Tantra i odbrana od crne magije (drugi deo)

Prvi deo ovog teksta privukao je dosta pažnje, ali i izazvao prilične nedoumice. Pitanja koja su postavljana bila su dragocena, zato što odgovori na njih mogu da prilično razjasne stvari, no o tome ćemo verovatno u sledećem nastavku.

Ovaj put, prateći znake, nastavak ću koncipirati nešto drugačije. Već duže vreme prisutni su znaci crnomagijskog delovanja u mom smeru.  Detalji takodje drugi put, za sada samo da sam to koristio da pratim svoje reakcije na to što se dešava. Da li sam zabrinut, da li sam besan? Šta poželim da uradim kada mi se desi neki efekat koji mi nanosi štetu?

Jedan od razloga za ovaj tekst u ovom momentu bila su javljanja više osoba koje su tražile pomoć pošto su mislile da su pod crnom magijom.  Ljudi u takvim situacijama, bilo da je to realno dejstvo crne magije, deluju različito, ali po pravilu te različitosti su veoma emotivno obojene i imaju tendenciju da idu ka ishitrenosti.

Stvar je u tome da ljudi vole da stvari stavljaju u kategorije pravednog i nepravednog. Ljudi imaju običaj da nešto doživljavaju kao da je to nešto što ne zaslužuju i da nije u redu da se baš njima to dešava. Ne postoji takva stvar kao pravednost u Univerzumu. Rišiji i božanstva su posmatrali veoma ružne stvari, bez da su reagovali. Jednostavno, što pre ljudi shvate da nikoga nije briga za njih i da nema učiteljice koja će da izgrdi dete koje ih maltretira i da ih zaštiti od takvog deteta, to bolje po njih. Dakle, najpametniji pristup je po onoj narodnoj „pomozi sebi, pa će ti i Bog pomoći“, zato što mi stvaramo svet oko nas i koliko smo u stanju da utičemo na ono što nam se dešava toliko će nam dobro i biti.

Problem je u tome da ljudi u takvim situacijama reaguju emotivno. Jedan od načina na koji se u Indiji radi crna magija jeste da se prizove MahaKroda, to je aspekt besnog Šive. Da bi to neko uspeo mora da bude i sam besan, tada se bes te osobe poistoveti sa Šivinim. To je energija osvete. Ali da bi to delovalo mora da postoji nešto kod toga na koga je usmereno što će na to da odreaguje. Namkai Norbu, koga ja smatram za jednog od najvećih ezoterika u prošlom veku, kako istoka tako i zapada, po pričanju mog prijatelja koji je dzogćen učitelj jednom je  izgrdio učenike na svom seminaru zato što su se obavili zaštitnim budističkim konopcima. „To je za decu, za nemoćne i za početnike, kako vas nije sramota“ – oštro im se obraćao. Sve što je trebalo da urade jeste da budu u rigpi, tj jednom nepromenjivom stanju koje je pozadina svih samsaričnih iskustava, odnosno stanju koje je Prvobitna Čista Svest. Tada smo kao ogledalo, odrazi se registruju, ali ni jedan zapravo ne utiče na ogledalo, pa tako ni nikakva crna magija ne može da utiče na nekoga.

Bili ili ne u tom stanju, opcija besa kojim se nekome odgovori na njegovu crnomagijsku delatnost je delotvorna, ali i opasna. Drugi pristup je spontano delovanje iz smirenosti, odnosno sahadja. Tada radimo ono što je potrebno i rezultat je onaj koji je potreban i sve se dovede u ravnotežu.  Agore koji su medju najvećim svecima i isceliteljima Indije, na primer povlače se od ljudi. Jedan od razloga za to jeste zato što su Agore besne i sklanjaju se od ljudi da ih ljudi ne bi uvredili i povredili, te da onda u besu oni ne povrede te ljude.Pošto je bes veoma nezgodno stanje, u kojem često delujemo iz osećaja da je to što radimo  pravedno, pitanje je kako transformisati bes?

Apsolutno je pogrešno uzeti bilo koju mantru za to, sa neta ili iz neke knjige. Onaj ko daje mantru mora da prvo zna koji je bes u pitanju. Kroda je bes generalno, mana je za slučajeve besa koji je izmedju dve osobe, a diveša ako je u pitanju neprijateljstvo ili mržnja, koje se često greškom zameni za bes. Kada onaj koji daje mantru to zna onda mora da da baš onu mantru koja će toj osobi da pomogne. Zašto to kažem? Zato što postoje različite mantre za bes koje različito deluju. Znam za slučajeve da su ljudi radili šante prašante mantra sadanu za bes, da bi posle završetka stanje bilo još gore. Onda dodje neko drugi pa kaže da je trebalo da rade Narasimha mantru. To je isto ozbiljna mantra koja može dati rezultat, ali u nekim slučajevima, bojim se da se može desiti da se negativnost koju neko oseća nesvesno koncentriše i projektuje, oslobadjajući tako osobu besa,  ka drugima i tako ih povredi. Bes je često posledica traume, ali to što ćemo se delom osloboditi besa tako što ćemo ga usmeriti nesvesno na nekoga nije rešenje i dugoročno se, znali to ili ne, nećemo osećati bolje.

Dakle, pametno je da je prva stvar da smo mi smireni. Kako to postići je pitanje na koje postoje različiti odgovori, zavisno od osobe i situacije. A potom je pitanje šta i kako uraditi? Cilj je da uradimo tačno ono što je je najbolje u nekom momentu. To može biti ignorisanje, uzvraćanje napada, izbegavanje ili nešto potpuno drugo. Onog momenta kada dodje da je potrebno ja ću reagovati na najbolji način, koji je to način nije bitno. I šta se desilo, pa sam napisao baš ovakav blog?

Naime , pre neki dan  sam od prijateljice koja se bavi reikijem i teta hilingom i koja mi se obratila za mišljenje vezano za slučaj moguće crne magije koji su joj tražili da skine, čuo da je u jednoj od fejsbuk grupa, koja ima ime po Plavom Budi što je Buda koji se koristi za izlečenje, ali se nikad tako nije pominjao u toj grupi, vredjan neki korisnik. Da ne ulazim sada u detalje, u proteklom vremenu je bilo puno ružnh priča vezano za tu grupu i ljude odatle,,  tako da kada mi se neko obrati vezano za crnu magiju i osvrne i na ovako nešto, to mi deluje kao jedan od znakova.

Sa tibetanskim Plavim Budom nemam puno iskustva, nisam nikad radio sa njim niti sam dobio njegovu mantru, tako da sem intelektualnog znanja ništa ne znam  o njemu iz ličnog iskustva.

Ono što znam da rade je da se samo lečenje vrši  tako što se zamišlja Plavi Buda i rade se mantre, da bi se na kraju neko „rastopio“ u prirodno stanje. Lepa praksa, ali kad se neko predstavlja kao Učitelj,  nazove grupu po ovoj praksi bez da postoji i jedna jedina indicija koju bih ja znao da je ikada od bilo koga podučen jogi ili bio uveden ili imao veze sa bilo čim sa Istoka sem ako je nešto pročitao na internetu, pa se onda tu ljudi žale na svašta,  onda tu nešto nije u redu.

Vezano za ovog tibetanskog Budu se obično navodi Lotus Sutra kao ključna, u njoj se  objašnjava Učitelj Zakona kao iscelitelj,  a to je istovremeno i sutra koju smatraju finalnim Budinim učenjem i esencijom samog budizma. Dakle lečenje i krajnje učenje budizma se mogu na neki način povezati.

Po ovoj sutri najviše sile iz nevidljivih oblasti spuštaju na Učitelja nemerljivu zaštitu i snagu koju obezbedjuju onostrani duhovi, koji sem ovoga pozivaju i razna druga bića, kao što su jakše i nage, da slušaju kada Učitelj Zakona podučava. Kasnije, u poglavlju 26, naglašava se veza izmedju Plavog Bude i Učitelja Zakona, tj Darme. Medicinski Buda, smatra se, ne donosi samo dobro zdravlje nego i ublažava uticaje loše karme iz prethodnih života.

Ako neko ima osnaženje od strane Gurua onda sebe poistovećuje sa Plavim Budom, a ako nema onda se on zamišlja ispred nas, okružen slogovima mantre koji se takodje zamišljaju i svetlošću koja iz njegovog srca ulazi u naše srce i krunsku čakru. To je ono što se javno zna o tome, a kažu da se usmeno prenosi praksa da se u stvari zamišlja 8 isceljujićih Buda, dakle još 7 pored Plavog Bude,  kao i da se njegova mantra radi jedan mala ciklus nad čašom vode, na koju se onda dune i koja se onda daje obolelom da je ispije.

8 medicinskih Buda

Tradicija Plavog Bude je doneta na Tibet iz Indije verovatno u 8. veku kada ju je Santarakšita preneo tibetanskom kralju Trisong Deutsenu. Namera mu je bila da poboljša napredak Tibeta tako što će ovom praksom da poveća zdravlje stanovništvam spreči zaraze, omogući zaštitu od crne magije i zaštiti ekološki sistem od prirodnih katastrofa.

Stvar je u tome da ja nemam neki odnos prema Plavom Budi, kao ni budizmu uopšte. Jednostavno nije moja priča, ali u toj laganoj meditaciji na Plavog Budu, preko ideje o plavim božanstvima uopšte (Krišna, Šiva, Kali…) odjednom sam postao svestan Plave Tare sa kojom ja nisam nikad pre radio, a koja je jedan od aspekata Tare i koja se naziva Ekadjati. Tara u hinduizmu i Tantri je božanstvo koje je po nekim školama identično Kali, a po drugima je jedna od 10 MahaVidja. Na Tibet je Tara kao božanstvo stigla verovatno kada i Plavi Buda i veoma brzo postala popularna, iako postoji i mnogo uvreženije mišljenje da je sa Tibeta se proširila na Indiju, ali se za razliku od indijskog shvatanja na Tibetu podelila na svojih dvadeset i jedno ispoljavanje. Većina tih njenih vidova se na Tibetu raspoznaju kao neka druga boja. Tibetanci zapravo zapadnjacima daju veoma malo, tako su od 21 Tare na zapadu davane, čak veoma često, inicijacije Zelene Tare, održavane su i u Beogradu kada su neke lame gostovali,  kao i inicijacije u Belu Taru. Ali za dobar deo ostalih Tibetanci nisu davali čak ni informacije o nekim naprednijim tehnikama rada sa njima, a kamoli inicijacije, smatrajući da to nije za zapadnjake.

Jedna od te dvadeset i jedne Tare, Plava Tara Tibeta je, tako, u tibetanskoj tantri u stvari majka svih Buda i zaštitnica dzogćen tantre i svih 84000 dzogćen učenja. Postoji istorijska veza izmedju dzogćena i indijske tantre, najviša realizacija svetlosti u dzogćenu je ono što je u tantri Mahaprakaša, osnovna priroda (svabava) čiste univerzalne svesti koja je istinska priroda Sopstva.

Indijska Tara ima dve bidja mantre, jedna od njih je prokleta od strane Vašiste, jednog na najstarijih vedskih Rišija i jednog od saptarišija. Zbog te kletve smatra se da ta mantra ne deluje u Kali Jugi i zato je rade samo malobrojni tantrici sposobni da je realizuju. Zanimljivo je da je to ista bidja mantra koja se koristi i za trišulu.

Problematika mantri na koje je bačena kletva je vrlo zanimljiva. Kletva se u Indiji naziva šapa i zapravo kletve se smatraju za blagoslove, ma koliko to sumanuto i nelogično zvučalo. Kletva i bačena crna magija nam omogućuju da vidimo zašto se to dogodilo, gde je problem, kako da ga popravimo i tako da se usavršavamo. Zato je odlazak kod indijskog astrologa jedna od pametnijih stvari koje neko može da uradi. Ja sam nekoliko godina učio djotiš, ali nikada sebe ne bih nazvao djotišom niti mislim da znam djotiš, ili da sam sposoban da ga praktikujem. U svakom slučaju indijski astrolog je taj koji nekom može pomoći da odredi koju mantru i za šta bi neko trebalo da koristi. U Srbiji postoji nekoliko jako dobrih djotiša, ja planiram da u narednih godinu ili dve iz Indije dovedem jednog tantričkog Gurua koji ima oralnu transmisiju djotiša 64 Jogini, što je izuzetno malo poznat tantrički djotiš sistem i želja mi je da se on prenese ovde. Takodje, u oktobru bi Srbiju trebalo da poseti Margito Jušić, vastu savetnik i indijski astrolog iz Hrvatske, koji daje neke remedije koje su meni zanimljive budući da su malo drugačije od onoga što sam video do sada, uključujući i način na koji se radi sa Kuberom. Tako da budući da bi trebalo da se zadesimo u isto vreme i na istom mestu, nadam se da će biti prilike da se upoznamo i razmenimo informacije o tome kako on to radi.

Vratimo se mantrama i prokletstvu. Stvar je u tome da je jako mudro veoma oprezno pristupiti znacima koji ukazuju da je neko pod crnom magijom. Aha, to mora da je to – pod dejstvom sam crne magije, to je stav histerične sujeverne domaćice. Nije svako pero na koje naidjemo znak da nekog kontaktiraju andjeli, već je to pre povezano sa činjenicom da pticama prirodno ispada perje i da tamo gde ima ptica ima i perja. Ali ako se u sred leta na letnjoj temperaturi prateći viziju nadje usred normalne livade deo sa  snegom i ispod njega posebne trave, to je već nešto što teško da zdrav razum može da objasni.  Katolička crkva, na primer, veoma ozbiljno pristupa egzorcizmu, potrebno je i mišljenje psihologa i lekara, ali i jako prisustvo natprirodnih znakova i pojava, da bi se egzorcizam odobrio. Mada, ako neko lebdi metar iznad kreveta i predmeti lete po kući, onda tu teško da ima neke dileme da li se dešava nešto natprirodno, ili ne. U mom slučaju u preteklih par nedelja bilo je raznih pojava, tipa da sam u kupatilu i u ogledalu vidim tamni obris nečega što mi pomera vrata u hodniku koja i stvarno budu pomerena kad se okrenem i izadjem iz kupatila. Razni znakovi bi trebalo da se nadopune da bi potvrdili dijagnozu, a jedna od svari koja ukazuje na crnu magiju je i da sveti predmeti padaju sa zida, sami od sebe pucaju i slično. Meni je sama od sebe pukla rudrakša brojanica, tako da su svi čvorovi ostali, samo se od Guru zrna na jednoj strani odvojio ostatak brojanice. Guru iz Indije, koji me obučava svetom tantričkom znanju po  Šankari što je još jedna od tantričkih tradicija koju prolazim i gde sam još na obuci,  samo je rekao da ništa ne brinem i da će mi poslati drugu rudrakšu. Uz to dao mi je novo znanje, 24 mudre koje se koriste za isceljenje uz Gajatri mantru i način kako da ih koristim. 24 mudre koje se pominju po internetu kao mudre koje leče uz ovu mantru sam već imao, ali ovo su mudre koje se rade uz ove pomenute i nisam nikad bio čuo za njih, niti video da su igde objavljene. Zašto mi je ovo bilo zanimljivo? Zato što je Gajatri isto prokleta mantra. Čak tri mudraca su bacili kletvu na Gajatri, izmedju ostalih i več pomenuti Vašista.

Gajatri je najsvetija mantra, zašto bi neko bacio kletvu na nju i kako je onda uopšte koristiti? Stvar je u tome da su neke od najmoćnijih mantri u Indiji pod kletvama. Svaka od tih mantri, kada se realizuje, može da se koristi za različite stvari. Kletve bačene na mantru su, u stvari, način da se neko spreči da ne troši besmisleno potencijal mantre. Za neke stvari, koje se tiču nekih banalnih želja i hirova, postoje mnoge druge mantre koje neko može da koristi za to, tako da bi korištenje npr Gajatri mantre za to bilo kao da neko poznaje nekog ministra, pa umesto da to iskoristi za nešto stvarno bitno cima ga da se otpusti kuvarica u školi zato što se nekom ne dopada to što je njihovom detetu spremila užinu sa jednom  vrstom džema, a ne drugom.

Gajatri može i da leči, a može biti i mantra konačne realizacije. Isceljenje je prvi korak i

Agori

to je tako i na istoku i na zapadu. Neko je prvo iscelitelj i leči i sebe i svet. Religijski je put da se to radi tako što neko prihvati Zakon i onda ga prenosi dalje. Videli smo da je tako i u slučaju Plavog bude i Lotus sutre. Mene je moj kaula/vamaćara Guru zavetovao da nikad ne postanem religiozan, a ja se mojih zaveta držim tako da to nije moj put. Nas često optužuju za crnu magiju, što je istina uz jedno veliko ali. Naime, ako uzmemo kao primer Agore onda ćemo videti da se njih svi plaše, ali da ih smatraju i za najveće iscelitelje u Indiji, sa najvećim moćima da to rade. Isceljujuća moć Agora dolaze od onoga što se obično zove veliko umeće u praktikovanju crne magije. To je ogromna moć, da li je Agore koriste zato da maltretiraju ljude koje sretnu? Ne bih rekao, mada se doduše kaže da je po nekom njihovom pravilu Agorima dopušteno da ubiju do 7 osoba u životu i znam za neke priče, recimo da je jedan Agori jako pobesneo na čoveka koji je ubio psa. Tog čoveka je magijski ubio, a psa oživeo.  Ali moć koju imaju i koja dolazi od toga koliko predano se posvećuju Šivi i Kali,  koristi im da apsorbuju uzrok bolesti koji je napao pacijenta koji leči, tj duhove koji to uzrokuju, te da ga potom napadnu crnom magijom i tako nateraju duhove da oslobode pacijenta bolesti.  Moć koji Agore dobijaju je ogromna i oni bi mogli da utiču i na okolinu i sile prirode, ali oni to ne rade. Agora da bi bio uspešan, kao i svi tantrici, mora da bude u ravnoteži. Mi ne postupamo po Zakonu, mi smo izvan njega. Mi postupamo po dva pravila, pravilu slobodne volje (Svećaćara) i prirodne spontanosti (Sahadja). To znači da ne radimo stvari zato što je neko rekao da je to tako potrebno i dobro, nego zato što mi to hoćemo, mi mislimo da je to dobro i što samo spontano skliznemo u neku reakciju. Znači uskladiti se sa Univerzumom i u potrebnom trenutku spontano postupiti onako kako je najbolje sagledano iz jedne široke perspektive jeste tantrički put. Mi znamo načine da skinemo kletve sa mantri i da one budu delotvorne, ali mi smo i sposobni da ih upotrebimo, a da ne protraćimo njihovu moć na budalaštine.

Tantrik radi na više nivoa. Mnogi učitelji joge posle svog časa izgovore Om šanti šanti šanti. Šanti znači mir, a ponavlja se tri puta zato što se odnosi na tri nivoa patnje i bola. Prvi koji je uzrokovan našim vlastitim neznanjem, emotivnom neuravnoteženošću i fizičkim bolestima. Drugi nivo je izazvan dejstvom raznih duhova, a treći dejstvom božanskih i prirodnih sila. Tri ponavljanja reči šanti je priziv mira i harmonije na tri nivoa postojanja, koji su povezani sa tri ljudska tela (štula, linga i karana šarira) koji takodje trebaju izbalansiranost i smirenost. Takodje ovo balansiranje se odnosi i na tri vrste karme (Sančita, Prabada i Krijamana karma) tako da je u stvari to veoma bitna formula balansiranja. Kada smo tako izbalansirani onda možemo da delujemo spontano i dešava se Sahadja. A dešava se tako zato što smo se po prirodi približili  nekim bićima i ponašamo se slično njima. Ako smo besni onda smo blizu bićima koja su besna. Ako smo smireni onda smo blizu bićima koja su smirena. Nije baš da zastupan Zakon privlačnosti, on ima puno grešaka i deluje, ali dugoročno štetno, tako ne bih da to tako izgleda i zato  bi ovog puta mnogo primerenije bilo citirati izreku koja se pripisuje Ocu Tadeju, a koja glasi „kakve su ti misli, takav ti je život.“. A sledeći citat za koji kažu da je njegov je savršeni opis onoga što i tantra podučava:

“Možemo da idemo kuda hoćemo, radimo sta hoćemo, pa opet, nije to sloboda. Sloboda je ona Gospodnja Sloboda – kad je čovek oslobođen od tiranije misli. Kad ga ne tiranišu nikakve misli, kad živi u miru. On je tada stalno u molitvi, stalno očekuje od Gospoda, radi po savesti, trudi se. Svaki posao radi od srca. Celokupno biće naše treba da učestvuje u molitvi, i u radu, i u svemu. I da ne budemo ratnici na nepravednoj strani, da ne ratujemo ni sa kim. Da misleno ne ratujemo. Da budemo pomireni sa svima. Da ne primamo uvrede k srcu”.

Dakle kako smo već rekli u prošlom delu ovog teksta, nema negativnih energija, ima samo blokada za energije koje ne pustimo da odu, otprilike kao što i Otac Tadej govori. To stanje bez misli, u svom vrhunskom postignuću, jeste pomenuta Prvobitna Čista Svest.

Plava Tara, tj Ekadjati, kao jedno od najstrašnijih i najopasnijih božanstava tibetanske i indijske tantre nije samo ona koja transformiše nečiji bes. Ona je zaštitnik, kako je već rečeno, koja obezbedjuje i uklanjanje svih prepreka koje ometaju dobru sreću i duhovno budjenje budući da je ona simbolična projekcija nečije Prvobitne Čiste Svesti. Ona dakle predstavlja vrhunsku nepodeljenost gde je neko zaštićen time što zapravo ni ne postoji subjekt koji bi mogao biti ugrožen i ne postoje personane slabosti.

Lerab Lingpa

Ekadjati se pojavljuje, odnosno može se pojaviti, sama onda kada je neko spreman i kada je to potrebno. Velikom Majstoru mudrosti, Longčempi, koji je izuzetno bitan za ezoterične prenose znanja i energije u dzogćenu, pojavila se u 32. godini njegovog života i vodila ga kroz tajne Dakini rituale i prakse, ispravljala njegov izgovor Dakini jezika i učila ga pevanju Dakini priziva.  Sličan primer je i Lerab Lingpa, koji je živeo vekovima posle Longčempe, od 1856. do 1926.  Sa 12 godina je tokom lova video rukopise napisane Dakini jezikom i teško se razboleo zbog toga. Tokom bolesti koja ga je izolovala od spoljnog sveta pojavila mu se Ekadjati i uputila ga u prakse Dakini, nakon čega je ozdravio. Kažu da i danas Dalaj Lama radi prakse koje je Lerab Lingpa dobio od Ekadjati.

Po legendi, ona je pomogla Padmasambavi da potčini tibetanske demone i načini ih zaštitnicima budizma. Povezana je i sa zvezdom Sirijus što otvara neke zanimljive mogućnosti njenog shvatanja i tumačenja.  Ekadjati je tantrički oblik Tare, obožava se na grobljima,  najčešće u ponoć, pojavljuje se u fizičkom obliku pred praktičarima i smatra se da praksa sa njom veoma brzo dovodi do dobijanja posebnih moći.

Smatraju je identičnom sa Kali, a u nekim tradicijama se preporučuje da se ne ide dalje u obožavanju i vizuelizaciji od njenih sandala. Ali većina tradicija se slaže da je ona kraljica svih tantrika u Kali Jugi. Ali ako neko nije Maha Sida, nije mu pametno da direktno radi sa njenom svešću, več preko svoje suvašini (partnerke), ili posredstvom home, budući da se ona mnogo brže može manifstovati kroz vatru i uslišiti želju tantrika.  Tokom home  uspostavlja se Gurumandala i njasama levog puta se priziva Ekadjati,  koja je oličenje Božanske Majke i to je povezano sa Boginjom Varahi koju smo već pominjali na blogu.  Ekadjati je tako stanje bljeska Jednosti koje nastaje jasnim sažimanjem fokusa šakti kroz tapas. Tapas je u jogi i tantri izraz koji se odnosi na snažnu moć volje i čvrstu istrajnost u praksi, a ne na odustajanje posle prvih poteškoća i prepreka.  Zanimljivo je da reč tapas dolazi od korena tap koji ima značenje „izgoreti“ što ima i značenje „goreti od istrajnosti“, ali ima i drugu simboliku koja upućuje na praksu sažimanja ega koji „izgori“.

Ekadjati se po onome što ja znam obožava isključivo u okviru VamaMarg škola. Ne znam da postoji neki oblik desnog puta koji radi sa njom. Smatraju je za najusamljenije i najizbegavanije božanstvo. Ekadjati je Vrhunska realizacija, to je stanje sa one strane ega. Ego je iluzija i ego se plaši Istine. Svaki realizovani Guru u stvari deluje zastrašujuće, zato što ljudski ego tu vidi Istinu, a Istina znači njegovu anihilaciju. U tom smisli i strah od smrti je u stvari strah ega od sopstvenog uništenja. Ekadjati je božanstvo koje štiti, ta zaštita je snagom Istine, što znači da su njene predstave zastrašujuće, isto kao i predstave Kali.

Već smo pominjali Agore, ovo što sledi je prevod jednog njihovog rituala koji ima veze sa Ekadjati:

Svajambu Adeš!
Sledimo šta je Samorodjeno
Agora Adeš!
Prihvatamo šta je Iza Iluzije
Avaduta Adeš!
Nedisciplinovanu disciplinu, mi iznosimo
Alakša Naranjana
Nevezano, nepovredivo, percepcija bez percepcije je………….
BOM
Praznina gde zemlja se sjedinjuje sa vodom je Svadistana!
BOM!
Praznina gde voda se sjedinjuje sa vatrom je Anahata!
BOM!
Praznina gde vatra se sjedinjuje sa vazduhom je Adjna!
BOM!
Praznina gde vazduh se sjedinjuje sa nebom je Samanakala čakra u Bramarandri!
BOM!
Praznost gde se nebo sjedinjuje sa zemljom, od Sopstva do nesopstvenosti i do bezsopstvenog Sopstva izmedju
korena neba i korena zemlje!

Ovo je praksa prenošenja moći na one koji su dovoljno sposobni da dobiju milost Agori Gurua NiruTara tantre i Sahadj sadane na dan kada je SvajambuNata, koji je na Tibetu poznat kao Padmasambava, odnosno Guru Rinpoče, bio iniciran od strane Ekadjati. Tokom toga on je bio pretvoren u HUM mantru i usisan u Prazninu Materice.
Da bi neko postao Avaduta mora da se probudi Čandali, vatrena žena, koja se spušta kroz lobanju na dole. U svakoj čakri se odvija seksualni odnos, tj različite se stvari dešavaju kad se tokom ovog procesa ima seksualni odnos sa različitim ženskim božanstvima. U Anahata čakri se ima seksualni odnos sa Plavom Tarom. Tokom toga povezuju se čakre i tajna je u rasporedu kojim se to radi i to je praktična instrukcija rituala gore opisanog u kojem se u stvari tokom seksa uz ostale čakre spajaju i čakre iznad Saharsare i ispod Muladare, što je u stvari ponavljanje kreacije Univerzuma.

I ako zanemarimo sve ovo gore nabacano i retko kome zanimljivo, kako se na kraju razvila situacija vezano za  izneto na početku vezano za crnu magiju? Mislim, to je negde i povod za tekst, zar ne?

Tantra ima dva cilja. Prvi je boga, zadovoljstvo i materijalni uspeh i to je negde i semantički, preko prajezika od kojeg su nastali i sanskrit i srpski jezik, sa našom rečju Bog.  Boga se kao uživanje ne odnosi samo na senzualnost, ona se odnosi i na to, ali ona je u biti ostvarivanje harmonije u našem životu izmedju ličnih i emotivnih odnosa, porodice, mentalnog i fizičkog zdravlja i materijalne stabilnosti u skladu sa našim realnim potrebama i iz te harmonije proizašlog ostvarivanja ovozemaljske sreće. U tom smislu tantra je, pojednostavljeno rečeno, umeće da se uživo u životu i skup tehnika koje tome pomažu. Drugi cilj je duhovno oslobodjenje. To je odnos prema prvom cilju. Kroz materijalno mi se naučimo kako da se odnosimo prema materijalnom i da ne budemo vezani za njega. Prvi cilj  je kako da nešto postignemo da bi bili srećni, a drugi kako da podnesemo da smo to postigli smireno. Ne odbacujemo sreću, težimo ka njoj, ali se ni ne opterećujemo njome. Jednostavno je živimo spontano. To je Sahadja, kada se prosvetljenje živi u materijalnom svetu gde se ostane funkcionalan uprkos duhovnom iskustvu.  Monasi se odvajaju u manastire i divljinu, u isposnice, pošto ne znaju kako bi sa tim isksutvom živeli okruženi svetom koji boravi u svakodnevnom životu. Mi koristimo svet koji nas okružuje i svakodnevicu da bi stabilizovali to iskustvo i živeli ga intenzivno svih 24 časa.

Kada se dešava dejstvo crne magije, može se desiti da neko oseća kao da je počeo da ga bije maler. To znači da odjednom materijalno stanje može da se potpuno promeni, izgubi se posao, ili krene loše, pojave se neočekivane obaveze i slično.   Neko počne da se oseća kao da je iznenada sputan i vezan. Znači nečije zadovoljstvo, boga, postaje ugroženo samim tim što je i materijalna stabilnost postala ugrožena.

Ja plaćam račune, plaćam porez  i kupujem hranu kao i bilo ko drugi. To znači da se u životu bavim i stvarima od kojih mi dolazi novac za to. I u nekoj dugoročnoj kombinaciji koja je trebala da mi obezbedi legalne i dobre prihode, kako bih osigurao stabilnost za budućnost,  delovalo je kao da se ništa ne može promeniti i da mi je tu pozicija zacementirana. Šta više, to mi je bilo i obećano. Moj dugi rad i ulaganje u to jednostavno je od strane drugih ljudi koji su takodje deo  toga, bilo prepoznato i poštovano. Onda se odjednom desilo da sam potpuno iracionalno bio izvan te priče, kao i neki drugi ljudi i da se sve promenilo u smeru koji nigde ne vodi. Znači bio sam izigran. Dan pre toga znao sam da će se to desiti, imao sam jednostavno viziju toga, tako da sam bio veoma pripreman i smiren. Takodje, i u nekim drugim stvarima koje sam radio sa raznim drugim ljudima, a koje su manje bile vezane za finansije, a više za moje lične pasije, po onom Marfijevom zakonu Ako išta može poći naopako, poći će, odjednom su stvari počele čudno da se preokreću na moju štetu. Bilo je jasno da se nešto dešava. I ja nisam uradio baš ništa, samo sam bio izuzetno smiren i redovno nastavljao svoje svakodnevne prakse.

Kako rekoh niz asocijacija me je doveo do Plavog Bude. Plavi Buda je otvorio put do Plave Tare koja je odjednom samo bljesnula, kao nešto što postoji i tu je. Ali samo kao ideja, kao koncept i nešto u nekakvom koordinatnom sistemu neke druge dimenzije, bez da je delovalo da to ima neke veze sa tim što se dešava. Samo smo se negde prepoznali, sa jedne strane ona, a sa druge moje odsustvo strasti i emocija da se uzvrati koje je bio rezultat mira i jednostavno nepostojanja ideje o tome da sam uopšte ugrožen . Racio bi rekao da jesam, ali moje tibetansko ime koje mi je Lama Ngawang dao pri davanju utočišta je Pun mesec prosvetljenja, što je potpuno simbolično odgovaralo situaciji u kojoj se negde sve to dešavalo negde drugde, gde sam to registrovao, ali me uopšte nije uzbudjivalo.  No istovremeno postojala je šteta po mene koje sam bio svestan. Da sam bio besan ili imao neku drugu emociju, mogao sam da pribegnem raznim metodama, tantričkim ili nekim drugim, da ili kaznim te ljude ili pokušam da preokrenem stvari i obezbedim sebi neku korist umesto da potpuno budem izigran. Mogao sam da udarim po onome ko je bio iza napada.  Ali nisam, samo spontano nisam radio baš ništa i čekao sam ni sam ne znam koji momenat. Kada sam postao svestan da je Plava Tara tu, opet to ništa nije značilo. Andjeli ili božanstva mogu biti prisutni blizu vas, ali to ne znači da će išta preduzeti da vam pomognu. Šta više, Andjeo može sve vreme stajati pored vas, dok prolazite kroz neku životnu patnju ili opasnost, bez da išta uradi. Ta bića su jednostavno takva. Samim tim to u osnovi ništa nije moralo da znači.

Ali onda sam imao susret sa ženskom osobom koja je čula šta se desilo i želela da se vidimo. Pitam kako si znala šta se desilo, nasmeje se i kaže „imam treće oko“, što je izjava koju od osobe tog profila i nedostatka interesovanja za ezoterično i alternativu nikad ne bi moglo da se  očekuje. Glas joj je bio drugačiji, maksiofacijalna ekspresija i držanje tela. Objasnila je da sa tim ljudima i ona ima problem i da će se ona postarati za njih i da će ih  izbaciti iz tih poslova. Na kraju mi je dugoročno ponudila još bolju kombinaciju. Ja sam znao ranije da je ta osoba u poslu veoma nemilosrdna, ali je ovde pokazala veliki stepen saosećajnosti i rekla da im neće sve preseći, što je bilo čudno za nju. U čemu je tu stvar?

Onostrana bića se mogu fizčki pojaviti medju nama, ali to se ne dešava baš toliko često. Mnogo jednostavnije je da deluju kroz nekoga. Osoba posle ne mora ni da zna da je nešto izgovorila, ili uradila, iako dok to radi deluje potpuno prirodno i normalno. Meni se to u životu više puta desilo da vidim, veoma neočekivano i često uz identifikaciju tog bića koje je nekog zaposelo i koje bi se i predstavilo. U ovom slučaju Plava Tara (Ekadjati), je delovala kroz tu osobu. Ekadjati je zaštita, ali ona iako je zastrašujuće božanstvo ne deluje iz besa, već je transformacija besa u  milosrdje. Otud i ta izjava da ih neće skroz upropastiti. Jednostavno u jednom momentu postao sam svesatan da sedim sa Plavom Tarom koja je tu da me zaštiti i istovremeno mi je to bilo toku obično i normalno da nisam imao nikakvu reakciju. Samo sam rekao dobro. I u narednim danima sve je počelo da se popravlja u raznim sferama mog života.

Stvar je u tome da su preci prva linija odbrane, a u tantri je i Guru najveća zaštita do nekog momenta kada više Guru Paduka mantra ne deluje, odnosno i onostrana bića koja su izvor zaštite i moći koje tantrici imaju. Što je paradoks pošto su Guru i ta bića jedno.  Odnosno nijedno. Zato je izuzetno bitna odanost Guruu.  Meni je bilo zabavno da sam od kako sam pustio kosu, samo je vezujem, shvatio da fizički ličim na našeg Gurua, koji je bio prvi belac koji je na zapad doneo tantru iz Indije, kao ispunjenje proročanstva iz MeruTantre.  Guru na ovoj slici je imao 71 godinu, ali na njegovim mladjim slikama smo veoma slični, ili ja to samo tripujem. Ni to ne isključujem kao mogućnost.

Dadadji i LalitaDevi

Rekao sam da su Guru i ta bića jedno, pošto se realizovani Guru poistoveti sa kosmičkom matericom i u jednom momentu on u stvari poradja Bogove, to je moć mantre, koji ne postoje dok ih Kosmička materica ne porodi. Zato se kaže da Guru može da zaštiti od Šivinog besa, ali da Šiva ne može od Guruovog. U raznim sistemima je bitno da neko bude iniciran da bi mogao da radi sa bićima koja pomažu i štite u tom sistemu. Ako je neko iniciran u centralno-američki kult koji radi sa duhovima okrutnih ubica i kriminalaca, a takvi kultovi postoje, onda ti duhovi očekuju od njih da i oni budu takvi. Ako neko nije nasilan ti duhovi mu neće pomoći. Ako je u sistemu gde se radi sa bićima koja su smirena, onda i taj neko morqa biti u takvom stanju svesti. Kad se izbalansiramo sa prirodom takvog bića onda možemo sa njima da imamo komunikaciju i pomoć od njih. Ako ne jednostavno smo „izgubljeni u prevodu“. I u tom smislu zakon privlačnosti, koji sam već pominjao, ne deluje zato što to nije privlačenje. To je izjednačavanje i onda ne privlačimo, već manifestujemo, tako da bi bolje bilo da se to definiša kao Zakon Manifestovanja.

Jedini problem sa takvim bićima je što su oni koji su negde inicirani pod zaštitom, ali i oni moraju da slede pravila inače ona mogu da im naprave problem. Ako neko ne zna kako da se postavi, takva bića mogu da ga tretiraju kao svoju igračku.  Jedna od najglupljih stvari koje neko može da uradi jeste tetoviranje simbola koji se povezuju sa nekim božanstvima ili duhovima, ako nije već u grupi koja je posvećena radu sa njima, ili na neki drugi način individualno ima uspešan poseban odnos sa njima . Tako se pravi trajna veza, ugovor takoreći, sa njima i oni mogu da tu osobu počnu da tretiraju kao svoje vlasništvo sa kojim se igraju. Ljudi jako greše kada misle da imaju privilegovan položaj kod božanstava. Mi njih gledamo kao božanstva, a životinje kao životinje, ali oni životinje bolje gledaju od nas, a nas kao životinje. Isto važi i za tetoviranje svetaca. Neko možda misli da je frajer što je istetovirao pola ikonostasa po sebi, ali to i nije baš najbolja ideja. Sveci umeju isto da budu neugodni ako se sa njima ne zna raditi, mada za razliku od božanstava i bića iz drugih sistema oni su bar voljni da pomognu i onima koji nisu u njihovoj veri, čak i ako nisu ni hrišćani.

Što se tiče predaka, stvar je u tome da oni nama pomažu, ali i mi ih dižemo i ispravljamo njihove padove iz života. Tantričke ceremonije tarpana, koje su u Indiji deo šrada ceremonije, imaju za cilj da pomognu precima da se podignu, a ne da se vraćaju i da nam prave probleme. Isto kao što i roditelji nekad žele da deca žive njihove ambicije i želje, tako i preci nekad pokušavaju da mi živimo njihove živote. Vastu, dakle uredjenje životnog prostora, tu može odlično da pomogne i pretpostavlajm da već pominjani Margito Jušić zna kako da pomogne, kao što sam i potpuno siguran da u Srbiji Dalibor Purhmajer  zna kako se vastuom sprečava takav problem sa precima.

Toliko u ovom delu i hvala Tari na Ljubavi!

O tome da li je mudro raditi sa tarotom pod dejstvom supstanci za menjanje stanja svesti?

Sledeći tekst je prvi deo poglavlja knjige o magijskoj zaštiti za tarot čitače. Knjiga je pred završetkom, bar što se tiče pisanja, a ovo  poglavlje je posvećeno opasnosti od kombinovanja tarota i sredstava za menjanje svesti.

Jedan od onih špilova koji su našli mene a ne ja njih, veoma brzo postajući jedan od mojih omiljenih špilova, bio je takozvani Ciganski tarot Valtera Vegmilera. Valtera Vegmiler je prvobitno 1973. snimio jedno od remek dela kraut roka, dvostruki album pod imenom Tarot, na kojem se nalaze 22 pesma inspirisane velikim Arkanama Tarota. On nije primarno bio muzičar, već švajcarski ekscentrik, mistik i multitalentovani umetnik koji se krajem šezdesetih i početkom osamdesetih družio sa H.R. Gigerom i Sergiusom Golovinom. Ovaj potonji, takođe mistik, umetnik i odličan poznavalac alpskog folklora i legendi, koji je pisao o ezoteriji, interesantan je i zbog toga što je njegova knjiiga o vešticama, bilju i magijskim gljivama fotokopirana i prešvercovana u istočnu Nemačku gde je postala kultni naslov među tamošnjom hipi andergraund kulturom. Te iste 1973. kada je izašla ta knjiga u Švajcarskoj, on i Klaus Šulc su izdali meni drag i uvek rado slušajući psihodelični i veoma eksperimentalni album pod naslovom Lord Krishna Von Goloka. Klaus Šulc je učestvovao i na snimanju pomenutog Vegmilerovog albuma inspirisanog Tarotom, na kojem su uz njega i Valter Vegmilera, čiji glas slušaoce i vodi kroz Tarot karte, učešće uzela i neka druga poznata imena kraut roka poput Manuela Gotšinga i Hartmuta Enkea iz znamenitog progresivnog/ambijent rok projekta Ash Ra Tempel, te Džeri Berkersa iz progresivnog/simfonik rok benda Wallenstein. Ovaj album danas smatraju jednim od bisera psihodelične kontrakulture druge polovine dvadesetog veka, a da to mišljenje bude još utemeljenije doprinosi i činjenica da ga je Vegmiller snimio na nagovor svojevrsnog gurua psihodelične kulture šezdesetih i sedamdesetih,  Timoti Lirija koji se u to vreme u Švajcarskoj krio od američkih vlasti koje su ga tražile radi hapšenja.

Vegmiler je kasnije napravio i izdao svoj vlastiti Tarot špil, pod nazivom Ciganski tarot ( Zigeuner Tarot), možda jedan od najpsihodeličnijh Tarot špilova ikada. Taj špil je 1996. godine reprintovao US Games, verovatno najpoznatiji izdavač tarot karata, a iste te godine Vegmiler je za Swatch dizajnirao Oracolo model sata, no to je neka druga priča koja sa ovom našom i nema puno veze.

Vegmiler je i sam bio Rom, verovatno je zato i svoj tarot tako nazvao, ali u biti to je veoma koloritno bogat i ekspresivan tarot koji je  verovatno i nastao na LSD-u. Da li je i namenjen da se koristi na LSD-u, te na šta bi to ličilo, stvarno ne znam. Uz ovaj tarot je, kao uputstvo za korištenje, išla knjiga The World of the Tarot: The Gypsy Method of Reading the Tarot koju je napisao Sergius Golovina. Tu knjigu nikad nisam nabavio, niti imao priliku da je do sada držim u rukama tako da ni ne znam šta u njoj piše i da li uopšte i na koji način obradjuje vezu ovih karata sa LSD-em. Isto kao što ne znam ni prirodu i kontekst jednog drugog psihodeličnog tarot špila objavljenog u 1967. u magazinu za psihodeličnu estetiku Oz. Očigledno da oba primera ukazuju na to da je hipi kultura bila receptivna za tarot i bilo je povezivanja istoga sa psihodeličnim drogama.

Ono što ja ovim hoću da kažem jeste to da ma koliko to delovalo primamljivo, po mom mišljenju to je veoma glupo i može biti veoma opasno.

Timoti Liri

Pri tome nemam loše mišljenje o psihodelicima i sredstvima za menjanje svesti. Naprotiv, recimo ja sam predložio Esotheriji da objavi Psihodelično iskustvo Timoti Lirija, ali istovremeno mislim da sem hrabrosti potrebne za upuštanje u priču sa psihodelicima ljudi moraju da imaju i pameti. Azija i razni drugi delovi sveta imaju svoju tradiciju upotrebe biljaka i drugih sredstava za menjanje stanja svesti, što znači da poseduju i svoje sisteme kako se oni koriste. Zapad je to zaboravio. Sredjovekovne evropske veštice su se okupljale na Sabatima. Sabat, kao izraz, prvi put se u literaturi sreće u 15. veku u delu »Bič, Jeretik Opsenara« (Flagelum Haereticorum Fascinariorum, 1458), autora Nikolasa Žakerijusa. Mada bi neko pomislio da je poreklo reči sabat jevrejsko, smatra se da ono, u stvari, dolazi od imena Boga Sabazijusa i da ima veze sa grčkim bogom Dionisom i njegovim drevnim bahanalijama.
Verovalo se da se na sabat stizalo leteći, pomoću masti koje se nanesu na telo.
Masti za letenje su opasna stvar. Većina biljaka koja ulaze u recepte ovakvih masti su sem što su otrovne takodje pod domenom planete Saturn i povezuju se sa podzemnim područjima, sa čijim duhovima veštice tradicionalno i rade. Otrovni put je i put isceljenja, jer ono što uzima život može i da ga spase. Samo taj put nije bio za neobučene i neinicirane, potrebno je imati iskusno vodjstvo i znati šta raditi ako stvari krenu kako ne treba, koji je antidot i slično. U suprotnom mogući su i kobni efekti, ne jedna poznata veštica je tragično završila eksperimentišući sa ovakvim supstancama.

Veštičiji sabat, 1910.

Kanabis, takodje, primenjivan je ne samo medju vešticama i u folklornoj magiji, već i medju grimoarskim praktičarima magije. Tako magijski spis Knjiga Raciela donosi uputstvo za gledanje u magijsko ogledalo kako bi se preko njega komuniciralo sa duhovima u kojem Andjeo otkriva da se pre gledanja u ogledalo neko namaže, slično mazanju veštičijim mastima, tečnošću iz kanabisa i pelina. Mnogo pre ovog rukopisa postojala je praksa u Vizantijskoj magiji da se ispred magijskog ogledala udišu mirisi koji bi izazivali promenu u svesti, u osnovnoj kombinaciji tamjana i kanabisa. Knjiga Raciela sugeriše da je to, da bi pričao sa djavolima i preminulim osobama, koristio još Adam nakon izgona iz Raja.
Naravno, podrazumevalo se da bi ova smesa davala sposobnost vidjenja i razgovora sa duhovima samo ako je ogledalo bilo napravljeno u skladu sa magijskom tradicijom propisanom u grimoarima.
Znatno kasnije, u 18. Veku u Francuskoj pojavio se Red izabranih sveštenika (Elus Cohen), iz masonerije proizašla francuska teurgijska organizacija nastala u 18. veku, a koja se bavila vraćanjem u prvobitno rajsko stanje i borbom protiv sila mraka.
Najpre, od posvećenika se očekivalo da posti. Pošto su magijske operacije obavljane na praznike i svete dane, sedam dana pre toga dozvoljen bi mu bio jedan manji vegeterijanski obrok dnevno, a na dan izvodjenja operacije ništa.
Potom, korišteno je nespavanje kako bi neko upao u posebno stanje svesti tokom rituala.
Kao treći element preduslova za promenu percepcije, služle su halucinogene supstance, izmedju ostaloga i beli i crni mak, kao i gljive, od čega su se pravili mirisi.
Od ove kombinacije mirisa sa veoma dugim rituala, koji su trajali noću po tri sata, ponavljajućih molitava i disanja što bi sve izmorilo onoga ko to izvodi, senzorne deprivacijr gde su tokom dugih perioda u ritualu vezivanr oči, kao i vodjenja računa o magijskim danima, satima i položaju meseca, očekivao se ulazak u stanje izmenjene percepcije.
Mi ne znamo da li je masonerija uključivala upotrebu napitaka za menjanje percepcije i stanja svesti. Postoje spekulacije o tome, ali to još uvek nije dokazano. Mnogo je izvesnije da je u originalnom Kaljostrovom obredu, tj u egipatskom masonskom obredu, korišten halucinogenu napitak u nekim od stepenova. Takodje, neke sufi tradicije na istoku koriste biljku divlja rutvica kao miris za svoje rituale. Upotreba ove biljke je veoma drevna, verovalo se da oko nje bdiju sedam andjela. Persjanci su je povezivali sa Spenta Armaitijem, zoroastrijanskim Arhandjelom Zemlje i jednim od šest ameša spenta, odnosno dobrostivih besmrtnika, iliti arhandjeoskih hipostaza Božanskog. Tih šest ameša spenta su povezani, čak čine njihovu okosnicu, sa nekim od viših stepena Škotskog obreda masonerije.

Zapad je, kako je već rečeno, polako zaboravljao svoje tradicije upotrebe psihodelika. Alister Kroli je možda najkrivlji za povratak psihodelika u modu. Mnogo godina kasnije, američki psiholog Timoti Liri je 1972. godine uzeo Krolijev Tot tarot i otvorio karte sa pitanjem „Ko sam ja i koja je moja sudbina“. Dobio je kartu za koju je Krouli govorio da predstavlja njega i to je, po njemu, potvrdilo njegova nadanja da je on reinkarnacija Alistera Krolija. Godinu dana ranije on je sa saradnikom putovao Saharskom pustinjom, eksperimentišući sa LSD-jem. Liri je po svemu sudeći to uzimanje LSD-a radio na neki svoj ritualni način, a rezultat je, sve skupa sa egipatskim božanstvima na nebu i usred kovitlajućeg vrtloga vazduha i peska pojavljivanja čoveka u odori sa kapuljačom i sa rukopisom koji je on  povezao sa Džonom Dijem, srednjovekovnim magom i mistikom koji je primio takozvani enohijanski magijski sistem,   bio takav da je pomislio da je tu bilo mnogo više od niza halucinacija iz njihove podsvesti. Tek je godinu dana kasnije slučajno saznao da je decenijama pre toga na istom tom mestu u Sahari takodje putovao Kroli sa svojim saradnikom i ljubavnikom Viktorom Nojburgom i izvodio svoje enohijanske prizive koji su rezultovali jakim iskustvima koja delom čine sadržaj njegove knjige Vizija i glas što ga je dodatno ubedilo u to da je on Krolijeva reinkarnacija.

Stranica sa fotografijama iz knjige Magijska dilema Viktora Nojburga

Ole i Hana Nidal, bračni par tibetanskih lama  koji su putovali po svetu i širili budizam su u mladosti poznavali Timoti Lirija i sa njim eksperimentisali sa LSD-jem. Kasnije, na svom hipi medenom mesecu gde su putovali po Indiji, Pakistanu i Tibetu  i švercovali hašiš i vredne religijske predmete, sreli su se sa budističkim učenjem tako što su meditirajući na planinskom vrhu Tibeta, pod snažnim dejstvom LSD-a, osetili jako razumevanje koncepta samilosti i potrebe da se ona proširi na sva bića.  Nastavak meditiranja na Budu pod dejstvom LSD-a je vodio do susreta sa Karmapom,  poglavarom Karma Kadju škole tibetanskog budizma. Ole i Hana su i zvanično postali njegovi učenici 1968. kao prvi zapadnjaci, koliko ja znam, primljeni u Karma Kadju. To je pratio ritual pročišćavanja njihovih negativnih mentalnih stanja prouzrokovanih korištenjem LSD-a, nakon čega su potpuno prestali da upotrebljavaju bilo kakve narkotike.

Dobar deo i ostalih zapadnjaka koji su postali budistički učitelji dele istu priču vezanu za droge, koje su im bile poput Belog zeca koji je utrčao u rupu i kao Alisu odveo ih u zemlju čuda. I svi oni su naknadno odbacili droge. Ja sam više pričao sa Hanom Nidal nego sa Oleom. Njih su uglavnom pitali o budizmu i Tibetu, mene je interesovala njihovo nekadašnje poznanstvo sa Lirijem. Njihovo iskustvo sa LSD-u, kad se uporedi sa onim što su kasnije doživelu na Tibetu, po njenim rečima bilo je površno, a Liri je bio lišen saosećanja. Oni su do kraja ostali u kontaktu sa nekim članovima njegove porodice tako da u imali informacije o njemu iz prve ruke. Liri je bio uhapšen 1970. zbog posedovanja dva praktično opuška ostala od džointa i osudjen na 10 godina robije, koju je lakše podnosio jer je na testovima koje su mu dali, a koje je sam bio napravio dok je radio na Harvardu, dao odgovore koji su ga poslali da radi u bašti, ali je i uprkos tome ipak pobegao iz zatvora. Uspeo je da izadje iz zemlje i krio se u inostranstvu, dok ga nisu ponovo uhapsili u Avganistanu odakle su ga vratili u Ameriku gde ga je čekala zatvorska kazna od 95 godina.  Lično predsednik Nikson ga je bio proglasio za najopasnijeg čoveka u Americi.

Nakon napravljenog dogovora sa FBI Liri je pušten iz zatvora i od tada je pisao o kolonizaciji svemira i informatičkim temama, a popularizaciju psihodelika je izbegavao. Naravno, puštao je glasine da privatno troši velike količine raznih droga svaki dan, ali je Hanin komentar na to bio da je na osnovu onoga što oni znaju svaki dan pio jako puno viskija, a LSD-a i ostalih psihodelika baš i nije bilo.  No, obratimo pažnju na jednog drugog Lirijevog saradnika iz mladjih dana, Ričarda Alperta, koji je sa Lirijem na Harvardu radio na istraživanjima terapeutskih efekata LSD-a. Obojica su 1963. zvanično oterani sa Harvarda, Liri iz proceduralnih razloga nepridržavanja obaveze održavanja nastave, a Alpert zbog davanja psilocibina studentu, da bi sledeće godine zajedno napisali jedno od ključnih dela kontrakulture šezdesetih, knjigu Psihodelično iskustvo. Par godina nakon toga  Alpert se otiskuje u Indiju gde sreće indijskog Gurua Nim Karoli Babu, koji ga uzima za svog učenika i daje mu ime Ram Das (Božiji sluga). Po povratku u Ameriku Ram Das otvara joga ašram i piše knjigu Be Here Now, istovremeno i njegovu autobiografiju, ali i praktični vodić za duhovnost, koja je onima koji nisu po rodjenju Indusi objašnjavala kako da postaju jogiji. Ta knjiga je izuzetno uticala na hipi pokret i čak su je nazivali biblijom kontrakulture.

Ram Das

Ram Das je Guru koji je i danas živ. Iako ga iz Indije kritikuju izmedju ostalog i zbog davanja mantri, jedan je od onih Gurua koje ja ne kritikujem, koji su mi zanimljivi i koje cenim. Nije se ustezao da kaže i da nekad u nečemu nije uspeo i imao rezultate, ali ono što je za nas interesanto jeste to da je Nim Karoli Baba od njega tražio da proba LSD. Ta priča je malo kontroverzna i sam Ram Das je davao kontradiktorne verzije te priče, sam se očigledno dvoumeći šta se tu tačno dogodilo, ali to pravljenje magle i jeste prepoznatljiv indijski stil i deo njihovog ne samo neodoljivog šarma, već i načina na koji vide svet i žive. Lekcija koju mu je o LSD-u i „drevnoj jogijskom medicini koju danas jako malo njih radi“, tj o upotrebi halucinogenih sredstava, meni je bila veoma indikativna i veoma kompatibilna sa pristupima tome u drugim krajevima sveta. Sam Alpert je uzeo LSD bar 337 puta pre nego je počeo da se bavi jogom posle čega je napustio, bar po onome što znamo, dalje eksperimentisanje sa psihodelicima.

To je sličan obrazac, kako smo već rekli, sa mnogim drugim današnjim duhovnim učiteljima koji su svoju potragu počeli eksperimentisanjem sa drogama u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka. Manje više svi oni imaju isti stav o drogama, da su one u njihovo vreme bile jedan od retkih načina da pokušaju da budu drugačiji i da budu bolji. Malo je poznato da je još dok je radio na Harvardu Timoti Liri poznavao Meri Majer, ljubavnicu američkog predsednika Džona Kenedija. Ona mu je 1962. Tražila LSD koji je Kenedi želeo da proba kako bi proširio političku viziju. Što je i uradio.

Ali po svim tim učiteljima, ono što je nekog šezdesetih činilo avangardim, danas je besmisleno i glupo i samo je polako odlagano samoubistvo. Svet se promenio, a mitovi, simboli i tehnologije imaju ograničen rok trajanja. Kada su belci stigli u Ameriku duvan je bio sveta biljka i ljudi su od njega halucinirali. Duvan je bio medicina koja je nudjena kao ponuda osnostranom i korištenim za lečenje i kad se pravilno koristi u ritualne svrhe on niti izaziva zavisnost niti ima štetne posledice po zdravlje. Slično važi i za ostale halucogene supstance, u tradicionalnom okruženju ih uzimaju bez razvijanja ovisnosti i posledica po zdravlje i sa tačno odredjenim ciljevima koje žele da postignu. Samo za razliku od njih, na duvan je kada su belci počeli da ga zloupotrebljavaju samo za uživanje, bačena kletva i danas on na zapadu nije sveta biljka, nego je biljka koja izaziva bolesti i smrt.

Karlos Kastaneda

Sa druge strane postavlja se i pitanje da li i kako takve supstance uopšte i deluju izvan plemenskog okruženja i svog prirodnog habitata? Osamdesete su u staroj Jugoslaviji bile godine obeležene Krolijem i Kastanedom i svaki drugi narkofil i narkoman se tada pravdao njihovim knjigama i navodnom duhovnošću. Kastaneda je bio prevara i pisao je samo kvalitetnu fantastiku, ali njegove prve dve knjige koje su govorile o drogama, zato što je to bilo moderno u to vreme, inspirisale su ne samo moju generaciju, nego i nekoliko  generacija pre nje, kao i nekoliko posle, da eksperimentišu sa tatulom (lat. Datura stramonium), veoma otrovnom biljkom  koju je on promovisao u svojim knjigama. Više ljudi koje znam su trajno oštetili psihu tatulom, moje iskustvo sa njom je bilo divlje i nekontrolisano i skoro svi okultisti sa zapada sa kojima sam pričao, a koji su je probali u ritualnom kontekstu, rekli su mi da je to droga koju ne bi nikad uzeli ponovo. Terens MekKena, verovatno najpoznatijim svetski psihonaut posle Lirija,  je eksperimentisao sa skoro svime što mu je došlo pod ruku, a za tatulu je bio rekao da mu je skoro došla glave i da je jedva preživeo.

Tatula je zajedno sa kanabisom deo indijske tantre, naročito se to odnosi na tantru iz jugoistočne indijske države Asam, kao  i ezoterične tibetanske tantre (MahaKala tantra i VadjraMahaBairava tantra). Kao ponude Šivi prinosi se razno bilje, medju kojim i kanabis i plodovi tatule koja je naročito povezana sa njime. U ajurvedi se koristi za razne lekove, a mitološki tekst Vamana Purana donosi priču da je tatuta nastala iz Šivinih grudi.  Šiva je Višdari, odnosno onaj koji je ispio otrov, tako da se njemu tatula prinosi kako bi on neutralisao otrov.  Takodje, veruje se da je tatulino seme trinetra, tj Šivino treće oko.

Nekad je u tantri kanabis korišten sam, kao u Tarinoj tantri gde se veruje da vino bez kanabisa nije dovoljno da prouzrokuje ekstazu, a nekad u kombinaciji sa tatulom i jednom vrstom otrovnog oraha, odnosno za ritualni tantrički seks u kombinaciji sa kamforom i betelom gde te biljke imaju karakter afrodizijaka. U Indiji postoji 51 sveto mesto za tantrike, to su takozvana šakta pit mesta i veruje se da su to lokacije na zemlji na koje su pali raskomadani delovi tela Boginje. Svako od tih mesta je povezano sa nekom psihodeličnom biljkom ili susptancom, kanabis i tatula tako takodje imaju svoje povezanosti sa nekim od tih mesta. Ali njihova upotreba, a to je ona joginska medicina o kojoj je pričao  Nim Karoli Baba, ima smisla samo u ritualnom kontekstu i vezano za te lokacije. Vratićemo se još na to.

U Evropi ritualna upotreba tatule je praktično zaboravljena sem u nekim retkim preživelim veštičijim porodicama i klanovima. U Americi upotreba tatule je deo rituala američkih indijanaca koja varira od plemena do plemena, ali generalno nije uzimana pre puberteta i bila je deo rituala prelaza pri obeležavanja prelaska od stanja dečaka u stanje muškarca. U nekim plemenima su je uzimale i žene. Ta ceremonija bila je povezana sa ostvarivanjem kontakta sa ratnikovim duhom čuvarem, odnosno pomačagem spavanja, čime su se sticale natprirodne moći, ili neke obične ovozemaljske veštine kao što su veština jahanja, gadjanja lukom i strelom i slično. Takodje, koristili su tatulu i za kontakt sa mrtvima ili da bi videli vlastitu budućnost, ta izlečenje i mnoge druge stvari.

Postoji veza izmedju tatule i magičnog kamenja koje su koristili indijanci. Ovo kamenje je korišteno za isceljivanje, zaustavljanje požara, izazivanje kiše, nalaženje izgubljenih predmeta, izazivanje nevidljivosti u bitci i za mnoge druge stvari. U nekim plemenima indijanski vrač bi ovakvo kamenje dobijao nakon prvog uzimanja tatule, tako što bi se nakon abstinencije od seksa šest meseci i nakon posta od mesec dana tokom kojeg nije postojala samo zabrana jedenja mesa, nego i soljenje i nakon plesa za budjenje, ovo kamenje samo pojavilo tako što bi levitiralo iznad zemlje i na njemu je bilo samo da ga pokupi.

Skelet kojota i tatula

Tradicionalno tatulu ljudima daje Kojot, mitsko životinjsko biže veoma važno u mitologiji američkih indijanaca, a sa njim su veza bili i ritual povezivanja sa njim pomoću tatule  pripremali iskustni vračevi starci, koji su imali funkciju ne samo da ritualno uzberu i naprave napitak od tatule, već da i nakon rituala propitaju učesmke kako bi testirali viziju koju su imali.  I oni su morali da se pripremaju, post i apstinencija od seksa bar tri dana pre rituala, kako ne bi uvredili duha tatule, od čega nije zavisila samo efikasnost rituala, već i to da li će učesnici uopšte preživeti.

Svrha rituala je bila da se učesnicima otvori „drugi svet“. Tatula, odnosno njen duh, tako je bila inicijator koji je otvarao vrata i povezivao sa svetom duhova nakon čega je neko tu komunikaciju mogao da ostvaruje nekad  i bez potrebe da ponovo uzima tatulu. Cilj je bio da neko dodje u kontakt sa svojim pomagačem iz sna, životinjskim duhom koji bi mu dao doživotnu zaštitu i vodjstvo, neretko i dodatne veštine kao što su veština isceljivanja, poboljšana hrabrost ili veština u lovu. Nekad, duh bi tragaču dao predmet, talisman, koji bi sa njim ostao i nakon vizije. U slučaju da se pomagač ne pojavi ritual se ponavljao posle nekog vremena.

Tatula je korištena za kontakte i sa drugim duhovima sem sa ličnim pomagačem. Tada se tačno znalo gde se taj ritual izvodio, zato što su oni tačno znači gde ti duhovi žive i samim tim gde ih prizivati. Odredjene pećine, drveće i stene su bila mesta gde se išlo da se kontaktiraju sasvim odredjeni duhovi koji su im davali informacije, veštine ili usluge koje su im bile potrebne.   Većina plemenskih zajednica u svetu ima sasvim drugačiji moral i etiku od naših i kod njih je crna magija veoma česta i uobičajena pojava. Duh tatule se tako koristi, pri čemu on nema problem da saradjuje u tome, da se otkrije nečije pravo iili slabosti, kako bi se ta osoba magijski napala, razbolela ili čak ubila, kao i da se izazovu prirodne katastrofe.

Jedna od stvari koje rade neke moderne čarobnice i čarobnjaci jeste da, inspirisane ritualnom upotrebom tatule u proricanju koja se pominje vezano kako za Inke, tako i za Delfijsko proročište gde se veruje da su pre proricanja konzumirali seme tatule, pre otvaranja tarot karata zapale miris načinjen od suvog lišća i cvetova tatule. Takodje, neki drugi u vrežicu u kojoj čuvaju tarot karte zašiju i suvo lišće tatule.

(nastavak u knjizi kada izadje)

Magični tarot, autor  Joel Ormsby, objavljeno u skladu sa pravom na nekomecijalno publikovanje u skladu sa Creative Commons licencom

Tu ćemo da stanemo, dalji deo teksta govori o amazonskoj ajavski, kao i o tome kakve se opasnosti mogu desiti nekome ko uzima tatulu i slične stvari, te zašto uopšte bi iko i radio to povezano sa tarotom, kada će biti toliko naradjen da neće ni znati šta radi. Malo se priča i o tome šta se dešava sa ljudima koji uzimaju takve supstance u auri, kako im se nakače paraziti i razni duhovi, te malo o nekim zavisnostima kao opsednutostima i kako se zavisnost u stvari leči egzorcizmom. Tako da je zaključak teksta da tatulu ne bi trebalo da  uzimate nikada, kao što se ne preporučuje ni uzimanje bilo čega drugoga od sličnih stvari, a samim je zaključak da ni tarot ne bi trebalo mešati sa sredstvima za menjanje stanja sesti. Zašto? Zato što nije potrebno, a i pametnije je.