orgazma. Tigrice, slično indijskoj tantri, imaju dva različita pristupa seksu koja primenjuju. Jedan je duhovni pristup, a drugi je posvećen isključivo zadovoljstvu.

Njihova učenja su u knjizi koju svaka članica piše rukom i mastilom u kojem je i njena krv. Nakon smrti vlasnice knjige i rituala Uzdizanja, knjiga se spaljuje.

Bele tigrice su više od seksa, one se uče kako da kroz seks otvore muškarce da prihvate i spoje se sa svojom unutrašnjom ženskom božanskom stranom.   Obično koriste snagu trojstva, tj rade zajedno i koriste tada nešto što zovu karma mudra, a njihova obuka obuhvata pet veština (Vai Gong kao spoljni trening, Nei Gong kao unutrašnji trening, Nei Dan kao unutrašnju alhemiju, Šen Gong kao trening uma i Ksin Ji Dao Jin Fu kao emocionalni trening).

Kao glavni ciljevi Belih tigrica se, danas, navode osnaživanje žena i harmonija sa muškarcima, pomoć muškarcima i ženama da uče o svojoj seksualnosti i da iscele seksualne traume koje imaju, omogućavanje seksualne edukacije zasnovano na drevnim spisima o vodjenju ljubavi, promocija duhovnosti po učenju Belih tigrica, pomaganje muškarcima i ženama da nadju svoje mesto u modernom društvu u skladu i u ravnoteži sa prirodom, unifikacija porodica uključujući i savremenu LGBT zajednicu i dekriminalizaciju prostitucije i eliminisanje trgovine ljudima.

Bele tigrice se obučavaju, a trening traje mislim 9 godina, u centrima koji se nazivaju den. Postoji posebna borilačka veština kojoj se uče samo devojke, a njih je veoma mali broj, koje su od rodjenja podučavane u denu i koje onda služe kao čuvari centra, a nazivaju se Leteće tigrice. Kako sam ja čuo ne seća se da je ikada i jedan muškarac podučen ovoj borilačkoj veštini koja se zasniva na protoku energije kroz telo.

Bele tigrice se obično smatraju, kroz kinesku istoriju, ženama koje su bile dobro obrazovane, bile vešte u borilačkim veštinama i bile prostitutke. Pri tome se ne misli da prostitutke iz kineske prošlosti koje su bile siromašne, neobrazovane do te mere da nisu umele da čitaju i pišu i bile bez društvenih veština, već na to da se u neka prošla vremena pojam prostitutke u Kini odnosio na žene koje su bile nezavisne i imale samostalan posao, na šta se u društvu kojim su dominirali muškarci gledalo veoma neblagonaklono u to vreme.  Što ne znači da se neke Tigrice nisu bavile i elitnom prostitucijom, na primer kada se Čen JuanJuan, poznata prostitutka koja se udala za generala Vu Sanguija koji je ostao u istoriji poznat po tome što je pobunjenicima otvorio kapije i tako okončao vladavinu dinastije Ming, ona nije bila samo obična prostitutka. Ona je bila Bela tigrica. Bele tigrice su veoma zanimljiva tradicija, po mnogo čemu u pristupu i odnosu prema ženi i njenom mestu u društvu slične indijskoj tantri. U oba slučaja je naglasak na ženskim potrebama, a da li su se razvili samostalno jedni od drugih, ili postoje medjusobni uticaji ili čak poreklo pitanje je na koje bi trebalo da istraživači daju odgovor. Postoje tvrdnje i da je joga kineskog porekla, ali i da je taoizam preuzeo indijske uticaje i ima poreklo sa indijskog potkontinenta.

Kada koristimo reć prostitutka, ona nema u svakoj civilizaciji isto značenje koje ima danas na zapadu. Prostitutka, odnosno kurva, što je izraz koji danas ima pežorativno značenje, nekad je bila hramovska sveštenica koja je bila veoma dobro podučena seksualnim veštinama. U drevnom Sumeru takve sveštenice su nazivane harimtu, što je reč od koje se izvodi reč harem. Harem nije bio mesto naložnica nekog imučnog čoveka, harem je bio hram u kojem su živele sveštenice koje su bile posebno obučene seksualnim veštinama. Kad su muškarci uzeli moć u društvu i pobili glavne sveštenice, te postavili svoje sveštenice, oni su haremske sveštenice proglasili za svoje vlasništvo.

Slično tome reč devica nije označavala ženu kojoj je čitav himen. Devica je mogla da ima gomilu dece, a da i dalje bude devica. Devica je označavala ženu koja je slobodna i koja je gospodar svog tela kojem pušta, ili ne pušta, da pridje samo onaj, ili ona,  koga ona hoće. U tom smislu kurva, što je reč kojoj mi ne dajemo pežorativno značenje, ima pozitivno značenje i kurva takodje može biti i devica.

Uostalom, nije li na francuskom reč pute reč za bludnicu, isto kao i na italijanskom reč

Puti, detalj Rafaelove freske Galatejin trijumf

putana, dok je za one male andjele ljubavi, koji prate Kupidona i navode ljude da se zaljube, ime bilo Puti. Bludnica je bila prokažena žena, ona koja je imala hrabrosti da bude seksualno aktivna, seksualno oslobodjena i koja se usudjivala da traži pravo da doživi vlastito seksualno zadovoljstvo. U samoj tantri odnos prema prostituciji je složen i za mnoge čudan, baš kao što je i sama tantra zbunjujuća i neshvatljiva. U nekim delovima Indije i školama tantre se na oltaru tokom ceremonije (pudje) posvećene Boginji Durgi drži zemlja sa praga prostitutke. Istovremeno tantra propisuje da se za tantrički seks nikad ne sme koristiti prostitutka kojoj je plaćeno za to.

Društvo je potčinilo ženu osporavajući joj pravo da bude ekonomski nezavisna, ali je isto tako deo mehanizma potčinjavanja bila  i seksualna represija po kojoj je njen seksualni užitak bio nemoralan svodeći je tako samo na funkciju majke.

Situacija u Indiji nije bila ništa bolja i žene su tu bile veoma sputane vedskim braminskim sistemom koji je od njih zahtevao da budu čedne, da budu muževo vlasništvo i da u slučaju da im muž umre mlad, a to se smatralo da se dešava zbog grehova njegove supruge, skoče za njim u pogrebnu vatru i tako izvrše samoubistvo. Tantra nije vedska, tantra je zasnovana na vlastitim tekstovima i na potpuno drugačijem vrednosnom sistemu koji je matrijarhalan i koji ženu stavlja u centar društva. Samim tim tantra odbacuje vedsko društveno uredjenje i njegove vrednosti. Primer poezije koja se vezuje za drevne hramovske sveštenice  u Indiji, koje su se zvale  DevaDasi jeste knjiga devocijske poezije ispevane u slavu Božanstva od strane baš takvih  hramovskih kurtizana koja je kod nas prevedena i izdana pod nazivom Kad je Bog mušterija (Stylos, Novi Sad, 2002)

Za bramine čestitost žena je značila i čestitost kasti, a održanje poretka kasti, koji tantrici ne priznaju, za bramine je značilo i očuvanje njihovog socijalnog položaja i garanciju njihovog bogatstva i privilegija u društvu. Nagost tela je bila deo slobode koju su imale indijske žene u drevno vreme,čak se smatralo da je pokrivanje grudi nepristojno, a gornji deo odeće nosile su samo žene kšatrija i bramina. Zapravo, za tantrike je nagost znak realnosti, a pokrivanje tela je iluzija koja dolazi od Maje.

Goli jogiji koji lutaju Indijom su poznati, Naga Babe, kao najpoznatiji medju njima imaju

Aka MahaDevi

tu privilegiju da otvore Kumba Mela festival, najveći u Indiji, tako što ispred svih utrče u za Induse svetu reku Gang. Jedan od njihovih poglavara, Baba Rampuri, bio je u Srbiji i to je po meni bio jedan od najbitnijih duhovnih dogadjaja koji su se dogodili u regionu u zadnjih 50-60 godina. Ali sem tih nagih jogi asketa, postoje i drugi primeri. Recimo, pre hiljadu godina u oblasti koja se zove Karnataka postojala je jedna posvećenica Šive  koja se zvala Aka MahaDevi. Ona je odbacila sve, pa i odeću, kako bi se suočila sa istinom i živela je i obožavala Šivu potpuno gola. Pripadala je takozvanom vira šaivizmu i potpuno je odbacila kastinski sistem i braminska načela. Poznata je njena izjava o nagosti „zašto se stidite, Šiva i onako sve vidi“.

Lalešvari, takodje šaivista samo iz domena kašmirskog tantričkog šaivizma, takozvani trika šaivizam,  poznata pesnikinja mistične poezije koja se u dobroj meri mešala i sa sufijima, takodje je praktikovala ritualnu nagost u javnosti.

Tantrici smatraju da se svi radjamo goli i da su i dete i majka goli na porodjaju, kao i da je sama majka obnažena dok nas kao male doji. Vratiti se majci znači biti go pred njom i svetom. Biti go pred njom i svetom znači biti jednostavan i potpuno ogoljen u svojoj svesnosti. Kada sve svedemo na ništa, kada naše „sopstvo“ iščezne, kada i mi sami postanemo ništa – tada smo postali samo kao Božansko jer znamo Božansko koje je i samo ništa. A ništa je sve.  Ko nema ništa poseduje sve. To je apsurd spoznaje. Tantra govori o materijalizmu i materijalnim vrednostima, a ne o spoznaji i prosvetljenju, ali onda kad se tantrikova čula zasite materijalnog i kada naučimo da se ne vezujemo za materijalno, koje smo postigli i kojim smo ovladali, kreće transcendencija materijalnog i duh se spozna kroz materiju.  I onda kad se spozna da nemamo ništa da izgubimo jer je sve iluzija, tada nastaje tišina jer ništa što ne možemo da izgubimo ne možemo ni da dobijemo. I mi smo ništa, a sve smo.

Boginje koje donose konačnu spoznaju, kao što su Kali, Varahi ili pak Ćinamasta,  gole su i obožavaju se ritualima gde su svi učesnici takodje goli. Kali je potpuno bez odeće (digambara) zato što poput svog partnera ima na sebi ceo svemir koji je beskrajan. Ona je i nirmohi (nir – bez) i (mohi-vezanost) tako da je ona potpuno nevezivanje i zato nije ograničćena ni odećom ni stidom, kao ni ostalim socijalnim normama. Kali je Istina, a Istina je za naš ego, pošto ga ugrožava, ružna i opasna. Kada se unište sve „lepe“ obmane ega i kad se naša svest „ogoli“ Kali se pred tantrikom manifestuje mnogo prijatnijeg izgleda.  Kali je inače povezana sa smrću i zato što je ona vezana za ciklus žene kad su joj neplodni dani. Tada spermatozoidi koje muškarac ispusti u ženu umiru jer nemaju šta da oplode. Kali tako simbolično „ubija“ muškarce, dok je Durga aspekt Boginje koji je vezan za plodne dane žene i zato je ona „majčinski aspekt“.

U oblasti odakle potiče i Aka MahaDevi, Karnataki, do nedavno se vekovima u martu obeležavao jedan festival posvećen Boginji Renukambi. Mudrac Jamadagni je bio zabrinut da njegova supruga  Renukambi ne poželi drugog muškarca i da bi to sprečio poslao je svog sina Parašuramu da joj odseče glavu. Bežeći, ona je skinula svu odeću sa sebe i potpuno gola sakrila se u obližnjoj pećini gde se predala Božanskom i potpuno stopila sa njime. Kao uspomenu na taj mit lokalni žitelji su stotinama godina bez ometanja proslavljali festival tokom kojeg su se goli kupali u reci da bi zatim takodje goli išli oko četiri kilometra do hrama ove Boginje gde se obavljala ceremonija. Sredinom osamdeseti, medjutim, vlast je zabranila ovaj festival pod izgovorom da je vulgaran i varvarski, a čuli su se i „argumenti“ da je golo obožavanje nešto što rade daliti. U Indiji daliti su oni koji ne pripadaju sistemu kasti i sa kojima drugi Indusi ne žele da se mešaju.

Kao još jedan od mnogih primera možemo navesti tantričku ceremoniju (pudju) koja se radi isključivo tako da su svi učesnici potpuno bez odeće. Posvećena je Boginji Ladja Gauri.

Ladja Gauri se često naziva i Gola Boginja, a jedinstvena je zato što nema glavu, umesto

Ladja Gauri

koje je lotos, ali joj je zato vagina naglašeno istaknuta. Ona je Boginja izobilja i plodnosti i njeno obožavanje se hiljadama godina vezuje sa šaktistički tantrički kult. Boginja je neba sa epitetom Aditi, a vezuje se za pojmove slobodna, nevezana i neograničena. Povezuje se sa tamno plavim topazom, simbolično podsećajući na neograničeno noćno nebo budući da je ona ta koja svojoj deci daje prosvetljenje i uklanja granice koje nam uzrokuju patnju. Ona je za neke šakta tantrike ona Boginja koja stvara trojstvo Brame-Šive-Višnua.

Pudja koja se radi za nju naziva se pudja za ispunjenje želja. Radi se da neko dobije posao, da stupi u ljubavnu vezu ili brak, ili za ozdravljenje. Ali da bi Majka (Ama) ispunila svojoj deci želju, ona želi da ih vidi onako kako ih je stvorila. Dakle gole. Ali ono što je najbitnije za ovu pudju je da nije erotizirana, dakle Boginja će blagosloviti svoju decu sve vreme dok se ne obuku, ali ne želi nikakve seksualne aktivnosti dok se ovo izvodi.

U biti, ako neko stvarno obožava žene, onda će strast koju nagost izaziva vremenom da se transformiše u ljubaznost. Seksualne devijacije i zločini nastaju od frustriranosti i seksualne represije, dok u takozvanim primitivnim društvima koja su seksualno liberalna i gde je nagost normalna stvar, gotovo da i nema slučajeva silovanja ni seksualnih prestupa.

Tantričko obožavanje muškog uda (lingama) nije da se izazove seksualna uzbudjenost, ono je tu da se neutrališe bes kao jedan od šest ripua (grehova) u jogi i tantri. Ali obožavanje joni je vezano za seks, kako to navode tantrički tekstovi: „Obožavaj njene genitalije. Ona tamo boravi kao Majka. Ona prebiva u njenoj vagini. Ona je zanesena seksom.Ona uživa u strasnim snošajima. Nju zadovoljava grupni seks heroja i heroina.“ Zapravo, seks je pre ponuda Boginji nego Bogu tako da se češće ženska božanstva tako obožavaju.

Tantra zahteva disciplinu. Prakse pet M od kojih je jedna i maituna, tj seksualni odnos, zahtevaju da se u nekim periodima tantrik uzdržava od njih, pa tako i od seksualnih odnosa. Ljudi sa životinjskom prirodom, takozvani pašu, nisu pogodni za tantru. Tantrici su uglavnom pod kategorijom heroja (vira), što znači da su oni pobednici i da mogu da se kontrolišu. Dakle ima i situacija kada je pravilo „gledaj i ne pipaj“.  Za heroja Boginja je ljubavnica, za treću kategoriju, divia tantrike o kojima ja ne znam puno, odnos prema Boginji je kao odnos prema Majci.  Veliki tantrik Ramakrišna, možda jedan od najvećih tantrika prethodnih par vekova,  bio je divia tantrik. Njegova posvećenost Boginji Kali bila je tolika da nije uopšte imao seks sa svojom suprugom, a kažu da se toliko identifikovao sa Kali da je bio počeo da dobija menstruacije poput žene.

Deo tantričkog seksa je i da se radi posebna masaža kako bi se sputale ljudske energije seksualnosti i strasti, tzv životinjske energije (pašu) ne bi li se telo pripremilo za instalirnje božanske svesti u njega i za kosmički seks.

Tantrički seks nije bezopasan, čak naprotiv. Glavna zaštita tantrika koju dobija je takozvana paduka mantra. Paduke su sandale Gurua, o tome je već ranije pisano na blogu. Paduka mantra se dobija na početku, kao i na kraju puta, kao ista mantra samo uz male izmene. Paduka mantra je glavna zaštita svakog tantrika. Ali ima jedan momenat kada praktičar dodje u situaciju da je pred ulaskom u stanje Nirguna Bramana, što je stanje Boga bez imena, oblika ili bilo kojih drugih atributa, dakle tu više ne postoji neko Božanstvo koje bi se obožavalo, tada više ne važe ni tantre ni mantre, pa ni paduka mantra. Tada jedino što pomaže i šta štiti tantrika jeste da njegov Guru preuzme oblik Boginje Varahi, koja je veoma važna tantrička Boginja sa glavom u obliku vepra i koja je komandant Boginjine armije, te da u tom obliku štiti tantrika. Varahi je inače jedna od nekoliko Boginja koje se koriste kao zaštita od crne magije  (abićarije).

Boginja Varahi

Za tantrički ritualni seksualni odnos (maitunu), bitna je Guruova milost, a to znači božanske energije sa kojom je on veza,  kao i lična posvećena praksa pre toga, da bi se od fizičkog nivoa seksualnog odnosa ritual digao do nivoa seksualnog odnosa koji se toliko transcendentira da partneri u stvari imaju seksualni odnos sa Božanstvima na takozvanom astralnom planu.  Za tako nešto potrebno je da tantrik postigao sida stanje, a tantrina da ima iskustvo takozvanog savikalpa samadija. U suprotnom moguće su negativne posledice ne samo po fizičko telo i nervni sistem i psihu, nego i životna opasnost po učesnike u ritualu.

Sam tantrički seksualni odnos se odvija unutar baš Varahi ritualnog mističnog crteža/dijagrama (jantre). Jantra se može iscrtati fizički, ili se zamisliti dovoljno precizno, što znači da svaki detalj mora da bude tačno ispoštovan i zadovoljen. Sama Varahi se prizove unutar tog ritualnog crteža, koji je u stvari krug, dok se izvan kruga nalazi crni pas koji predstavlja njenog partnera Bairavara.

Da li su svi tantrici dobri? Daleko od toga, većina tantrika nisu dobri i ne rade dobre stvari. Najpre, tantra omogućuje i velike zloupotrebe. Na primer, ne mali broj tantrika u Indiji koristi tantru da crpi energiju od svojih žrtava i to je oblik vampirizma koji je prikazan na slici levo. Na njoj praktičarka tantre iz žrtve crpi životnu energiju i to je praksa koja se naziva Maran Prajog. To je nešto što se ne nalazi u pisanim tantrama, bar ne koliko ja znam, već se usmeno prenosi. Delom je to praksa koja se može sresti i kod nekih tibetanskih lama koji imaju veze sa tantrom, a koji koriste mlade devojke kako bi se podmladjivali.

U osnovi tantra nema propisan moral, već je sve dozvoljeno,  ali to ne znači da tantrici i rade sve. Stvar je u tome da se postigne takvo stanje jake i stabilne ličnosti da se  radi ono za čim postoji potreba. Vrlina tantrika ne dolazi od propisanog vrednosnog sistema koji govori šta je dobro, a šta loše. U hijerarhijskim religijama i sistemima postoje propisana pravila koja se nekom prezentuju i onda se očekuje da ih neko sledi i time se poboljšava kao osoba.Ponašanje tantrika i ono što radi, ili ne radi, ne zavisi od toga šta mu je dozvoljeno ili zabranjeno. Zavisi od toga koliko je on integrisana i stabilna osoba, dakle njegov moral ne dolazi od onoga što mu je rečeno od nekog drugog nego što on na osnovu svojih kvaliteta procenjuje da je potrebno ili nije.

Imali smo priliku da vidimo u Hrvatskoj lokalne osobe koji su se predstavljale kao tantrici, tražile od žena 200 evra za navodnu inicijaciju, pa onda kad bi neka žena došla i skinula se pred njima oni bi se pogubili ne znajući šta da rade. Tantra je zgodno područje za prevare, ali ljudi koji sa tantrom nisu nikad imali veze i koji samo hoće seks ili novac se lakše provale nego oni koji dolaze iz inostranstva i koji imaju neku vezu sa tantrom, ili bar znaju nešto o njoj. Videli smo tako u Hrvatskoj i stranca iz Azije koji je dolazio, tražio seks od učenica, ali po onome što sam čuo nikad ništa nije dao ili preneo bilo koju Šri vidja mantru? Ali je bio stranac, imao je neko znanje i obuku u tantri, pa je zato ulivao poverenje. Zapravo, većina tantrika u Indiji ne izdrži sistem. Od prijatelja koji je tantrički Guru u južnoj tradiciji, čuo sam da po njegovoj proceni i iskustvu samo manje od 10% tantrika ne  zastrani. Ono što mi na zapadu nazivamo hedonizam u Indiji nazivaju boga (uživanje u zemaljskim i telesnim zadovoljstvima) i moto tantrika je „boga, a ne joga“. Inače, veoma verovatno naša reč Bog ima korene u indo-evropskom jeziku koji je povezuje baš sa reči boga.  Dakle u tantri materijalna i telesna zadovoljstva su put do Boga. Tantra ne govori o samo-realizaciji i spoznaji, već insistira na materijalnome, ali istovremeno to ne znači da,  kako sam malopre nagovestiom u jednom momentu iako se to ne priča previše pre vremena, tantrik ne transcendentira materijalno. U nesposobnosti da to urade i izgubljeni u fizičkim zadovoljstvima i materijalnim dobrima od kojih nisu u stanju da se razvežu, tantra za neke tantrike prestaje da bude sveti hedonizam i postaje samo izgovor za običan hedonizam.  To što neko govori da su božanstva zadovoljna time, što i nije daleko od istine uz napomenu u kojem i kakvom kontekstu, ne znači da je taj neko i uspešan tantrik.

Spoljašnje putovanje kroz zadovoljstva i materijalno, mora da postane unutrašnje putovanje kako se svet iznad nas doživi kao duhovan, tj da su materijalno i duhovno jedno. Nema razlike i božanstvo je u svemu i to onda doživljava svoj vrhunac u najvišem nedualnom iskustvu koje u trenu na deliće kida vezanosti kojima nas samsara, kao večita patnja, drži zarobljene u iluziji dualne podeljenosti. Ako spoljni put kroz materijalna zadovoljstva ne prati unutrašnje putovanje u kojem se spoje dva Božanstva, muško i žensko čega je tantrik svedok, tu onda ni nema tantre.

Na zapadu je to malo, ili veoma dobro zavisno za koga, poznato, ali u Indiji postoji puno zloupotreba i manipulacija, naročito medju tantricima koji žele seks. Čuli su se primeri ne samo muških Gurua, nego i ženskih koje su seksualno iskorištavale svoje učenike. Obično je oko njih pravi rat sa drugim Guruima iz iste tradicije i linije, sve oko premoći nad tradicijom i zadovoljenja ličnog interesa. Pre koju nedelju sam čak čuo i za homoseksualni skandal, vezan za jednog mladjeg tantra Gurua u Indiji, a  koji je muškarce iskorištavao i seksualno i finansijski. Sve je to veoma česta pojava i u Indiji i na zapadu. Na žalost.

Ono što se na zapadu naziva tantričkim seksom je u stvari neotantrički seks. U osnovi, kao začetnika neotantre mogli bi da smatramo Ošo Radžniša, Indijca koji je u Indiji bio iniciran u tradicionalnu tantru iz koje je izbačen, iako je to kasnije krio kako bi se predstavio kao neko ko je rodjen kao već veoma napredno i posebno duhovno biće.

Dobar deo popularnosti koju je Ošo skupio bio je baš zbog popularisanja slobodne ljubavi, slično Božijoj deci koja su nešto pre njega na sličan način prikupila ogroman broj sledbenika. Moje lično iskustvo iz Ošovog meditativnog centra, kao i susreta sa sanjasinima, jeste da je seks i  menjanje partnera tamo pretvoreno u nešto što oni smatraju za „duhovnu praksu“, tj sadanu, ali da je to kompulsivni hedonizam bez ikakvog transcendentiranja.  Ja tu nisam video ništa od duha prave tantre ili od slobodne ljubavi, već sam video da se od ljudi tako očekuje da se ponašaju, mada ne isključujem da ne postoje i centri i sanjasini koji eventualno odaju drugačiji utisak.

Ošo je napravio tantru bez tantre, dakle izbacio je sve tradiconalne delove i metafiziku i bazirao se na principima psihijatra Vilhelma Rajha koji je svoju teoriju i terapiju zasnivao na telu i seksualnosti, a promovisao je slobodnu ljubav i promiskuitet. Ošo je potpuno prihvatio neorajhijanski pogled na svet i njegova (neo)tantra je u stvari bio njegov pokušaj terapije modernog sveta kroz seks, pri čemu su tehnike koje je davao bile skupljene, šta više delovale nabacano, sa svih strana, veoma često modifikovane u odnosu na originalne.

Scena iz dokumentarnog filma o Ošo Radžnišu: Guru: Bhagwan, His Secretary & His Bodyguard

Ošo je pošao od toga da su ljudi opsednuti seksom, zato ga nemaju kad im je stvarno potrebno, nego to žele i rade kompulzivno. Zato je u njegovom ašramu bila praksa da ljudi u jednom periodu samo spavaju, jedu, piju i imaju seks. Žene bi ležale poredjane u liniju i muškarci bi  imali seks po redu sa njima. Kad završe sa jednom prelazeći na drugu. Ideja je bila da se tako i jedni i drugi isprazne i da svedu potrebu za seksom u realne okvire. Oni sa kojima sam pričao, a da su prošli kroz to, govorili su da to nije uspevalo dugoročno i da bi se, iako bi posle nekog vremena (obično par nedelja) tako intenzivnog i maratonskog seksa dolazilo i do iscrpljenosti i do mentalne zasićenosti zbog čega su mislili da više neće ni pomisliti na seks. Ali ranija potreba za kompulzivnim seksom se vraćala.

Ošo je uglavnom bio na drogama, to mu je i bila glavna odbrana na sudu da nije bio ni obavešten o onome što se dešavalo vezane za ubistva i teroristički napad biološkim oružjem. Ono što je ostalo kao svedočenje o dešavanjima u ašramu jeste da bi povremeno neke atraktivnije učenice pozvao kod sebe i da tada sa njima nije ni imao seks, nego bi ih skinuo gole i pipkao po grudima i ostalim delovima tela uz to se  kezeći i cerekajući, zbog čega se pretpostavljalo da pati od impotencije. Nije baš imao puno osećaja za svoje učenike, pa je novac za život na visokoj nozi dolazio delom od prostitucije kojom su se bavile neke od njegovih učenica.

Ošo Radžniš je primer filozofa koji je pisao jako inspirativne i lepo sročene knjige, ali je u domenu palog tantrika iz kategorije onih o kojima sam govorio. Njegova učenica je Margot Anand, danas možda jedna od najpoznatijih neotantrika, zapravo ona je i raširila neotantru po Evropi i Americi. Napisala je dosta knjiga i održala puno seminara gde je žene i parove učila kako da dožive orgazam. Prilično je poznata, a svoju (neo)tantru je sama najbolje opisala gostujući kod Opre kao sate i sate ljubljenja, kao stapanje duša preko pogleda i kao transcendentalan seks.

Zapravo neotantra je samo nekakva postmoderna KamaSutra koja ljude uči kako da budu bolji u seksu i koja parovima osvežava brak poboljšavajući im ljubavne veštine. KamaSutra je indijski drevni tekst koji se bavi ljubavnim umećem i nema veze sa tantrom i njenim ritualima i metafizikom.

Ošo Radžniš je imao svoju misiju na zapadu i nije uspeo. Mnogo kasnije od strane jedne od jačih i poznatijih indijskih škola tantre  na  zapad je poslata jedna tantrina (na slici levo) koja je inicirana u indijsku tantru  koja je dosta izmešana sa vaišnavizmom i vedskim sistemom, gde je bila prepoznata kao manifestavija takozvane Hladini Šakti.  Imala je svoj uži krug učenica i učenika gde je podučavala indijsku tantru, a karijeru je napravila kao Plejboj model, seks koučer i iscelitelj seksualnih trauma kod žena. Imala je emisiju koja se u Americi emitovala na nacionalnom nivou i gostovala kod Opre Vinfri. Prošle godine izvršila je samoubistvo, što je drugi slučaj samoubistva u liniji tradicije njenog Gurua za koji ja znam. Iako ja pričam da tantricima ništa nije zabranjeno i da sve mogu da rade, ali ja naravno kao i svaki dobar tantrik lažem što znači da ipak postoje neka pravila. Samoubistvo je nešto što je veliko no-no za  tantrike, pošto je to skroz suprotno cilju tantre i jedan je od 5 grehova koje tantrik može da počini. Ostali „grehovi“ su preuzimanje zaveta, puraščarana, hodočašće i celibat.  Zašto je to tačno uradila za mene je još uvek nedoumica , njenim učenicima do nedavno nije ni bilo rečeno da se ubila, već su samo dobili uputstvo da intenzivno rade Guru paduka mantru koju im je bila dala. Tantra je jednostavno i teška i jako opasna i uprkos toga što je dobila jako ozbiljnu dužnost, a samim tim i čast, da tantru i po toj liniji prenese na zapad, ali i da emancipuje zapad i da isceli prvenstveno žene i seksualno ih oslobodi kroz neotantru, ona to nije uspela da izdrži i da realizuje do kraja.

Dakle i ona i Ošo su javno imali relativno sličan društveni cilj, s tim da je Ošo bio izbačen iz tradicije i mehanizmi koji nečiji ego drže pod kontrolom samom činjenicom da nije više imao zaštitu nisu kod njega delovali i on je poznat po mnogim skandalima i stvarima koje ne možemo reći da bi tantrik od integriteta radio. Kod nje ti mehanizmi jesu delovali i ona nije poznata po nekim ispadima, zloupotrebama ili nečemu što bi sramotilo njenog Gurua i tradiciju.  Naravno sve do trenutka dok se nije ubila što je samo po sebi bilo loše.

Dosta ljudi pati za time da ih neko poštuje, da imaju učenike i da nekog nečemu podučavaju. Ne shvataju da je podučavanje drugih zapravo ogromna prepreka njihovom ličnom napretku. Niko nije ovde da bi mu se iko divio i davao mu pažnju, već su oni koji podučavaju u tantri samo orudje u rukama njihovog Gurua koji ih koristi radi prenošenja tradicije i linije mudrosti koja ide od same Boginje. Kada se to shvati kreće dalji napredak i tu je potrebno razviti  osećaj da su svi kojima se obraćaju njima ravni. Ni bolji ni gori, nego da su svi vredni poštovanja takvi kakvi jesu.

Tantra nije hijerarhijski zasnovana na piramidalnom sistemu, već je zasnovana horizontalno i matrijarhalno. Iskustva se veoma brzo steknu, uključujući i bljeskove prosvetljenja, a dalji rad je produbljivanje tih iskustava, kao da se neko kreće krugom koji se spiralno vremenom približava centru. Patrijarhalni hijerarhijski sistemi su zasnovani na modelu muškog orgazma. Muški orgazam je linearan, postoji dizanje tenzije i kulminacija po svršavanju, nakon čega muški ud pada i simbolično „umire“ dok se ponovo ne podigne i tako ponovo „rodi“. Uostalom, u Francuskoj zato orgazam i zovu La petit mort, odnosno „mala smrt“. Veza simbolizma sunca i umiranja, pošto i sunce simbolično umire u godišnjem ciklusu i ponovo se radja, sa vezom Svetog Kralja koji je u drevnim društvima čak bio bio ubijan jednom godišnje nakon čega je biran novi Sveti Kralj, odnosno kasnije Isusa koji umire na krstu i potom se ponovo diže simbolično se ponovo rodivši, jeste u stvari simbolika koja je zasnovanma na muškom polnom udu i sledi muški orgazam.

Kada muškarac svrši neretko mu se prispava, to je ono poslovično spavanje posle seksa

Uspavani Satir, skulptura iz 2. veka p.n.e.

koje, tamo gde se dešava, hrkanjem najviše nervira žene pošto bi one zbog prirode svoje seksualnosti tada htele još i kojima tada i treba nastavak seksualnog odnosa. Muškarcima se prispava iz veoma jasnog biološkog razloga. Naime, iako se i ženama nekad prispava, uostalom sama aktivnost se najčešće odvija noću i to baš u krevetu u spavaćoj sobi, pre čemu bi trebalo uzeti u obzir da to i fizički može da izmori nekoga ima, onda i ima logike da se nekom i prispava. Muškarcima se drastično više nego ženama prispava zato što je naučno dokazano da  muški organizam tokom orgazma luči  norefinefrin, oksitocin, vasopresin, serotonin i peptidni hormon po imenu prolaktin. Telo luči prolaktin kao protivtežu dopaminu koji ima funkciju da se neko seksualno uzbudi, a prolaktin služi da neko doživi zadovoljstvo. što znači da je  oslobadjanje prolaktina povezano sa seksualnim zadovoljstvom. Nije još poznat razlog zašto se nivo prolaktina oslobadja četiri puta manje tokom masturbacije nego u odnosu na snošaj, ali to objašnjava i zašto se muškarcima manje spava nakon masturbacije. Naime, manja količina izlučenog znači i manju pospanost. Istraživanja na životinjama su pokazala da se nakon ubrizgavanja prolaktina u organizam kod njih povećava umor i sanjivost.  Ako se uzme u obzir da i oksitocin i vasopresin povećavaju sanjivost, budući da opuštaju, muškarac baš i nije prirodno kondicioniran za višestruko pružanje orgazama ženama. Šta više neka od skorih istraživanja su pokazala da čak 48% britanskih muškaraca zaspe tokom seksa.

Simbolični prikaz Joni u jantri, Lalita u Varabajamudra mudri; iz internog materijala Nath tantre u okviru Drevnog i mističnog reda vitezova Šambale što je druga tantrička parampara o kojoj i ne pišem često, a koja je više orijentisana na Šivu

Za razliku od muškog orgazma koji se može simbolično porediti sa muškim polnim udom i koji je pravolinijski, ženski orgazam je kružni baš kao i ženski polni ud. Žena ima kapacitet, ali i potrebu, za više orgazama koji idu jedan posle drugog, koji su ciklični i koji se sve više i više sužavaju ka centru, pri čemu svaki sledeći može biti intenzivniji i duži od onog prethodnog. Intenzivniji znači i duže trajanje, ali i da se odnosi na celo telo, a ne samo na genitalni predeo gde većina netreniranih žena i muškaraca iskusi telesne osećaje orgazma.

Obuka tantrika je da ne samo da može što duže da se kontroliše i da to sve dugo traje, a to je izuzetno bitno, nego i da zna kako da koristi masažu posebnih tačaka  koje se koriste u indijskoj masaži a koje se zovu marma tačke. Ovih tačaka po rukopisima ima 107. Finalna tačka, 108, je um.  Te tačke mogu da se koriste za svašta. Deo su i indijske medicine, tj ajurvede, ali se mogu koristiti i da se neko parališe ili čak ubije. U tantri se, kao što je ranije napomenuto, koriste za posebnu masažu da se suspenduju niže energije strasti i da se partneri pripreme za rafinirani tantrički seks. To nije neotantrička masaža, tantrički seks i neotantrički izgledaju slično kada to neko gleda, ali ono što se ne vidi i što se energetski dešava je potpuno drugačije.

Neotantra je „rad na sebi“, a tantra je „duhovni rad“. Neko radi na sebi, na rešavanju svojih trauma, životnih problema, poboljšanju svoje komunikacije sa drugima i sl. To je nečiji lični razvoj koji toga nekoga koji tako poboljšava sebe kao osobu i čini sebe funkcionalnijim u svetu, a sve sa ciljem da kvalitet života bude bolji. Rad na sebi je u osnovi neki oblik društvene terapije i to je sasvim legitimno i potrebno, ali tu se koriste obični metodi rada, kao što su lajfkoučing, moderne tehnike popularne psihologije i autosugestija, odnosno seksualnost u slučaju neotantre. Duhovni rad je pak rad koji se bavi našim odnosom sa natprirodnim i tu se koriste metodi koji zadiru u natprirodno, a efekti su proverivi testovima i pokazateljima koje nauka nije u stanju da objasni.

Efekat rada na sebi praktikovanjem neotantre u domenu boljeg socijalnog funkcionisanja osobe postiže se i bavnjenjem tantrom i dejstva natprirodnih faktora sa kojima radi tantra. Ali efekat koji se postiže tantrom, a on se odnosi na natprirodna iskustva, ne postiče se neotantrom.

Neotantrički seks je dobar, kada ga podučavaju kvalitetni seks terapeuti, to je

Šiva linga

natprosečno dobar seks, kvantitativno i kvalitativno, koji ljudi mogu da iskuse. Takodje, poboljšava se i emotivni odnos izmedju partnera, postaju otvoreniji, stabilniji, iskreniji jedno prema drugom. Kompletan odnos je bolji i emotivno zdraviji. Ali tantrički seks je sasvim druga dimenzija priče. Ako na primer pogledamo Šiva lingu, a to je ritualni objekt koji se obožava u Šivinim hramovima i u ličnim svetilištima kao simbol Šivine energije i Šive lično, možemo da vidimo da se ona sastoji od ovalnog dela koji predstavlja ženski polni organ (joni) i dela koji predstavlja muški polni organ (lingam).  U tantri koju ja poznajem muškarci ne obožavaju Šivu, pošto je u nama već instalirana mantra i mi smo već Šiva, nego obožavaju Joni, a žene obožavaju Šivu. Patrijarhalni simboli i elementi se menjaju matrijarhalnim, sve mantre koje muškarci rade, sem mantri Tari, menjaju Om kojim počinju Devi bidja mantrom. Linga je simbol moći, muške moći jer se smatra izvorom životne i božanske moći i muškarac je tu samo nosilac falusa i kao takav predstavnik izvora božanske moći i samim tim polaže pravo na monopol na moć. Ali površno tumačiti simbole znači svesti ih umesto na predstavu nekih natprirodnih sila i principa, na obične znake bez metafizičke realne snage. Može delovati da je lingam simbol političke moći koju imaju muškarci u društvu, ali ako se pogleda malo bolje Šiva linga može se primetiti jedna veoma neobična stvar. Muški i ženski organi u kombinaciji jedan sa drugim imaju jaku seksualnu konotaciju. Muški ud uvek prodire u ženski i taj ulazak jeste u neku ruku čin agresije zato što muškarac prodire u ženu i samim tim ulazi u njen prostor. Šiva linga, kako se da videti na slici, ima jednu nelogičnost. Muški ud (lingam) ne ulazi u ženski polni organ (joni) nego izlazi iz nje.  Kakav je to seksualni odnos u kojem muškarac ne prodire u ženu nego izlazi iz nje? To je jedna od tajni tantričkog seksa koja se ne može objasniti rečima, zato što je iskustvo teško objasniti rečima, ali ako bi trebalo da na neki način opisujemo onda bi trebalo obratiti pažnju da ako lingam izlazi iz joni to znači da žena ima muški ud, tj falus. To nije strap on seks i tantrički seks je vizuelno isti kao i običan, dakle sa strane se ne vidi razlika, ali je osećaj takav da je muškarac iako on fizički penetrira u ženu tu u stvari pod iskustvom da je pasivan, a žena je ta koja ima falus i koja penetrira muškarca, odnosno ima takvo iskustvo. To  je energetski odnos i inverzija nekih odnosa i principa u energetskoj anatomiji muškaraca i žena i njihovoj interakciji. Metafizičko uvek uredjuje, u smislu da oslikava, društvene odnose i ako je falus simbol muške političke moći, onda kada žena dobije falus da izlazi iz njene joni ,to znači da je izvor moći njen i simbolika se potpuno menja. Kada žena u seksualnom činu poseduje i simbolično i po doživljaju moć, to znači da i socijalno postoji potpuno drugačija percepcija žena i njihovog mesta u društvenom poretku što je korak ka tome da žene i u društvu realno dobiju poziciju moći.

Moć je veoma pipav teren i to nije ničeovska priča o „volji za moći“. Moć se jednostavno ima, nema ni žudnje za njom, nema ni žudnje da se ona odbije – jednostavno se moć ima i u skladu sa time se i deluje. Pri tome  mudro je napraviti razliku u korištenju moći. Nije isto moć nad i moć da. Prvo je kontrola nad mogućnostima i eksploatacija nečega. Drugo je moć koja se koristi da se dovede do rešenja nekog problema, do promene,- poželjno je društveno korisne. Tantra je i pitanje društvenih odnosa, tantra je izvan kasti, kako je već rečeno ranije, i tantra je zasnovana na solidarnosti. Još jedan od razloga zašto su mi bile zanimljive Bele tigrice, budući da je na pitanje kako su opstale tokom vekova odgovor bio tako što su pomagale jedna drugu, ne samo moralno nego i finansijski. Kad jedna nije imala novca, druga bi je pomogla, podizale su devojčice koje su ostajale siročad i bile su sigurno utočište za žene.

Kad već pominjemo siročiće i gladnu decu, Gandi, koji je bio veoma zanimljiv i čije se neke metode mogu smatrati za tantričke, ali je još uvek nepoznato da li je to i bio i ako jeste ko mu je bio Guru, izjavio je jednom da su bolje ruke koje daju hranu gladnom detetu, nego ruke koje prebiraju po brojanici.  I to je tačno. Tantra je praksa, nije teorija. A praksa uvek ima svoje društveno utemeljenje.

U Indiji nema više tantre. Spis Meru Tantra sadrži proročanstvo da će Indija postati veoma zatvorena zemlja za tantru i da će se pojaviti Guru iz strane zemlje koji će tantru izneti iz Indije na zapad. I mi mislimo da je to bio naš Guru koji je bio prvi zapadnjak koji je postao indijski Guru i koji je i doneo tantru na zapad.  Indija je zemlja u kojoj se, od uvodjenja ultra zbuka, ženska deca češće abortiraju. Indija je jedna od zemalja sa najvećom stopom silovanja u svetu i Indija je zemlja gde nisu samo silovatelji problem, nego i policija kojoj posle žrtve trebaju da se obrate. Indija je zemlja gde su žene ponižene i Indija je zemlja koja progoni tantru. Indija je zemlja u kojoj se za silovane žene često kaže da su one krive za to zato što „devojke ne bi trebalo da nose provokativnu odeću“ i „zato što uska odeća i farmerice pozivaju na silovanje“.  Indija ima veoma loše mišljenje o seksu, U Srbiji odnedavno postoji gaudija mat pokret, čak su preveli i izdali knjigu Tajne nerazotkrivenog jastva Šrila Bhaktivedanta Narajana Maharadže i koje ja povremeno sretnem. Veoma simpatični i veoma entuzijastični mladi ljudi koji su mi prilično simpatični. No, to ne znači da delimo i isti vrednosni sistem. U Indiji, delom pod uticajem ISKCON-a, gaudija mat je praktično anatemisao sve vezano za tantru, smatrajući čak i sam seks za nečist, čak do te mere da izvrću i komentare na vaišnavske tekstove.  Voleo bih da vidim kako bi onda vaišnave, što nije činjenica koju oni pominju, objasnio zašto su legendarni Gosvamiji iz Vrindavana od kojih i potiče vaišnavizam kakvog ga znamo, obučeni u žensku odeću kontemplirali na Krišnu kao na jedinog muškarca u univerzumu?

Indija je zemlja koja je jako davno zapala u kaljugu patrijarhalnih vrednosti, u zadnjih par vekova delom pojačano uticajem Britanaca i njihovog lažnog viktorijanskog morala. Klasična indijska tantra je u velikoj meri  proterana iz Indije, a na zapadu  praktično nemoguća za većinu zapadnjaka. Ošo Radžniš jeste bio izbačen iz autentične tantričke tradicije, Ošo Radžniš jeste bio van kontrole i jeste vodio veoma opasan kult koji je kontrolisao kontrolom seksualnosti učenika. To jeste strategija kojoj primenjuju  različiti opasni kultovi i grupe, na primer to je isto koristio pokojni Čarls Menson da bi manipulisao „porodicom“ na Spen Ranču, što je kasnije dovelo do svega onoga što što se desilo. Ono što se obično ispušta iz vida je da je Ošo bio u naručju Boginje i da je pokušao da ode od nje, ali Boginja je imala plan za njega i on je započeo neotantru na zapadu dajući zapadu ono što je zapad želeo.

Jab-jum poza

Jedan od osnovnih tantrićkih položaja za seks jeste takozvana jab-jum poza u kojoj tantrina sedi tantriku u krilu. Sama poza je jedno od prepoznatljivih obeležja budizma  Tibeta, Nepala, Butana i Indije, a obično sledi simbolizam koji se povezuje sa budističkim tantričkim tekstom Anutarajoga tantra (najviša joga tantra), a po kojem  muško božanstvo kojem u krilu sedi žena sa kojom ima seksualni odnos simbolično predstavlja samilost koja se sjedinjuje sa mudrošću (koju predstavlja žena).

Ali u indijskoj tantri jab-jum ima drugaćije značenje i pasivno-statično muško božanstvo je božanski potencijal za stvaranje koji oživljava moć stvaranja, odnosno šakti. Zanimljivo je da seks ima zaštitni karakter u tantri, dakle on može da otera negativne energije i sile i inicijacije jesu nešto što je tajna, ali recimo sad samo detalj da je sama inicijacija deo rituala koji kratko traje, a dobar deo ostatka se odnosi na uspostavljanje zaštita koje potom štite tantrike tokom njuhovih praksi. Jedna od zaštita tokom inicijacije jesu baš parovi u jab-jum pozi koji su rasporedjeni po stranama sveta i seksualni čin, kao akt plodnosti i kreacije, jeste jedna od zaštita novodošle tantrine, odnosno tantrika.

Jab-jum pozu su na zapad „doneli“ Džek Keruak i njegov prijatelj Geri Snajder. Ovaj prvi je verovatno svima poznat kao autor bitničke proze, a što se tiče ovog drugog za svaku preporuku je pročitati njegovu knjigu Duh i divljina koja je u par navrata objavljena kod nas i koja donosi njegove eseje na temu prirode, divljine i čovekovog odnosa sa svojim prirodnim okruženjem.

Džek Keruak je imao običaj da prijatelje ovekoveči kao likove u svojim pričama, tako je u

Leonora Kendel drži svoju knjigu The Love Book

svojoj knjizi The Dharma Bums  lik Džafi Rajdera zasnovan na Geri Snajderu. Džafi Rajder, sa svojom partnerkom Princezom, što je lik zasnovan po uzoru na Snajderovu prijateljicu i partnerku, Džoan Kajger,  prvi put uvodi jab-jum pozu medju zapadnu javnost, bitnike i buduće hipike opisom njihovog seksa u ovoj pozi koju naziva jab-jum položaj. Jab-jum je učvrstio svoj status seksualnog položaja sa kratkom knjigom bit poezije Lenore Kendel, pod nazivom The Love Book, izašlom 1966, a koja je na naslovnoj strani imala tibetansku jab-jum ilustraciju. Policija je zaplenila ovu knjigu na osnovu povrede državnih pravila koja regulišu opscenost. Kendelova je objašnjavala da ona piše „svetu erotiku“ i ubrzo stekla bit selebriti status, a jab-jum je ušao u popularnu kulturu kao seksualni simbol istočnih kultura.

Snajder je bio muški šovinista, što je mnogo kasnije iznela Džoan Kajger, a i Keruak je ovu pozu nazivao „igranjem“, što je otprilike neki odnos koji je zapad imao prema svetoj seksualnosti istoka. Vratimo se sad na Radžniša i recimo da jeon zapadu dao samo ono što je zapad trebao i tražio. Dao mu je izgovor da se seksualno oslobodi.

Tantra je praktična, ali tu praksu prati i neka filosofija. Recimo, sama ideja čakri i aktiviranja Boginje kundalini, zapravo je u stvari suprotan procesu stvaranja, kundalini praksa je praksa involucije. Rasplinjavanja univerzuma, tj njegovo uništavanje, jeste poništenje empirijskog ega u bljesku mističnog iskustva. Tokom Joni pudje, neko bi mogao da primeti da se žena koja je na oltaru oblaći veoma slično, gotovo identično, indijskim plesačicama. Plesačice na čelu imaju nakit koji im pokriva predeo tzv trećeg oka. Žena koja predstravlja Boginju takodje ima prekriveno čelo nakitom, zato što kad se otkrije treće oko Boginja njime uništi univerzuma. Anihilacija našeg ega je povezana sa idejom o uništenju sveta, što je jedan od razloga zašto naša braća šaivitski tantrici kada na čelo nacrtaju tri bele horizontalne trake i na njihovu sredinu stave crvenu tačku na to metnu tri zrna pirinča, kako bi simbolisali stvaranje, očuvanje i uništenje sveta.

Dakle da ponovimo da autentična tantra polazi od hedonizma, seksualnih i telesnih zadovoljstava, propagira ih i ignoriše duhovnost, do momenta dok hedonizam ne transcendentira samog sebe u duhovno iskustvo. Tantra je materijalizam koji je transcendentiran, a neotantra polazi od priče o duhovnosti, ali stiče se utisak da ne dovodi do duhovnih iskustava nego zapadnjacima koji su opsednuti seksom, što je Radžniš odlično primetio i iskoristio, nudi veoma kvalitetan hedonizam koji ostaje u domenu materijalizma.

Zapad nema kaste, zapad je drugačije društveno uredjen od Indije, ali položaj žene na zapadu često nije puno bolji od položaja žene u Indiji. Malo je poznato ali u Francuskoj je postojao zakon koji je ženama zabranjivao da nose pantalone. Iako nije primenjivan, formalno je bilo legalno uhapsiti Parižanku u pantalonama sve do 2013. kad je i zvanično ovaj zakon ukinut. Do 1992. žene nisu nosile pantalone u američkom senatu sve dok se prva afro-američka senatorka, Kerol Mouzli-Braun nije izborila da se dolazak senatorki u pantalonama više ne smatra „nepodesnim odevanjem“. 1939. je u Los Andjelesu žena poslata u zatvor jer je nosila pantalone, a britanske stjuardese su se tek 2014. izborile za pravo da smeju da nose pantalone. Pravo da glasaju na izborima žene su u Evropi dobile tek 1907. u Finskoj, Danska i Engleska su ubrzo sledile Finsku, a Sovjetski Savez je to omogučio ženama 1917. nakon revolucije. Van Evrope Amerika ih je sledila tek 1920, a u Evropi su puno pravo glasa žene dobile u Švajcarskoj i u Portugalu tek 1971. i 1976. O čemu mi onda pričamo?

Neotantra je potrebna zapadu. Zapad je otudjen, zapad je postao sebičan, zapad je odvojen od svojih osećanja i zapad uglavnom ne ume da seksualno uživa. Zapadno društvo je bolesno, najbolju analizu sa stanovišta veze seksualnosti i totalitarnih društava koja dovode do velikih društvenih katastrofa i nesreća dao je Vilhelm Rajh u svojoj knjizi Masovna psihologija fašizma. Dakle preporuka za čitanje, ako ništa drugo onda iz razloga opšte lične erudicije.  Većina parova na zapadu, pa i u Srbiji, posle nekoliko godina braka ima seks ili veoma retko, ili ga uopšte nema, a partnere vezuju zajedno navika, troškovi života, isti prostor koji dele i deca. Jednostavno emotivno su otupljeni i evidentan je porast razvoda brakova, nasilja u porodici i ostalih pošasti koje donosi potrošačko društvo.

Neotantra uči ljude da prihvate svoje telo onakvo kakvo jeste, da poštuju i sebe i partnera, da se emotivno otvore prema partneru i da nauče da prihvate i da daju bliskost. Da ne budu sebični, ali da vole svoje zadovoljstvo i seks i da budu ošušteniji i srećniji. Neotantra,  uprkos opravdanoj kritici da je komercijalizovana i da je često samo robno orijentisana kao ponuda na tržištu, predstavlja ne samo seks koučing nego i seksualnu terapiju na isceljenju seksualnih inhibicija i seksualnih trauma i kao takva je dobar rad na sebi za većinu zapadnjaka. Pre dosta godina, jedna devojka koja je otišla sa ovih prostora u Ameriku, bila je organizovala nekoliko radionica u nekim od glavnih gradova bivše SFRJ, plus u Dubrovniku i bila me je pozvala da i ja prisustvujem. Bilo je limitirano samo na parove i više desetina njih je prošlo kroz te radionice.

U principu, to je rad na opuštanju i uklanjanju inhibicija,  sa socijalizacijom da se poskidaju u donji već, ili polugoli ili goli, pa se uhvate za ramena i igraju u krug i sl.

Sve to negde ima svoj smisao i sve što pomaže ljudima da budu bolji je u redu i potrebno, tako da ima tantrika, tradicionalnih, koji daju i neotantru. U Subotici smo imali takav primer sa gostom iz inostranstva koji nije davao nešto puno šaivističku tantru koju ima, nego više neotantru.

Neotantru je u Srbiji, iako je oglašeno da je to bio kurs za tantra trenere , nudio i Fabijan Periškić iz Sombora. Njegov joga centar u Somboru je jedna od škola u Srbiji koja obučava joga instruktore, a osobe koje su kod njega završile obuku za joga instruktora su po onome što su meni rekle bile zadovoljne onim što su dobile.  Fabijana sam samo jednom sreo, a njegovu knjigu o tantri, Tantra, orgazam sa Svemirom nisam nikad video, a samim tim i pročitao. Dakle ne znam čoveka, nemam loš utisak o njemu, ali ga i ne poznajem, niti sam pročitao njegovu knjigu, da mogu bilo šta da mislim. Ono što vidim na sajtu da piše jeste da u kontekstu tantre citira Ošoa, pominje Margot Anand i navodi da na radionici uz jednu instruktorku indijske tantre on predaje kao predavač tao tantre, rispekt za pohadjanje radionica Mantak Čia i Čarls Mjura na Tajandu. Ovaj potonji je jedan od najpoznatijih instruktora neotantre u svetu i podučava nekakvu belu i crvenu tantru. Program radionice deluje kao neotantra. Da li je to loše? Ako je program dobar i ako nauči ljude nečemu korisnom, te ako oni od tog kursa imaju pozitivne rezultate i dobiju ono što im je potrebno, po mom mišljenju to je za njih više nego dobro.

Mi živimo u društvu koje je seksualno represivno, a komercijalizacija seksa i njegova pornografizacija po nekima samo je u stvari izraz konzervativizma, ma koliko to zvučalo paradoksalno, tako da sve što čini društvo zdravijim jeste i dobro. Čitam u vestima da je profesorica na ekskurziji u Amsterdamu provela djake kroz crvenu četvrt? Možemo da se razmotri koliko je to loše, ili nije, ali lažni je moral osudjivati taj čin bez da se osudi i opšta komericjalizacija seksa u društvu starleta, koja ga banalizuje i od njega pravi robu na tržištu što je uticaj koji kod nas dolazi sa nametanjem vrednosti potrošačkog društva.

Zanimljivo je, recimo, pratiti razvoj percepcije nudizma u Americi. Do šezdesetih godina propagandni filmovi koji su promovisali nudizam bili su lišeni erotiziranosti, bili su to opuštajući filmovi gde je nudizam prikazivan kao nešto zdravo, sve sa psima kao porodičnim simbolima koji trčkaju u kadru pored plaže. Postojala su pravila koja su zabranjivala opscene filmove i takozvani filmski žanr seksploatacije, tj niskobudžetni filmovi koji su eksploatisali temu seksa i nagosti, počeli su da kao temu uzimaju nudističke kampove. Od jedne benigne slike ljudi koji su slobodni ne samo od odeće i kupaćih kostima, već i od socijalne igre nadmetanja i seksualne tenzije, filmovi su počeli da pokazuju nudističke kolonije kao mesta koja su veoma erotizirana. Postoji jedan fenomen na nudističkim plažama, a to je da kad neka osoba dodje na plažu dok je obučena privlači pažnju. Kad se skinu kupaći kostimi nestane misterija, ono što izaziva pažnju, šta se nalazi ispod njih i skidanjem svega sa sebe na nudističkim plažama svaka erotska napetost se potpuno izgubi. Obučene plaže su mnogo više mesto pokazivanja, demonstriranja fizičke privlačnosti i nadmetanja, dok na nudističkim plažama toga nema što ih čini mnogo opuštenijim i bez seksualne tenzije. Veoma je retko sresti na nudističkoj plaži, ja sam do sda samo dva ili tri puta video žene koje su to umele da iznesu,  osobu koja zna da nosi svoju nagost i da bude bez ičega na sebi na plaži, a da na taj način i dalje bude izazovna.

Komercijalizacija nagosti koja je krenula od seksploatacionih filmova dovela je do toga da je nudizam u medijima i popularnoj kulturi postao predstavljan kao sloboda u kojoj uživaju samo lepe osobe, dakle nameće se potreba za definisanjem tela po standardima koje propisuje industrija, te kao nešto što je samim tim i erotizirano. Od nečega što je trebalo da bude sloboda, uzgred budi rečeno veoma u skladu sa drevnim tradicionalnim tantričkim pogledima na život zato što tantra i jeste sloboda i može se svesti na tu reč,  nastala je medijski plasiran proizvod koji golica maštu onih kojima se nudi kao proizvod i to je na štetu onih koji su  iskreni nudisti.

Slično je i sa trendom takozvane gole joge.  Joga se i radi tradicionalno bez odeće, to se pominje još u Bagavata Purani, ali se na zapadu takav oblik praktikovanja joge pojavljuje u Nemačkoj i Švajcarskoj početkom 20. veka vezano za pokret tzv životnih reformista. Ovaj pokret je izrastao iz kruga tolstojevskih pacifista i anarhista okupljenih u komuni na Planini Istine (Monte Veritas) u Švajcarskoj. To je bila umetničko-mistička komuna u koju su dolazila i mnoga poznata imena, recimo Herman Hese,Karl Jung, Erih Maria Remark, Isadora Dankan, Pol Kle, Rudolf Šteiner, Meri Vigman, Rudolf von Laban, Maks Veber i mnogi drugi. Komuna je bila prilično netolerantna po pitanju kršenja njihovih pravila,  promovisalo se nenasilje i vegeterijanstvo, a istovremeno komuna je imala ideju o lečenju suncem i čistim vazduhom, što je uključivalo i insistiranje na nudizmu.  Komuni su se priključili i neki od malobrojnih jogija tadašnje Evrope tako da se joga tamo vežbala potpuno bez odeće. U isto vreme u  Americi se otvara studio za žene koji je kombinovao orijentalni ples i jogu i taj studio je do svog zatvaranja, 1982, skoro 70 godina držao časove joge na kojima su svi bili goli. Tokom hipi pokreta, uglavnom je radjena joga bez ičega na sebi, a takvi studiji su sporadično postojali i tokom osamdesetih i devedesetih godina.  Ali današnja moć medija i novih sredstava komunikacije dokazana je time što za njih gola joga nije postojala pre 2015, što su i nametnuli javnosti, kada je anonimna dvadeset petogodišnjakinja na instargamu otvorila profil Gola joga devojka gde je počela da ostavlja svoje slike na kojima vežba jogu potpuno naga. Profil je po domaćim i stranim medijima koji su vežbanje joge bez odeće videli kao vest koja mami pažnju i izaziva erotsko interesovanje, ubrzo dobioi više od 180000 pratilaca i po njima treba gole joge je od tada počeo da se širi svetom. Mediji su golu jogu počeli da nazivaju holivudskim trendom, navodili su da poznati glumci Nikolas Kejdž, Hale Beri i Gvinet Paltrou takodje vežbaju jogu goli, zatim i Dženifer Lopez i Naomi Vots,  uz još gomilu poznatih. Jedini slučaj gole joge u Srbiji za koji ja znam da se o njoj pričalo,, a da li je  stvarno i radjena grupno gola joga sa vežbačima ne znam, niti ako je radjena, odnosno ako se još uvek radi, kako je to izgledalo, bio je u Zrenjaninu.

Retki tekstovi koji su pisali o golog jogi pre nego što je postala trend pisali su o dobrobitima koje ona donosi u vidu samopouzdanja,  imali su drugačije naslove i  pisali o dobrobitima kao što je samopouzdanje, osećaju nezamaskiranosti i iskrenosti, osećaju slobode kao  prvenstveno psihičkom osećaju i stanju uma, prihvatanju svog tela onakvog kakvo jeste bez stida i započinjanju procesa voljenja svog tela baš takvog kakvo je, a samim tim i voljenju sebe, prestanku straha šta će neko misliti o našem telu, postizanju potpunog komfora prirodnosti i padanju lanaca lažne pristojnosti, te preplavljivanje osećajem zadovoljstva koji dolazi iz naše prave prirode i od oslobođenje svesti.

Umesto takvih objašnjenja i navodjenja nečijih motiva i koristi od gole joge, odjednom masovne vesti i pirlozi o goloj jogi postali su praćeni uglavnom komentarima tipa „ma zamislite oni goli vežbaju jogu“ i nabrajanjem koje slavne ličnosti su se priklonile tom trendu. Takodje, vesti su počele da prate slike koje deluju kao da nisu zapis konkretnog vežbanja joge,  nego su to modeli koji poziraju da bi se napravile slike, poput slika iznad, da prate te i takve vesti. Gola joga je skroz ok ako neko želi da je radi i oseća tu potrebu, ali istovremeno gola joga za one koji nemaju tu potrebu nije nešto što bi ih se doticalo i samim tim za njih to nije ok da rade.   Jednostavno, komercijalizacija toga dovela je do toga da neko ne sledi svoje vlastite potrebe nego nešto radi zato što je to trend i zato što onda ta osoba misli da bi to trebalo da radi, a ne zato što je to stvarna potreba te osobe.

Tantra nije trend i tantra nije moda. Tantra je poziv i veoma intimni dijalog sa Univerzumom. Pre nekliko godina mi je poznanik rekao da jedna zvezda estrade, mladja pevačica koja ima harizmu i po onome što se da videti na spotovima izgleda veoma privlačno, želi da se upozna sa mnom. Prva dilema mi je bila što bi se ona upoznavala sa mnom? Ja nisam neki uspešan biznismen, poznata ličnost, frajer za kojim se okreću žene na ulici, niti osoba iz njenog sveta. Kakvih bi mi imali dodirnih tačaka uopšte da ona želi da se upozna sa mnom?  Objašnjenje je bilo da je čula da Bijonse praktikuje tantru i naravno sad i ona mora da udje u to, pa želi da me upozna i da je uvedem. Šta reći, to je

Tantrička fotelja

onaj momenat kad uzmeš kokice i sedneš da gledaš samog sebe kako ćeš reagovati i postupiti. Mislim, jeste jako privlačna, deluje da ima i drugih kvaliteta tipa da  nije neobrazovana, a  ni glupa, ali neke stvari se ne rade i odgovor je bio ne. Mada sam propustio šansu da u tabloidima izadjem u vesti „ko je tantrički Guru poznate i lepe mlade pevačice“? Epilog priče je bio da mi je taj poznanik nakon nekog vremena rekao da je pomenuta našla nekog lika koji ima „tantričku fotelju“, da se smuvala sa njime i da su otišli na letovanje na jednu egzotičnu destinaciju. Dakako da nisam imao pojma šta je tantrička fotelja, a kada sam izguglao shvatio sam da baš i nisam deo ovog potrošačkog sveta. Potreba te devojke nije bila da se inicira u tantru. Njena potreba je bila da bude u fazonu i da ima dobar seks. Skroz legitimno, ali ja nisam deo te trendovske priče. Jednom sam sreo katoličkog egzorcistu, hvale ga da je jedan od najboljih u regionu, koji mi je delovao kao čovek koji je došao iz vremena pre pronalaska struje i pre industrijske revolucije. Ponekad i sebi tako delujem kao neki srednjovekovni fenomen koji se obreo u modernom vremenu i pokušava da funkcioniše u paralelnim tokovima vremena bez uplitanja u moderne poglede na svet i tendencije promena u prioritetima ljudi.  A i nemam „tantričku fotelju“ tako da verovatno ne bih bio konkurentan na tržištu „tantričkih majstora“.

Tantra je zasnovana na moći, a moć korumpira. Kada imamo moć, bilo kakvu, pitanje svih pitanja je šta ćemo sa njom raditi? Postoje mantre koje su veoma destruktivne,one su tradicionalno dozvoljene kada je darma u opasnosti i sl. To su mantre za kontrolu i čak za ubijanje. Deo tih mantri nije na sanskritu i za njih nije potrebna dugotrajna sadana da bi se dobio njihov sidi. Te mantre su opasne po um, zato što mogu da opiju čoveka da ih upotebi i kada to nije potrebno. Ali ako se upotrebe u pravom trenutku i za pravi cilj, one su veoma korisne. Najveća veština je da radimo ono što je u nekom momentu najpotrebnije da radimo. Mi živimo u društvu koje stalno izmišlja nove potrebe kako bi stalno trošili sve više i više novca, ali u osnovi kada bi uspeli da se odmaknemo od potrošačkog društva, koje kaže da je neko srećniji što više troši, mogli bi da vidimo šta nam je i koliko tačno potrebno i onda bi bili srećni.

To znači da tantrik može sve da radi, ali postoje stvari koje ne radi zato što nema ni razloga da ih radi. Recimo, ja u životu nisam nikad probao duvan. Jednostavno, nisam nikad imao potrebu i onda to nisam ni uradio. Mnoge druge stvari sam uradio, neke dobre neke ne. Kasnije sam  gledao zašto sam bio kreten u mnogim životnim situacijama i kako da to ne ponovim. Svaki svetac ima prošlost i svaki grešnik budućnost, tako da nije stvar u tome da neko sebe krivi i posipa se pepelom zbog neke voje greške, nego da sutra bude bolji nego danas kako ne bi ponovio te greške koje je pravio. Ili pravla.

Kada je neko sam sa sobom siguran šta želi i šta mu je potrebno, tada može da postupa po tantričkom principu po kojem mu je sve dozvoljeno. Tantra ne samo da gleda blagonaklono na seks nego postoje tantrička Božanstva koja će tantrika ignorisati ako čak i samo priča protiv seksualnosti. Ali to ne znači da će svaki tantrik da se ponaša isto. Većina tantrika su porodični ljudi, zapravo tantra to i promviše umesto povlačenja u askezu i ašrame. To znači da tantrik izvodi tantričku praksu sa svojom suvašini, koja mu je supruga.  Ako ima potrebu da ima seks i sa nekim drugim, to nije bez dozvole supruge. Ako nema dogovora nema ni seksa van braka. Tantra tradicionalno veoma vodi računa o porodici i tantrik nikad ne rastura tudje brakove, isto kao što i svoj čuva. Isto važi i za ženske tantrike. Ošo Radžniš je rasturao porodice i pozivao žene da napuste svoje muževe i decu i pristupe njegovom ašramu. To je veoma loše ponašanje sa stanovišta tantre i on je bio veoma loš čovek. Svami  Prabupada koji je Internacionalno društvo za svesnost Krišne, kod nas poznatije kao Hare Krišna, kažu napustio je ženu kada je ona menjala neke njegove knjige za životne namirnice, tipa čaja. Što se grbo rodi vrijeme ne popravi, tako da je to bilo indikativno ponašanje koje je nagovestilo  sve ono što se kasnije dešavalo sa ovim pokretom koji je naneo mnogo štete po percepciju koju zapad ima u odnosu na Indiju, indijsku filosofiju i metode duhovnog razvoja.

Moramo da relativizujemo pežorativni pojam kurve. Pre neki dan sam sedeo u kafiću i momci pored su pričali o nekim devojkama nazivajući ih kurvama. U nekom momenti mi se uključimo u razgovor i ispostavi se da ni jedan od njih nije bio ni sa jednom od tih devojaka koje pominju. Poznaju ih, čuli su da su neki drugi bili sa njima, čuli su raznorazna hvalisanja i za te devojke misle da odlično izgledaju, ali nisu uspeli da poentiraju ni kod jedne od njih i da ostvare seksualni odnos sa ni jednom od njih. To je onaj sindrom kad neko pokuša kod devojke, ne uspe i onda kaže „ma neda kurva!“  Imam prijateljcu koja obično na to odgovori „pa kako je kurva kad ti nije dala?“, na šta ili ne dobije odgovor ili to bude neka promrmljana psovka. Kurva je žena koja je izazovna, seksualno provokativna, koja je seksualno oslobodjena i koja je gospodar svog tela. Ona ima seks sa onim sa kim ona hoće, a to obično nisu oni koji je nazovu kurvom. Žena koja ima takav stav u životu, takva žena može da bude i Sveta kurva koja ima seks sa Univerzumom. Univerzum je sve, on podrazumeva sve mogućnosti. Kurva široko širi noge jer prihvata sve mogućnosti kao potenicijal, nema odvojenosti i sve je Jedno. Nema tabua, nema predrasuda, ali kurva radi samo ono što želi, a želi ono što su joj stvarne potrebe. Dakle a njom ne može da bude svako, može da bude samo onaj ili ona koga ona pusti. Kurva je žena koja kontroliše svoj život i svoj svet. Svaka kurva za sebe spozna koje su njene lične potrebe. Tantrik je počasna žena i tantrik je Sveta kurva.

Isto kao i obični ljudi neki tantrici žive promiskuitetno, a neki žive skromno.  Svojevremeno su neki moji prijatelji djotiše radili analizu iz podelnih karata jednoj devojci koja je ušla u jogu i koja je veoma promiskuitetna. Meni je skroz simpatična jer ume i da kaže ne kada želi, nema problem sa time što radi, niti da razgovara o tome i nema stid ni osećaj krivice što uživa u životu. Stvar je u tome da po djotiš analizi njene dve prošle inkarnacije su bile manastirska sadana u potpunom celibatu. Kako posle dve inkarnacije koje je provela kao monahinja da joj ova inkarnacija bude ona u kojoj menja tipove kako joj se prohte, uključujući i veze na jednu noć? Jednostavno, njena duša traži takva iskustva. To su u ovoj inkarnaciji potrebe njene duše. Boginja je sve, skup svih aspekata univerzuma. I devica i bludnica, istovremeno majka, ćerka,  svetica, lepa, ružna, nežna, gruba…ona je SVE.

Da li su nam sva ta iskustva potrebna? To naša duša odluči. Oni tantrici koji su promiskuitetni, ako to mogu da drže u balastu da bude u onoj meri koliko im je to potrebno, to je onda sasvim u redu i onda su oni uspešni tantrici. Oni koji nisu promiskuitetni, to je isto u redu jer im to i nije potrebno. Svaki seks je u redu dok se svi koji uučestvuju u njemu saglasni i dok su zakonski dozvoljene dobi. Ko smo mi da nekom zavirujemo u spavaću sobu i da morališemo? Ja nemam potrebu za promiskuitetom, nemam potrebu za grupnim seksom i to onda nije deo moje priče. Ali mi je potpuno normalno da je to deo univerzuma i da ima i onih kojima je to potrebno. Moja potreba za nečim drugim i nedostatak potrebe koju neki drugi imaju ne čini jihove potrebe nelegitimnim. Jednostavno smo drugačiji.

Sve žene su poput Boginje i njene su ćerke. Da li su sve žene dobre? Nisu naravno, ima ih raznih. Ima ih ovakvih, onakvih, skromnih, sujetnih, arogantnih pakosnih, plemenitih… isto kao i muškaraca. Na nama kao osobama oba pola je da napravimo svet koji će podržati žene da se oslobode i one koje su negde slabe, da se tu ojačaju i podignu. Svaki pokret za osnaživanje žena i za budjenje Boginje, tipa pokreti kao Crveni šator i sl, makar to bio samo skup psiholoških tehnika, afirmacija i elemenata psiho drame, trebalo bi podržati.

Žene su vekovima uslovljavane da ne misle i sebi, da budu samo majke i domaćice i da se seks svodi na to da one daju zadovoljstvo muškarcu. Nužno je da žene počnu da vole sebe i da ne samo da daju zadovoljstvo, nego da počnu da uče i da ga prihvate, šta više da zahtevaju da muškarac bude što kvalitetniji kako bi ih što bolje zadovoljio. A da bi došle u poziciju da tako nešto zahtevaju, najpre je bitno da počnu da poštuju sebe i da počnu da vole sebe, budući da nema ljubavi bez poštovanja. Neotantra je tu odlična pošto ona uči partnere da dele, da se otvore jedno prema drugome, da se poštuju i da oboje uživaju.

Žena koja poštuje sebe može da očekuje da je neko i voli. Žena koja ne poštuje sebe, kako da očekuje je neko drugi poštuje i voli?

Nije problem, da ponovim, ako je žena promiskuitetna. Ako je to potreba neke žene promiskuitet je u redu, ako nije onda nije u redu za tu ženu da se nadje u tome. Problem je ako je žena promiskuitetna zbog neke svoje slabosti, ako je to rezultat neke traume kao kompenzacija za neki sadržaj psihe koji joj je teško da prihvati i integriše. Žene jednostavno moraju biti slobodne. A prvi korak ka tome jeste da moraju da izgrade samopouzdanje.

Svojevremeno je u Srbiji gostovao muzej voštanih figura iz Rusije i na toj izložbi je bila figura takozvane žene svinje, Ruskinje koja je po toj izložbi bila proglašena za najružniju ženu na svetu. Izuzetno ružan nadimak i izuzetno ružan epitet koji podseća na Linčovo remek delo Čovek slon,  veoma emotivan film o čoveku koji je izuzetno ružan, što je samo po sebi problem za komuniukaciju i ostvarivanje uspešno realizovanog emotivnog života. Ali pretraga interneta po imenu te Ruskinje pokazala je da se ona nije krila negde, iza neke maske, nego da je imala i brak i decu i više ljubavnika i da joj je emotivni i seksualni život bio dinamičniji od većine njenih savremenica kojima nisu bili prikačili tako ružan epitet. Ona očigledno nije poklekla duhom, nego je živela život punim plućima. Znači stvar je u stavu i u samopouzdanju.

Potrošačko društvo i mediji nameću standarde lepote i privlačnosti. Kako je već govoreno, rani nudistički propagandni filmovi su prikazivali tela bez biranja koje je lepo po standardima koje filmska i modna industrija nameću, ali kad je krenula seksualna eksploatacija teme nudizma u filmovima počelo je i prikazivanje nudističkih plaža kao mesta sa lepim, po standardima medija, osobama. Prava nudistička plaža briše te razlike i tu nema takmičenja ko je lepši, niti frustracije da neko nije dovoljno lep. Niko nikog ne gleda i žene od 70 godina, sa svim promenama na telu koje godine donose, isto su na plaži opuštene kao i devojke koje su na početku svog reproduktivnog ciklusa i čija su tela mlada. Žene se menjaju tokom godina, porodjaji donose svoje, grudi više nisu iste, dogode se bore i koža se menja… ali…svaka žena je Boginja i svaka ta bora je isto tako lepa. I svaka žena je lepa i početak isceljenja od bolesti zvane društvo je da svako sebe zavoli onako kako i jeste i kako izgleda. A to znači, kako je ranije već rečeno, da zavoli i svoje telo. To ne znači da je to opravdanje da se neko opusti i zapusti. To znači da ako žena vodi računa o tome kako izgleda to je onda zato što ONA ima potrebu da dobro izgleda i da se sebi svidi, a ne nekom drugom. Potrošačka mašinerija kaže da je standard ono što mediji nameću kao lepo, a tantra kaže da je prvi korak da žene razviju samopouzdanje i da zavole sebe i svoje telo ma kako ono izgledalo i da budu onakve kakve su sebi lepe. Znači žene moraju da postanu svesne da su Boginje koje su probudile u sebi bez obzira koliko su stare i kako im telo izgleda. Pošto su Boginje onda uvek sijaju iznutra i uvek su predivne..

Tantra je alhemija. Vaišnave kada naidje neki problem i kad je gusto pobožno spuste glavu i kažu „Višnu (ili Krišna), molim te da ovo prodje što bezbolnije, molim te pomozi“. Šaivisti bi seli u meditaciju i tekli „baš me briga, makar i ćuskije padale sa nebe neću dozvoliti da mi ovo omete meditaciju“. Šakte, tj tantrici bi rekli „ovo ne valja, daj da vidimo koja mantra i jantra mogu da ovo promene u našu korist“. Tantra je akcija da se nešto iz jednog stanja prevede u neko drugo stanje.

Svaka duhovna škola teži da uredi svet po svojim principima. Postoji priča da je Svami Prabupada jednom izjavio, kažu da postoji audio zapis toga – ali ja ga nisam nikad čuo tako da ne tvrdim da je to istina iako sam to čuo od bivših hare Krišna članova , da će ubijati one koji nisu Krišnine bakte kad Hare Krišna budu imali vlast/moć u društvu. Tantrici su ekstremni, pa opet ne bi da ubijaju, već bi pre da urede društvo, da ga alhemijski transformišu, tako da žene u njemu imaju gotovo privilegovani položaj. Zato će se pravi tantrici sresti uvek negde u društvenim akcijama i pokretima koji se bore protiv represije i za prava žena.

Mi želimo žene koje su dostojanstvene, jake i ponosne. Želimo žene koje su svesne toga šta im je potrebno i koje se ne boje da to i traže. Želimo društvo gde seksualno oslobodjena žena nije prezrena već se diže na pijedestal slave isto kao što se na takav pijadestal postavlja i muškarac koji je imao puno ljubavnica.  Želimo ženu koja je poput Nje koja je oko vrata okačila ogrlicu od glava ugnjetača koji su joj pod nogama. Želimo ženu koja je u sebi probudila i Boginju i žensku moć.

Ako je to tako, i ako je žena Boginja, onda tantrik mora da ima i odredjen odnos prema ženama. Ako ga nema i ako bi se prema Boginji odnosio kao prema svojoj kučki, onda Boginja njega može da počne da tretira kao svoju kučku. Dojmim da nekako to nije baš dobar razvoj dogadjanja po onog ko bi napravio takvu grešku.  Tantra je specijalan odnos izmedju tantrika i Boginje. Taj odnos ima svoje specifičnosti, a odvija se ne samo na jednom metafizičkom nivou već i u odnosu sa ženama koje nas okružuju.

Dakle da se vratimo na početak naše priče. Potpuno razumem žene koje žele da dožive nešto više. Razumem priču da im je u braku dosadno, da ih muževi ne razumeju i da ih zanemarujju. Shvatam da žele promenu i da imaju fantaziju o egzotičnom seksu i to je sve u redu i poštujem i njih i njihove potrebe. I shvatam da misle da je tantrički seks nešto što bi ih izvuklo iz letargije, ali zapravo one misle na neotantrički seks. I nadam se da će u godinama koje dolaze neotantra da bude prisutnija na našim prostorima.

Tantra je specifičan odnos tantričkih posvećenika i božanskog koji se odvija dobrim delom i posredstvom telesnih zadovoljstava i materijalističkih uživanja. Ali tantra nosi i veliku odgovornost i opasnost sa sobom. Inicijaciju u tantru dobije jako malo ljudi, ja recimo nikog ne iniciram bez dozvole mog Gurua i tako će biti sve dok je on živ, plus tu se radi i proricanje pre toga da se vidi da li Devi to podržava, a ako podrži onda se gleda kada se to može izvesti. Možda nekog iniciram u narednim godinama, možda i ne. To nije do mene, to je do Devi koja nekog pošalje i odluči da li ta osoba bi trebalo,  ili ne, da bude inicirana. Tantra je kreiranje iluzije i niza alternativnih realnosti kako bi koristili Maju, iluziju, kao oružje protiv iste te iluzije. Tantra je paradoks.  Seks je u klasičnoj tantri orudje i metod rada, nije cilj sam po sebi. Imam dogovorenih par predavanja o tantri, verovatno ni na jednom neću ni pomenuti seks. Zašto kada je tantra zasnovana na seksu? Zato što nije potrebno da ga pominjem. Seks je dobar mamac za mnoge, dosta njih  je u regionu koristilo seks kao udicu da ostvare neku korist za sebe, ali ja nemam interes da nekog mamaim niti bih imao gde da ih mamim zato što tantra nije sistem otvorenih vrata za svakoga.  Pričati o seksu podiže intersovanje i napetost kod ljudi, ali  ako ljudi neće imati priliku za iskustvo takve vrste onda im nije lepo ni bacati takav mamac. Svrha ovog teksta je bila da stvari stavi u kontekst i da da odgovore na pitanja o tantričkom seksu koja su stizala.  I to je narode otprilike bilo to. Idemo dalje…