Prosvetljenje, mit ili realnost?


sveceogledalo

Ne postoje Tragač i Bog. Postoji samo Bog koji sam sebe doziva kako bi sam sebe iskusio. Sufiji kažu da je Bog beskrajno Ogledalo, koje se ispoljava kao svi oni individualni odrazi koji se pojavljuju na njemu. Sopstvo koje traži Ogledalo je u stvari samo Ogledalo koje projektuje ogledanje kao tragač koji traži Ogledalo.
Tragalac nema svoje vlastite namere, sve je to dinamika, tj volja, samog Ogledala. Kada Ogledalo nameri da tragač traži ogledalo, potraga je sama po sebi Ogledalova namera, ne tragačeva. Kada Ogledalo razotkrije svoj vlastiti Identitet, tragač je vidjen u pogrešci da bude tragač…zato što ono što je vidjeno nije vidjeno okom tragača, nego okom Ogledala.
Sufiji su znatno bliskiji tantričkoj tradiciji nego jogi, zato često pominjem Baule.

baulBaul tradicija je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, pomešan sa uticajem budizma. Baul tradicija je put koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Slede put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a tajna sahadja (vaišnavska) tantra im nije strana, tako da su oni put žudnje Rade za Kaalom, svojim ljubavnikom. U Mahabharati Krišna se razotkriva kao vreme, Kaala, a u Bagavati Giti Krišna se obznanjuje kao „uništivač“ koji će pobiti sve ratnike na obe strane.

U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul su put materijalizma i oni radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom i inicirano tantrički razumenom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske „energije“ koje su u stvari jedna energija. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Sličan osećaj vezan za ovu pesmu i celu ideju iza nje imao kad sam privu pru čitao pesmu Dva tela Oktavio Paza koja počinje stihom:

Dva tela, licem u lice,
katkad dva su talasa
a noć okean je.

A završava se stihom koji je u osnovi veoma dobar opis onoga što se dešava tokom tantričkog seksa:

Dva tela, licem u lice,
dve su zvezde koje padaju
u prazno nebo.

Šta ovo znači? Naime, Istina nije neutralna i nije odvojena, niti samo posmatrač sveta materije, energije i emocija. Istina je dinamička suština svakog iskustva.

Postoji stanje koje postoji pre nego mi imamo misao o tome. Čim imamo misao o Istini, Istina se više ne doživljava realno, već je postala naše tumačenje Istine. Sve što možemo da opišemo, definišemo ili prenesemo rečima nije Istina.

Pre neki dan sam konačno kupio knjigu Slavinskog o Intenzivu gnoze. Priznajem da sa njegovim ranijim izdanjem na tu temu, Susretima sa istinom, nisam baš imao najbolju komunikaciju. Zašto ovu nisam tako dugo kupovao ne znam, valjda nije bilo vreme i stigla mi je baš na dan kada je u Srbiji, posle ko zna koliko vremena, održavan četvorodnevni Intenziv Prosvetljenja. Posle pola pročitane knjige imao sam jako uverenje da je Slavinski veoma napredovao izmedju te dve knjige, a ono što je pisao o Istini preko posrednih znakova veoma ima smisla i upućuje na jako iskustvo.

Istina nas dovodi do naših realnih potreba. Zapravo, sahadja (spontanost) delovanja je ispoljavanje Istine i tada verovanja i društveni konstrukti padaju u vodu i radimo baš ono što je potrebno.

Dubok nivo prosvetljenja nas dovodi u situaciju da razlikujemo šta je Istina od onog što je naša ideja o Istini. Tada shvatimo da je sve već bila Istina, samo je nismo prepoznavali zato što smo je zaboravili. Istina je iskustvo dubokog spavanja bez snova, kada nestaje svest i briše se onaj koji iskusi. Isto kao i u istinskom orgazmu gde nema ideje o subjektu i objektu već je sve samo bljesak.

prosvetljenje

Da li je tada sve neistinito? Zapravo, čim imamo ideju da je nešto neistinito, to je već misao i samim tim i ta ideja je netačna. Istovremeno i ono što je Istina samim tim postaje netačno, za nas, zato što sve dok imamo ideju o nečemu to nije Istina.

Zato jednostavno ništa nije bitno. Nikakvo iskustvo o kojem pričamo, čim pričamo, nije bitno zato što ima ko da ga priča.Svi smo prosvetljeni i niko nije, jer da jeste ne bi to bili ni oni ni mi. Svaka joga je pogrešna zato što nema ko  da se ujedini sa ničim i svaki put je zamka. Kad se izbriše demarkaciona linija koju pravi ono što uzmemo za identitet, kad mi zapravo sebe poništimo, tada dodjemo do Istine, ali ne dodjemo u stvari zato što tada ne postoji niko kome bi Istina bila bitna i ko bi je spoznao. Istina je jednostavno besmislena zato što nema ko da joj da smisao. Ja kad dajem joga nidru ne dajem je da se ljudi opuste. Dajem je tako da se ljudi rasprše u Ništa. U Ošovom centru najdraža mi je bila meditacija da sam bez glave, to je put da neko misli iz Srca. Kasnije sam naučen pomenutoj nedualnoj tantričkoj nidri gde nekog uvodim do stanja da nestaje, da se razidentifikuje od svog uma i kad nema sa čim više da se identifikuje da oseti Istinu. Što je nemoguće zato što nema ko da je oseti. Znači unapred nećete ništa uraditi i bolje batalite priču i bavite se nečim pametnijim. Ali ako niste pametni koji učitelji danas su dobri da se neko za to pripremi? Mnogi su loši i daju loše prakse ljudima, ali oni koje bih izdvojio kao pogodne po zapadnjake i nama u regiou dostupne bar putem knjiga su:

  • Ekart Tol koji podučava nedualnost i na način dostupan zapadnjacima im govori o „anupaji“, tj onom što se u tantri zove „put bez puta i metoda“.
  • Majkl Braun i njegov proces prisutnosti na zapadnjacima veoma pristupačan način daju uvod u nedualnost. Kod nas prevodjen i izdavan, popularan i čak postoje domaće FB grupe za rad po ovom metodu.
  • Keti Bajron i njen Rad. Tehnika je malo u nekim segmentima diskutabilna, ali se pokazalo da u kombinaciji sa tradicioanlnom tantrom prilično zapadnjacima ubrzava put ka budjenju i olakšava neke propratne okolnosti. Nisam siguran da je ona sama sve najbolje razumela, ali prevedena je kod nas i dosta ljudi već duže vreme radi po tom metodu.
  • Ruper Spira kao učitelj nedualnosti. Učio je od Žan Klajna, od kojeg je učio i Daniel Odier,  učenika Krišnamaćarje iz Madrasa i Dibianandapuria iz Kašmira. Nije kod nas prevodjen, što je šteta pošto je veoma upotrebljiv i primetan je veoma veliki uticaj Vinjana Bairava tantre u onome što podučava.

Istina je Božanska Svest, a ona dolazi iz uma srca i istina je usaglašena sa svim našim radostima i tugama. Ona pulsira. Ona je solve i coagula alhemičara, ona teži da oslobodi svako iskustvo u bezgranično, ali i da se skupi u oblik svakog pojedinačnog iskustva koje smo imali. Svest je tako skupljanje i širenje izmedju iskustva i oslobadjanja od tog iskustva. Ne postoji ni jedno jedino stanje koje već nije Svest. Za razliku od joge, koja je usmerena na odvajanje od sveta i na poništavanje akcije i rasplinjavanje u Praznini, tantra je iskustvo Praznine koje daje svoj efekat u akciji u materijalnom svetu koji je iluzija u Iskustvu Praznine, ali koji je realan kad se shvati da je on i Duh koji ga prožima. Tako je tantrik nevezan za materiju samim tim prihvata materiju kao iluziju, ali je nevezan i za nevezivanje i tada prihvata materiju i kao realnu. To je deo paradoksa Iskustva kada se Bog koji ne postoji, povučen je u Prazninu, ispolji. Na različitim nivoima Iskustva Bog i postoji i ne postoji, kad doživimo iluziju ona je iluzija, ali dok smo u njoj mi je doživljaamo kao realnu i delujemo u materijalnom svetu.

vodopad2

Ako izgradimo naš identitet na vezanosti, ili nevezanosti, u oba slučaja to vodi do patnje. Vezanost za telo i materijalno i identifikacija sa nevezanosšću i Prazninom, oboje su nešto što se mora izbeći, zato se balansira izmedju toga i jednostavno pulsira. Širimo se i skupljamo u iskustvu, raplinjavamo se u Praznini i kondenzujemo se u materiji sve vreme bivajući u Svesti.

Oslobadjanje zatočenih emocija i „energija“ na svim  ravnima jeste ono što mi zapravo radimo. Sve te ravni su mentalne konstrukcije, zato što snagu dobijaju od ljudi, ali su istovremeno i potpuno stvarne. Dakle one su i iluzija i realnost. Jedan od načina na koji su se tantrici vekovima odvajali, odnosno rade to i danas,  od fizičkih aktivnosti koje uzrokuje karma, dakle faktori izvan nas, bio je da goli trče, skaču, obrću se, savijaju i rade blesave stvari koje ljudi ne razumeju i koje nemaju svrhu ni razlog da se čine. Takodje, pričati o nebitnim stvarima, voditi glupe razgovore i onda čak lupetati i govoriti nerazumljivo, sve su to bili delovi postupaka kako su se oslobadjali od mentalnih konstukta i projektovanih lažnih sadržaja koji su u stvari samo interpretacija našeg ega – sad je valjda jasnije odakle je Ošo Radžniš preneo svoju tehniku džiberiša. Sve ovo naravno dobija svoj smisao kada postoji linija prenošenja tradicije sa Gurua na Gurua, sve do poćetka, do Apsoltne Svesti od koje je prvi Mudrac dobio znanje. Znanje u jeziku tante znači Iskustvo, a Neznanje znači da neko nema Iskustvo.

Body Erotic Female Sexy Woman Act Naked

Imati Iskustvo nije dovoljno. Šta svet ima od toga što postoji Iskustvo ako se u svetu ne deluje tako da svetu bude bolje? Joga je povlačenje od sveta, Om Namah Šivaja mantra je mantra odvajanja, kad krene da se realizuje propadaju vam emotivne veze, dragi ljudi na ovaj ili onaj način odlaze, porodica može da ode u tri lepe, ljudi mogu da umiru oko vas. Ali mi radimo drugačije, kod nas mantre nemaju taj efekat. Mi radimo tako da Iskustvo koje steknemo nas vodi da činimo svet boljim i iluziju koristimo kao oružje protiv same iluzije. Tako u stvari oblikujemo svet da podrži lakše dolazak do Iskustva i da bude bolji. Zato mi mislimo organski, govoreći i delujući iz srca tako da u stvari Mudrost jeste ta koja vodi naše postupke, ne neki izmišljeni moral. Ples Rade i Krišne, tj je ritualni seks, koji može biti fizički, a može biti i unutrašnji gde se  u svakoj čakri  u unutrašnjem ritualnom seksu spajaju božanstva što je pravi rad sa svašakti, tj kundalini. To se povezuje sa Dakšina Kali. Ona oživljava Šivu, zato je njeno stopalo na Šivinom srcu. Bez nje Šiva je mrtav, tj neko je povučen u Prazninu i nije prisutan u materijalnom svetu. Šakti, dakle ono što iluziju čini ispunjenu Svešću čime je sve u iluziji zapravo već Svest zato što ništa sem Svesti ne može da postoji odvojeno budući da je sve što je odvojeno samo kreacija ega, mačem u ruci Kali seče iluziju i tako uklanja sva tri otrova koji truju ljude i zbog kojih su ljudi nesrećni. Dakšina Kali desnim stopalom stoji na Šivinom srcu, a Smašan Kali levim, dok im je mač u suprotnoj ruci. To je i razlika u načinu na koji deluju dve Kali, ali je poenta u tome da bez Šakti Spoznaja nema nema smisla za ljude. Praznina Šive je beživotna dok joj Šakti ne da smisao i ne oživi je preko srca, tada u tom skupljanju i širenju Šive i Šakti koji su zapravo nepostojeći pošto Šakti kreira Šivu kad se ispolji i stvara Svet, mi pulsiramo i Mudrost se izliva i ponovo povlači dajući ljudima Život Istine.

U Indiji se, na jednom osnovnom i pojednostavljenom nivou, učenja mogu podeliti na ona koja promovišu tzv bedu, tj ideju da postoje dve u osnovi različite esencije realnosti, tipa svesni duh i nesvesna materija, odnosno na ona koja promovišu abedu, tj ideju da postoji samo jedna realnost koja postoji, tj Svest ili Bog, a da je sve ostalo iluzija pošto se sve na kraju ispoljava kao Jedno.

Postoji i beda-abeda, što je najčešće učenje u Indiji kao kombinacija ova dva učenja koja podrazumeva da individualno sopstvo (djivaatman) i različito i nije različito od krajnje realnosti koja se zove Braman i predstavlja „različitosti u jednom“. Tome bi na zapadu odgovarao drevni gnosticizam, a u Indiji su eksponenti ove škole bili Baskara i Čaitanija.

Sve indijske filozofske i joginske tradicije, sem možda lokadjate, u Indiji se klasifikuju pod jednu od ove tri škole.

plamenTantra je široka i obuhvata različite poglede, ali ona koju mi podučavamo je u stvari para-advaja. To je četvrta škola i doktrina o „najvišoj nedualnosti“ koja sadrži i dualnost i nedualnost. To nije transcendentalističko učenje, pošto transcentirati znači otići preko, prevazići nešto, a to znači i isključivanje nečega. Ultimativna svest je paradoks, zato što je i sublimirana esencija svih stvari, ali i zbir svih realnosti koje se opažaju. Ceo svet je Jedna Realnost, koju ne prekida vreme, ne okružuje prostor, ne definišu svojstva, ne može se ispoljiti rečima, niti se može razumeti uobičajenim načinima saznanja. Ova bit realnosti se ne smešta negde iznad, nego u predeo srca. Ona je Crna Kali, Blještava Tama i podrazumeva i dualnost koja se opaža kao stvarnost, ali i nedualnost koja negira tu dualnost kao lažnu stvarnost. Ovaj paradoks postojanja i jednog i drugog je pulsiranje svega što postoji, ali i čistota nebivanja u nepostojanju.

Na našu vezanost utiču tri „nečistoće“, koje su u stvari neznanje koje je Svest preuzela da bi konačno postala individua. Te tri nečistoće su nečistoća individualnosti, nečistoća različitosti i nečistoća delovanja.

Nečistoća individualnosti je duboko nesvesno verovanje da smo nesavršeni i nekompletni, da nešto nije u redu sa nama. Zbog ovoga ne znamo da smo Bog, to je osnov naše patnje i nesreće. Svako ko ima samosvest pati od ovoga. Ovo neznanje se ne uklanja ako vam neko kaže da postoji, ono se uklanja time da neko ima iskustvo božanskog savršenstva.

Univerzum nije neko drugi ko nas je stvorio, niti nas je Bog stvorio. Mi smo univerzum koji ima uvid o sebi kao o biću, pošto mi nikad nismo bili odvojeni od celine, činjenično i doslovno, dakle i fizički i duhovno. Mi nismo tu zbog nekog posebnog razloga, tu smo samo da BUDEMO. Kad je Univerzum neispoljen mi onda NISMO i to je ultimativno iskustvo. Mi nismo ništa drugo do površina ogledala koja nema ličnost i koja nije vezana za slike koje se na njoj pojavljuju kao refleksija i nestaju. To je Svest.

Ego je projektovano sopstvo, interpretacija našeg uma šta mi mislimo da jesmo. Dobro ili loše. Ali kada nestanu sećanja i kada nestane iluzija projektovanog identiteta ko smo, ne ostaje ništa, nas nema. Ostaje samo Svest. Taj lažni identitet je ono što se plaši smrti, taj lažni identitet je ono što pati. Ne može da pati nešto što ne postoji, ne postoji subjekt koji bi bio nosilac patnje ili bolesti. Iskustvo je takvo da ne postoji karma, ne postoji ni telo, pa ne postoji ni nešto što bi bilo bolesno. Zato neko može da se leči, ili ne, ali u biti nije vezan za to. Zato mnogi mistici i monasi i jogiji se nisu lečili. Nije im bilo bitno. Jednostavno su odlučili da se ne bore sa bolešću zato što nisu ni imali strah od smrti, ni vezanost za telo, pošto im nije lažni identitet, tj ego, diktirao šta da misle iz straha.

Summa summarum celog teksta je da se niko ne može prosvetliti. Ne prosvetljujemo se mi, zato što kad se to desi nema više našeg lažnog identiteta. Ostaje samo Istina, tako da se nismo mi prosvetlili. Prosvetljenje se desilo, ali ne nama. Kad mi nestanemo ostaje Istina što je suština koju sakriva naša interpretacija onoga što mi mislimo da jesmo. Tako da je prosvetljenje u stvari stvar paradoksa, potp ne postojimo mi kao svedok da se ono desilo. 

Om Šanti Sadgatirbujat, Zoran Radosavljević


Zoran Radosavljević je bio jedan od najboljih vedskih astrologa i djotiš Gurua na svetu. 1. novembra njegov Učitelj Sanđaj Rat objavio je da je Zoran Radosavljević preminuo toga dana u 3.27 posle ponoći.

ॐ शान्तिः। सद्गतिर्भूयात्।, neka tvoja duša nađe mir i nastavi ka oslobodjenju. 

Tekst predavanja o tarotu održanog u Zrenjaninu 12. oktobra 2019. godine


Stone Short Stones Tarot Tarot Cards Crystal

Sledeće je tekst radionice koju sam o tarotu održao u Zrenjaninu. Dobrim delom tekst prate slike koje sam koristio na radionici, uz par izuzetaka:

separator

Hvala vam što ste došli na ovu radionicu. Trudiću se da opravdam vaše poverenje i da vam vreme provedeno ovde ne bude protraćeno. To vreme nam je ograničeno i zato ću dati sve od sebe da ono što želim da izložim prenesem sažeto, ali istovremeno i razumljivo. Tarot je nešto čime se dugo bavim, tačnije tarot je uz gnosticizam i indijsku tantru moje glavno područje interesovanja i delovanja, a koliko uspešno spajam te tri stvari jeste legitimno pitanje. No u mom radu te tri stvari su, ma koliko to delovalo medjusobno nekompatiblino, veoma prožete tako da to i definiše moj pristup tarotu koju ću danas pokušati da vam prezentujem.

Obično transfer znanja počinjem, zavisno od onih kojima se obraćam ili centriranom molitvom i lektio divina vežbom ili tantričkom nedualnom joga nidrom, kako bi se prisutni mentalno pripremili da budu u stanju u kojem im je lakše da prime Znanje. U ovom slučaju to nećemo raditi zbog vremenskog ograničenja, ali i zato što se ne poznajemo dovoljno. U svakom slučaju vratićemo se na to tokom lekcije, tako da bih sada prešao na to šta je to tarot?

Tarot je špil karata kojih najčešće ima 78. Najverovatnije su nastale od običnih igraćih karata. Od toga 56 su takozvane male arkane, odgovaraju kartama od jedan do deset običnih igraćih karata, plus 16 takozvanih dvorskih karata koje odgovaraju kraljevima, kraljicama i žandarima običnih karata uz dodatak karata koje se zovu paževi, odnosno princeze. I pošto slika govori više od reči evo i vizuelno kako to izgleda.

004

Tarot jeste verovatno isprva i nastao kao igra. Zapravo, tarot se i danas igra kao društvena igra u većem delu Centralne Evrope.U Sloveniji, recimo, postoji tarot savez Hand of tarock cardsSlovenije koji obuhvata 26 klubova koji se takmiče, pri tome su neka od tih društava aktuelni sportski klubovi koji imaju svoju tarot sekciju. Ove karte su skraćeni tarot špil (54 karte), bez svih malih karata, konkretno bez: 1, 2, 3, 4, 5 i 6 crnih i 5,6, 7, 8, 9 i 10 crvenih.

Tarot je danas najpoznatiji kao veština proricanja sudbine. Obične karte se negde od 16. veka koriste za proricanje sudbine i ta veština se zove kartomantija. Proriče se običnim kartama, tzv cigančicama, orakularnim kartama i lenormand kartama. Cigančice ne znam da koristim, Vesna Balaban ima odličnu knjigu o njima koju koriste i neke svetske škole koje podučavaju gledanje u karte. Lenormand su francuske karte casopiskojih ima 36 i ja lično njih tek učim, samo je problem što je za njih najbolja literatura još uvek neprevedena sa francuskog, dok orakularnih karata ima veoma puno i najrazličitijih su vrsta, oblika i broja karata u špilu. Tako da se sada ne bih puno bavio tim drugim vrstama karata. Na slici je „Dodatak o proricanju kartama“ iz jednog američkog magazina iz 1971. i u tom prilogu je obrađeno proricanje kartama, proricanje čajem (kod nas bi to bila kafa) i proricanje dominama. Može se proricati skoro svime, ja sam recimo na radionici na ovogodišnjem festivalu ovde u Zrenjaninu demonstrirao tantričko proricanje brojanicama.

Različiti oblici proricanja su više ili manje konkretni i imaju različitu „dubinu“. Neki su veoma konkretni, a neki su veoma fleksibilni u tumačenju i daju više „filozofske odgovore“. Na slici su lenormand karte, a razlika u načinu na koji tarot i lenormand daju odgovore bi se mogla videti na sledećem primeru. Odgovori Tarot su recimo poput: „Da li si zbilja sretna sa njim? Trebalo bi da preispitaš kako se osećaš, da li sebe voliš toliko koliko očekuješ da ti drugi daju? Ti si divna osoba i zaslužuješ bolje i više. Zato bi trebalo da odeš dalje kako bi našla najbolju vezu za sebe.“

lenormandOdgovori lenormand karata na isto pitanje su recimo poput: „Frajer te vara sa dvoličnom kučkom iz vašeg društva.“

Nikad nisam koristio domine, niti znam kako se njima proriče. Isto tako ne umem ni da gledam u kafu, kao što ne znam da gledam ni u pasulj. Svi ti metodi mogu da daju informacije koje mogu biti odgovori na nečija pitanja. Pitanje je koji su dometi i kakve mogućnosti ostavljaju različite metode i zato ćemo se sada pozabaviti nekima od njih koji mogu biti interesantni za našu priču iz različitih razloga. Postoje veoma zanimljive divinacije u svetu, za neke nisam nikad ni čuo, a o nekim samo čitao tako da o njima ne mogu da ništa govorim pošto nemam iskustva sa njima. A i teško su povezive sa tarotom i nisu korisne za našu priču tako da sam izabrao sledeće:

Geomantija je proricanje zemljom u kojem postoji šesnaest geomantičkih figura, svaka jegeomantija sačinjena od četiri reda, sastavljenih od jedna ili dve tačke. Šesnaest figura su varijacije načina na to kako jedna ili dve tačke mogu biti raspoređene u ta četiri reda. Geomantičko proricanje se oslanja na geomantičke inteligencije, za koje se kaže da su onostrana bića koja pripadaju elementu zemlje, kao i na tradicionalnu astrologiju.

Ovim figurama odgovaraju prvo četiri prvobitna elementa Zemlje, Vazduha, Vatre i Vode, a zatim i sedam planeta drevnih vremena, kao i dvanaest znakova Zodijaka. Geomantijske figure se iscrtavaju u pesku, mada danas mnogi koriste papir i olovku. Ja sam tradicionalan i koristim malu portabl zen baštu, koja ima pesak.

geom3Geomantija kod nas nije popularna, što je šteta budući da je ona veoma konkretna i daje odgovora koji su da ili ne. Moj prijatelj Džerald Šuster, preko kojeg sam i došao u kontakt sa mističnim bratstvom svetlosti A.’. A.’. pre više desetina godina, bio je prijatelj i biograf poznatog zapadnog ezoterika Izraela Regardiea, koji je objavio materijale tajnog ezoterijskog Reda Zlatne zore koji je bitan za istoriju tarota i o kojem ćemo još pričati, bio je veliki pobornik ovog proricanja. Džerald mi je pričao da je Izrael koristeći geomantiju dolazio do infromacija o rudnim i naftim nalazištima i zatim trgujući na berzi pravio veliki novac na osnovu tih informacija. Neki tarot špilovi, kao recimo Tot tarot, na nekim kartama imaju geomancijske simbole, zbog čega poznavanje geomantije pomaže da razumemo i prirodu i značenje tih karata. Takođe, Le Grand Jeu de Mlle lenormand karte imaju ove simbole na sebi, a postoje i posebne geomantijske karte kojima se proriče, slika je priložena na prezentaciji.

geomantijske karte

Poreklo geomantije je po nekima arapsko. Postoji i geomantija u Indiji, gde se opiru tvrdnji da su geomantiju preuzeli od Arapa. U Indiji se geomantijsko otvaranje počinje mantrom, vezanom za Boginju Matangi, koja se ponovi sedam puta i koja povezuje sa energijama Majke Zemlje. Zatim se udahne duboko i zadrži dah. Sa zadržanim dahom se prave tačke, a sa izdisajem broje linije i formiraju figure.

Ako se ispusti vazduh pre vremena, ponavlja se mantra i onda klijent, nakon molitve Božanstvu, daje brojeve koji formiraju linije. Zadržavanje daha može da se primenjuje i pri otvaranju tarota i daje zanimljive rezultate.

Ji đing je Tjen Šu, nebeska knjiga, za Kineze i deo je taoističkog učenja. Star je više hiljada godina. Proricanje se zasniva na linijama koje se dobijaju ili bacanjem stabljika, ili kineskih novčića. Linije mogu biti cele ili prekinute, tako da kombinacije šest linija daju ukupno 64 heksagrama. Onaj koji se dobije daje odgovor na postavljeno pitanje. Promenjive linije menjaju jedan heksagram u drugi tako da često dva heksagrama daju odgovor.

Za razliku od geomantije koja daje veoma jasne odgovore na pitanja u obliku da ili ne, odnosno može na primer da jasno pokaže gde se nalazi izgubljena stvar, Ji Đing je više filosofski sistem koji ne govori samo o tekućem stanju stvari i ishodu, već daje savete šta se može uraditi da bi se izbegle loše situacije i umesto njih prizvala dobra sreća.

Sa druge strane, Ji Đing može da da i veoma praktične informacije, mada se to kod nas Ji Djingmanje zna, tipa kada će se tačno nešto dogoditi. Tokom osamdesetih nije bilo interneta, knjige su se teško nabavljale, a izvor literature nam je sem knjiga Slavinskog bio Ivan Prekop iz Zagreba, koji je valjda imao fotokopirnicu i bio blizak teozofima. Od njega smo uzimali razne fotokopije prevoda i knjiga na engleskom. uključujući i knjige o Ji Djingu, a odlične materijale o Ji Đingu, pod imenom Ji Čing, u Zagrebu je izdao i Rade Sibila koji je bio u krugu transcendentalnih meditanata ako se dobro sećam i koji je zaslužan za više veoma bitnih prevoda i izdanja tog vremena. Jedna od tih knjiga, a mislim da je izdao tri o Ji Đingu, govori baš o veoma konkretnoj, praktičnoj i ovozemaljskoj primeni Ji Đinga uljučujući i vremensko određenje dogadjaja za koji se pita.

Đotiš se smatra za jedan od šest udova veda. Đotiš se povezuje sa svetlom i u stvari je nauka o svetlosti. Đotiš ne koristi spoljne planete, pošto one ne isporučuju karmu. Planeta znači Graha, što znači ščepati. To je slično verovanju drevnih gnostika da su ljudi u kavezu zarobljeni uticajem Zodijaka i da je oslobođenje izaći iz tog uticaja i preći u sferu čistih ideja gde su duše slobodne u Pleromu.

BrihaspatiNa slici je inače Brihaspati, to je jedno imena za planetu Jupiter koja je Guru Božanstava, isto kao što je Šukra, Venera, Guru za bića koja se uslovno mogu nazvati demonima. Slika Brihaspatija u prezentaciji i koju upravo gledate je tantrička, iz kula tradicije, tako da je malo neuobičajena i za većinu Indusa.

Đotiš smatra da je uticaj planeta preko njihove senki koje bacaju na zvezdani svod i cilj je osloboditi se tog uticaja i tako i karme. Đotiš je duhovna praksa i vedski astrolog ne proriče. On sagledava problem, daje dijagnozu, vidi problem i daje korektivnu meru da se problem reši.

Tarot i geomantija imaju veze. Isto tako mogu se povezati i tarot i ji đing. Između ostaloga ji đing heksagrami su podeljeni u gornji i donji kanon. Prvi se sastoji od heksagrama od 1. do 30. a drugi od 31. do 64. Heksagrami idu grupisani u parovima jedan parni i jedan neparni, tako da prvi par dva parna i neparna odgovara asovima, drugim dvojkama i tako dalje, da bi kasnije neki heksagrami bili podudarni i dvorskim kartama i velikim arkanama, primere možete videti na slici. Zanimljivo je da 64. Heksagramu odgovara velika arkana Svet. To je filozofija u koju nećemo sada ulaziti, ali takve veze tarota i ji djinga mogu pomoći u tumačenju, bar sam ja to nekad pozivao u pomoć. Ji đing je u svakom slučaju sistem koji je veoma vredan i ko ima afiniteta za njega vredi ga proučavati i praktikovati.

Đotiš je već mnogo kompleksnija priča koja se teško može povezati sa tarotom. Zašto ga valmikija uopšte pominjem? Prvo, ja nisam đotiša, imao sam priliku da ga učim na čemu sam zahvalan, tako da imam predstavu šta je to. Prave đotiše su veoma vredni poštovanja i to je znanje koje je izuzetno vredno i korisno. A ovde ga pominjem zato što đotiš daje veoma lep primer kako bi neko ko ljudima otvara tarot trebalo da se ponaša i postupa. Đotiš je duhovna praksa. Da bi neko bio uspešan đotiša on mora da radi na sebi i da popravlja svoje nedostatke. Tada to znanje može da se razvije u njemu i natalne karte mu se onda „otvore“. Za razliku od tarota koji da odgovor, veoma često kroz specifično otvaranje baš za to pitanje, na odredjeno pitanje đotiša je u karti u stanju da sagleda ceo život, sadašnjost, ali i u prošlosti kroz inkarnacije, mada delom verovatno i one inkarnacije koje nekog tek čekaju. Recimo, ako kod đotiše neko dodje sa pitanjem kako da ubije ženu ili muža, da bi nastavio da živi sa ljubavnicom ili ljubavnikom, onda đotiša neće da mu da odgovor kako da to uradi, nego će videti gde je najveći problem te osobe i daće mu korektivnu meru, način, kako da to reši. Tako ta osoba na kraju postaje bolja i prestaje da misli o tome kako da počini zločin. Mitski primer Narade, kralja svih drevnih mudraca koji je bio proklet da svima mora da govori istinu, lepo to ilustruje. Valmiki koji je na slici koju vidite, koji je bio ubica koji je pljačkao kraljeve i bogataše, presreo je Naradu, ali ovaj nije imao ništa što bi od njega Valmiki mogao da otme. Umesto toga, da ga Valmiki ne bi ubio, Narada mu je ponudio mantru koja će ga učiniti najbogatijim čovekom na svetu. Mantra je bila Mara, boginja smrti. Ali severni mesečev čvor, Rahu, voli da pravi zbrku i promenio je slogove tako da je Valmiki mantrao Rama umesto Mara i on je pročistio srce, prosvetlio se i prestao da bude bandit koji pljačka i ubija ljude.

Dakle nije stvar u tome da se nekom kaže sudbina. Đotiš je uticaj na sudbinu i daje način kako je promeniti. Tarotu može delom slično da se pristupi. Primer jedne žene iz Amerike koja je profesionalno otvarala tarot i kad je sebi otvarala za brak koji je bio u krizi, dobila je kombinaciju koja nije davala ni malo nade. Imala je troje dece i nije joj se baš ostajalo raspuštenica. Ona je stvari sagledala iz drugog ugla, pokušala je da otvaranje tumači kao sagledavanje toga u čemu je problem u braku i to ispravila. Do dana današnjeg je u braku koji funkcioniše i gde su problemi rešeni.

DM Krejg.jpg

Donald Majkl Krejg

Donald Majkl Krejg, poznati zapadni ezoteričar koji je kao ŠambalaNat vodio tantričku zonu u Americi, radio je na stvaranju psihoterapije tarot kartama za koju je bio inspirisan radovima jedne druge, tada već preminule, zapadne ezoteričakre Melite Denings. Njena knjiga o astralnoj projekciji je kod nas prevedena u izdanju Esotherie tako da ako želite obrati pažnju na taj naslov. Ona je bila psiholog jungovske škole, ali je bila počela da razvija psihoterapiju na osnovu tarot karata zasnovanu na radovima Vilhelma Rajha,dakle oblik telesne psihoterapije. Jedna od stvari koju đotiša mora da proceni je na kom nivou daje korektivnu meru, da li je to na nivou nečijih ubedjenja ili je to karmički nivo duše. Ova terapija je zgodna za nivo nečijih stavova koji su pogrešni. Recimo da neko misli da nikad neće imati novca. Toj osobi stalno prilike za novac izmiču zato što je ubedjena da je nesposobna. Izabere se odgovarajući špil na kojem su ljudske figure. Može se videti da su na klasičnim špilovima, uključujući one sa početka prošlog veka, telesni položaji na kartama koje su vezane za imanje novca uspravni i slobodni, a na onim drugim kartama zgrčeni i skrušeni. Ideja je bila da se neko iz jednog telesnog položaja u jednom dramskom kontekstu uz oslobadjajući ples i disanje, transformiše u drugi telesni položaj i da to utiče na neutralisanje nekih predubedjenja, strahova i slično. Ono što je meni bilo interesantno jeste to da je on meni jednom bio rekao da je na njegovu ideju da tako pristupa tarotu više uticala knjiga Vedske remedije u astrologiji, jednog od najcenjenijih indijskih astrologa Sandjaj Rata, nego Melita Denings.

Dakle, tarotu je, po mom shvatanju, veoma mudro pristupiti slično kao što vedski astrolozi pristupaju đotišu. A to prvenstveno znači poštovanje i karata i onoga kome se tarot otvara. Uvek volim da citiram mog prijatelja Milana Tarota, koji je sjajan lik koga oni koji ga ne poznaju uvek shvate na pogrešan način, koji je rekao da se karte ne bacaju. Karte se otvaraju, a baca se đubre. Ja uvek postupam sa kartama sa poštovanjem, perem ruke pre toga, umivam se i slično. Držim ih na visini iznad srca, a kada otvaram sednem tako da mi je radna površina na kojoj otvaram bar na nivou pupka. Nikada ne otvorim više od tri pitanja za redom, što je moj lični princip koji ništa ne mora da znači nekome drugome, tako da pre novih postavljanja pitanja napravim pauzu. Da bih nekom otvorio karte potrebno je da stvarno postoji razlog za to. Postoje ljudi koje interesuje to „tek tako“ i koji to doživljavaju kao zabavu. Sa druge strane postoje osobe kojima je stvarno bitno da dobiju odgovor na neko pitanje i da znaju kako da postupe. Kada su u pitanju medicinska pitanja, to izbegavam. Prevelika je odgovornost i tu starno neko mora da bude dobar tumač. Ja jesam obučavan i za takva otvaranja, ali više da se vidi mogući magijski uticaj koji izaziva bolest, nego da dam medicinsku dijagnozu.

Tumač tarota je tu da pomogne onome ko mu je došao sa pitanjem. Nije tu da bude bitan i da ima osećaj superiornosti, niti da uzme novac. On je tu da pomogne. To otvara pitanje naplaćivanja. Tradicionalno, šamani i iscelitelji ne naplaćuju, ali istovremeno dobijaju za to od ljudi novac ili nešto drugo, nebitno šta. To znači da tradicionalno ne postoji fiksna tarifa za uslugu, ali ta usluga ima svoje troškove, ne samo utrošeno vreme nego i sredstva koja su potrebna. Neko poštuje onoga kome je potrebna pomoć, vrši svoju ulogu u zajednici da reši problem i to ne naplaćuje. Onaj kome je bila potrebna pomoć oseća zahvalnost i kao znak poštovanja daje poklon onome ko mu je pomogao. To je ono kao kod nas kad pitaju vračaru koliko košta, a ona kaže posle obavljenog posla „daj šta daš“. Šta god da neko da je dobro, bilo da je to novi automobil, bilo da je to jedna jedina jabuka i to onda nije transakcija već znak poštovanja.

Ne radim profesionalno i ne naplaćujem, a kada me posle pitaju koliko to košta uputim ih da daju prilog za lečenje nekog bolesnog deteta ili školovanje nekog siročeta, po njihovom izboru i onoliko koliko oni žele. To je moj pristup, ostali pristupi su takodje u redu i ne komentarišem. Kod tarota je stvar da je tu razvijeno mnogo različitih pristupa i svi oni rade posao, bez da je neki bolji ili lošiji. Neki smatraju da je samo jedan tarot špil dovoljan. Ja volim da komplikujem, a delom sam tako i učen, tako da zastupam ideju da je dobro imati više špilova. Na slici su neki od špilova koje koristim, kao i slika pomenutje knjige Rada Sibile o Ji Djingu, dok se u sredini nalazi kutija od ružinog drveta sa simbolom ruže i krsta, koja služi da se u njoj čuvaju karte.

Rade Sibila; Tator karte; Maja Mandić

Tu su i velike lenormand karte, knjiga Maje Mandić o tarotu koja se može svima preporučiti kao jedna od najboljih i najinventivnijih knjiga o tarotu napisanih ne samo kod nas, nego i šire. Crno bele karte koje su takodje na slici je izdala organizacija Graditelji Adituma, koju je osnovao poznati i priznati ezoterist Pol Foster Kejs. On je bio član čuvenog i za istoriju modernog tarota veoma bitne organizacije pod imenom Zlatna zora koju smo ranije pominjali. Graditelji aditoruma su svoj spoljni krug zasnovali na tarotu, a unutrašnji na gnostičkom hrišćanstvu. Članovi dobijaju crno bele karte koje svako mora sam da oboji, kako je to bilo i u Zlatnoj zori. Na sledećoj slici su on i En Dejvis, žena koja ga je nasledila nakon njegove smrti.

Foster i Dejvis

Pol Foster Kejs i En Dejvis

Dakle zašto bi se imalo više špilova? Neke škole tarota preferiraju da se za odredjene delatnosti koriste takozvani trenirani špilovi. To znači da je špil namenjen samo za jednu svrhu ili vrstu pitanja. Inače ova slika koja je upravo na prezentaciji je iz Delfi knjižare u Tarot karte delfi knjižara knez mihajlovaBeogradu i tu su različiti tarot špilovi i knjige na engleskom o tarotu koje je proletos tamo slikala moja prijateljica Isidora koja je trenutno već par meseci u Indiji u Vrindavanu, mada mislim da ovih dana putuje u Nepal. No, vratimo se potrebi za više tarot špilova. Na primer, neki ljudi vole da kada otvaraju tarot sa pitanjem kada će se nešto dogoditi, onda za takva vremenska pitanja imaju špil koji se samo za to koristi. Zatim, kada se tarot koristi za takozvanu astralnu projekciju, što bi pojednostavljeno objašnjeno bilo da neko putuje izvan svog tela i svesno posećuje razna mesta, to se može raditi kroz tarot karte. To je odličan način da se nauči tarot, da se neko projektuje u karte. Takodje, kada se tarot koristi za odredjivanje životinje moći i kontakt njom, što je primena tarota za rad u neošamanizmu, onda se može koristi samo za to namenjem špil i potrebno je da taj špil bude ilustrovan motivima prirode i životinja. Jedan od mojih omiljenijih tarota, na slici, jeste Druidski tarot.

druid2

Sem što je pogodan za ovakve neošamanističke radove, on je vizuelno jako lep i ima zanimljiv način posvećivanja i zato mi je jedan od omiljenih. Drugi od onih koje koristim jeste jedan od andjeoskih tarota, ovaj je britanski, na onoj slici sa više špilova je bio skroz dole levo, direktno ilustrujući neke segmente rada srednjovekovnog ezoteričara Džona andjeoskiDija. Veoma nežan tarot pogodan za pitanja i odredjivanje stvari vezanih za andjele. Nikako ih ne bi trebalo brkati sa Andjeoskim tarot kartama Dorin Virčju. Ona se sama odrekla tih karata, jednom sam išao na njen seminar za stručnjaka za vile i to su mi bile bačene pare. Ima ljudi kojima te karte odgovaraju i ja to poštujem, meni ne odgovaraju. Ove karte na slici mogu da se kombinuju a geomantijom pošto se sistem rada sa andjelima preklapa sa 16 geomantijskih figura, naročito je to bilo vidljivo iz astrološkog odredjivanja pozicija lokalnih svetilišta u nekom gradu vezanog za Andjela zaštitnika toga grada, gde su veliku ulogu imale geomantijske figure. Sledeća slika predstavlja Gral tarot, koji je veoma zanimljiv, pošto se različite karte uklapaju i čine širu sliku vizuelno odnoseći se jedna prema drugoj. Ovaj tarot je inspirisan legendom o Mariji Magdaleni i gralu. Meni je veoma pogodan za pitanja vezana za duhovnost i to naročito zapadnu. Dakle ovaj tarot mi je za sve što je u domenu ezoterične masonerije i gnosticizma, mada za ovo potonje koristim i Tarot katara.

grail3

Sledeća slika je Motherpeace tarot, feministički tarot čije su karte okrugle. Skroz neobičan špil namenjen ženama, služi za žensko isceljenje i meni je veoma zanimljiv za pitanja koja su ekskluzivno u domenu ženskih interesovanja i dilema.

mother

Ovaj špil koji vidite na slici je Tarot Deva. Veruje se da sve u prirodi ima svoju inteligenciju i duh. Deve su bića koja nevidljivo prožimaju celu prirodu kao svojevrske arhitekte svega živoga. Bez njih nema ni života, kao ni evolucije i oni deluju na suptilnim nivoima usmeravajući sile prirode da preuzmu oblik, tako da su Deve neko ko čuva sve genetske kodove biljaka.

deva tarot

Kada komuniciramo sa Devama mi ulazimo u produbljeni odnos sa duhovima biljaka i prirode i učestvujemo u isceljenju prirode i planete. Zajednice deva uključuju i duhove prirode i biljaka, ali i vile i duhove elemenata. Ovaj špil je veoma specifičan zato što sadrži više od 78 karata, naime ima ih 93. Dodatne karte su dvorske karte koje pripadaju elementu duha, kao i 22. Veliku arkanu koja je nazvana Separator, svrhe da bude prag izmedju svetova. U stvari sve karte ovog špila su svojevrstan prag za prelaz u druge, astralne, svetove pošto su napravljene kao da se gleda kroz ključaonicu i u stvari zaviruje u drugi svet. Zato su i slike na njima prenaglašene, jednostavno onostrana bića vole jednostavnost, blještave boje i kičericu.

Kako sam već rekao ovaj špil ima više karata od standardnih. Kada je to slučaj uvek mora da postoji dobro objašnjenje za to. Zato je uvek dobro pročitati knjigu koja ide uz špil, šta više neki špilovi su veoma teški za rad bez propratne knjige. Inače Tarot Deva je nju edž tarot. Stvar sa nju edžom, koji je često kritikovan i u najvećem broju slučajeva mogli bismo reći da je to s pravom, jeste u tome da je on veoma široka kategorija i da je problem što nije prošlo dovoljno vremena, a to može zahtevati i desetine, pa i stotine godina, da bi o mnogim njegovim eksponentima mogli da imamo mišljenje. Sve je jednom bilo nju edž. Ne jednom sam čuo od ljudi koji pripadaju Hare Krišna pokretu ili pak Gaudia Matu, da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro bar 500 godina. Zašto baš 500, a ne recimo 700 godina? Zato što se oba pokreta zasnivaju na nečemu što je počeo da podučava Ćaitanija koji je rodjen u 15. veku. Za svoje vreme i on je u Indiji smatran za ono što se danas naziva nju edž, tako da kada bi imali stav da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro recimo bar 700 godina, onda ne bi ni sebe priznavali. Stoga ja ne odbacujem apriori sve što je nju edž, recim Edgar Kejs mi je u nekim segmentima recimo zanimljiv, a zanimljiva mi je i škotska Fajndhorn ekološka nju edž zajednica u kojoj su radeći baš sa devama napravili čuda koja su se manifestovala u neverovatnom rastu biljaka. Nisam još bio tamo tako da nemam mišljenje o njima, ali jednog dana planiram da ih posetim, delom i zato što to što oni rade jeste veoma kompatibilno sa ovim tarot špilom sa kojim radim to što i oni rade, ili bar mislim da rade.

Kako sam već rekao ovaj špil ima više karata od standardnih. Kada je to slučaj uvek mora da postoji dobro objašnjenje za to. Zato je uvek dobro pročitati knjigu koja ide uz špil, šta više neki špilovi su veoma teški za rad bez propratne knjige. Inače Tarot Deva je nju edž tarot. Stvar sa nju edžom, koji je često kritikovan i u najvećem broju slučajeva mogli bismo reći da je to s pravom, jeste u tome da je on veoma široka kategorija i da je problem što nije prošlo dovoljno vremena, a to može zahtevati i desetine, pa i stotine godina, da bi o mnogim njegovim eksponentima mogli da imamo mišljenje. Sve je jednom bilo nju edž. Ne jednom sam čuo od ljudi koji pripadaju Hare Krišna pokretu ili pak Gaudia Matu, da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro bar 500 godina. Zašto baš 500, a ne recimo 700 godina? Zato što se oba pokreta zasnivaju na nečemu što je počeo da podučava Ćaitanija koji je rodjen u 15. veku. Za svoje vreme i on je u Indiji smatran za ono što se danas naziva nju edž, tako da kada bi imali stav da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro recimo bar 700 godina, onda ne bi ni sebe priznavali. Stoga ja ne odbacujem apriori sve što je nju edž, recim Edgar Kejs mi je u nekim segmentima recimo zanimljiv, a zanimljiva mi je i škotska Fajndhorn ekološka nju edž zajednica u kojoj su radeći baš sa devama napravili čuda koja su se manifestovala u neverovatnom rastu biljaka. Nisam još bio tamo tako da nemam mišljenje o njima, ali jednog dana planiram da ih posetim, delom i zato što to što oni rade jeste veoma kompatibilno sa ovim tarot špilom sa kojim radim to što i oni rade, ili bar mislim da rade.

I sad neko ima više špilova i šta da radi sa njima? Kako se karte otvaraju i tumače? Neko može uzeti knjigu, ili naći na internetu značenje pojedinačnih karata i naučiti ga. Da li mu to omogućuje da dobro tumači karte? Uzmimo primer karte Carica. U mnogim opisima njenog značenja nalazi se da je to nešto lepo na putu, recimo dete kao novi član porodice ili neko novo ostvarenje, neki kreativni projekt, ili nova emotivna veza. Ali isto tako da može biti i nastavak i siguran odnos u kojem se uživa. Dakle ovo je otprilike jedna od varijanti koje neko može dobiti. Početak nove veze ili nastavak i uživanje u staroj? Karte imaju svoje značenje u odnosu na poziciju u otvaranju i u odnosu na druge karte. Ja sam za više pitanja o vezama dobio Caricu i kada su veze pucale zato što je ženski deo hteo da ode, ali i kad su opstajale jer je to želeo isto ženski deo. Analizom nakon što bi se videlo kako se situacija razvijala, videlo se da bi obično ako se pitanje odnosilo na zrelu ženu , u dobrom delu slučajeva značilo da, ako nije bila u pitanju želja za trudnoćom, onda je bila potreba da izadje iz veze i bude „vladarica svojeg života držeći ga čvrsto u svojim rukama“. U slučaju mladjih žena koje su nerealizovane i nesamostalneveoma često je to bila želja da se ostane u vezi i da ih partner tretira kao Caricu zaštićenu u dvorcu. Kada se otvara ne zna se uvek koliko neko o kome se pita ima godina. . Može se nešto postići ako se postavljaju podpitanja klijentu, odnosno ako se izvuku dodatne karte na neku kartu da je pojasne. To je jedan racionalan pristup i to je u redu. Recimo, veoma zgodna matematika koja pomaže da se veoma precizno neke stvari odrede jeste i korištenje elementarnih dostojanstava karata.

4 elementa alhemija

Sve karte male Arkane se dele na četiri elementa: vatra (Štapovi), voda (Pehari), vazduh (Mačevi) i zemlja (Pentakli). Elementi mogu biti u dobrom odnosu jedni sa drugima ili u lošem. Tako i karte kad se nadju jedna pored druge mogu da oslabe ili pojačaju, mogućnost da se nešto desi zavisno od toga da li se elementi koje predstavlju slažu ili ne.

Karte istog elementa ili elemenata koji se slažu pomažu se i jačaju neku mogućnost bilo da govorimo o dobrom ili lošem uticaju. Isto tako Karte suprotne prirode slabe kartu koju tumačimo.

Štapovi – Vatra – ne mešaju se dobro sa Peharima, ali idu dobro sa Diskovima i Mačevima.

Mačevi – Vazduh – ne idu dobro sa Diskovima, ali idu dobro sa Peharima i Štapovima.

Pehari – Voda – ne idu dobro sa Štapovima, ali se mešaju dobro sa Mačevima i Diskovima.

Diskovi – Zemlja – ne mešaju se sa Mačevima, ali idu sa Štapovima i Peharima.

Ako neka karta dođe između dve druge karte koje ne idu dobro zajedno, tada se uticaj neutrališe.

Generalno, podeljeno po elementima značenje četiri grupe karata bi bilo:

Štapovi – energija, svađa, otpor, aktivnost, želja.

Pehari – zadovoljstvo, radost, ljubav, brak.

Mačevi – Nevolja, tuga, svađa, gubitak, možda bolest.

Diskovi – Posao, novac, posedovanje, materijalne teme.

U ranije pomenutoj Zlatnoj zori ako bi neka karta bilo previše oslabljena, tj ubijena, drugom kartom sa čijim se elementom ne slaže i koja bi bila numerički mnogo jača, onda tu kartu ne bi ni uzimali u obzir u tumačenju. Ovako mi racionalno možemo da dodjemo do lakšeg razumevanja tumačenja. Sa druge strane ja sam sklon tome da se potpuno zaboravi sve što smo čuli da neke karte znače. Karte se upoznaju, idealno je ako neko nije sposoban da se astralno projektuje u njih, da onda bar meditira na svaku kartu pojedinačno. Zatim, tokom otvaranja idealno je isključiti racio i govoriti iz srca pustivši nečemu što je blisko intuiciji da nas vodi.

INRIINRI, moto rozenkrojcera, na jednom racionalnom planu je Iesus Nazarenus Rex Iudeorum i tu je on Isus kao kralj Jevreja. No, na astralnom planu doživljaj i značenje tog natpisa je Igne Natura Renovatur Integra što bi značilo „cela priroda se obnavlja kroz vatru“. Ta vatra je viša astralna Vatra koja pročišćava i auru. Zato je ruski tarot špil sa početka prošlog veka, prikazan na slici, bio u plavičastoj boji jer je to zapravo boja astralne Vatre, koja je i vatra obnove i ponovnog duhovnog rodjenja.

ruski tarot

Svaku kartu tarota tako možemo posmatrati na više nivoa i davati joj različita značenja.

Samson; Biblija, tarot karta SnagaU moderno vreme kao tarot karta koja prikazuje žensku moć tretira se najpre karta Snaga. Istini za volju, Snaga je nekad davno predstavljala Samsona. Na slici koju vidite je crtež iz Biblije iz 1340. na kojem Samson ubija lava.

Samsonu je snaga bila u kosi. Možete pročitati po internetu verovanja o mističnoj moći kose, ali ta verovanja su se zasnivala na tome da su primitivni narodi smatrali da u kosi vračeva žive razna mitološka bića. Tako se na Tibetu veruje da u kosi Ngalpa lama, što su nezaredjene lame koje se žene i zasnivaju porodice, žive mitska ženska bića Dakini koja su izvor njihove moći.

ngkapa

Ngalpa lama

Dodaci i promene vizuelne predstave su ovoj karti dodali novi nivo simbolike. Da se primetiti da ova karta u novom izgledu, skupa sa kartama Mađioničar i Svet, gledano u tradicionalnoj francuskoj predstavi tarota, imaju simbol beskonačnosti prikazan na njoj.

Zadržimo se na trenutak na Mađoničaru, odnosno Magu kako se zove u kasnijim špilovima. Rečenica iz Novog zaveta koja može da odrazi poruku ove karte je: „Vetar duva gde hoće i fijuk njegov čuješ, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“ (Jovan III-8). Drugi citati iz Novog zaveta koji ima veze sa ovom kartom je „Jer je moj jaram blag i moje breme lako.“ (Matej, XI-30)

Šta nam ovo govori? Madjioničar je gospodar svoje sudbine i on je slobodan. On je neko ko je ovladao elementima i ima pristup duhovnom svetu i njegovim bićima. On to može jer postupa po jednom od osnovnih principa ezoterije, a to je da stvari radi sa lakoćom i bez napora. Njegova koncentracija je laka i bez napora, rad se pretvorio u igru, slično tantricima koji su postigli svećaćara praksu spontanosti gde je sve igra, tako da mu je svaki jaram koji prihvati lagan i svako breme lako.

Da bi do toga došli moramo da isključimo naš racionalni um. Poruka ove karte i jedno od njenih postignuća se može ilustrovati primerom Svetog Dionizija, prvog biskupa Pariza kome je oko 250. godine rimski namesnik odrubio glavu na Monmartru. Nakon toga, po legendi Sveti Dionizije je ustao, uzeo odsečenu ruku pod mišku i propovedajući išao kilometrima do mesta gde se danas nalazi bazilika njemu posvećena. Šta je pouka ove priče? Svetog Dionizija je zaposeo Andjeo. Dok razmišljamo i ulažemo napor da se trudimo, duhovni svet nam nije lako dostupan. Kad iz glave i racionalnog uma prebacimo svest i svoju „volju“ u područje srca, koje je i mesto duše, tada mislimo srcem bez napora i duhovni svet nam je dostupan. Srcem se gleda duhovni svet i sa njim se srcem komunicira, Isus u Govorima na gori uostalom kaže „Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga videti“. Preduslov za to je unutrašnja tišina. Naš um priča, srce čuti. Jednom su Majku Terezu, za koju se smatralo da razgovara sa Bogom, pitali šta govori Bogu dok se moli. „Ništa“, odgovorila je. „Samo slušam“. „A šta vama Bog onda govori“, pitali su je. „Ništa, samo sluša“, odgovorila je, „i molim vas nemojte me pitati da vam objasnim jer ne znam kako bih“.

Racio je više muška stvar, a intuitivna, izbalansirana i senzitivna funkcija srca može da se shvati kao po prirodi više ženska.

Kako je napomenuto i karta Madjioničar i karta Snaga sadrže znak za beskonačnost. Ako je moto karte Madjioničar bio „jer je moj jaram blag i moje breme lako“ poduka karte Snaga je da prirodni integritet isključuje unutrašnji konflikt i da istinska moć deluje bez napora. Dakle od ovladavanja moći, dolazimo do primene te moći koja je budući da dolazi iz srčanog centra, a ne racionalnog uma, bez napora, spontana i po svojoj prirodi ženska moć.

I sada dolazimo do Rudolfa Štajnera, poznatog mistika i vidovnjaka. On je svega par puta u svojim predavanjima pomenuo tarot, ali su neki njegovi učenici kasnije veoma lepo i opsežno njegovo učenje objašnjavali preko tarota. Ovde u Zrenjaninu postoji izdavačka kuća koja se bavi izdavanjem knjiga Rudolfa Štajnera, takodje u Vršcu deluje Udruženje za antroposofsku medicinu Srbije koje je takodje izdalo neke veoma interesane knjige vezane za lečenje po Štajnerovim principima. Ali mi i jedni i drugi deluju prilično kruto i konzervativno, budući da je Štajner veoma težak autor i da ga je mnogo bolje razumeti preko dela njegovih učenika koje recimo izdaju u Bosni.

Naime, Štajner je podučavao o tri vrste memorije. To je koncept koji se danas prilično koristi u Štajnerovoj valdorfskoj pedagogiji, ali meni je više bio interesantan u kontekstu istorije umetnosti, a tarot i jeste u biti umetnički izraz, gde umetnosti nije ništa drugo do skup zapisa koji dokumentuju duhovni razvoj čovečanstva i promena u ljudskoj svesti. Inicijacijska funkcija umetnosti, što bi mogli da primenimo i na tarot, jeste njen odnos sa tri vrste ljudske memorije, lokalizovane, ritmičke i vremenske, koje se razvijaju paralelno sa razvojem svesti. Umetnost tako beleži neko iskustvo koje pojedinac ili grupa dožive, zavisno od njegove prirode, kao podsetnik na to iskustvo i to na različite načine zavisno od toga koji je stepen razvoja svesti tog pojedinca ili grupe, a u skladu sa time i koja je memorija potrebna i da se to iskustvo i predoči kao odgovarajuće umetičko delo. Umetnik tako preuzima ulogu i šamana i sveštenika, ali i poistovećivanja sa onim Izvorom od kojeg i dolazi isceljenje i sveštenička služba.

Mi smo svi prosvetljeni, samo smo to zaboravili. Umetnost služi da nas podseti na Izgubljeni raj, na iskustvo. Ali kada se desi iskustvo onda memorije polako blede i urušavaju se. Da bi se to postiglo Štajner je smatrao da se mora preći na organsko razmišljanje i da se mora misliti i govoriti iz srca. Uzimajući tarot kao model za objašnjavanje Štajnerovih misli onda bi karta Mesec odražavala „materijalističku intelektualnost“. To može otiči još dalje, pa da neko pod maskom intuicije sledi svaki prizemni nagonski impuls koji proglasi za glas mudrosti.

Formalna logika je vezana za individualizam i za interes pojedinca, organska je vezana za doživljaj pojedinca kao celine, zato je to deo holističke svesti. Prva se bavi kvantitetom, druga kvalitetom, prva pohlepom, druga saživotom u balansu i harmoniji. Kada se to postigne govori se iz srca i to je najbolja pozicija za tarot čitača. U Evropi pre njega tome su najbliži bili u svojoj filozofiji Dante i Majstor Ekart, koji je u neku ruku veoma blizak onome što danas podučava Ekart Tol koji je veoma pogodan za zapadnog čoveka današnjice i vredan pažnje.

Problem je što se mora postići da se stvarno govori iz srca. Mi tada mislimo, govorimo i dajemo iz srca. Ovo što sam upravo uradio su dve mudre koje su povezane sa srčanim centrom. U tantri one služe za pročišćenje i isceljenje srca. Prva se odnosi na oslobadjanje od greha koji je neko, u indijskoj paradigmi gledano, počinio prema kravama u svim prethodnim životima, gde je krava veza sa Kosmičkom Majkom, a druga se odnosi na kletvu žena, zbog grehova koje je neko počinio prema njima. Inače ja vučem takvu kletu, takozvana šukra šapa, iz prošlih života.

Veoma često mi živimo tudje živote, nekad naših predaka, a nekad radimo i govorimo stvari koje nam nameću entiteti koji su nam se nakačili. Iz nekog razloga nikad nisam uzeo da pročitam knjigu Memento, prošli životi od Bojane Mihajlović,sestre Živorada Mihajlovića-Slavinskog. To je tehnologija rada sa prošlim životima, ali sa naglaskom na oslobadjanje od uticaja prošlih života kako bi živeli sada i ovde. Veoma bitan deo tog rada je oslobadjanje uticaja entiteta koji nam često svoj uticaj nameću kao naša navodna sećanja. Razmišljam čak da prodjem obuku za Memento procesora, pošto mislim da to može biti korisno za rad sa ljudima i veoma olakšavajuće.

Ovde u Zrenjaninu u centru indijskog misitika Ošo Radžniša, koji je postojao pre dvadesetak godina, pre toga je mislim bio centar Ramane Maharšija, radili smo Ošovu meditaciju koja se zove Giljotina. Inače Ošo Radžniš ima svoj tarot koji vidite na slici.

osho tarot

Nisam sa njim radio, imao sam ga u rukama, ali do sada ga nisam nabavio, iako nameravam da to uradim i da ga isprobam za meditaciju zato što nije namenjen toliko za prognoze, više je to zen tarot namenjen za postizanje iskustva, koje je i svrha ove pomenute meditacije. To je meditacija gde zamišljamo da nemamo glavu. To može dovesti do izuzetno zanimljivog iskustva, a u predgovoru pre te meditacije u svojoj Narandžastoj knjizi, kod nas izašla u Sutomoru 1990, Ošo je rekao da meditacija nije koncentracija. Zapravo njegov opis šta je to meditacija je izvanredan primer advaite, no ovom prilikom bih se ja pre osvrnuo na to kako su Štajnerovi učenici, u svojim pisanjima o tarotu definisali cilj meditacije. Po njima, svrha meditacije je u tome što vodi do svesnog učešća u onome što se konkretno dešava u svetu oko nas. Dakle meditacija nije povlačenje, meditacija je stanje u kojem možete da funkcionišete u realnom svetu u kojem živimo i da to funkcionisanje bude takvo da u datom trenutku postupimo na najbolji mogući način. Ja vas ne mogu naučiti da tumačite tarot. Ali mogu da vam pokažem kako da budete u stanju da to radite. Sutra je ovde u organizaciji udruženja Zdrav život gong kupka. Tradicionalno ja ne znam kako su gongovi tantrički korišteni u Indiji, raspitivao sam se i sve što sam čuo da smo nekad koristili ne zvuk gonga nego tišinu izmedju dva udarca, za stanje svesti o kojem smo danas ovde pričali. Zato sutra ako budete na kombinovanoj gong kupki i času joge koje drže Anika Petrović, odlična majstorica gonga i naša draga instruktorka joge Aleksandra, prepustite se tišini izmedju zvukova i pustite da vaše srce sluša i progovori kroz tu tišinu. Zahvaljujem se organizatorima koji su me pozvali da danas ovde govorim, zahvaljujem se svima koji su me učili, kao i svima vama koji ste danas došli ovde.

Ostanite nasmejani i srećni i vidimo se neki sledeći put.

0000

Tantra i odbrana od crne magije (Drugi deo)


kavach

Prvi deo ovog teksta privukao je dosta pažnje, ali i izazvao prilične nedoumice. Pitanja koja su postavljana bila su dragocena, zato što odgovori na njih mogu da prilično razjasne stvari, no, o tome ćemo verovatno u sledećem nastavku.

Ovaj put, prateći znake, nastavak ću koncipirati nešto drugačije. Već duže vreme prisutni su znaci crnomagijskog delovanja u mom smeru.  Detalji takodje drugi put, za sada samo da sam to koristio da pratim svoje reakcije na to što se dešava. Da li sam zabrinut, da li sam besan? Šta poželim da uradim kada mi se desi neki efekat koji mi nanosi štetu?

Jedan od razloga za ovaj tekst u ovom momentu bila su javljanja više osoba koje su tražile pomoć pošto su mislile da su pod crnom magijom.  Ljudi u takvim situacijama, bilo da je to realno dejstvo crne magije, deluju različito, ali po pravilu te različitosti su veoma emotivno obojene i imaju tendenciju da idu ka ishitrenosti.

Stvar je u tome da ljudi vole da stvari stavljaju u kategorije pravednog i nepravednog. Ljudi imaju običaj da nešto doživljavaju kao da je to nešto što ne zaslužuju i da nije u redu da se baš njima to dešava. Ne postoji takva stvar kao pravednost u Univerzumu. Rišiji i božanstva su posmatrali veoma ružne stvari, bez da su reagovali. Jednostavno, što pre ljudi shvate da nikoga nije briga za njih i da nema učiteljice koja će da izgrdi dete koje ih maltretira i da ih zaštiti od takvog deteta, to bolje po njih. Dakle, najpametniji pristup je po onoj narodnoj „pomozi sebi, pa će ti i Bog pomoći“, zato što mi stvaramo svet oko nas i koliko smo u stanju da utičemo na ono što nam se dešava toliko će nam dobro i biti.

Problem je u tome da ljudi u takvim situacijama reaguju emotivno. Jedan od načina na besni sivakoji se u Indiji radi crna magija jeste da se prizove MahaKroda, to je aspekt besnog Šive. Da bi to neko uspeo mora da bude i sam besan, tada se bes te osobe poistoveti sa Šivinim. To je energija osvete. Ali da bi to delovalo mora da postoji nešto kod toga na koga je usmereno što će na to da odreaguje. Namkai Norbu, koga ja smatram za jednog od najvećih ezoterika u prošlom veku, kako istoka tako i zapada, po pričanju mog prijatelja koji je dzogćen učitelj jednom je  izgrdio učenike na svom seminaru zato što su se obavili zaštitnim budističkim konopcima. „To je za decu, za nemoćne i za početnike, kako vas nije sramota“ – oštro im se obraćao. Sve što je trebalo da urade jeste da budu u rigpi, tj jednom nepromenjivom stanju koje je pozadina svih samsaričnih iskustava, odnosno stanju koje je Prvobitna Čista Svest. Tada smo kao ogledalo, odrazi se registruju, ali ni jedan zapravo ne utiče na ogledalo, pa tako ni nikakva crna magija ne može da utiče na nekoga.

Bili ili ne u tom stanju, opcija besa kojim se nekome odgovori na njegovu crnomagijsku delatnost je delotvorna, ali i opasna. Drugi pristup je spontano delovanje iz smirenosti, odnosno sahadja. Tada radimo ono što je potrebno i rezultat je onaj koji je potreban i sve se dovede u ravnotežu.  Agore koji su medju najvećim svecima i isceliteljima Indije, na primer povlače se od ljudi. Jedan od razloga za to jeste zato što su Agore besne i sklanjaju se od ljudi da ih ljudi ne bi uvredili i povredili, te da onda u besu oni ne povrede te ljude.Pošto je bes veoma nezgodno stanje, u kojem često delujemo iz osećaja da je to što radimo  pravedno, pitanje je kako transformisati bes?

Apsolutno je pogrešno uzeti bilo koju mantru za to, sa neta ili iz neke knjige. Onaj ko daje mantru mora da prvo zna koji je bes u pitanju. Kroda je bes generalno, mana je za slučajeve besa koji je izmedju dve osobe, a diveša ako je u pitanju neprijateljstvo ili mržnja, koje se često greškom zameni za bes. Kada onaj koji daje mantru to zna onda mora da da baš onu mantru koja će toj osobi da pomogne. Zašto to kažem? Zato što postoje različite mantre za bes koje različito deluju. Znam za slučajeve da su ljudi radili šante prašante mantra sadanu za bes, da bi posle završetka stanje bilo još gore. Onda dodje neko drugi pa kaže da je trebalo da rade Narasimha mantru. To je isto ozbiljna mantra koja može dati rezultat, ali u nekim slučajevima, bojim se da se može desiti da se negativnost koju neko oseća nesvesno koncentriše i projektuje, oslobadjajući tako osobu besa,  ka drugima i tako ih povredi. Bes je često posledica traume, ali to što ćemo se delom osloboditi besa tako što ćemo ga usmeriti nesvesno na nekoga nije rešenje i dugoročno se, znali to ili ne, nećemo osećati bolje.

Dakle, pametno je da je prva stvar da smo mi smireni. Kako to postići je pitanje na koje postoje različiti odgovori, zavisno od osobe i situacije. A potom je pitanje šta i kako uraditi? Cilj je da uradimo tačno ono što je je najbolje u nekom momentu. To može biti ignorisanje, uzvraćanje napada, izbegavanje ili nešto potpuno drugo. Onog momenta kada dodje da je potrebno ja ću reagovati na najbolji način, koji je to način nije bitno. I šta se desilo, pa sam napisao baš ovakav blog?

plavi budaNaime , pre neki dan  sam od prijateljice koja se bavi reikijem i teta hilingom i koja mi se obratila za mišljenje vezano za slučaj moguće crne magije koji su joj tražili da skine, čuo da je u jednoj od fejsbuk grupa, koja ima ime po Plavom Budi što je Buda koji se koristi za izlečenje, ali se nikad tako nije pominjao u toj grupi, vredjan neki korisnik. Da ne ulazim sada u detalje, u proteklom vremenu je bilo puno ružnh priča vezano za tu grupu i ljude odatle,,  tako da kada mi se neko obrati vezano za crnu magiju i osvrne i na ovako nešto, to mi deluje kao jedan od znakova.

Sa tibetanskim Plavim Budom nemam puno iskustva, nisam nikad radio sa njim niti sam dobio njegovu mantru, tako da sem intelektualnog znanja ništa ne znam  o njemu iz ličnog iskustva.

Ono što znam da rade je da se samo lečenje vrši  tako što se zamišlja Plavi Buda i rade se mantre, da bi se na kraju neko „rastopio“ u prirodno stanje. Lepa praksa, ali kad se neko predstavlja kao Učitelj,  nazove grupu po ovoj praksi bez da postoji i jedna jedina indicija koju bih ja znao da je ikada od bilo koga podučen jogi ili bio uveden ili imao veze sa bilo čim sa Istoka sem ako je nešto pročitao na internetu, pa se onda tu ljudi žale na svašta,  onda tu nešto nije u redu.

Vezano za ovog tibetanskog Budu se obično navodi Lotus Sutra kao ključna, u njoj se  objašnjava Učitelj Zakona kao iscelitelj,  a to je istovremeno i sutra koju smatraju finalnim Budinim učenjem i esencijom samog budizma. Dakle lečenje i krajnje učenje budizma se mogu na neki način povezati.

Po ovoj sutri najviše sile iz nevidljivih oblasti spuštaju na Učitelja nemerljivu zaštitu i snagu koju obezbedjuju onostrani duhovi, koji sem ovoga pozivaju i razna druga bića, kao što su jakše i nage, da slušaju kada Učitelj Zakona podučava. Kasnije, u poglavlju 26, naglašava se veza izmedju Plavog Bude i Učitelja Zakona, tj Darme. Medicinski Buda, smatra se, ne donosi samo dobro zdravlje nego i ublažava uticaje loše karme iz prethodnih života.

Ako neko ima osnaženje od strane Gurua onda sebe poistovećuje sa Plavim Budom, a ako nema onda se on zamišlja ispred nas, okružen slogovima mantre koji se takodje zamišljaju i svetlošću koja iz njegovog srca ulazi u naše srce i krunsku čakru. To je ono što se javno zna o tome, a kažu da se usmeno prenosi praksa da se u stvari zamišlja 8 isceljujićih Buda, dakle još 7 pored Plavog Bude,  kao i da se njegova mantra radi jedan mala ciklus nad čašom vode, na koju se onda dune i koja se onda daje obolelom da je ispije.

8 medicinskih buda

8 medicinskih Buda

Tradicija Plavog Bude je doneta na Tibet iz Indije verovatno u 8. veku kada ju je Santarakšita preneo tibetanskom kralju Trisong Deutsenu. Namera mu je bila da poboljša napredak Tibeta tako što će ovom praksom da poveća zdravlje stanovništvam spreči zaraze, omogući zaštitu od crne magije i zaštiti ekološki sistem od prirodnih katastrofa.

plava tara1Stvar je u tome da ja nemam neki odnos prema Plavom Budi, kao ni budizmu uopšte. Jednostavno nije moja priča, ali u toj laganoj meditaciji na Plavog Budu, preko ideje o plavim božanstvima uopšte (Krišna, Šiva, Kali…) odjednom sam postao svestan Plave Tare sa kojom ja nisam nikad pre radio, a koja je jedan od aspekata Tare i koja se naziva Ekadjati. Tara u hinduizmu i Tantri je božanstvo koje je po nekim školama identično Kali, a po drugima je jedna od 10 MahaVidja. Na Tibet je Tara kao božanstvo stigla verovatno kada i Plavi Buda i veoma brzo postala popularna, iako postoji i mnogo uvreženije mišljenje da je sa Tibeta se proširila na Indiju, ali se za razliku od indijskog shvatanja na Tibetu podelila na svojih dvadeset i jedno ispoljavanje. Većina tih njenih vidova se na Tibetu raspoznaju kao neka druga boja. Tibetanci zapravo zapadnjacima daju veoma malo, tako su od 21 Tare na zapadu davane, čak veoma često, inicijacije Zelene Tare, održavane su i u Beogradu kada su neke lame gostovali,  kao i inicijacije u Belu Taru. Ali za dobar deo ostalih Tibetanci nisu davali čak ni informacije o nekim naprednijim tehnikama rada sa njima, a kamoli inicijacije, smatrajući da to nije za zapadnjake.

Jedna od te dvadeset i jedne Tare, Plava Tara Tibeta je, tako, u tibetanskoj tantri u stvari majka svih Buda i zaštitnica dzogćen tantre i svih 84000 dzogćen učenja. Postoji istorijska veza izmedju dzogćena i indijske tantre, najviša realizacija svetlosti u dzogćenu je ono što je u tantri Mahaprakaša, osnovna priroda (svabava) čiste univerzalne svesti koja je istinska priroda Sopstva.

trisula

Indijska Tara ima dve bidja mantre, jedna od njih je prokleta od strane Vašiste, jednog na najstarijih vedskih Rišija i jednog od saptarišija. Zbog te kletve smatra se da ta mantra ne deluje u Kali Jugi i zato je rade samo malobrojni tantrici sposobni da je realizuju. Zanimljivo je da je to ista bidja mantra koja se koristi i za trišulu.

Problematika mantri na koje je bačena kletva je vrlo zanimljiva. Kletva se u Indiji naziva šapa i zapravo kletve se smatraju za blagoslove, ma koliko to sumanuto i nelogično zvučalo. Kletva i bačena crna magija nam omogućuju da vidimo zašto se to dogodilo, gde je problem, kako da ga popravimo i tako da se usavršavamo. Zato je odlazak kod indijskog astrologa jedna od pametnijih stvari koje neko može da uradi. Ja sam nekoliko godina učio djotiš, ali nikada sebe ne bih nazvao djotišom niti mislim da znam djotiš, ili da sam sposoban da ga praktikujem. U svakom slučaju indijski astrolog je taj koji nekom može pomoći da odredi koju mantru i za šta bi neko trebalo da koristi. U Srbiji postoji nekoliko jako dobrih djotiša, ja planiram da u narednih godinu ili dve iz Indije dovedem jednog tantričkog Gurua koji ima oralnu transmisiju djotiša 64 Jogini, što je izuzetno malo poznat tantrički djotiš sistem i želja mi je da se on prenese ovde. Takodje, u oktobru bi Srbiju trebalo da poseti Margito Jušić, vastu savetnik i indijski astrolog iz Hrvatske, koji daje neke remedije koje su meni zanimljive budući da su malo drugačije od onoga što sam video do sada, uključujući i način na koji se radi sa Kuberom. Tako da budući da bi trebalo da se zadesimo u isto vreme i na istom mestu, nadam se da će biti prilike da se upoznamo i razmenimo informacije o tome kako on to radi.

tara.jpg

Vratimo se mantrama i prokletstvu. Stvar je u tome da je jako mudro veoma oprezno pristupiti znacima koji ukazuju da je neko pod crnom magijom. Aha, to mora da je to – pod dejstvom sam crne magije, to je stav histerične sujeverne domaćice. Nije svako pero na koje naidjemo znak da nekog kontaktiraju andjeli, već je to pre povezano sa činjenicom da pticama prirodno ispada perje i da tamo gde ima ptica ima i perja. Ali ako se u sred leta na letnjoj temperaturi prateći viziju nadje usred normalne livade deo sa  snegom i ispod njega posebne trave, to je već nešto što teško da zdrav razum može da objasni.  Katolička crkva, na primer, veoma ozbiljno pristupa egzorcizmu, potrebno je i mišljenje psihologa i lekara, ali i jako prisustvo natprirodnih znakova i pojava, da bi se egzorcizam odobrio. Mada, ako neko lebdi metar iznad kreveta i predmeti lete po kući, onda tu teško da ima neke dileme da li se dešava nešto natprirodno, ili ne. U mom slučaju u preteklih par nedelja bilo je raznih pojava, tipa da sam u kupatilu i u ogledalu vidim tamni obris nečega što mi pomera vrata u hodniku koja i stvarno budu pomerena kad se okrenem i izadjem iz kupatila. Razni znakovi bi trebalo da se nadopune da bi potvrdili dijagnozu, a jedna od svari koja ukazuje na crnu magiju je i da sveti predmeti padaju sa zida, sami od sebe pucaju i slično. Meni je sama od sebe pukla rudrakša brojanica, tako da su svi čvorovi ostali, samo se od Guru zrna na jednoj strani odvojio ostatak brojanice. Guru iz Indije, koji me obučava svetom tantričkom znanju po  Šankari što je još jedna od tantričkih tradicija koju prolazim i gde sam još na obuci,  samo je rekao da ništa ne brinem i da će mi poslati drugu rudrakšu. Uz to dao mi je novo znanje, 24 mudre koje se koriste za isceljenje uz Gajatri mantru i način kako da ih koristim. 24 mudre koje se pominju po internetu kao mudre koje leče uz ovu mantru sam već imao, ali ovo su mudre koje se rade uz ove pomenute i nisam nikad bio čuo za njih, niti video da su igde objavljene. Zašto mi je ovo bilo zanimljivo? Zato što je Gajatri isto prokleta mantra. Čak tri mudraca su bacili kletvu na Gajatri, izmedju ostalih i več pomenuti Vašista.

Gajatri je najsvetija mantra, zašto bi neko bacio kletvu na nju i kako je onda uopšte koristiti? Stvar je u tome da su neke od najmoćnijih mantri u Indiji pod kletvama. Svaka od tih mantri, kada se realizuje, može da se koristi za različite stvari. Kletve bačene na mantru su, u stvari, način da se neko spreči da ne troši besmisleno potencijal mantre. Za neke stvari, koje se tiču nekih banalnih želja i hirova, postoje mnoge druge mantre koje neko može da koristi za to, tako da bi korištenje npr Gajatri mantre za to bilo kao da neko poznaje nekog ministra, pa umesto da to iskoristi za nešto stvarno bitno cima ga da se otpusti kuvarica u školi zato što se nekom ne dopada to što je njihovom detetu spremila užinu sa jednom  vrstom džema, a ne drugom.

Gajatri može i da leči, a može biti i mantra konačne realizacije. Isceljenje je prvi korak i

agori

Agori

to je tako i na istoku i na zapadu. Neko je prvo iscelitelj i leči i sebe i svet. Religijski je put da se to radi tako što neko prihvati Zakon i onda ga prenosi dalje. Videli smo da je tako i u slučaju Plavog bude i Lotus sutre. Mene je moj kaula/vamaćara Guru zavetovao da nikad ne postanem religiozan, a ja se mojih zaveta držim tako da to nije moj put. Nas često optužuju za crnu magiju, što je istina uz jedno veliko ali. Naime, ako uzmemo kao primer Agore onda ćemo videti da se njih svi plaše, ali da ih smatraju i za najveće iscelitelje u Indiji, sa najvećim moćima da to rade. Isceljujuća moć Agora dolaze od onoga što se obično zove veliko umeće u praktikovanju crne magije. To je ogromna moć, da li je Agore koriste zato da maltretiraju ljude koje sretnu? Ne bih rekao, mada se doduše kaže da je po nekom njihovom pravilu Agorima dopušteno da ubiju do 7 osoba u životu i znam za neke priče, recimo da je jedan Agori jako pobesneo na čoveka koji je ubio psa. Tog čoveka je magijski ubio, a psa oživeo.  Ali moć koju imaju i koja dolazi od toga koliko predano se posvećuju Šivi i Kali,  koristi im da apsorbuju uzrok bolesti koji je napao pacijenta koji leči, tj duhove koji to uzrokuju, te da ga potom napadnu crnom magijom i tako nateraju duhove da oslobode pacijenta bolesti.  Moć koji Agore dobijaju je ogromna i oni bi mogli da utiču i na okolinu i sile prirode, ali oni to ne rade. Agora da bi bio uspešan, kao i svi tantrici, mora da bude u ravnoteži. Mi ne postupamo po Zakonu, mi smo izvan njega. Mi postupamo po dva pravila, pravilu slobodne volje (Svećaćara) i prirodne spontanosti (Sahadja). To znači da ne radimo stvari zato što je neko rekao da je to tako potrebno i dobro, nego zato što mi to hoćemo, mi mislimo da je to dobro i što samo spontano skliznemo u neku reakciju. Znači uskladiti se sa Univerzumom i u potrebnom trenutku spontano postupiti onako kako je najbolje sagledano iz jedne široke perspektive jeste tantrički put. Mi znamo načine da skinemo kletve sa mantri i da one budu delotvorne, ali mi smo i sposobni da ih upotrebimo, a da ne protraćimo njihovu moć na budalaštine.

Tantrik radi na više nivoa. Mnogi učitelji joge posle svog časa izgovore Om šanti šanti šanti. Šanti znači mir, a ponavlja se tri puta zato što se odnosi na tri nivoa patnje i bola. Prvi koji je uzrokovan našim vlastitim neznanjem, emotivnom neuravnoteženošću i fizičkim bolestima. Drugi nivo je izazvan dejstvom raznih duhova, a treći dejstvom božanskih i prirodnih sila. Tri ponavljanja reči šanti je priziv mira i harmonije na tri nivoa postojanja, koji su povezani sa tri ljudska tela (štula, linga i karana šarira) koji takodje trebaju izbalansiranost i smirenost. Takodje ovo balansiranje se odnosi i na tri vrste karme (Sančita, Prabada i Krijamana karma) tako da je u stvari to veoma bitna formula balansiranja. Kada smo tako izbalansirani onda možemo da delujemo spontano i dešava se Sahadja. A dešava se tako zato što smo se po prirodi približili  nekim bićima i ponašamo se slično njima. Ako smo besni onda smo blizu bićima koja su besna. Ako smo smireni onda smo blizu bićima koja su smirena. Nije baš da zastupan Zakon privlačnosti, on ima puno grešaka i deluje, ali dugoročno štetno, tako ne bih da to tako izgleda i zato  bi ovog puta mnogo primerenije bilo citirati izreku koja se pripisuje Ocu Tadeju, a koja glasi „kakve su ti misli, takav ti je život.“. A sledeći citat za koji kažu da je njegov je savršeni opis onoga što i tantra podučava:

“Možemo da idemo kuda hoćemo, radimo sta hoćemo, pa opet, nije to sloboda. Sloboda je ona Gospodnja Sloboda – kad je čovek oslobođen od tiranije misli. Kad ga ne tiranišu nikakve misli, kad živi u miru. On je tada stalno u molitvi, stalno očekuje od Gospoda, radi po savesti, trudi se. Svaki posao radi od srca. Celokupno biće naše treba da učestvuje u molitvi, i u radu, i u svemu. I da ne budemo ratnici na nepravednoj strani, da ne ratujemo ni sa kim. Da misleno ne ratujemo. Da budemo pomireni sa svima. Da ne primamo uvrede k srcu”.

rigpa kapljice

Dakle kako smo već rekli u prošlom delu ovog teksta, nema negativnih energija, ima samo blokada za energije koje ne pustimo da odu, otprilike kao što i Otac Tadej govori. To stanje bez misli, u svom vrhunskom postignuću, jeste pomenuta Prvobitna Čista Svest.

Plava Tara, tj Ekadjati, kao jedno od najstrašnijih i najopasnijih božanstava tibetanske i indijske tantre nije samo ona koja transformiše nečiji bes. Ona je zaštitnik, kako je već rečeno, koja obezbedjuje i uklanjanje svih prepreka koje ometaju dobru sreću i duhovno budjenje budući da je ona simbolična projekcija nečije Prvobitne Čiste Svesti. Ona dakle predstavlja vrhunsku nepodeljenost gde je neko zaštićen time što zapravo ni ne postoji subjekt koji bi mogao biti ugrožen i ne postoje personane slabosti.

Lerab Lingpa

Lerab Lingpa

Ekadjati se pojavljuje, odnosno može se pojaviti, sama onda kada je neko spreman i kada je to potrebno. Velikom Majstoru mudrosti, Longčempi, koji je izuzetno bitan za ezoterične prenose znanja i energije u dzogćenu, pojavila se u 32. godini njegovog života i vodila ga kroz tajne Dakini rituale i prakse, ispravljala njegov izgovor Dakini jezika i učila ga pevanju Dakini priziva.  Sličan primer je i Lerab Lingpa, koji je živeo vekovima posle Longčempe, od 1856. do 1926.  Sa 12 godina je tokom lova video rukopise napisane Dakini jezikom i teško se razboleo zbog toga. Tokom bolesti koja ga je izolovala od spoljnog sveta pojavila mu se Ekadjati i uputila ga u prakse Dakini, nakon čega je ozdravio. Kažu da i danas Dalaj Lama radi prakse koje je Lerab Lingpa dobio od Ekadjati.

Po legendi, ona je pomogla Padmasambavi da potčini tibetanske demone i načini ih zaštitnicima budizma. Povezana je i sa zvezdom Sirijus što otvara neke zanimljive mogućnosti njenog shvatanja i tumačenja.  Ekadjati je tantrički oblik Tare, obožava se na grobljima,  najčešće u ponoć, pojavljuje se u fizičkom obliku pred praktičarima i smatra se da praksa sa njom veoma brzo dovodi do dobijanja posebnih moći.

Smatraju je identičnom sa Kali, a u nekim tradicijama se preporučuje da se ne ide dalje u Ekadjatiobožavanju i vizuelizaciji od njenih sandala. Ali većina tradicija se slaže da je ona kraljica svih tantrika u Kali Jugi. Ali ako neko nije Maha Sida, nije mu pametno da direktno radi sa njenom svešću, več preko svoje suvašini (partnerke), ili posredstvom home, budući da se ona mnogo brže može manifstovati kroz vatru i uslišiti želju tantrika.  Tokom home  uspostavlja se Gurumandala i njasama levog puta se priziva Ekadjati,  koja je oličenje Božanske Majke i to je povezano sa Boginjom Varahi koju smo već pominjali na blogu.  Ekadjati je tako stanje bljeska Jednosti koje nastaje jasnim sažimanjem fokusa šakti kroz tapas. Tapas je u jogi i tantri izraz koji se odnosi na snažnu moć volje i čvrstu istrajnost u praksi, a ne na odustajanje posle prvih poteškoća i prepreka.  Zanimljivo je da reč tapas dolazi od korena tap koji ima značenje „izgoreti“ što ima i značenje „goreti od istrajnosti“, ali ima i drugu simboliku koja upućuje na praksu sažimanja ega koji „izgori“.

Ekadjati se po onome što ja znam obožava isključivo u okviru VamaMarg škola. Ne znam da postoji neki oblik desnog puta koji radi sa njom. Smatraju je za najusamljenije i najizbegavanije božanstvo. Ekadjati je Vrhunska realizacija, to je stanje sa one strane ega. Ego je iluzija i ego se plaši Istine. Svaki realizovani Guru u stvari deluje zastrašujuće, zato što ljudski ego tu vidi Istinu, a Istina znači njegovu anihilaciju. U tom smisli i strah od smrti je u stvari strah ega od sopstvenog uništenja. Ekadjati je božanstvo koje štiti, ta zaštita je snagom Istine, što znači da su njene predstave zastrašujuće, isto kao i predstave Kali.

Već smo pominjali Agore, ovo što sledi je prevod jednog njihovog rituala koji ima veze sa Ekadjati:

Svajambu Adeš!
Sledimo šta je Samorodjeno
Agora Adeš!
Prihvatamo šta je Iza Iluzije
Avaduta Adeš!
Nedisciplinovanu disciplinu, mi iznosimo
Alakša Naranjana
Nevezano, nepovredivo, percepcija bez percepcije je………….
BOM
Praznina gde zemlja se sjedinjuje sa vodom je Svadistana!
BOM!
Praznina gde voda se sjedinjuje sa vatrom je Anahata!
BOM!
Praznina gde vatra se sjedinjuje sa vazduhom je Adjna!
BOM!
Praznina gde vazduh se sjedinjuje sa nebom je Samanakala čakra u Bramarandri!
BOM!
Praznost gde se nebo sjedinjuje sa zemljom, od Sopstva do nesopstvenosti i do bezsopstvenog Sopstva izmedju
korena neba i korena zemlje!

agorOvo je praksa prenošenja moći na one koji su dovoljno sposobni da dobiju milost Agori Gurua NiruTara tantre i Sahadj sadane na dan kada je SvajambuNata, koji je na Tibetu poznat kao Padmasambava, odnosno Guru Rinpoče, bio iniciran od strane Ekadjati. Tokom toga on je bio pretvoren u HUM mantru i usisan u Prazninu Materice.
Da bi neko postao Avaduta mora da se probudi Čandali, vatrena žena, koja se spušta kroz lobanju na dole. U svakoj čakri se odvija seksualni odnos, tj različite se stvari dešavaju kad se tokom ovog procesa ima seksualni odnos sa različitim ženskim božanstvima. U Anahata čakri se ima seksualni odnos sa Plavom Tarom. Tokom toga povezuju se čakre i tajna je u rasporedu kojim se to radi i to je praktična instrukcija rituala gore opisanog u kojem se u stvari tokom seksa uz ostale čakre spajaju i čakre iznad Saharsare i ispod Muladare, što je u stvari ponavljanje kreacije Univerzuma.

I ako zanemarimo sve ovo gore nabacano i retko kome zanimljivo, kako se na kraju razvila situacija vezano za  izneto na početku vezano za crnu magiju? Mislim, to je negde i povod za tekst, zar ne?

Tantra ima dva cilja. Prvi je boga, zadovoljstvo i materijalni uspeh i to je negde i Mohinisemantički, preko prajezika od kojeg su nastali i sanskrit i srpski jezik, sa našom rečju Bog.  Boga se kao uživanje ne odnosi samo na senzualnost, ona se odnosi i na to, ali ona je u biti ostvarivanje harmonije u našem životu izmedju ličnih i emotivnih odnosa, porodice, mentalnog i fizičkog zdravlja i materijalne stabilnosti u skladu sa našim realnim potrebama i iz te harmonije proizašlog ostvarivanja ovozemaljske sreće. U tom smislu tantra je, pojednostavljeno rečeno, umeće da se uživo u životu i skup tehnika koje tome pomažu. Drugi cilj je duhovno oslobodjenje. To je odnos prema prvom cilju. Kroz materijalno mi se naučimo kako da se odnosimo prema materijalnom i da ne budemo vezani za njega. Prvi cilj  je kako da nešto postignemo da bi bili srećni, a drugi kako da podnesemo da smo to postigli smireno. Ne odbacujemo sreću, težimo ka njoj, ali se ni ne opterećujemo njome. Jednostavno je živimo spontano. To je Sahadja, kada se prosvetljenje živi u materijalnom svetu gde se ostane funkcionalan uprkos duhovnom iskustvu.  Monasi se odvajaju u manastire i divljinu, u isposnice, pošto ne znaju kako bi sa tim isksutvom živeli okruženi svetom koji boravi u svakodnevnom životu. Mi koristimo svet koji nas okružuje i svakodnevicu da bi stabilizovali to iskustvo i živeli ga intenzivno svih 24 časa.

okoviKada se dešava dejstvo crne magije, može se desiti da neko oseća kao da je počeo da ga bije maler. To znači da odjednom materijalno stanje može da se potpuno promeni, izgubi se posao, ili krene loše, pojave se neočekivane obaveze i slično.   Neko počne da se oseća kao da je iznenada sputan i vezan. Znači nečije zadovoljstvo, boga, postaje ugroženo samim tim što je i materijalna stabilnost postala ugrožena.

Ja plaćam račune, plaćam porez  i kupujem hranu kao i bilo ko drugi. To znači da se u životu bavim i stvarima od kojih mi dolazi novac za to. I u nekoj dugoročnoj kombinaciji koja je trebala da mi obezbedi legalne i dobre prihode, kako bih osigurao stabilnost za budućnost,  delovalo je kao da se ništa ne može promeniti i da mi je tu pozicija zacementirana. Šta više, to mi je bilo i obećano. Moj dugi rad i ulaganje u to jednostavno je od strane drugih ljudi koji su takodje deo  toga, bilo prepoznato i poštovano. Onda se odjednom desilo da sam potpuno iracionalno bio izvan te priče, kao i neki drugi ljudi i da se sve promenilo u smeru koji nigde ne vodi. Znači bio sam izigran. Dan pre toga znao sam da će se to desiti, imao sam jednostavno viziju toga, tako da sam bio veoma pripreman i smiren. Takodje, i u nekim drugim stvarima koje sam radio sa raznim drugim ljudima, a koje su manje bile vezane za finansije, a više za moje lične pasije, po onom Marfijevom zakonu Ako išta može poći naopako, poći će, odjednom su stvari počele čudno da se preokreću na moju štetu. Bilo je jasno da se nešto dešava. I ja nisam uradio baš ništa, samo sam bio izuzetno smiren i redovno nastavljao svoje svakodnevne prakse.

Kako rekoh niz asocijacija me je doveo do Plavog Bude. Plavi Buda je otvorio put do Plave Tare koja je odjednom samo bljesnula, kao nešto što postoji i tu je. Ali samo kao ideja, kao koncept i nešto u nekakvom koordinatnom sistemu neke druge dimenzije, bez da je delovalo da to ima neke veze sa tim što se dešava. Samo smo se negde prepoznali, sa jedne strane ona, a sa druge moje odsustvo strasti i emocija da se uzvrati koje je bio rezultat mira i jednostavno nepostojanja ideje o tome da sam uopšte ugrožen . Racio bi rekao da jesam, ali moje tibetansko ime koje mi je Lama Ngawang dao pri davanju utočišta je Pun mesec prosvetljenja, što je potpuno simbolično odgovaralo situaciji u kojoj se negde sve to dešavalo negde drugde, gde sam to registrovao, ali me uopšte nije uzbudjivalo.  No istovremeno postojala je šteta po mene koje sam bio svestan. Da sam bio besan ili imao neku drugu emociju, mogao sam da pribegnem raznim metodama, tantričkim ili nekim drugim, da ili kaznim te ljude ili pokušam da preokrenem stvari i obezbedim sebi neku korist umesto da potpuno budem izigran. Mogao sam da udarim po onome ko je bio iza napada.  Ali nisam, samo spontano nisam radio baš ništa i čekao sam ni sam ne znam koji momenat. Kada sam postao svestan da je Plava Tara tu, opet to ništa nije značilo. Andjeli ili božanstva mogu biti prisutni blizu vas, ali to ne znači da će išta preduzeti da vam pomognu. Šta više, Andjeo može sve vreme stajati pored vas, dok prolazite kroz neku životnu patnju ili opasnost, bez da išta uradi. Ta bića su jednostavno takva. Samim tim to u osnovi ništa nije moralo da znači.

Ali onda sam imao susret sa ženskom osobom koja je čula šta se desilo i želela da se vidimo. Pitam kako si znala šta se desilo, nasmeje se i kaže „imam treće oko“, što je izjava koju od osobe tog profila i nedostatka interesovanja za ezoterično i alternativu nikad ne bi moglo da se  očekuje. Glas joj je bio drugačiji, maksiofacijalna ekspresija i držanje tela. Objasnila je da sa tim ljudima i ona ima problem i da će se ona postarati za njih i da će ih  izbaciti iz tih poslova. Na kraju mi je dugoročno ponudila još bolju kombinaciju. Ja sam znao ranije da je ta osoba u poslu veoma nemilosrdna, ali je ovde pokazala veliki stepen saosećajnosti i rekla da im neće sve preseći, što je bilo čudno za nju. U čemu je tu stvar?

Onostrana bića se mogu fizčki pojaviti medju nama, ali to se ne dešava baš toliko često. Mnogo jednostavnije je da deluju kroz nekoga. Osoba posle ne mora ni da zna da je nešto izgovorila, ili uradila, iako dok to radi deluje potpuno prirodno i normalno. Meni se to u životu više puta desilo da vidim, veoma neočekivano i često uz identifikaciju tog bića koje je nekog zaposelo i koje bi se i predstavilo. U ovom slučaju Plava Tara (Ekadjati), je delovala kroz tu osobu. Ekadjati je zaštita, ali ona iako je zastrašujuće božanstvo ne deluje iz besa, već je transformacija besa u  milosrdje. Otud i ta izjava da ih neće skroz upropastiti. Jednostavno u jednom momentu postao sam svesatan da sedim sa Plavom Tarom koja je tu da me zaštiti i istovremeno mi je to bilo toku obično i normalno da nisam imao nikakvu reakciju. Samo sam rekao dobro. I u narednim danima sve je počelo da se popravlja u raznim sferama mog života.

Stvar je u tome da su preci prva linija odbrane, a u tantri je i Guru najveća zaštita do nekog momenta kada više Guru Paduka mantra ne deluje, odnosno i onostrana bića koja su izvor zaštite i moći koje tantrici imaju. Što je paradoks pošto su Guru i ta bića jedno.  Odnosno nijedno. Zato je izuzetno bitna odanost Guruu.  Meni je bilo zabavno da sam od kako sam pustio kosu, samo je vezujem, shvatio da fizički ličim na našeg Gurua, koji je bio prvi belac koji je na zapad doneo tantru iz Indije, kao ispunjenje proročanstva iz MeruTantre.  Guru na ovoj slici je imao 71 godinu, ali na njegovim mladjim slikama smo veoma slični, ili ja to samo tripujem. Ni to ne isključujem kao mogućnost.

Dadaji

Dadadji i LalitaDevi

Rekao sam da su Guru i ta bića jedno, pošto se realizovani Guru poistoveti sa kosmičkom matericom i u jednom momentu on u stvari poradja Bogove, to je moć mantre, koji ne postoje dok ih Kosmička materica ne porodi. Zato se kaže da Guru može da zaštiti od Šivinog besa, ali da Šiva ne može od Guruovog. U raznim sistemima je bitno da neko bude iniciran da bi mogao da radi sa bićima koja pomažu i štite u tom sistemu. Ako je neko iniciran u centralno-američki kult koji radi sa duhovima okrutnih ubica i kriminalaca, a takvi kultovi postoje, onda ti duhovi očekuju od njih da i oni budu takvi. Ako neko nije nasilan ti duhovi mu neće pomoći. Ako je u sistemu gde se radi sa bićima koja su smirena, onda i taj neko morqa biti u takvom stanju svesti. Kad se izbalansiramo sa prirodom takvog bića onda možemo sa njima da imamo komunikaciju i pomoć od njih. Ako ne jednostavno smo „izgubljeni u prevodu“. I u tom smislu zakon privlačnosti, koji sam već pominjao, ne deluje zato što to nije privlačenje. To je izjednačavanje i onda ne privlačimo, već manifestujemo, tako da bi bolje bilo da se to definiša kao Zakon Manifestovanja.

Jedini problem sa takvim bićima je što su oni koji su negde inicirani pod zaštitom, ali i oni moraju da slede pravila inače ona mogu da im naprave problem. Ako neko ne zna kako da se postavi, takva bića mogu da ga tretiraju kao svoju igračku.  Jedna od najglupljih stvari koje neko može da uradi jeste tetoviranje simbola koji se povezuju sa nekim božanstvima ili duhovima, ako nije već u grupi koja je posvećena radu sa njima, ili na neki drugi način individualno ima uspešan poseban odnos sa njima . Tako se pravi trajna veza, ugovor takoreći, sa njima i oni mogu da tu osobu počnu da tretiraju kao svoje vlasništvo sa kojim se igraju. Ljudi jako greše kada misle da imaju privilegovan položaj kod božanstava. Mi njih gledamo kao božanstva, a životinje kao životinje, ali oni životinje bolje gledaju od nas, a nas kao životinje. Isto važi i za tetoviranje svetaca. Neko možda misli da je frajer što je istetovirao pola ikonostasa po sebi, ali to i nije baš najbolja ideja. Sveci umeju isto da budu neugodni ako se sa njima ne zna raditi, mada za razliku od božanstava i bića iz drugih sistema oni su bar voljni da pomognu i onima koji nisu u njihovoj veri, čak i ako nisu ni hrišćani.

Što se tiče predaka, stvar je u tome da oni nama pomažu, ali i mi ih dižemo i ispravljamo njihove padove iz života. Tantričke ceremonije tarpana, koje su u Indiji deo šrada ceremonije, imaju za cilj da pomognu precima da se podignu, a ne da se vraćaju i da nam prave probleme. Isto kao što i roditelji nekad žele da deca žive njihove ambicije i želje, tako i preci nekad pokušavaju da mi živimo njihove živote. Vastu, dakle uredjenje životnog prostora, tu može odlično da pomogne i pretpostavlajm da već pominjani Margito Jušić zna kako da pomogne, kao što sam i potpuno siguran da u Srbiji Dalibor Purhmajer  zna kako se vastuom sprečava takav problem sa precima.

Toliko u ovom delu i hvala Tari na Ljubavi!

Plava Tara

 

 

O tome da li je mudro raditi sa tarotom pod dejstvom supstanci za menjanje stanja svesti?


b8bfc45aa494637ce3c985a58dad80f3

Sledeći tekst je prvi deo poglavlja knjige o magijskoj zaštiti za tarot čitače. Knjiga je pred završetkom, bar što se tiče pisanja, a ovo  poglavlje je posvećeno opasnosti od kombinovanja tarota i sredstava za menjanje svesti.

Jedan od onih špilova koji su našli mene a ne ja njih, veoma brzo postajući jedan od mojih omiljenih špilova, bio je takozvani Ciganski tarot Valtera Vegmilera. Valtera Vegmiler je prvobitno 1973. snimio jedno od remek dela kraut roka, dvostruki album pod imenom Tarot, na kojem se nalaze 22 pesma inspirisane velikim Arkanama Tarota. On nije primarno bio muzičar, već švajcarski ekscentrik, mistik i multitalentovani umetnik koji se krajem šezdesetih i početkom osamdesetih družio sa H.R. Gigerom i Sergiusom Golovinom. Ovaj potonji, takođe mistik, umetnik i odličan poznavalac alpskog folklora i legendi, koji je pisao o ezoteriji, interesantan je i zbog toga što je njegova knjiiga o vešticama, bilju i magijskim gljivama fotokopirana i prešvercovana u istočnu Nemačku gde je postala kultni naslov među tamošnjom hipi andergraund kulturom. Te iste 1973. kada je izašla ta knjiga u Švajcarskoj, on i Klaus Šulc su izdali meni drag i uvek rado slušajući psihodelični i veoma eksperimentalni album pod naslovom Lord Krishna Von Goloka. Klaus Šulc je učestvovao i na snimanju pomenutog Vegmilerovog albuma inspirisanog Tarotom, na kojem su uz njega i Valter Vegmilera, čiji glas slušaoce i vodi kroz Tarot karte, učešće uzela i neka druga poznata imena kraut roka poput Manuela Gotšinga i Hartmuta Enkea iz znamenitog progresivnog/ambijent rok projekta Ash Ra Tempel, te Džeri Berkersa iz progresivnog/simfonik rok benda Wallenstein. Ovaj album danas smatraju jednim od bisera psihodelične kontrakulture druge polovine dvadesetog veka, a da to mišljenje bude još utemeljenije doprinosi i činjenica da ga je Vegmiller snimio na nagovor svojevrsnog gurua psihodelične kulture šezdesetih i sedamdesetih,  Timoti Lirija koji se u to vreme u Švajcarskoj krio od američkih vlasti koje su ga tražile radi hapšenja.

front2

Vegmiler je kasnije napravio i izdao svoj vlastiti Tarot špil, pod nazivom Ciganski tarot ( Zigeuner Tarot), možda jedan od najpsihodeličnijh Tarot špilova ikada. Taj špil je 1996. godine reprintovao US Games, verovatno najpoznatiji izdavač tarot karata, a iste te godine Vegmiler je za Swatch dizajnirao Oracolo model sata, no to je neka druga priča koja sa ovom našom i nema puno veze.

Vegmiler je i sam bio Rom, verovatno je zato i svoj tarot tako nazvao, ali u biti to je veoma koloritno bogat i ekspresivan tarot koji je  verovatno i nastao na LSD-u. Da li je i namenjen da se koristi na LSD-u, te na šta bi to ličilo, stvarno ne znam. Uz ovaj tarot je, kao uputstvo za korištenje, išla knjiga The World of the Tarot: The Gypsy Method of Reading the Tarot koju je napisao Sergius Golovina. Tu knjigu nikad nisam nabavio, niti imao priliku da je do sada držim u rukama tako da ni ne znam šta u njoj piše i da li uopšte i na koji način obradjuje vezu ovih karata sa LSD-em. Isto kao što ne znam ni prirodu i kontekst jednog drugog psihodeličnog tarot špila objavljenog u 1967. u magazinu za psihodeličnu estetiku Oz. Očigledno da oba primera ukazuju na to da je hipi kultura bila receptivna za tarot i bilo je povezivanja istoga sa psihodeličnim drogama.

Ono što ja ovim hoću da kažem jeste to da ma koliko to delovalo primamljivo, po mom mišljenju to je veoma glupo i može biti veoma opasno.

liri

Timoti Liri

Pri tome nemam loše mišljenje o psihodelicima i sredstvima za menjanje svesti. Naprotiv, recimo ja sam predložio Esotheriji da objavi Psihodelično iskustvo Timoti Lirija, ali istovremeno mislim da sem hrabrosti potrebne za upuštanje u priču sa psihodelicima ljudi moraju da imaju i pameti. Azija i razni drugi delovi sveta imaju svoju tradiciju upotrebe biljaka i drugih sredstava za menjanje stanja svesti, što znači da poseduju i svoje sisteme kako se oni koriste. Zapad je to zaboravio. Sredjovekovne evropske veštice su se okupljale na Sabatima. Sabat, kao izraz, prvi put se u literaturi sreće u 15. veku u delu »Bič, Jeretik Opsenara« (Flagelum Haereticorum Fascinariorum, 1458), autora Nikolasa Žakerijusa. Mada bi neko pomislio da je poreklo reči sabat jevrejsko, smatra se da ono, u stvari, dolazi od imena Boga Sabazijusa i da ima veze sa grčkim bogom Dionisom i njegovim drevnim bahanalijama.
Verovalo se da se na sabat stizalo leteći, pomoću masti koje se nanesu na telo.
Masti za letenje su opasna stvar. Većina biljaka koja ulaze u recepte ovakvih masti su sem što su otrovne takodje pod domenom planete Saturn i povezuju se sa podzemnim područjima, sa čijim duhovima veštice tradicionalno i rade. Otrovni put je i put isceljenja, jer ono što uzima život može i da ga spase. Samo taj put nije bio za neobučene i neinicirane, potrebno je imati iskusno vodjstvo i znati šta raditi ako stvari krenu kako ne treba, koji je antidot i slično. U suprotnom mogući su i kobni efekti, ne jedna poznata veštica je tragično završila eksperimentišući sa ovakvim supstancama.

sabat

Veštičiji sabat, 1910.

Kanabis, takodje, primenjivan je ne samo medju vešticama i u folklornoj magiji, već i medju grimoarskim praktičarima magije. Tako magijski spis Knjiga Raciela donosi uputstvo za gledanje u magijsko ogledalo kako bi se preko njega komuniciralo sa duhovima u kojem Andjeo otkriva da se pre gledanja u ogledalo neko namaže, slično mazanju veštičijim mastima, tečnošću iz kanabisa i pelina. Mnogo pre ovog rukopisa postojala je praksa u Vizantijskoj magiji da se ispred magijskog ogledala udišu mirisi koji bi izazivali promenu u svesti, u osnovnoj kombinaciji tamjana i kanabisa. Knjiga Raciela sugeriše da je to, da bi pričao sa djavolima i preminulim osobama, koristio još Adam nakon izgona iz Raja.
Naravno, podrazumevalo se da bi ova smesa davala sposobnost vidjenja i razgovora sa duhovima samo ako je ogledalo bilo napravljeno u skladu sa magijskom tradicijom propisanom u grimoarima.
Znatno kasnije, u 18. Veku u Francuskoj pojavio se Red izabranih sveštenika (Elus Cohen), iz masonerije proizašla francuska teurgijska organizacija nastala u 18. veku, a koja se bavila vraćanjem u prvobitno rajsko stanje i borbom protiv sila mraka.
Najpre, od posvećenika se očekivalo da posti. Pošto su magijske operacije obavljane na praznike i svete dane, sedam dana pre toga dozvoljen bi mu bio jedan manji vegeterijanski obrok dnevno, a na dan izvodjenja operacije ništa.
Potom, korišteno je nespavanje kako bi neko upao u posebno stanje svesti tokom rituala.
Kao treći element preduslova za promenu percepcije, služle su halucinogene supstance, izmedju ostaloga i beli i crni mak, kao i gljive, od čega su se pravili mirisi.
Od ove kombinacije mirisa sa veoma dugim rituala, koji su trajali noću po tri sata, ponavljajućih molitava i disanja što bi sve izmorilo onoga ko to izvodi, senzorne deprivacijr gde su tokom dugih perioda u ritualu vezivanr oči, kao i vodjenja računa o magijskim danima, satima i položaju meseca, očekivao se ulazak u stanje izmenjene percepcije.
Mi ne znamo da li je masonerija uključivala upotrebu napitaka za menjanje percepcije i stanja svesti. Postoje spekulacije o tome, ali to još uvek nije dokazano. Mnogo je izvesnije da je u originalnom Kaljostrovom obredu, tj u egipatskom masonskom obredu, korišten halucinogenu napitak u nekim od stepenova. Takodje, neke sufi tradicije na istoku koriste biljku divlja rutvica kao miris za svoje rituale. Upotreba ove biljke je veoma drevna, verovalo se da oko nje bdiju sedam andjela. Persjanci su je povezivali sa Spenta Armaitijem, zoroastrijanskim Arhandjelom Zemlje i jednim od šest ameša spenta, odnosno dobrostivih besmrtnika, iliti arhandjeoskih hipostaza Božanskog. Tih šest ameša spenta su povezani, čak čine njihovu okosnicu, sa nekim od viših stepena Škotskog obreda masonerije.

Zapad je, kako je već rečeno, polako zaboravljao svoje tradicije upotrebe psihodelika. Alister Kroli je možda najkrivlji za povratak psihodelika u modu. Mnogo godina kasnije, američki psiholog Timoti Liri je 1972. godine uzeo Krolijev Tot tarot i otvorio karte sa pitanjem „Ko sam ja i koja je moja sudbina“. Dobio je kartu za koju je Krouli govorio da predstavlja njega i to je, po njemu, potvrdilo njegova nadanja da je on reinkarnacija Alistera Krolija. Godinu dana ranije on je sa saradnikom putovao Saharskom pustinjom, eksperimentišući sa LSD-jem. Liri je po svemu sudeći to uzimanje LSD-a radio na neki svoj ritualni način, a rezultat je, sve skupa sa egipatskim božanstvima na nebu i usred kovitlajućeg vrtloga vazduha i peska pojavljivanja čoveka u odori sa kapuljačom i sa rukopisom koji je on  povezao sa Džonom Dijem, srednjovekovnim magom i mistikom koji je primio takozvani enohijanski magijski sistem,   bio takav da je pomislio da je tu bilo mnogo više od niza halucinacija iz njihove podsvesti. Tek je godinu dana kasnije slučajno saznao da je decenijama pre toga na istom tom mestu u Sahari takodje putovao Kroli sa svojim saradnikom i ljubavnikom Viktorom Nojburgom i izvodio svoje enohijanske prizive koji su rezultovali jakim iskustvima koja delom čine sadržaj njegove knjige Vizija i glas što ga je dodatno ubedilo u to da je on Krolijeva reinkarnacija.

Nojburg

Stranica sa fotografijama iz knjige Magijska dilema Viktora Nojburga

Ole i Hana Nidal, bračni par tibetanskih lama  koji su putovali po svetu i širili budizam su u mladosti poznavali Timoti Lirija i sa njim eksperimentisali sa LSD-jem. Kasnije, na svom hipi medenom mesecu gde su putovali po Indiji, Pakistanu i Tibetu  i švercovali hašiš i vredne religijske predmete, sreli su se sa budističkim učenjem tako što su meditirajući na planinskom vrhu Tibeta, pod snažnim dejstvom LSD-a, osetili jako razumevanje koncepta samilosti i potrebe da se ona proširi na sva bića.  Nastavak meditiranja na Budu pod dejstvom LSD-a je vodio do susreta sa Karmapom,  poglavarom Karma Kadju škole tibetanskog budizma. Ole i Hana su i zvanično postali njegovi učenici 1968. kao prvi zapadnjaci, koliko ja znam, primljeni u Karma Kadju. To je pratio ritual pročišćavanja njihovih negativnih mentalnih stanja prouzrokovanih korištenjem LSD-a, nakon čega su potpuno prestali da upotrebljavaju bilo kakve narkotike.

karma kagyu

Dobar deo i ostalih zapadnjaka koji su postali budistički učitelji dele istu priču vezanu za droge, koje su im bile poput Belog zeca koji je utrčao u rupu i kao Alisu odveo ih u zemlju čuda. I svi oni su naknadno odbacili droge. Ja sam više pričao sa Hanom Nidal nego sa Oleom. Njih su uglavnom pitali o budizmu i Tibetu, mene je interesovala njihovo nekadašnje poznanstvo sa Lirijem. Njihovo iskustvo sa LSD-u, kad se uporedi sa onim što su kasnije doživelu na Tibetu, po njenim rečima bilo je površno, a Liri je bio lišen saosećanja. Oni su do kraja ostali u kontaktu sa nekim članovima njegove porodice tako da u imali informacije o njemu iz prve ruke. Liri je bio uhapšen 1970. zbog posedovanja dva praktično opuška ostala od džointa i osudjen na 10 godina robije, koju je lakše podnosio jer je na testovima koje su mu dali, a koje je sam bio napravio dok je radio na Harvardu, dao odgovore koji su ga poslali da radi u bašti, ali je i uprkos tome ipak pobegao iz zatvora. Uspeo je da izadje iz zemlje i krio se u inostranstvu, dok ga nisu ponovo uhapsili u Avganistanu odakle su ga vratili u Ameriku gde ga je čekala zatvorska kazna od 95 godina.  Lično predsednik Nikson ga je bio proglasio za najopasnijeg čoveka u Americi.

Nakon napravljenog dogovora sa FBI Liri je pušten iz zatvora i od tada je pisao o kolonizaciji svemira i informatičkim temama, a popularizaciju psihodelika je izbegavao. Naravno, puštao je glasine da privatno troši velike količine raznih droga svaki dan, ali je Hanin komentar na to bio da je na osnovu onoga što oni znaju svaki dan pio jako puno viskija, a LSD-a i ostalih psihodelika baš i nije bilo.  No, obratimo pažnju na jednog drugog Lirijevog saradnika iz mladjih dana, Ričarda Alperta, koji je sa Lirijem na Harvardu radio na istraživanjima terapeutskih efekata LSD-a. Obojica su 1963. zvanično oterani sa Harvarda, Liri iz proceduralnih razloga nepridržavanja obaveze održavanja nastave, a Alpert zbog davanja psilocibina studentu, da bi sledeće godine zajedno napisali jedno od ključnih dela kontrakulture šezdesetih, knjigu Psihodelično iskustvo. Par godina nakon toga  Alpert se otiskuje u Indiju gde sreće indijskog Gurua Nim Karoli Babu, koji ga uzima za svog učenika i daje mu ime Ram Das (Božiji sluga). Po povratku u Ameriku Ram Das otvara joga ašram i piše knjigu Be Here Now, istovremeno i njegovu autobiografiju, ali i praktični vodić za duhovnost, koja je onima koji nisu po rodjenju Indusi objašnjavala kako da postaju jogiji. Ta knjiga je izuzetno uticala na hipi pokret i čak su je nazivali biblijom kontrakulture.

Ram Das

Ram Das

Ram Das je Guru koji je i danas živ. Iako ga iz Indije kritikuju izmedju ostalog i zbog davanja mantri, jedan je od onih Gurua koje ja ne kritikujem, koji su mi zanimljivi i koje cenim. Nije se ustezao da kaže i da nekad u nečemu nije uspeo i imao rezultate, ali ono što je za nas interesanto jeste to da je Nim Karoli Baba od njega tražio da proba LSD. Ta priča je malo kontroverzna i sam Ram Das je davao kontradiktorne verzije te priče, sam se očigledno dvoumeći šta se tu tačno dogodilo, ali to pravljenje magle i jeste prepoznatljiv indijski stil i deo njihovog ne samo neodoljivog šarma, već i načina na koji vide svet i žive. Lekcija koju mu je o LSD-u i „drevnoj jogijskom medicini koju danas jako malo njih radi“, tj o upotrebi halucinogenih sredstava, meni je bila veoma indikativna i veoma kompatibilna sa pristupima tome u drugim krajevima sveta. Sam Alpert je uzeo LSD bar 337 puta pre nego je počeo da se bavi jogom posle čega je napustio, bar po onome što znamo, dalje eksperimentisanje sa psihodelicima.

To je sličan obrazac, kako smo već rekli, sa mnogim drugim današnjim duhovnim učiteljima koji su svoju potragu počeli eksperimentisanjem sa drogama u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka. Manje više svi oni imaju isti stav o drogama, da su one u njihovo vreme bile jedan od retkih načina da pokušaju da budu drugačiji i da budu bolji. Malo je poznato da je još dok je radio na Harvardu Timoti Liri poznavao Meri Majer, ljubavnicu američkog predsednika Džona Kenedija. Ona mu je 1962. Tražila LSD koji je Kenedi želeo da proba kako bi proširio političku viziju. Što je i uradio.

Ali po svim tim učiteljima, ono što je nekog šezdesetih činilo avangardim, danas je besmisleno i glupo i samo je polako odlagano samoubistvo. Svet se promenio, a mitovi, simboli i tehnologije imaju ograničen rok trajanja. Kada su belci stigli u Ameriku duvan je bio sveta biljka i ljudi su od njega halucinirali. Duvan je bio medicina koja je nudjena kao ponuda osnostranom i korištenim za lečenje i kad se pravilno koristi u ritualne svrhe on niti izaziva zavisnost niti ima štetne posledice po zdravlje. Slično važi i za ostale halucogene supstance, u tradicionalnom okruženju ih uzimaju bez razvijanja ovisnosti i posledica po zdravlje i sa tačno odredjenim ciljevima koje žele da postignu. Samo za razliku od njih, na duvan je kada su belci počeli da ga zloupotrebljavaju samo za uživanje, bačena kletva i danas on na zapadu nije sveta biljka, nego je biljka koja izaziva bolesti i smrt.

carlos castaneda

Karlos Kastaneda

Sa druge strane postavlja se i pitanje da li i kako takve supstance uopšte i deluju izvan plemenskog okruženja i svog prirodnog habitata? Osamdesete su u staroj Jugoslaviji bile godine obeležene Krolijem i Kastanedom i svaki drugi narkofil i narkoman se tada pravdao njihovim knjigama i navodnom duhovnošću. Kastaneda je bio prevara i pisao je samo kvalitetnu fantastiku, ali njegove prve dve knjige koje su govorile o drogama, zato što je to bilo moderno u to vreme, inspirisale su ne samo moju generaciju, nego i nekoliko  generacija pre nje, kao i nekoliko posle, da eksperimentišu sa tatulom (lat. Datura stramonium), veoma otrovnom biljkom  koju je on promovisao u svojim knjigama. Više ljudi koje znam su trajno oštetili psihu tatulom, moje iskustvo sa njom je bilo divlje i nekontrolisano i skoro svi okultisti sa zapada sa kojima sam pričao, a koji su je probali u ritualnom kontekstu, rekli su mi da je to droga koju ne bi nikad uzeli ponovo. Terens MekKena, verovatno najpoznatijim svetski psihonaut posle Lirija,  je eksperimentisao sa skoro svime što mu je došlo pod ruku, a za tatulu je bio rekao da mu je skoro došla glave i da je jedva preživeo.

Tatula je zajedno sa kanabisom deo indijske tantre, naročito se to odnosi na tantru iz siv1jugoistočne indijske države Asam, kao  i ezoterične tibetanske tantre (MahaKala tantra i VadjraMahaBairava tantra). Kao ponude Šivi prinosi se razno bilje, medju kojim i kanabis i plodovi tatule koja je naročito povezana sa njime. U ajurvedi se koristi za razne lekove, a mitološki tekst Vamana Purana donosi priču da je tatuta nastala iz Šivinih grudi.  Šiva je Višdari, odnosno onaj koji je ispio otrov, tako da se njemu tatula prinosi kako bi on neutralisao otrov.  Takodje, veruje se da je tatulino seme trinetra, tj Šivino treće oko.

Nekad je u tantri kanabis korišten sam, kao u Tarinoj tantri gde se veruje da vino bez kanabisa nije dovoljno da prouzrokuje ekstazu, a nekad u kombinaciji sa tatulom i jednom vrstom otrovnog oraha, odnosno za ritualni tantrički seks u kombinaciji sa kamforom i betelom gde te biljke imaju karakter afrodizijaka. U Indiji postoji 51 sveto mesto za tantrike, to su takozvana šakta pit mesta i veruje se da su to lokacije na zemlji na koje su pali raskomadani delovi tela Boginje. Svako od tih mesta je povezano sa nekom psihodeličnom biljkom ili susptancom, kanabis i tatula tako takodje imaju svoje povezanosti sa nekim od tih mesta. Ali njihova upotreba, a to je ona joginska medicina o kojoj je pričao  Nim Karoli Baba, ima smisla samo u ritualnom kontekstu i vezano za te lokacije. Vratićemo se još na to.

U Evropi ritualna upotreba tatule je praktično zaboravljena sem u nekim retkim preživelim veštičijim porodicama i klanovima. U Americi upotreba tatule je deo rituala američkih indijanaca koja varira od plemena do plemena, ali generalno nije uzimana pre puberteta i bila je deo rituala prelaza pri obeležavanja prelaska od stanja dečaka u stanje muškarca. U nekim plemenima su je uzimale i žene. Ta ceremonija bila je povezana sa ostvarivanjem kontakta sa ratnikovim duhom čuvarem, odnosno pomačagem spavanja, čime su se sticale natprirodne moći, ili neke obične ovozemaljske veštine kao što su veština jahanja, gadjanja lukom i strelom i slično. Takodje, koristili su tatulu i za kontakt sa mrtvima ili da bi videli vlastitu budućnost, ta izlečenje i mnoge druge stvari.

Postoji veza izmedju tatule i magičnog kamenja koje su koristili indijanci. Ovo kamenje je korišteno za isceljivanje, zaustavljanje požara, izazivanje kiše, nalaženje izgubljenih predmeta, izazivanje nevidljivosti u bitci i za mnoge druge stvari. U nekim plemenima indijanski vrač bi ovakvo kamenje dobijao nakon prvog uzimanja tatule, tako što bi se nakon abstinencije od seksa šest meseci i nakon posta od mesec dana tokom kojeg nije postojala samo zabrana jedenja mesa, nego i soljenje i nakon plesa za budjenje, ovo kamenje samo pojavilo tako što bi levitiralo iznad zemlje i na njemu je bilo samo da ga pokupi.

kojot tatula

Skelet kojota i tatula

Tradicionalno tatulu ljudima daje Kojot, mitsko životinjsko biže veoma važno u mitologiji američkih indijanaca, a sa njim su veza bili i ritual povezivanja sa njim pomoću tatule  pripremali iskustni vračevi starci, koji su imali funkciju ne samo da ritualno uzberu i naprave napitak od tatule, već da i nakon rituala propitaju učesmke kako bi testirali viziju koju su imali.  I oni su morali da se pripremaju, post i apstinencija od seksa bar tri dana pre rituala, kako ne bi uvredili duha tatule, od čega nije zavisila samo efikasnost rituala, već i to da li će učesnici uopšte preživeti.

Svrha rituala je bila da se učesnicima otvori „drugi svet“. Tatula, odnosno njen duh, tako je bila inicijator koji je otvarao vrata i povezivao sa svetom duhova nakon čega je neko tu komunikaciju mogao da ostvaruje nekad  i bez potrebe da ponovo uzima tatulu. Cilj je bio da neko dodje u kontakt sa svojim pomagačem iz sna, životinjskim duhom koji bi mu dao doživotnu zaštitu i vodjstvo, neretko i dodatne veštine kao što su veština isceljivanja, poboljšana hrabrost ili veština u lovu. Nekad, duh bi tragaču dao predmet, talisman, koji bi sa njim ostao i nakon vizije. U slučaju da se pomagač ne pojavi ritual se ponavljao posle nekog vremena.

Tatula je korištena za kontakte i sa drugim duhovima sem sa ličnim pomagačem. Tada se tačno znalo gde se taj ritual izvodio, zato što su oni tačno znači gde ti duhovi žive i samim tim gde ih prizivati. Odredjene pećine, drveće i stene su bila mesta gde se išlo da se kontaktiraju sasvim odredjeni duhovi koji su im davali informacije, veštine ili usluge koje su im bile potrebne.   Većina plemenskih zajednica u svetu ima sasvim drugačiji moral i etiku od naših i kod njih je crna magija veoma česta i uobičajena pojava. Duh tatule se tako koristi, pri čemu on nema problem da saradjuje u tome, da se otkrije nečije pravo iili slabosti, kako bi se ta osoba magijski napala, razbolela ili čak ubila, kao i da se izazovu prirodne katastrofe.

Jedna od stvari koje rade neke moderne čarobnice i čarobnjaci jeste da, inspirisane ritualnom upotrebom tatule u proricanju koja se pominje vezano kako za Inke, tako i za Delfijsko proročište gde se veruje da su pre proricanja konzumirali seme tatule, pre otvaranja tarot karata zapale miris načinjen od suvog lišća i cvetova tatule. Takodje, neki drugi u vrežicu u kojoj čuvaju tarot karte zašiju i suvo lišće tatule.

(nastavak u knjizi kada izadje)

mag

Magični tarot, autor  Joel Ormsby, objavljeno u skladu sa pravom na nekomecijalno publikovanje u skladu sa Creative Commons licencom

Tu ćemo da stanemo, dalji deo teksta govori o amazonskoj ajavski, kao i o tome kakve se opasnosti mogu desiti nekome ko uzima tatulu i slične stvari, te zašto uopšte bi iko i radio to povezano sa tarotom, kada će biti toliko naradjen da neće ni znati šta radi. Malo se priča i o tome šta se dešava sa ljudima koji uzimaju takve supstance u auri, kako im se nakače paraziti i razni duhovi, te malo o nekim zavisnostima kao opsednutostima i kako se zavisnost u stvari leči egzorcizmom. Tako da je zaključak teksta da tatulu ne bi trebalo da  uzimate nikada, kao što se ne preporučuje ni uzimanje bilo čega drugoga od sličnih stvari, a samim je zaključak da ni tarot ne bi trebalo mešati sa sredstvima za menjanje stanja sesti. Zašto? Zato što nije potrebno, a i pametnije je.

 

 

 

Tantra, orgazam i ženska sloboda (prvi deo)


radost

Džesa O’Brajen (Jessa O’Brien), gola blogerka iz Australije; slika je objavljena sa njenim ljubaznim  dopuštenjem

Jedan od načina potčinjavanja žena u patrijarhatu bio je i oduzimanje prava na seksualnost ženama i njihovo onemogućavanja da dožive orgazam. Patrijarhalni sistemi generalno imaju negativan odnos prema seksualnosti smatrajući je grešnom i nečistom, ali u društvima koja su prethodila patrijarhatu seksualnost se smatrali svetom i davali joj zaštitni karakter.
Razmotrimo ova dva pristupa na primeru gotskih katedrala u hrišćanstvu i primeru tantričkih hramova u Indiji.

gargojla

Notr Dam

Ceo svet je nedavno bio svedok velikog požara u kojem je izgoreo deo Notr Dam katedrale u Parizu. Ona je, kao i druge srednjovekovne katedrale gotičkog stila, imale na svojoj fasadi čudna biča, takozvane rigalice po kojima je i bila poznata. Najpopularnije štivo srednjeg vijeka, uz Bibliju, bio je bestijarij ili srednjovekovni praktikum fantastične biologije sa popisom biljaka, životinja, demona, zmajeva i drugih mitoloških bića, kojima je, po narodnom verovanju, Bog dao mistična svojstva. Mistika i simbolika tih bića postaje tako deo likovne opreme katedrala, kojima su naročito bogato ukrašavane gotske katedrale u Francuskoj. Sva ta neobična bića i čudovišta, zapravo zajedno čuvaju i brane od zlih sila Božju kuću na zemlji. Na katedrale su kao kamene figure stavljani lavovi, grifoni (četvoronožna krilata čudovišta veličine vuka, sa nogama i kandžama lava i glavom orla, iz čijih očiju seva vatra), te rigalice, u našim krajevima poznate još i kao vodorige (fr. gargouille – grlo), monstruozni zoomorfni oblici nalik na zmajeve koji rigaju vodu, tj služe za odvod voda, koje nastaju od padavina, iz usta i čuvaju crkvu od zlih demonskih sila. U keltskoj i germanskoj mitologiji rigalice se spominju kao bića koja se kreću po noći, a danu se skamenjuju. Po legendi Sveti Romanus, koji je kasnije postao Biskup Roua, je pobedio zmaja i spalio ga, ali vrat i glava nisu mogli da izgore zato što su već u sebi imali vatru. Zato su glavu sa vratom postavili na katedralu kako bi terala zle sile od svete gradjevine i vernika.

Jasno je da se verovalo da će bića vatre, koje su hrišćani pokorili, morati da brani crkve od samih sebe, dakle vatre, služeći kao kanal za vodu. Zanimljivo je da su sa zagrebačke katedrale 1644. skinute ovakve gotske zaštitne dekoracije, uključujući i rigalicu, kada je ona preuredjena u starom romaničkom stilu, da bi 1645. nakon požara u kojem je izgorela rigalice bile vraćene. Čudna podudarnost je činjenica da je samo nekoliko dana nakon što su sa njene fasade, prvi put u njenoj istoriji, radi restaurcije skinute rigalice, Katedrala Notr Dam takodje izgorela.

Hrišćanstvo se dakle branilo od zlih sila takodje silom. Kulture koje prethode partijarhalnim su se branile plodnošću, što hrišćanstvo nije moglo budući da su plodnost i seksualnost proglasili za nešto loše i prljavo. Kao primer odbrane plodnošću mogu se navesti drevne grčke žene koje su, kada bi trebalo da „oteraju zlo“ ili da recimo smire oluju na moru, zadizale haljine i pokazivale svoje genitalije, što je verovanje i običaj koji se dugo bio zadržao i u Kataloniji. Plodnost je u tim kulturama bila sveta, a golo telo nije bilo tabuirano. Slično tome, u indijskoj tantri plodnost ima zaštitni karakter. Tantrički Hadjuraho hram, koji smatraju za jedno od sedam indijskih čuda, verovatno privlači najviše pažnje na zapadu zato što se u njemu nalaze skulpture na kojima su parovi koji imaju seks i te skulpture danas se najčešće mogu videti kao ilustracija poznatog indijskog spisa Kama Sutra.Ali Hadjuraho hram uopšte nije posvećen seksualnom uživanju i samo 10% skulptura u Hramu imaju erotsku prirodu. Postoji nekoliko verzija objašnjenja zašto se te erotske skulpture tu nalaze. Po jednoj predivna Hemavati se kupala na mesečini i lično mesec ju je napastvovao, nakon čega je ona pobegla i sama u šumi odgajala sina Čandravarmana, rodjenog iz te veze. Po napisu iz samog hrama on je kao sin Indua (meseca) postao kralj, započeo vladavinu legendarne Čandela dinastije i izgradio Hadjuraho hram sa skuplturama koje prikazuju ljudsku strast i njenu uzaludnost.
Po drugima svrha ovih skulptura bila je da ponovo izazove strast u umovima Indusa koje je asketizam budizma u to vreme umrtvljavao. Po trećima, budući da su takve skulpture samo na spoljnom zidu hrama, njihova svrha je bila da neko ostavi napolju zadovoljstva sveta kako bi postigao Oslobodjenje.
Neki drugi, pak, bili su mišljenja da su skulpture zapravo bile vrsta edukacije i označavale različite aspekte tantričkog kulta, ali pravo tantričko objašnjenje, o čemu je već pisano na ovom blogu, jeste to da je tantra kult plodnosti, a rituali plodnosti su uključivali praktikovanje rituala sa seksualnim odnosom, ili nekad bar njegovo simbolično predstavljanje. Plodnost nije podrazumevala samo razmnožavanje kao primarni cilj, već i odbijanje zla, smrti i loše sreće, kao i promociju života, uspeha i sreće.

maituna
U hramovskoj umetnosti erotske figure su korištene da prizovu ne samo dobru sreću, već i zaštitu hrama i onih koji se nadju u njemu i na tim skulpturama uglavnom ni nisu predstavljeni ljudski likovi, već polubožanstva i mitska bića koja imaju seks i tako štite unutrašnjost hrama od „zlih“ uticaja?
Takodje, u jednom od hramova iz ovog kompleksa parovi koji imaju seks su postavljeni oko likova Matrika (Majki). Seks je bio zaštita, ali sekundarno i način na koji se njima udovolji, a u ovom slučaju su skulpture zamena za aktuelni seks.
Zaštitni karakter parova koji imaju seks se može videti i iz tantričke inicijacije gde su zapravo oko inicijata parovi koji imaju seks rasporedjeni po digbal (pravci sveta) rasporedu. Tehnički, to nije sama inicijacija, već je zaštita pri inicijaciji kojom se instalira astralna zaštita u auru budućeg tantrika, koji time može da bez opasnosti izvodi tantričke prakse koje bi nekom naudile zdravstveno, ili čak mogle biti opasne po život.
Dakle jedan od načina na koje je patrijarhat pokorio žene, kako smo videli, jeste i kontrola seksualnosti i nametanja osećaja srama vezano za nagost. Iako se tantra povezuje sa seksualnošću zapravo tu postoji jako puno ne samo predrasuda, već i veoma pogrešnih shvatanja. Tantra je celokupno zasnivana na seksu, ali je potpuno i nepovezana sa seksom, što je svojevrsan paradoks budući da neko može da ima jako seksualno iskustvo kosmičkog orgazma, što jeste prosvetljenje, bez i da ima seks.

Jedna od većih indijskih svetica koja je bila obdarena raznim moćima i demonstrirala

Anandamayi Ma

Šri Šri Anandamaji Ma

više puta čuda, Šri Šri Anandamaji Ma, skoro sve vreme bila je u stanju orgazma, bez da je imala seks. Postoji veza izmedju prosvetljenja i orgazma, kako ćemo videti dalje u tekstu, a vezano za Šri Čakru, konkretno za bindu tačku u sredini i trougao oko nje.

Šri Šri Anandamaji Ma nije bila tantrički Guru niti je podučavala seksualnu tantru. U njenom ašramu se od onih koji su želeli da mu se priključe tražila sriktna bramaćarija (seksualna apstinencija) , ne samo telesna nego i misaona i emotivna. Što je donekle bilo u skladu sa imenom Nirmala koje su joj dali roditelji po rodjenju, a koje znači savršeno čista. Pa ipak je skoro stalno bila u stanju orgazma, bez seksualnog odnosa.

Osnov tantre  jeste takozvana Šri Čakra koja se sastoji od više isprepletenih trouglova i u njihovoj sredini tačkom koja se naziva bindu. Postiči tu tačku znači postići stanje prosvetljenja, ali to je stanje koje se ne može postići. Mi smo uvek u tom stanju, uvek smo bili i uvek ćemo biti, samo toga nismo svesni. U tom smislu niko se ne prosvetli, neko se samo „seti“ tog stanja i onda udje u taj doživljaj. To je jedan od razloga zašto su drevne indijske rišije nazivali „videocima“. Oni nisu ništa postigli, samo su svedočili nešto što su videli i što je uvek bilo tako i što se ne menja.

Danas na zapadu mnogi govore o kundalini, ali ona je nešto drugo od onog šta joj se pripisuje. Kundalini je energija života i smatra se da je ona ženske prirode, tačnije veruje se da je ona indijska Boginja, žena je njena praslika u malom, a  moć koju žena poseduje, metafizički i materijalno, dakle i socijalno, ovaploćena je u Kundalini. Po mističnoj anatomiji Boginja prebiva u genitalijama žene i tu je ustoličena i kundalini energija, tačnije rečeno njeno sedište je u klitorisu i to je u stvari bindu tačka Šri Čakre. Još uvek postoji dilema da li je klitoris u stvari nerazvijeni penis, ili je penis samo veoma uvećani klitoris, ali i bez te dileme, žene su sa klitorisom nalik na penis zapravo mnogo kompletnije od muškaraca. Postoji mistična veza izmedju bindua (tačke) koju indijske žene nose na čelu i klitorisa. Klitoris je mesto zadovoljstva i sreće, a jedna od prvih stvari koje se dešavaju kada kundalini krene da se aktivira je osećaj gubljenja identifikacije sa telom i svih briga i to je jedno sveopšte rasplinjavanje, što je veoma slično orgazmu. Zapravo, tantra uči da se živi intenzivno u materijalnom svetu i uživa, put tantre je put boge (zadovoljstva), što je sanskritski veoma vezano za našu reč bog, a ne put odricanja i joge. I kunilingus je izuzetno važan deo tantričkog seksa zato što se pre toga Boginja prizove u klitoris žene i onda je oralno stimulisanje klitorisa u stvari zadovoljavanje Boginje koja oseća sve što oseća i žena koju tantrik zadovoljava. Tradicionalno, test pre inicijacije je da tantrik oralno uspešno zadovolji 107 jogina u hramu, pre nego što ga 108 inicira.

Živeti uspešan tantrički život znači dopustiti da životni tok energije teče bez pravdanja, radosno i spontano uživajuči u svim delićima egzistencije i gde je sve u kosmosu u savršenom redu i izbalansiranosti, kao što je to oduvek i bilo. Izvor tog toka je tačka u centru crteža Šri Čakre i to je simbolično klitoris. Tantričkim jezikom govoreći to je par u seksualnom odnosu, koji reflektuje tantrički božanski par Šivu i Šakti. Bindu je tako centar orgazmičke energije, ali to nije genitalni orgazam, već višesatni kosmički orgazam koji protresa celo telo i širi se i izvan tela.

more.jpg

Dakle u tantri je seks ključan, ali on ne mora biti konkretno prisutan u tantri. Ali orgazmička energija i iskustvo kosmičkog orgazma jesu prisutni i na tome se cela tantra i zasniva i to je mnogo primalnije i intimnije osećanje od bilo kojeg običnog orgazma koje su žene na zapadu doživele i ta kosmička percepcija orgazma je bindu tačka. Zavisno odakle gledamo, pošto percepcija može ići u oba smera, bindu je tačka i kreacije, ali i negacije kreacije. On je i poradjanje univerzuma, dakle njegovo ispoljavanje, ali i njegovo anihilovanje i povlačenje u stanje pre nego što se nemanifestovano manifestuje. Trougao oko njega se odnosi na shvatanje univerzuma. On podrazumeva odnos, subjekt, objekt i predikat. Bindu je nepodeljenost, dakle nema nikoga ko bi sa nekim komunicirao. Dvoje su svoju dualnost izgubili u Jednom.

Tantra počinje sa stanjem izmedju sva i jave, a negde joj je kulminacija u dubokom snu. Orgazam i stanje dubokog spavanja bez sna su identični bindu tački, zato što se tu ego izgubio. Nema ga pošto nema ni subjekta koji bi išta opažao, tako da  vreme i prostor iščezavaju u bljesku tantričkog orgazma. Orgazam je, kao sećanje na iskustvo „izgubljenog Raja“, iza svakog duhovnog iskustva i to je ono čemu teži duša svakog ljudskog bića.

seks i mantra

 

Seks oslobadja i od inkarnacije. Seks je umiranje u kojem se dvoje identifikuju kao božanstva i onda „jedno u drugom umru“. Samo iskustvo orgazma prati vidjenje blještave svetlosti. To je ista ona blještava svetlost o kojoj je podučavao Timoti Liri u okviru svog psihodeličnog iskustva. Kada neko umre i kada dodje trenutak da bude inkarniran, onda pre nego će biti uvuĉen u matericu trebalo bi da se seti  iskustva sebe kao božanstva, koje je imao tokom ritualnog tantričkog seksa, čime će moći da blokira matericu žene u koju bi trebalo da bude inkarniran, pa tako  da blokira i svoje uvlačenje u inkarnaciju. Drugi naĉin je da se u trenutku kada spermatozoid prodre u jajnu ćeliju, a to je doživljaj koji prati jak bljesak svetlosti, neko ko je na redu za inkarnaciju seti bljeska koji je doživljavao (ili doživljavala) tokom tantrićkog seksa za života i tako u posmrtnom stanju taj neko može da se oslobodi toĉka radjanja i umiranja. Sećanje na neka ranija iskustva u nekim momentima na duhovnoj stazi može biti veoma bitno.

Jedan od 112 stihova iz drevnog spisa Viđana Bairava tantra iako veoma kratak krije

svapnesvari

Svapnešvari Devi

tajnu seksa, ovladavanja snovima i pobede na smrću, što je praksa koja se u Indiji usmeno prenosi u okviru nekoliko tradicija kašmirskog šaivizma i šaktizma. Ta tehnika se odnosi na koncentraciju na dvadašu (pozicija 12 prstiju iznad i ispod nosa), pri čemu se meditira na dah kao na  prana šakti, ali slabašno i nežno, vodeći je izmedju obe dvadaše, smestivši je u srce i meditirajući tamo pre nego se utone u san. To je jedna od tantričkih tajni kako se postiže sidhi Boginje Svapnešvari i moć kontrole nad snovima, ali ne samo svojim, nego i tudjim. Tantrik tako, sem što može da pobedi smrt, može i da u takvom stanju uspostavlja kontakt sa raznim onostranim bićima, da radi jogu ili neku drugu praksu.

Tradicionalno, podučavanje o tantričkom seksualnom ritualu se naziva Rahasja Vidja, pri čemu je Vidja znanje, a Rahasja ovde ima i značenje ezoteričnog, tako da je to u stvari davanje tajnog znanja naprednim učenicima i to je pre deo KulaMarge, dakle Kula učenja kao nadogradnje tantre. Joni Pudja tako ima za cilj da se postigne unutrašnje znanje (đana), pomoću stimulansa i supstanci koje vede zabranjuju, a koje praktičari levog puta  smatraju za nektar. To je pre svega alkohol, koji je za one koji slede Vede razlog da budu prokleti, a sa kojim se u ritualnoj posudi, o čemu smo već pisali na blogu, izmešaju seksualni fluidi muškarca i žene (kundagoloka). Alkohol je za tantrike Šiva-Rasa, dakle spoljna suština Šive bez koje nema ni oslobodjenja. Mesto gde se održava ritual, po gi lampetradiciji, mora da bude osvetljeno gi lampama i namirisano lepim mirisima i eteričnim uljima, a okretanje para tokom seksa je ili ka istoku, ako se traži moć ili uživanje, ili ka severu ako se traži oslobodjenje. Pročišćenje se radi tako što se telo prvo „spali“, a potom ponovo „izgradi“ mantrama, da bi potom telo bilo ispunjeno odgovarajućim energijama i tako transfomisano.

Nakon što se posuda napuni fluidima koji se izmešaju sa vinom, time se prskaju čakre učesnika, da bi se vino, posvećeno Joginima, potom i popilo.   Ovo je sažeto prezentovan   skraćeni oblik rituala, još skraćeniji oblik je da neko sat vremena radi trataku (intenzivno gledanje) na žensku vaginu. To ne sme biti vagina  partnerke, ili žene koju poznaje, niti žena ne sme biti plaćena za to. Nakon toga se prekida kontakt sa tom ženom i sa njom se tantrik više ne vidja.Da se zaključiti da nije lako naći partnerku za tantrički seks. Znam Gurua južne tantre u Indiji koji već godinama traži pogodnu ženu za to po celoj zemlji, za sada bez uspeha.

0000

Tantrički uredjeno društvo stavlja u svoje središte ženu kojoj daje sva prava uključujući i ono da doživi što kvalitetniji orgazam. Vedsko uredjeno društvo ženi oduzima mnoga prava, do pre nešto više od sto godina žene čak nisu mogle da dobiju Gajatri mantru, najstariju molitvu na svetu koja potiče iz RG vede, kao ni najniža kasta i oni koji nisu pripadali kastinskom sistemu.  Kod tantrika su žene uvek mogle da dobiju inicijaciju u mantru, kao i svi ostali koji to zaslužuju, bez obzira na pol ili kastu.

Mantre dolaze od Rišija, ali oni ih nisu izmislili. Oni su ih videli, tako da su u stvari samo svedočili njihovo postojanje. Tantrici retko sebe tako zovu, tantra se naziva put mantre. Šaivistička tantra se zove MantraMarg, a tantrički budizam je MantraJana. U tantri mantra nije molitva, to nije samo skup glasova u nizu, mantra je za tantrika živo biče. Mantre su božanstva i statua božanstva može biti samo komad materijala, drvo, smola, kamen ili kamen, sve dok se ne oživi tako što se u nju pusti prana. Statua nije živa zato što je mi obožavamo, nego zato što je ispunjena pranom i taj obred oživljavanja se zove prana pratišta. Izgled božanstva nije božanstvo, ona energija koja je u njemu, odnosno u statui. Jantra, kao simbolični diagram može da bude samo to, a možemo da u nju instaliramo energiju božanstva i tako da je oživimo. Oživljavanje se postiže pomoću mantre, pošto je mantra zvuk tela božanstva. Za tantrike mantra može biti živa ili mrtva isto kao što i ljudsko telo može biti živo i kao što može biti mrtvo, pri čemu oblik ostaje isti. Tako i mantra može da ima isti oblik, ali da bude živa i da bude mrtva. Mantra je nosilac naročite vibracije, pulsiranja svesnosti, koje mi zovemo božanstvom. Ako je u mantri energija to je onda živa mantra (ćaitanija mantra), dok je mrtva mantra onda je to đada mantra.

35mm original

Jantra Boginje Pratjangire, u južnoj tantri glavne zaštitnice od magijskih napada

Mantre koje se nadju u knjigama ili na internetu su po pravilu mrtve mantre. Mantra se dobija tako što je daje ovlašteni predstavnik tradicije (aćarija, Guru itd). Isto važi za kirtane, nije svako ko peva sa gitarom neko ko izvodi kirtane; Krišna Das je recimo neko za koga se kaže da su kirtane koje peva živi. Živi su zato što ih je žive primio od svog učitelja i prenosi ih dalje. Zato on može da prenese mantru, ali to nije mehanički proces. Taj proces može biti uspešan ili ne mora biti. To zavisi od mantre, to je njena odluka i ona bira da li će oživeti ili ne. U tom smislu nikad se ne dobija mantra od učitelja, dobija se kroz učitelja zato što su u tantri sva božanstva mantre. No nisu i sve mantre božanstva.

Neke tantričke škole, recimo oni koji rade po Šankačariji, bar po onome što sam video i dobio, sa gajatri mantrom počinju obuku.   Gajatri stimuliše nerve u ustima i utiče na aktiviranje kundalini i čakri, a pre početka mantranja gajatri aktivira se vatrena energija, budući da gajatri aktivira solarnu energiju, da bi se nakon toga koristila mantra za lunarnu, mesečevu energiju. Duža verzija Gajatri se smešta u čakre, po delovima, a kraća samo u jednu. Aktiviranje vatrene energije i lunarne pre i posle gajatri ima za cilj da se aktiviraju dve kundalini, niža i viša, koje se onda susretnu u srčanom predelu. Kada je reč o čakrama na zapadu, tu se radi po kjubika modelu, ali se greši zato što se smatra da su bidja mantre koje se tu koriste mantre čakri. One to nisu nego su mantre elemenata.

I da bi ovaj prvi deo završili kako smo i počeli, ponovićemo ono što je već bilo rečeno na ovom blogu. Za pravilno izvodjenje mantre potrebno je da mantra oživi. U tantri se kaže da je Šiva bez Šakti samo Šava (leš).  Bez Šakti nema života. Mantra bez Šakti ne deluje. Isto tako društvo koje guši ženu, oduzima joj moć i tabuira seksualnost, nije srećno društvo, nije kreativno i teško da može biti slobodno. U narednim nastavcima ćemo stoga više govoriti o seksualnosti, društvu i položaju žene gledano iz tantričkog ugla. Đai Maa!

sakti2

(Nastaviće se)

Ezoterična masonerija i lečenje


Hermetički red Zlatne zore je osnovan 1888. u Londonu od strane tri masona i člana organizacije Societas Rosicruciana in Anglia, ali su rituali reda po nekim izvorima mnogo stariji od tog datuma i vezuju se za Bratstvo svetlosti (Fraternitas Lucis), koje je u Nemačkoj osnovao baron Ecker Von Eckhoffen, član Zlatne Ruže i krsta. Članovi ovog reda u Nemačkoj uglavnom su bili i članovi masonske lože L’Aurore Naissante koja je smatrana za „veoma drevnu rozenkrojcersku ložu u Frankfurtu na Majni i u kojoj je, kako kažu, čuveni Lord Bulwer Lytton takodje dobio inicijaciju. On je bio i 51. Imperator rozenkrojcerskog reda Starije braće, a nakon njega tu dužnost su obnašali i Alphonse Louis Constant (Eliphas Lévi), William Wynn Westcott, Samuel Liddell MacGregor Mathers i Rudolf Steiner. Po legendi, ovaj red je nastao 1316. nakon progona templara kada je nekoliko vitezova pobeglo u Englesku i nakon toga u Škotsku. Medju njima je bio i baron Guidon de Montanor, iniciran na bliskom istoku u alhemiju, koji je to znanje preneo Gaston de la Pierre Phoebusu sa kojim je zajedno i osnovao taj red.
Ono što je za nas zanimljivo jeste to da se smatra da je izvor rukopisa na osnovu kojih je Zlatna zora i napravljena i koji su stigli iz Nemačke bila baš L’Aurore Naissante loža. U prilog tome ide i činjenica da su malopre pomenuti William Wynn Westcott i Samuel Liddell MacGregor Mathers bili dvojica osnivača Zlatne zore. Pomenute rukopise je posedovao Kenneth MacKenzie, mason i autor pozamašne Kraljevske enciklopedije masonerije, ali i veza ostrvske masonerije sa rozenkrojcerima, budući da je bio iniciran u Francuskoj. Poznavao je Eliphasa Levia i američkog rozenkrojcera Paschal Beverly Randolpha, a nakon njegove smrti pomenute rukopise, na osnovu koji je i nastala Zlatna zora, njegova udovica je predala William Wynn Westcottu.

slika

Zlatna zora je bila hermetička organizacija, orijentisana ka okultizmu, po poreklu masonska, a na svom zenitu i finalnoj razradi svog sistema više inicijacije su joj se prilično vratile duhu masonerije. No ezoterija je od samog početka bila prisutna i tako u prvoj inicijaciji u Zlatnu zoru u momentu dok kandidat kleči zapadno od oltara Hierofant mu otkriva moć svetlosti koja je isceljujuća. To nije samo verbalno saopštavanje, kandidat je u stvari talisman koji se puni, tako da on postaje potencijalna posuda za svetlost sa kvalitetima mudrosti, milosrdja i isceliteljske sposobnosti. Pa ipak isceljenje je nešto što se baš i ne pominje u dokumentima klasične Zlatne zore i čega nije bilo u knjigama i njoj. Sledeći primer ceremonije korištene u poznijoj Zlatnoj zori može biti ilustracija hipoteze da je lečenje bilo deo oralne tradicije koja je prenošena u Zlatnoj zori:

Ceremonija kuće svetlosti

Obući odoru 6=5 stepena. Izvesti terajuće i prizivne pentagrame. U Hramu stati u centar i okrenuti se ka istoku, dati LXV znake i spustiti Božansku belu blještavu svetlost.
Izjaviti: – “Ja (ubaciti duhovno ime) ovog dana i časa nameravam da sa božanskom dozvolom izvedem ovu ceremoniju za (ubaciti ime osobe kojoj je potrebno isceljenje)
Prizivam Velikog Arhandjela Mihajla i molim se da ovaj Hram može postati žiža za fokusiranje Božanske svetlost.”
Sesti i odvojiti astralno telo od fizičkog, te se astralno projektovati krot tavanicu. Stojeći, astralno, na krovu širiti zračne talase čiste energije naokolo, kao što bi i svetionik slao zrake svetlosti. Nakon što se to uradi 2 – 3 minuta se koncentriše na osobu, ili osobe (do njih troje) kojima je potrebno isceljenje i kojima se želi pomoći i oni se zatim eksplicitno pomenu. Spustiti se astralno dole i sedeti mirno i tiho. Zatim se moliti da se ono što je potrebno tim ljudima da bi bili zdravi i dogodi. Vratiti se na fizički nivo i skinuti odoru.

Arhandjel Mihajlo je u Zlatnoj zori bio Arhandjeo Juga. Mistično ime 4=7 stepena, koji je stepen vatre, jeste Pharos Illuminans, odnosno Prosvetljujuća kula Svetlosti. Iako je Rafailo primarno bio smatran kao Arhandjeo vezan za lečenje, uostalom samo njegovo ime znači „Bog leči“, Arhandjeo Mihajlo se takodje još od četvrtog veka, kada se uspostavljaju prva hrišćanska svetilišta njemu posvećena, poistovećuje sa lečenjem. Mihajlo je mnogo poznatiji kao Arhandjeo koji predvodi armiju andjela u ratu protiv Samaela. Da li zbog toga ili nečega drugoga, ali Arhandjeo Mihajlo ima bitnu ulogu u katoličkom egzorcizmu gde se čita deo iz poslanice Efežanima i deo iz Apokalipse, te koristi Psalm 67. Film Isterivač djavola je skoro svima poznat, ali je malo poznato, da je on snimljen po istinitom dogadjaju iz 1949. kada je katolička crkva smatrala da postoji potreba da se izvrši egzorcizam nad zaposednutim dečakom. Danima je dečak govorio izmenjenim glasom i delovalo je da se ništa ne dešava, sve dok se u jednom momentu nije čuo jasan i smiren glas koji se predstavio kao Arhandjel Mijahlo i naredio Satani i ostalim zlim duhovima da odstupe.

Arhandjel Mihajlo

Arhandjel Mihajlo, slika William Butler Yeats-a iz njegovog dnevnika Zlatne zore

Kako je već ranije rečeno postoji veza izmedju egzorcizma i isceljenja. Zlatna zora je u jednoj od svojih kasnijih faza razvoja imala ritual egzorcizma zlih duhova koji je podrazumevao da se odredi dan i sat ili Venere ili Sunca, da se egzorcist tri dana pre toga priprema na poseban način, da Hram bude prazan sem stolica na kojima se sedi, upotrebu Svete Vode, kao i odgovarajućeg mirisa i magijskog mača. Sam tekst ceremonije, koja je malo duža od slična malopre date ceremonije za lečenje i na momente prilično slična njoj, neću ovde objaviti, samo ću reći da uključuje i projekciju Volje i sebe u auru zaposednute osobe kako bi se rešio problem. Ono što je zanimljivo je to da je i ova ceremonija, namenjena za korištenje 6=5 stepenima Zlatne zore i malo ozbiljnija nego prethodno navedena, korištena za lečenje i da je u toj verziji izraz žrtva menjan u pacijent. Operacija je izvodjena astralno, a mogla je da se radi i po slici pacijenta na daljinu. Ideja je bila da se pacijent izleči tako što bi se iz njegovog energetskog tela isterali duhovi koji su uzročnici bolesti i umesto da dalje ludaju svetom i prave nekom drugom problem, prebace u neki materijalni objekt, recimo posudu sa vodom ili komad zemlje, koji bi se potom posvetio da obavlja dobro i onda odneo u prirodu gde bi se predao zemlji da joj bude na službi oslobadjajući tako ne samo pacijenta nego i uzrok njegovo bolesti od zla.
Klasična (regularna) masonerija je moralna inicijacija. Zato klasična masonerija nema u sebi uključeno mistično isceljenje, za nju je isceljenje kada neko iz neregularne obedijencije predje u regularnu. Ako je nekom potrebno lečenje taj neko ili koristi usluge klasičnog lekara, ili sveštenika budući da je klasični mason po obavezi vernik. Katolička crkva poznaje instituciju služenja mise za lečenje i takve mise su potpuno posvečene samo tome. Pravoslavna crkva takodje ima svoj obred za lečenje, on se zove jeleosvećenje (Ἱερόν Εὐχέλαιον) i zapravo to je najmanje poznata od svetih tajni koju vrši sedam sveštenika, ili sedam episkopa.
Dakle masonerija ne preuzima delatnosti u domenu sveštenstva. U Engleskoj nije došlo do sukoba izmedju Crkve i masonerije, kao u katoličkim zemljama gde je Papa bio izdao bulu protiv masonerije i gde su masoni morali da potraže alternativu, tako da je gnostička crkva u Francuskoj bila često nazivana i masonskom crkvom.
Ezoterična masonerija je okultna inicijacija i ona ima pristup okultnim silama. Lečenje je obično deo pobočnih redova, recimo i Azijatska braća su imala takav pobočni red koji je bio posvečen lečenju Hristom, dok se u nekim drugim redovima uz pomoć Arhandjela, ili svetlošću u jednom pobočnom MM redu gde je patron reda Sveti Grigorije Palama. Pošto ezoterična masonerija ima često i formalne odnose sa gnostičkom crkvom, kako je pomenuto gore, postoji takva veza sa Hristom i Arhandjelima. Pri tome momenat kada neko može da počne da leči zavisi od stepena inicijacije. Sveštenstvo radi sa Andjelima, kada sveštenik posvećuje hostiju na oltaru zapravo ne radi to on. On samo prinosi pričest na oltaru, Andjeli je dižu na nebo i vraćaću na oltar posvećenu. Kada to radi Biskup, on radi direktno sa Arhandjelima. To je viši nivo iskustva i onda on zapravo ne posvećuje. On prepoznaje da je hostija več sveta, što je pre korak koji je, bar je moje iskustvo bilo takvo, sličan iskustvu u istočnim advaita učenjima.
Odnos prema lečenju tako u stvari na simboličan način odražava i odnos izmedju tradicionalne i ezoterične masonerije, kao dve potpuno različite tehnologije u duhovnom smislu, pri čemu je diskutabilno da li je uopšte opravdano da ezoterična uopšte i koristi naziv masonerija.

Surija Namaskar kao drevna tantrička praksa


Veoma često čujemo da je neka joga stara hiljadama godina i naravno veoma često to nije tačno. Budući da se približava najduži dan u godini danas ćemo govoriti o jednoj praksi koja se u današnje vreme koristi u jogi. Neki je smatraju novotarijom, a neki drevnom, a ona se zove Pozdrav Suncu (Surija Namaskar).
Ima onih koji Suriju Namaskar smatraju NitjaKarmom, dakle praksom koja se regularno izvodi na dnevnoj bazi. Mi moramo da spavamo i da jedemo. Ako to ne radimo redovno naše zdravlje će dospeti u opasnost. Isto tako se smatra da neizvodjenje nekih dnevnih aktivnosti, kao što je i Surija Namaskar, jeste veliki greh opasan po dušu. Ali da li je Surija Namaskar obožavanje božanstva Sunca, Surija Devate, ili je to praksa za dobro zdravlje ili nešto treće? Od svega po malo, zavisi kako je ko shvata.
Surija Namaskar se smatra za joginsku praksu, ali su mantre sa kojima se radi tantričke:

0. < UDAH – bez mantre >

1. Om HRĀṀ Mitrāja Namaha (izdah)
2. Om HRĪṀ Ravaje Namaha (udah)
3. Om HRŪṀ Surjāja Namaha (izdah)
4. Om HRAIṀ Bhanave Namaha (udah)
5. Om HRAUṀ Khagāja Namaha (izdah)
6. Om HRAḤ Pušne Namaha (udah AND izdah)
7. Om HRĀṀ Hiraniagarbhāja Namaha (udah)
8. Om HRĪṀ Maricaje Namaha (izdah)
9. Om HRŪṀ Aditiāja Namaha (udah)
10. Om HRAIṀ Savitre Namaha (izdah)
11. Om HRAUṀ Arkāja Namaha (udah)
12. Om HRAḤ Bhāskarāja Namaha (izdah)

< PONOVITI SVE >

Da se primetiti da se mantre koje se koriste tantričke solarne bidja mantre.  Mnogi istraživači smatraju da je praksa pozdrava suncu joginska, neki tvrde da se u jogi koristi hiljadama godina, a neki  da je onako kako se danas radi izmislio Krišhnamaćarja, o kojem sam već pisao na blogu kao o tvorcu moderne joge. Ali istina je da je pozdrav Suncu bio korišten u tantričkim krugovima bar 2000 godina pre Krišhnamaćarje kao redovna praksa tantrika i njihovih porodica. Veoma verovatno je sama praksa nastala inspirisana indijskim plesom opisanim u delu o indijskoj umetnosti, Natjašastri.

Mark Singlton u svojoj knjizi Telo joge (Neopress, 2015, Beograd), a to je je knjiga koju bi svaki vežbač ili instruktor joge u Srbiji trebalo da pročita, smatra da do tridesetih godina Surija Namaskar nije bio deo joga asana. Sa druge strane sa tim se može polemisati budući da je Krišhnamaćarja, po nekim svedočanstvima, bio upoznat sa pomenutom tantričkom tehnikom i preuzeo je u svoju „gimnastičarsku“ jogu koju je napravio. Samo Telo-jogeon nije ni najmanje bio upoznat sa energetskim aspektima ove prakse. Zato je neke asane i izmenio i učinio ovu praksu, van gimnastičke prakse, u osnovi nefunkcionalnom. Ako ćemo iskreno i Šivananda je u početku Surija Namaskar, bar sudeći po njegovoj prvoj knjizi Yogic Home Exercises, Easy Course of Physical Culture for Men & Women, objavljenoj 1939, tretirao kao sled fizičkih vežbi koje svoj benefit zasnivaju na izlaganju sunčevoj svetlosti, poredeći je tako, kao superiorniju tehniku, sa evropskom terapijom sunčanjem (helioterapija) i dokazujući tako indijsku superiornost u odnosu na bele Evropljane. Mnogo kasnije će Biharska škola joge da Surija Namaskar tretira kao drugačiju tehniku, ali to je već druga priča.

Danas se da primetiti da različiti učitelji daju različite instrukcije koja noga, u odgovarajućoj asani, ide prva u ovoj vežbi, ali tu nema puno proizvoljnosti. Levom nogom se iskoračuje prvo zato što je tantra levi put, a potom povlačenje desne noge unazad aktivira energetski kanal pingalu. Pre tantričkih praksi se obično rade dve različite pranajame, tako da je izbor noge vezan i za nozdrvu koja je, zbog ovih pranajama, otvorena i aktivna pre početka pozdrava Suncu. Pingala je povezana sa Suncem, ali Pingala je povezana i sa svetom ženskom energijom Šakti, što može zvučati kao paradoks, no sanskrit kao jezik nije bio rodno odredjen. Šiva i Šakti se zato lingvistički nikad ne odredjuju po principu roda, kao muške i ženske reči i stoga je podela na muško-žensko u tantri new age koncept relativno nedavno uveden. U stvari, Pingala iako desni i solarni kanal, ma koliko to zvučalo apsurdno za tantrike u prošlosti bila je oličenje Aditi, Majke bogova, a naročito Sunca i ona je ta koja je porodila dvanest duhova koji posle tvore zodijak. Tek kasnije pod uticajem patrijarhata Pingala postaje shvaćena kao „muška energija“.

Pingala je takodje povezana i sa Manipura čakrom, tako da je pozdrav Suncu u stvari pranajama u pokretu koja čisti i osnažuje ovu čakru. Naravno danas različiti učitelji daju različita tumačenja i povezuju tok Surija Namaskara i sa ostalim čakrama dajuči tako sasvim drugačiju sekvencu čakri. Kao dobar primer smislenog davanja takvih poveznica Pozdrav Suncuvezano za Surija Namaskar može se navesti biharska škola joge i  knjižica Surya Namaskara,  autora i osnivača ove škole Paramhansa Satjanande Sarasvatija, koja je i kod nas prevedena i objavljena još 1989. Odavno je rasprodana, ali se polovni primerci još uvek mogu naći.  To jeste ozbiljna škola joge, o kojoj ja imam neko svoje mišljenje, veoma pogodna zbog svog racionalizma za zapadnjake, ali to je relativno moderniji pristup, u koji je inkorporirana desna tantra, tako da to nije i ono što sam ja dobio kao učenje i tumačenje, a po kojem je Surija Namaskar sjedinjavanje apane i prane u Manipuri, kao nešto što prethodi punom Mahakumbaka procesu.

Različite interpretacije Pozdrava Suncu mogu da služe različitim ciljevima. Ako ga neko doživi kao fizičku vežbu, a na žalost vidimo da u Srbiji deluje čitav savez koji bi po svemu sudeći da jogu svede na razinu sporta, onda je to za nekoga veoma dobra jutarnja gimnastika. Ali Surija Namaskar je, usudjujem se reći, originalno bila praksa koja je u tantri bila deo jednog energetskog procesa, gde se mantra i pranajama  prirodno stope. Tantra je, za razliku od vedskog sistema, bila  zasnovana na slobodnoj volji (Svećhaćara) i na spontanosti (Sahadja) tako da je njen specifikum bio potpuno drugačiji od vedskog. Sama joga nije vedski produkt, hata joga je, kako sam ranije već pisao, nastala iz tantre.

Definicije joge, a njih je nedavno sumirao K. Volis u svom radu na tu temu,  u Bagavat Giti su izmedju ostaloga i da je joga veština u akciji, kao i da je joga raskidanje zajedništva sa patnjom. Tantričke definicije su da je joga jedinstvo jednog tela sa drugim, da se joga spontano dešava iz spajanja sa Šakti, da je joga ujedinjavanje suprotnosti, kao što su udah i izdah, da je joga poznavanje Prvobitnog Bića itd. Kada se postigne, Sahadja, onda je neko tantrički jogi. Sahadjija je i tantričkki pokret u okviru višnaivizma, više o njemu ću pisati u narednim tekstovima, koji je veoma napadao i osnivač Hare Krišna pokreta, A.C. Baktivedanta Svami Prabupada, kao i Gaudija Mat iz kojeg su Hare Krišna i  potekli. Zapravo, upravo čitam knjigu Šri Šrimad Baktivedante Naradjana Gosvami Maharadže, uvaženog Gurua iz Gaudija Mat tradicije, koja je cela posvećena kritici, šta više osporavanju, vaišnavske sahadžije.

krisna-rada.jpg

Rasa-lila: Krišna sa flautom i Rada

Za ortodoksne Vaišnave je odnos Krišne i Rade idealizovan i aseksualan, a ideja da neko tokom seksualog čina preuzima na sebe uloge Krišne i Rade im je blasfemija, tako da odnos Rade i Krišne, Rasa-lila, nije baš nešto o čemu se puno javno priča. Svami Prabupad je podučavao da je nemoguće ući u Rasa-Lilu u materijalnom svetu i kritikovao vaišnavske sahadjije zbog toga što uživaju u seksu i njihove prakse nazivao perverznom imitacijom. Ali činjenica je da je i vaišnavizam u svojoj osnovi imao čulno uživanje, zato što je  Krišna to radio i sa Radom i sa Gopijima. Interpretacija pisanih izvora da se vidi ono što se želi videti je jedno, a ono što piše je ono drugo ma koliko to vaišnavske bakte to negirali. Po spisima Krišna je imao seks sa Radom u čamcu  i imao je seks sa bar 16108 žena.  Eroticizam kao kreativni princip života bio je u osnovi Indije, njene filosofije i pogleda na svet, da bi kasnije bio proteran i tabuiran. Vendi Doniger, profesorica eroticčikaškog Univerziteta, veoma uzdrmava i akademsku i „hindu“ zajednicu praktičara svojim knjigama u kojem drugaćije kontekstualizuje Kamasutru i pogled na seksualnost u drevnom indijskom društvu. Optužuju je za nepoštovanje, u akademskom smislu, ali ona samo ima hrabrosti da oponira onima koji se vezuju samo za naročitu vrstu hindu religijskog nacionalizma zasnovanog na patrijarhalnom ekskluzivizmu jedinstva u poreklu „vedskog“ hinduizma i kastinskoj tradiciji. Naravno da veoma podržavam Vendi Doniger i kao neko ko se zavetovao, SidaNatu,  a to je Guru od kojeg sam dobio dikšu u unutrašnji kula krug, da nikad neće postati bakta ili religiozan,  taj zavet i ispunjavam.

Dakle, budući da ja volim da se rasplinem, da sažmemo celu priču. Dobar deo tantričkih tekstova nikad nije preveden na engleski. Često nisu prevedeni ni na hindu, budući da su neretko na nekim od dravidskih lokalnih jezika. Postoje spisi koji ukazuju na to da hata joga vodi poreklo iz tantre, isto kao što se vidi da je Surija Namaskar bila praksa koju su radili tantrici. To je originalni Pozdrav Suncu, koji nije bio prisutan u jogi sve do 19. veka kada ga je, kao fizičku vežbu izmislio/uveo vladar Bavanrao Pant.  Kasnije su ga popularisali Šivananda, a već sam pomenuo da se i u njegovoj vlastitoj školi odnos prema Pozdravu Suncu promenio od Šivanandine prve knjige, te Krišnamaćarija, guru Ijengara i K. Patabi Đoisa. Delom je verzija Pozdrava Suncu  Krišnamaćarije, kome su drevna tantrička učenja, pa i ono o Surija Namaskaru, bila bar u nekoj meri poznata, ali nije očigledno ništa znao, ili nije želeo da to koristi ako je znao, o energetskoj anatomiji čoveka iako kako se Surija Namaskar na nju odnosi, formirana i na osnovu  pokreta iz indijskog rvanja kojim se Krišnamaćarija ranije bavio. Biharska škola joge priču razvila u svom pravcu, veoma zanimljivo i to je škola za koju dosta ljudi koje znam i koji su mi dragi kažu da im najviše odgovara.  Stvar je u tome da svako ima pravo da bilo koju praksu adaptira na način na koji odgovara njegovim potrebama. Lama Ngawang koji je meni dao utočište u Karma Kadju školu tibetanskog budizma, bio je od 6 Naporinih joga specijalizovan za Tumo jogu, tj jogu razvijanja unutrašnje vatre. Način na koji je on tu tehniku radio potpuno je bio drugačiji od načina na koji su je radili  u tibetanskom bonu, dok su je tibetanski tantrici radili potpuno drugačije. Kad kažem drugačije mislim da su radili drugačije meditacije, drugačije koristili energetske kanale (vetrove) i spolja kad se gleda tehnologija je delovala potpuno drugačije. Jednostavno svako je to prilagodio sebi i svojim potrebama. Surija Namaskar može tako da se koristi na razne načine, od energetske prakse kojom su drevni tantrici sticali magijske moći i koja je bila povezana sa slobodom, pa do moderne gimnastike. Svako će naći, skladno svojoj karmi, za sebe onog učitelja koji mu odgovara i koji može da mu pruži ona iskustva koja su potrebe njegove duše.Prakse koje ja radim su ono što je meni potrebno, jako je malo onih koji imaju iste te potrebe. Tako da je sve onako kako je potrebno da bude, kako je oduvek bilo potrebno i kako će i biti potrebno zauvek.  Harmonija! Šanti!

Tri trijade Boginje u tantri


Trilogija The Light of Kailash tibetanskog dzogćen lame Namkai Norbu Rimpočea je kapitalna literatura za čitanje.  Prvi tom se bavio ranom, a drugi srednjom, istorijom Zhang Zhung kraljevstva. To je kraljevstvo bitno za nastanak tibetanskog Bona i obuhvatalo je delove Tibeta i severne Indije, sa naglaskom na planinu Kalaš kao njegovo središte.

„….. the Bon gShen-pos postavio prvog tibetanskog kralja, nakon što mu je izabrao ime i izveo pročišćujući ritual, to je poznati deo Bon i budističke istorije…….:
iDe glang Ru-kar napravio rogato pokrivalo za glavu
rMu-rgyal-tsha od mTshe-mi gShen stavio je to na njegovu glavu.
gTso’u-phyag-mkhar mu je dao skiptar u ruku.
rMu-‘bring Zang-yag mu je uzeo ruku.
Položivši svoja stopala na devet prečki zMu lestvica [rmu skas],
stigao je na vrh lHa-ri Gyang-tho.

Devet lestvica se reflektuju u tantričkoj filosofiji severnog kula klana čije poreklo je izmešano sa Bonom i tibetanskom kulturom i sveti broj 9 se provlači kroz severnu tantričku filosofiju i praksu kao 9 stepeni Sidhi usavršavanja za naše usavršavanje Sadua. Prva trijada je dovoljna za mnoge „domaćine“. Devet Boginja su:

Tri Trijade Boginje

Santošima: Osnovna doktrina svetilišta i otvaranja kruga

Šanti Devi: Polarnost i eksperimenti u seksualnoj magiji

Tripura: Jantre, naročito Šri Jantra.

***

Agori: Mantra, jantra; mediumstvo; bardo ravni nakon smrti; prvi rad sa bezdanom.

Digambari: Magija zemlje, znajeve brazde; elementali i čuvari pravaca; komunikacija, Umetnost, muzika, poezija, drama.

Kali: Magija vremena; auto eroticizam, kale, akupresura, bilje i napici. drugi rad sa bezdanom

***

Ambika: Mantra i jantra ponovo; sigilizacija; proročišta; astrologija.

Durga: Borilačke veštine i magija zaštite.

Lalita: Erotska magija svetla; svest annutara praznog uma; sidhi darovi.

devi

Tantra i odbrana od crne magije (Prvi deo)


 

Kada biram teme za blog pratim znake (nimite). Na istoku se veoma prate takvi znaci. Nimita šastra (znanje o znacima) je posebna grana indijske astrologije koja se još naziva i Šakuna šastra,  pri čemu bi šakuna moglo da se prevede kao „nešto što nagoveštava“. Dakle to je znanje o nagoveštajima. Šakuna doslovno znači „ptica“, tako je Šakun Vićar, kao podvrsta indijske astrologije, sistem gde se proriče uz pomoć ptica. Originalno predznaci vezani za ponašanje ptica su bili šakuna, ali ako nekom mačka pretrči put to je bila nimita.

Šta su znaci onda? Na primer, pre nego će početi sukob Asura i Rame, nebo je postalo crveno i životinje su počele da prave buku. To je bilo jedno ozbiljno predskazanje koje je nagoveštavalo veliki sukob koji je do danas ostao opevan kao poznati indijski ep. Znaci nam uvek, budući da je Univerzum tesno isprepleten sa proširenom svešču i da se svaki dogadjaj dešava delovanjem tri šakti – iče, djane i krije,  na nešto ukazuju. Iča je  želja da se nešto uradi, djana mentalna predstava o tome, a krija konkretna akcija da se to i ostvari.  Znaci nam ukazuju da se nešto u Univerzumu zbiva, kao zastavice na mapi prostora, tako da imamo potvrdu da se nešto dešava. Ako je to ono što smo želeli, a prakse u jogi i tantri prate često znaci, uobičajeni i natprirodni,  koji ukazuju na postignut uspeh u toj praksi, to je onda dobro. Ali ako znaci ukazuju da se sprema nešto što baš i nije ono što bi želeli, na to onda možda možemo i da utičemo.

Znaci se dele na deset kategorija, od prirodnih pojava, oluja i slično, preko znakova u snu, pa sve do karakterističnih paranormalnih znakova. Znaci su tako „markeri“, odnosno fenomeni, koji prate i pomažu da se identifikuje i potvrdi neko ezoterično iskustvo. Baš kao što doktori posmatraju znake kod pacijenta i tako potvrdjuju dijagnozu bolesti, tako i odredjene prakse i ulaske u stanja svesti prate izvesni znaci, koji se obično čuvaju u tajnosti kako neposvećeni ne bi znali o čemu se radi i ne bi mogli da glume neko iskustvo.

O nimitama možda naredne godine uradim nekoliko predavanja, znanje o njima je 49-ta od 64 tradicioonalne veštine u Indiji, no sad je pitanje kakvi su znaci mene naveli na današnju temu bloga? Zadnji vikend maja u Zrenjaninu je održan drugi po redu festival zdravog života gde sam i ja imao radionicu o mantrama.Na kraju radionice, pre nego smo demonstrirali astra mantru za pročišćenje prostora, pokazao sam kako se radi takozvana kavača. Kavača je Boginjin „oklop“ koji nosi tantrik kako bi se zaštitio. U  modernoj Indiji ljudi koriste u tu svrhu ĉitanje zaštitnog teksta, nešto poput molitvi u hrišćanstvu, ali tradicionalno, za to se koriste specifične joga tantričke tehnike. Mantra, disanje, mudra, namera i vizuelizacija, sve su to delovi te tehnike i svi su bitni. Kada  se spoje u jedno, onda imamo maksimalnu efektivnost. Hum u kavača mantri je kilaka, ona je otključava,  dok je Aim bidj mantra u kavači. Zavisno od toga sa kojim se božanstvom radi kavača, menja se i Aim u kavača mantri. Pošto je na festivalu bilo prisutno puno različitih osoba, energetskih terapeuta i sličnih, imao sam želju da se zaštitim od dela njih, da za njih budem nevidljiv i da ne pravim bilo kakvu interakciju sa njima. Zato sam Aim promenio dodajući joj prefiks koji ide uz Guhia Kali.  To je takozvani „skriveni“ aspekt Kali. Tokom festivala nisam ništa posebno primetio sve dok nisu stigle prve slike i dok nisam video video snimak koji je snimala moja prijateljica iz blizine.

Naime, impresija koju su imali neki ljudi dok su gledali slike, bila je da im se prvo učinilo da radionicu vodi ženska osoba. Što je veoma zanimljiv znak prisustva Devi kroz mene na radionici. Drugi zanimljiv znak pojavio se tokom pregledanja video snimka. Nakon izvodjenja kavače na snimku, bez intervencija na aparatu i bez mog pomeranja koje bi do toga dovelo, sve oko mene bilo je veoma precizno i jasno, samo sam ja delovao zamagljeno, kao da je neko koristio neki filter za zamućivanje.  Na video snimku sam postao delom sakriven. Veoma jasan znak o delovanju kavače.


Dakle da krenemo da se bavimo najavljenom temom.  Tantrik je otvoren za sve u životu. Samo kad smo potpuno otvoreni možemo da budemo potpuno intimni sa celom realnošću. Ako to nismo nema duhovnog zadovoljstva, ni duhovnog oslobodjenja. Kada smo otvoreni nema odvojenosti od svega, ukljuĉujući i Sopstvo, svet i mi smo stopljeni. Tantrik otvara vrata srca da sve u njega udje, ali uvek moramo da se setimo da postoje i zadnja vrata srca. Sve što udje trebalo bi da i izadje i tako sve prolazi. Ne zadržavamo, ne vezujemo se i ništa ne prijanja za nas. Oslobadjamo se od karme.

Kada tako otvorimo srce sva energija koja prolazi kroz nas osnažuje naše energetsko telo. Za tantrike nema negativne energije, nijedna energija nije ni pozitivna ni negativna nezavisno od toga odakle dolazi, interno ili eksterno. Negativno i pozitivno su samo mentalni konstrukti. Problem je kada energja postane blokirana, tada doživljavamo frustraciju, bol i patnju, što znači da problem nije u energiji samoj po sebi. Problem je u stanju energije koja se zaglavi negde u odnosu na nas. Neka osoba je toksiĉna, neĉija veza je toksična, a to je slučaj sa većinom veza oko nas, ali to nije dobra dijagnoza.  Te veze jesu nezdrave, odnosi u njima jesu nezdravi  i mudro je kloniti se nekih veza i nekih osoba. Ali ti ljudi nisu pod negativnom energijom. Energija nije ni pozitivna ni negativna, ali je problem kada nam se dogodi energija koja će se zaglaviti i to registrujemo kao nešto negativno što nam se dešava. Previše čak i zdrave hrane škodi, kako koliĉinski, a i ako se kao hrana zadržava u crevima i tu truli. Zato je za tantrika idealno, ponoviću se sada, da sve pusti da prolazi kroz njega, da se ne vezuje. Naše energetsko telo je stvoreno da „vari energiju“, ali kad nema kapacitet za to treba nam zaštita. I zato radimo oklop koji sam pomenuo, kavaču.

Kada smo več pomenuli veze, moramo da budemo svesni da ljudi većinom nemaju slobodnu volju i da svesno niti biraju partnere za veze, niti svesno stupaju u njih. Ljudi misle da sami odlučuju o svojim postupcima, ali ljudi su pod uticajem spoljnih sila. Te sile prave pomenute energetske blokade. Slika koja ovo ilustruje se odnosi na tri gune i njihovom uticaju na ljudsko ponašanje, što obradjuje Bhagavat Gita u, mislim, 14. poglavlju i što baš i nije ono o čemu ja ovde govorim, ali nebitno budući da dobro ilustruje ono što želim da prenesem.

Za drevne gnostike astrologija je bila nepoželjna zato što su zodijak tretirali kao kavez i osloboditi se uticaja planeta značilo je i duhovno se Osloboditi. Slično je i u indijskoj astrologiji gde se smatra da je uticaj planeta, koji se manifestuje preko senke koju bacaju na zvezdano nebo, štetan uključujući i uticaj benefika. Sama reč za planete, graha, znači ščepati. Planete su vezane za karmu, zato Vedska astrologija ne koristi spoljne planete, tipa Uran, Neptun i Pluton, zato što su one prespore i ne isporučuju karmu. Saturn je tako po vedskom sistemu najveći malefik baš zato što on nas stalno navodi da pravimo novu karmu i ostanemo vezani za materiju. Kad se svetac prosvetli on se oslobodi uticaja planeta i zato od tog momenta za njega njegoa natalna karta više ne važi na način na koji važe za neprosvetljene.

Uticaj tri gune na ljudsko ponašanje

Ono što na zapadu nazivamo demonima,  a to je termin koji se sve redje koristi i sad je mnogo češća podela na nebeska i podzema bića, u velikoj meri odredjuje naše ponašanje i naše veze. Zbog lakšeg razumevanja prihvatićemo definiciju iz tibetanskog šamanizma da su demoni sve ono što koči naše oslobadjanje. Oni mogu biti subjektivni, kao deo naših projekcija traumatičnih sadržaja, ali i realna spoljna bića izvan nas.

Buda i Mara

Prvi korak je identifikovati biće koje nas ugrožava. Buda je tako odmah po izlasku iz palate i odlaska u svet da traži prosvetljenje, sreo demona Maru koji mu je rekao da ne ide dalje i da se vrati u palatu zato što će u roku od 7 dana postati  vladar celoga sveta. Buda mu je rekao da zna da je on demon Mara i demon se pokorio. Drugi korak je da identifikujemo gde se za nas zakačio demon, budući da se oni obično povežu sa nekim delom našeg tela, ili nekim našim organom. Za demone mi smo kao samoposluga i tantričko objašnjenje bolesti je da ih izazivaju demoni. Demoni moraju da jedu i svaki put kad nekog inficiraju da se razboli oni postaju jači. Oni se hrane našom vitalnom energijom, ali i našim strahovima, panikama i intenzivnim emocijama i stanjima koje izazivaju traumatične situacije. Emotivne veze često deluju kao da su zasnovane na onom dobrom što nas je kod partnera privuklo, našli smo se kod nečega što smatramo za vrlinu. Ali u stvari, većina veza se uklopi ne po kvalitetima nego po manama. Onoliko koliko neko može da toleriše partnerove mane, toliko veza ima šansi da opstane. Kada romantične fantazije iščeznu pojave se demoni koji su ono što je partnere privuklo kada su se prepoznali i veza je počela kad su njihovi demoni ukrstili medjusobno rogove i tako se isprepleli. Isto tako i  ako neko ima problem da ostvari vezu, to je blokada koju izazivaju demoni.

Demoni ne moraju biti samo lični, oni mogu biti i kolektivni. Mogu biti prenosivi porodičnim linijama, u Indiji se kletva zove šapa, pa tako može postojati i kletva zbog greha predaka (pitra rina). Cele grupe mogu da budu pod uticajem demona, pa i političke situacije. Primer recimo Hitlera i njegove partije je veoma indikativan. Ali to nisu stvari za obične ljude da se njima bave, to je već područje za veoma ozbiljne i iskusne Majstore ezoterije.

No, vratimo se praksi.

Tantrička tradicija u koju sam iniciran ima iste korene sa šamanizmom, preko Ženg Žung kraljevstva. Tenzin Vangal Rimpoče, recimo, tibetanski dzogćen i bon Majstor, podučava nešto što bi moglo da se nazove alternativna sadana onome čemu sam ja podučavan. Malo drugačije izgleda, ali u suštini je veoma slično. Takodje, Padmasambava koji je doneo budizam na Tibet smatra se medju mnogim šamanima na Himalajima za „prvog šamana“. Nepalski šamani koji su bliže indijskoj tantri imaju Šivu kao svog zaštitnika i vrhovno božanstvo, dok se šamanizam izmešan sa budizmom u Aziji naziva „žuti šamanizam“. Nisam šaman, tako da ovo što sledi jeste ono što sam ja čuo i video kod nekih prijatelja šamana iz nepalskih budističkih tradicija, pri čemu postoje različite varijacije ovog rituala kojim se duhovi koji nekom prave problem zatoče i ubiju se. U tantri za to služe mantre koje se zovu astra (oružje) o kojima sam već pisao na blogu, a videćemo kako se to radi u nepalskom šamanizmu.
Šamanizam, kao i tantra, podrazumeva da nam nevolje i bolesti dolaze od bića iz sveta duhova. Ti demoni, a ja ih zovem duhovi, moraju se uloviti i ubiti. Za to je potrebno da se napravi nešto u šta će biti zarobljeni. To može biti bilo šta, od lutke do obične tkanine ili čak komada papira. Duh se nasilno uhvati i smesti u to, tu se veže, odvoji od drugih duhova koji to mogu da posmatraju, da bi se posle toga taj duh ubio. Izvlačenje iz nekoga duha koji pravi problem se radi nepalskom gvozdenom kukom, ili čak gvozdenom imitacijom kandže ptice. Kada se duh izvuče, natera se da udje u već pomenute lutku, tkaninu ili papir, koji se zatim stave u zamku za duha koja liči na gvozdenu zamku za životinje. Alternativa toj zamci može biti vezivanje lancima predmeta u koji je duh uhvaćen. Na Nepalu duh se može ubiti posebnim bodežom, takozvanom purbom, mačem, ili pak kopljem. Simbolično tibetanske nove godine podrazumevaju ritualni ples gde maskirani lama ubija loše duhove od prošle godine.
Nakon što se duh ubije objekat u koji je bio uhvaćen se spaljuje.

Primer ritualnog noža, purbe

I pitanje kako budisti ubijaju kad su nenasilni? Ovde se smatra da se taj „zao“ duh u stvari oslobadja i da je to čin samilosti. Svest koja je neuništiva se spojila sa nekim bićem u duhovnoj ravni i to biće je bilo taj zao duh. Ubijajući ga budistički šamani misle da čine čin samilosti kojim se ta svest oslobadja i odlazi da se ponovo negde rodi sjedinjujući se sa nekim drugim bićem. U ljudskom obliku ili u svetu duhova, zavisno od ranijih dela i samim tim karme. U tom smislu, oni misle da ne ubijaju duha nego ga samo teraju da napusti ranijeg „nosioca“ i da nadje novoga. U tradicionalnim kulturama ovako se leče razne bolesti, ne samo psihičke već i fizičke, uključujući i one koje zapadna medicina još uvek ne može da izleći.
Postoji šamanska praksa da šaman ustima isisa demona iz tela osobe koju demon muči. Ali to rade samo šamani kada su zaposednuti svojim duhovima koji ih onda štite i zato bi bilo izuzetno glupo da to neko sam pokušava. Tako unet duh u sebe mora biti izbačen iz tela šamana, najčešće se ispljune u vodu i negde prospe. Voda je najbolja kada je od vlastitih suza ili kišnice. Ali to je već neka druga tema…

Nastaviće se…