Azijske nage i kriza u kojoj se nalazimo

Ознаке

, , , , , ,


Nage su u Indiji božanstva koja su postojala pre Deva, sadašnjih božanstava koje opisuju sveti indijski spisi koji se zovu Vede. To znači da Nage ne potiču od Arijevaca i njihove kulture i zato ih ne smatraju plemenitima, več narodnim bićima. Stoga imaju naročitu ulogu u indijskoj narodnoj tradiciji koja se zove tantra. Zapravo, tantrici i veruju da su ljude tantri naučile baš Nage i zato su mnoge prakse tantrika namenjene da od Naga dobiju novo znanje. Nage je lako uvrediti, naročito ako ne brinemo o prirodi i onda su moguće i velike prirodne katastrofe i svetske epidemije. Tako da cilj tantrika jeste harmoonizacija sa spoljašnjim silama, što Nage jesu, kako bi svet ostao u miru i bez bolesti i prirodnih katastrofa.

Nage su izgledom pola ljudsko biće, a pola zmija. Smatra se a borave u rekama, jezerima i okeanima. Nage poseduju velike magijske moći, široko znanje i veoma ćudljivu prirodu. Lako se uznemire i naljute, na primer neko koga znam se razboleo na Nepalu zato što se okupao u rečici u kojoj je živela Naga, a nije pre toga obezbedio dozvolu da to učini. Zvanična medicina nije mogla da mu pomogne, već je jedino šaman uspeo da ga izleči.
Nage su stalno želele da stignu na nebo i za to je trebalo da popiju nektar bogova, amritu. Da bi ih to sprečili da piju nektar koji pada na indijsku svetu travu koja se zove darba, zmije su dobile račvaste jezike. Postoji izvesna gnostička paralela izmedju odnosa Naga i bogova u Raju sa Adamovim i Evinim padom iz Raja i to se vezuje za etiopsku Knjigu Enoha. Etiopija je naime nekad bila poznata kao „zemlja Naga“, pri čemu njihovi kraljevi nose ime Nagaš što je i povezano sa rečju Naga. Filostratus je navodio da je Etiopija bila indijska kolonija i tu postoje razne druge povezanosti sa Nagama.
Na sanskritu iste reč imaju više značenja i izraz Naga znači i zmijsko božanstvo i smrtni čovek. Drevni indijski mudraci, koje nazivaju rišiji, koji su poštovali bića pod imenom Asure su kreirali ljudsku rasu i nakon kompletiranje tog velikog vremenskog razdoblja, koje se zove kalpa, kad se ljudska rasa pojavila, oni su se povukli sa materijalnog plana i postali Naga Bogovi. U tom smislu po tantričkom učenju ljude su kreirale Nage, a ljudski zadatak je da kreira novu rasu pre nego se i čovečanstvo povuče iz materijalnog sveta. Tada će ljudska rasa postići besmrtnost, jer besmrtnost, a ne prosvetljenje, jeste cilj tantrika. Kada se to desi za tu novu rasu svet u kojem će živeti biće mitija, kao što je i za nas svet u kojem živimo mitija. Mitija je jedan od najvažnijih koncepata tantričke ne-dualnosti i znači da ovaj svet u kojem živimo nije stvaran svet, dakle nije objektivna realnost već je iluzijja. Za tu rasu mi kao ljudi ćemo biti Bogovi i realnost, a svet u kojem će živeti biće virtuelna iluzija. Iznad njih biće stepenica našeg sveta, kao što i iznad našeg postoji stepenica gde su naši stvoritelji Nage. Ti nivoi realnosti se odnose i na indijski pojam čakri, što bi uslovno mogli da nazove energetskim centrima. Naše ćakre biće iznad njihovih energetskih centara i za njih će biti cilj koji žele a postignu kako bi i oni postali Bogovi.
Stvoritelji stvaraju nove stvoritelje i tako u nedogled i teško je reći koliko ima takvih stepenica, božanskih čakri, iznad nas. Ali pošto je naše unutrašnje besmrtno sopstvo nekad bila sa četiri sloja, posle sa pet, da bi danas bila jedanestoslojna, pri čemu reč kalpa (कल्प) koja na sanskritu označava pojam veliko za vremenska razdoblja uslovno znači i simulacija, a kodni joj je broj 11, veoma je verovatno da se pre nas dogodilo 10 kreacija, od kojih je svaka bila kalpa unutar kalpe, tj simulacija unutar simulacije.
Naga koja je prisluškivala razgovor izmedju indijskih božanstava Šive i Parvati gde je on njoj obelodanio tajno učenje joge, uhvaćena je u tome i kažnjena je od strane Šive da to znanje prenese ljudskom rodu. Zato je ta Naga preuzela ljudski oblik i pred ljudima se pojavila kao Patandjali. Ili drugim rečima inkarnirala se u Patandjalijevom telu.
Postoje priče u Indiji o potrazi za svecima i velikim jogijima koje su tražili na Himalajima, ali bi umesto njih našli skelete velikih zmija i ostatke zmijske kože oko njih. Što znači da su neki veliki jogiji u stvari bili Nage koje su se ljudima predastavljale kao ljudska bića i učila ih jogi.
Naga takodje znači i „planina“ i postoji veza izmedju Naga i kulta Ganeša gde Ganeš nosi Nagu kao pojas. Takodje, Naga se prevodi i kao drvo i tu postoji mistična veza izmedju Naga i isceljivanja. Postoji izvesna veza i izmedju Naga i životne energije koja se naziva Či u kineskim sistemima, a koja se koristi za lečenje.
Nage su inače medju osnovnim duhovima u panteonu mongolskog, tuvačkog, nepalskog i generalno centralnoazijskog šamanizma, pri čemu ih u mongolskom i nepalskom šamanizmu zovu Lus. Tu predstavljaju božanstva vode i podzemlja. To što su božanstva ne znači da ne mogu da pate. Patnju im izaziva šteta koju ćovek čini prirodi, naročito zagadjivanje voda, kao i uništavanje šuma, tako da mogu da veoma naude ljudima zbog toga. Da bi to sprečili i obezbedili da Nage ljudima pruže zaštitu, kao i da obezvede plodnost i kišu, šamani im prinose ponude na jezerima, rekama i izvorima. Te ponude mogu biti u vidu poludragog kamenja, srebra i zlata, školjki, a u nekim tradicijama i mleka.

Veza izmedju Naga i tantričkog svetog znanja vidi se i u tantričkom tekstu

Lalita

Todala Tantra gde je jasna povezanost izmedju Naga i tanričke Boginje Lalite (Tripura Sundari). U prošlosti, a i danas, tantričke sveštenice su preuzimale ulogu Vašini (erotske sveštenice), ali i Nagini (ženski oblik imena Naga). Zapravo u nekim tantrama se obožavanje Naga poistovećuje sa obožavanjem Boginje (Šakti), a mantre koje se daju sadrže ima Tripura Sundari. A i samo mesto gde Nage prebivaju ispod zemlje i površine voda naziva se Bogavati, „Ona koja daje zadovoljstva i blagostanja“ što je i jedna od titula Lalite, koja se naziva još i Crvenom Boginjom i istovremeno je i sama Boginja Kundalini. Kundalini je mistična energija o kojoj se danas mnogo govori u jogi, ali ona je u stvari energija koja održava i sadržava ceo svemir i ona je Vrhovna Nagini.
Nage su veoma čista bića i smetaju im jaki mirisi, recimo miris pečenog mesa, kao i alkohola. A naročito im smeta kad neko prekrši zavete koje je dao Guruu u tradiciji. Znaci da su Nage ljute mogu biti snovi u kojima je neko napadnut od strane zmija, kožna oboljenja, problemi sa bubrezima, kancer, a u ekstremnim slučajevima zaposednuće i čak smrt.
Osnov dobrog odnosa sa njima za sve ove kulture je da ih ljudi ne ljute. A one su sada jako ljute jer su reke, jezera i izvori vode zagadjeni.
Tradicionalne, da bi se Nage umirile radi se Ceremonija, u Indiji i na Tibetu i Nepalu takve ceremonije se nazivaju pudje. Najbliže sa čim na zapadu bi mogli da uporedimo pudju jeste liturgija u crkvi. Sem pudja, radi se i pravljenje posebnog ćupa, koji se naziva Naga posuda, koji se napuni dragocenim metalima, izlomljenim dragim i poludragim kamenjem, lekovitim biljem i štampanim molitvama i mantrama. Nakon odgovarajućeg posvećenja i uz propratne rituale posuda se se spusti u jezero, reku ili more.
Pri tome od kamenja koje se koristi za ove ćupove, odnosno generalno za rad sa Nagama, naroćito se preporučuju. koral, tirkiz i tigrovo oko. Pojednostavljen oblik ove ceremonije je da se cvetovi nežno puste niz vodu uz molitvu, koja može biti vrsta izvinjenja za sva zagadjenja prirode i voda koje su ljudi učinili. I tu postoji procedura kako se prilazi vodi, ali skraćeno bi to bilo da je pre prilaska reci poželjno se prvo pokloniti i izviniti se za sva zagadjenja koja su ljudi uradili, izgovaravši to polako tihim i smirenim glasom. Koliko mi poštujemo ove duhove toliko su i oni spremni da nam pomognu.

Ovakva ponuda Naga posude može doneti dobro zdravlje, prosperitet i slavu, a naročito je uspešno u lečenju oboljenja nastalih zbog besa Naga zbog onečišćenja prirodnog okruženja, naročito vode.
Kao najjednostavniju varijantu da se umilostive je da se na njihov dan, nikako na druge dana jer ako ih neko tada uznemiri mogu da budu veoma neugodne, jednostavno ode do reke i da se puste neki cvetovi da plutaju po njoj, ili da se u nju baci neki poludragi kamen.
Tibetaci ne rade to samo sa Nagama i vodom, već i sa drugim duhovima koje je potrebo umiriti, tako da u posebnu posudu stave razni predmeti, iznad kojih onda izvode molitve i prizive, kao i egzorcizam i onda sa duhom (ili duhovima) vezanim za tu posudu koji obezbedjuje uspeh ove operacije, tu posudu zakopaju na neko mesto gde bi trebalo da obezbedjuje sigurnost od elementarnih katastrofa i od ljudskih sukoba.
Takvim umirivanjem duhova, ne samo Naga, Tibetanci su dugo vekova uspevali da se brane od ratova i prirodnih nepogoda i katastrofa, sve do pojave industrijske revolucije koja je donela tehnološki napredak koji je narušio suptilan odnos izmedju ljudi i nevidljivih bića koja nas štite i koja su sprečavala uništenje planete. Do tada, ovaj metod je bio tajan i tek nedavno su dva tibetanska Majstora odlučila da daju informacije o tome kako se on izvodi.
Postoji sedam tipova ovih posuda, ali su danas još samo tri u upotrebi:
– Posude da se umire ratovi i negativnosti koje dovode do ratova, kao što su bes koji dovodi do sukoba, žudnja za moći i pohlepa koje dovode do besmislenih činova rata i terorizma.
– Posude da se umire duhovi koji izazivaju bolesti i epidemije i da se spreče novi da ne bi dolazilo do novih razboljevanja.
– Posude Da se spreči zagadjivanje prirode i četiri osnovna elementa od kojih je stvorena i da se prirodni resursi očuvaju čistim u korist svih živih bića.

Svaka posuda, zavisno od namene i svrhe, sadrži različite sastojke koji se povezuju sa elementima – drogocene metale, poludrago kamenje, bilje, zemlju, vodu i sl. Takodje svaku vazu prati drugačije posvećivanje. Posude se postavljaju ili u vodu, na dovoljnu dubinu, ili se zakopavaju u zemlju vodeći računa da to nije pliće od bar jednog metra, na mestu gde mogu da neometano budu godinama. To uključuje da se izbegava da se postave tamo gde bi se hodalo iznad njih, tako da se ne zakopavaju na mestu pešačkih staza, ili na mestu gde ih može pomeriti korenje drveća i sl, ali isto tako ni u nečijoj bašti ili na njivi. One se zakopavaju u čistu i nedirnutu prirodu. Ne zna se odakle potiče ovakva praksa. Na Tibet je po jednima došla iz indijske tantričke prakse, ali se zna da su je koristili i nepalski šamani da bi tako obezbedili da seljane čuvaju duhovi zaštitnici mesta.
U Srbiji je postavljeno najmanje devet ovakvih posuda, bar ja za toliko znam, kako bi se zaštitile reke i planine, odnosno sprečili novi ratovi.
U tantri za rad sa Nagama se koriste i brojanice od zmijskih kostiju. Postoje dve vrste takvih brojanica, prve su napravljene od kičme kobre i kod njih nije bitno koliko ih ima već da su kosti složene po istom redu po kojem idu duž zmijine kičme. Te brojanice se isto nazivaju malama kao i brojanice za molitve, ali one se generalno ne koriste za to. To su više šamanističke brojanice i šamani i seljani ih koriste za magijsku zaštitu, odnosno da se povežu sa zmijskim božanstvima tokom isceljujućih ceremonija. Ove brojanice se pripremaju na poseban ritualni način, gde se mrtva zmija zakopava u zemlju uz odgovarajuće molitve, u Aziji se molitva naziva mantrom, da bi se nakon otkopavanja očišćene kosti nanizale na brojanicu koja se posvećuje Nagama i Bogu Šivi. Ovakve brojanice se koriste i tokom ceremonija posvećenih Nagama.
Postoji 8 klasa Naga. Sa Nagama se radi, kako sam već naveo, na specifične dane. Tim danima one su bolje raspoložene da saradjuju, drugim danima su pospane i nervozne ako ih neko uznemirava. Neke Nage su veoma razvijena bića, ali obično mi ne možemo da kontaktiramo baš ta bića, već ćemo kod neke reke ili jezera kontaktirali lokalnu Nagu koja kontroliše tu vodu. To su obično veoma „prizemne“ Nage. Takva klasa Naga nema samilosti i čak i ako im pristupimo ljubazno mogu da nas provociraju i da nam naude.
Postoje realizovani Majstori iz prošlosti koji su uspeli da kontrolišu Nage.
Prenosom koji se prima uvodjenjem u neku praksu, mi dobijamo moć da autritetom tih Majstora iz prošlosti sigurno kontaktiramo sa Nagama. To je tibetanski pristup. Postoji i razlika u ponudama koje se daju, na Tibetu se recimo ne daju mirisi koji su primereni npr Anutara Tantri zato što sadrže životinjske sastojke koji mogu isprovocirati Nage. U Indiji se daju skoro svi mirisi sem mirisa kao što su ketaka i čampaka, zato što je Gospodar Naga, Šiva, prokleo te dve biljke. Mada i tu postoje finese, pa u nekim selima, naročito na Filipinima, mladjim se Nagama mogu nuditi mirisi, ali starijima, koje vladaju i poljima koja nam donose prinose i samim tim od kojih seljaci zavise, ne nude se mirisi već se nudi krv koze, kokoške ili brava. Kažu da to obavezno poboljša prinose. Inače kad je reč o anije pomenutim tingšama postoji način na koji se sviraju da se dozovu mladje, a kako starije Nage.
Za nepalske Jankri šamane, koji praktikuju veoma primitivni oblik obožavanja indijskog boga Šive, biti šaman je biti na putu ljubavi. Njihova dužnost je da onima koji pate od bolesti donesu ljubav, harmoniju i mir. Kao i za druge šamane, za njih bolesti izazivaju duhovi, a šaman je kao šaman prepoznat od strane plemena ne zato što pria da nekog može da izleči, već zato što uspešno i leči ljude.
Za njih su Nage energije nematerijalnih bića koja mogu da nastane odredjena mesta ili bića, najvipše naravno vezane za zmije. Dakle zmije su u neku ruku stvorenja najbliža Nagama, mogu da ih predstavljaju i da budu zaposednute nagama. Ali svaka zmija kao životinja NIJE Naga i nije božanstvo sama po sebi. Zašto su im zmije bliske? Način na koji se nage osete, preko pulstiranja na suptilnim nivoima – tehnički to se zove astralni plan, energetski je „zmijolik“. Tehnički mi bi mogli i da ih smestimo zajedno sa Gandarvama, nebeskim plesačicama i nebeskim nimfama, u gornji astralni nivo klasifikacije vidljivog i nevidljivog sveta oko nas.
Ta dva sveta su u Aziji isprelpeleta i tako Kambodžanska kraljevska porodica, po legendi, vodi svoje poreklo od Naga, konkretno jedan bramin je oženio Naga ženu i danas njihovi potomci vladaju kraljevstvom Kambodže. Nage su veoma povezane sa materijalnim bogatstvima i zadovoljstvima i prakse sa njima su za veoma brza, materijalna ili erotska, postignuća. Školjke su bitan deo Naga ceremonije. Brojanice za praksu sa Nagama mogu biti i skroz od školjki.
Brojanice kada se rade baš za mantre su od kostiju krupnijih zmija. Ako negde vidite sliku Naga brojanice od zmijskih kostiju i piše da je od kostiju anakonde, nemojte se začuditi. U Aziji nema anakondi, ali su južnoameričke zmije dobile ime po azijskoj reči kojom su označavali azijskog pitona više od stotinu godina. Takva brojanica od kostiju pitona je slična brojanicama od drugih kostiju i koristi se i za mantre, ali isto tako i za Naga pudje. Veoma često je 109-o zrno, dakle graničnik, na ovakvoj brojanici umetnuta školjka.
Tantra je tesno povezana sa Nagama budući da je velik broj drevnih tantri ljudima prenet baš ili preko Naga ili preko Garuda. Garuda je mitski protivnik Naga, ali u osnovi njihov animozitet je u stvari odnos izmedju elektriciteta i magnetizma u svom najčistijem obliku i to je način na koji se ispoljava svet.
Trataka je tehnika u kojoj se gleda u plamen sveće, ili još bolje indijske lampe u kojoj gori indijski gi maslac. Tantrička praksa sa Nagama se radi tako što se izvodi tratak tokom koje se energija Naga usisava preko Adjna Čakre, uz korištenje brojanice napravljene od zmijskih kostiju i ponavljanje močitve Kralju Naga, Tašaku. Nage i Nagini imaju izuzetno aktivno treće oko, odnosno pinealnu žlezdu, mitološki to je osnov legende da se kod nekih od njih to se razvije u dragulj na čelu.
U skraćenom obliku tantrička pudja posvećena Nagama može se izvoditi i pomoću takozvanog Naga kamenja. Izabere se pljosnat kamen ravne površine kako bi na njemu mogle da se u crvenoj boji naslikaju dve isprepletene Nage, kao na ilustraciji na ovoj stranici. Pozadina se oboji u crno. Zatim se taj kamen koristi da se ispred njega svaki dan meditira meditira i da se ispred njega ostavljaju ponude.
Nage su deo zaštitnika tantrika, neke od njih se prizivaju na jednoj od strana sveta kad je potrebna zaštita.

Takodje one su i zaštitnice šamana, na šamanskoj odeći zmijske kože nekad vise otpozadi i to je šamanaova zaštita koje mu Lu pružaju.
Znam šamana koji je u šamanskom transu od svijih duhova pomagača bio prdstavljen novom duhu koji je bio pola žena, a pola zmija. Ali taj duh nije bio tu da štiti njega, već da štiti jednog od duhova sa kojim je radio.
Ne znajući i misleći da će joj ukazati počast, on je uvredio Nagu svojim postupkom. Ostali duhovi sa kojima radi su ga veoma užurbano uputili da je ona veoma besna i uputili ga da ode do reke i da joj ponudu u vidu srebra, školjke, crvenog korala i ritkiza da je smiri, inače rizikuje da ga ona veoma povredi.
Pomenuti šaman je jednom dobio deo traka sa tradicionalne šamanske odeće, koja je šamansko pomagalo samo po sebi. Te trake su predstavljale zmije koje štite šamana tokom njegovog rada. Dok je bio na šamanskom putovanju pomenuta Naga se iznenada pojavila i tražila je da se vrati u normalno stanje svesti i da izvede šamansku ceremoniju poštovanja odsečenim trakama, pošto su je oni koji su ih otsekli time ih i obeščastili.
Šamani takodje koriste i palicu za bubanj napravljenu od dreta presvučenog zmijskom kožom, sa trajaka koje su tako napravljene d apri uradanju liče na zmijske jezike. Deo šamanističke prakse nekih šamana je i da kada rade ceremoniju nudjenja ponuda Lu, kako oni zovu Nage, onda se obuku u crveno, žuto i crno, što je njihova boja, te da kada udju u trans padnu na zemlju i uvijaju se kao zmija na tlu, dok ostali pevaju svete pesme koje odaju poštu Lu.
Naga je pomenutom šamanu, odmah kada je krenuo da radi sa njom, zahtevala da se na oltaru njoj daju ponude pre drugih duhova, koji je svi poštuju kada se pojavi tokom njegovog šamanskog putovanja. Takodje, tražila je od njega da uradi i neke druge stvari da bi uopšte mogli da kontaktiraju, kao na primer da deo iznad vrata svoje kuće ofarba odredjenom bojom.
Nage su te koje staraju šamana i za njih su Naga duhovi osnovni pomagači u lečenjum ali one mogu i da izazovu bolest, zbog nepoštovanja, zagadjivanja prirode ili ako recimo ako neko obavi nuždu na pogrešnom mestu u prirodi. Tada šamani ili daju ponude Nagama i mole ih da se smire, ili u nekim slučajevima pozovu Garude, mitske ptice koje su rodjaci, ali i neprijatelji Naga,, da uklone uticaj Naga koji je izazvao oboljenje.
Više od 500 bolesti se pripisuje Nagama. Zato se na dan Naga na Nepalu posećuju ili njihova ili Šivina svetilišta i nude se molitve i darovi kao što su mleko, trake u boji, sladak pirinčani puding i sl. Šiva je jako povezan sa Nagama i on oko vrata nosi kobru. Ime Naga se koristi za sve zmije, ali prvenstveno znači baš kobru.
Postojalo je verovanje da je Budizam prihvatio Nage iz praktičnih razloga preobraćanja lokalnog stanovništva koje ih je poštovalo, ali to nije tačno. Nage su i božanstva plodnosti, ali i povezane su sa vodom. Tako je na Tibetu Naga kralj pod imenom Apalala i donosilac kiše. Zapravo, Nage su podzemna Božanstva koja žive i na nebu. Pošto su povezana sa vodom, ona donose i kišu. Po zapisima Faxiana, kineskog putnika koji je posetio Indiju u 5. veku, uvrštavanje ikonogragije i svetilišta Nagama u budističke manastire bilo je zato da bi obezbedili dovoljno kiše i zaštite od prirodnih katastrofa.

Na Tibetu i na Nepalu Nagini se obožava za mentalno i fizičko zdravlje, a zajedno sa muškim partnerom štite zemlju, donose kišu. Plodnost i harmoniju.
Ceremonije, rituali i molitve posvećeni Nagama se rade, kako rekoh, na njihov dan, na prazan stomak i posle kupanja. Ako je moguće postiti ceo dan to je još bolje, isto kao i ne raditi taj dan na polju i pustiti da se Čuvari zemlje odmore.


नाग प्रीता भवन्ति शान्तिमाप्नोति बिअ विबोह्
सशन्ति लोक मा साध्य मोदते सस्थित समः

Gornje je izraz koji koriste nepalski šamani u radu sa Nagama i znači:
Neka svi budu blagosloveni od strane zmijske boginje, neka svako stekne mir.
Neka svi žive mirno bez ikakvih uznemiravanja.
Koliko je u Aziji jak odnos sa Nagama govori i činjenica da se svakog oktobra na tajlandskom delu reke Mekong rade ceremonije posvećene Nagi za koji se veruje da u njoj živi. Sem što se na Mekongu dogadjaju neobjašnjivi talasi, tada se dešava fenomen da se iz reke pojavljuju vatrene lopte koje variraju u veličini od malih, veličine iskrica, do veličine košarkaške lopte, koje dodvesta metara mogu da se dignu u nebo. Za stanovništvo te kugle ispušta Naga koja tu živi, a nauka je pokušava da da objašnjenje u vidu sagorevaja fermentiranog mulja, ali to nije prihvaćeno zbog ponašanja kugli tokom leta, kao ni ideja da su u pitanju kugle plazme, pošto su one uspevale da do sada nastanu samo u laboratorijskim uslovima uz upotrebu mikrotalasnih oscilatora i ostalih tehnićkih uredjaja.
Različite folklorne legende se vezuju za Nagu koja žii u Mekongu. Po nekima ona živi u šumu na malom rečnom ostrvu Kamčanod, kojeg se plaše širom Tajlanda zato što se veruje da je ono granica između ovostranog i onostranog sveta.
Zmije žive u divljini daleko od ljudi. Natprirodna su bića, dakle delom ljudi, delom zmije. Mogu da nam se predstave kako god žele i da se pretvore u šta god žele, uključujući po potrebi i u druge životinje. Dakle te zmije zapravo i nisu zmije, nisu obične životinje kakve mi znamo. Videli smo ranije kako šamani objašnjavaju Nage kao pulsirajuća bića čiju energiju koju osećaju uporedjuju sa zmijama. Dakle zmija je životinja koja je bliska Nagama, suptilnim bićima koja žive na planu koji je suptilnijeg od materijalnog i koja mogu da nekad koriste zmije kao životinje da se preko njih ispolje i deluju. Zato je svaka zmija mogući nosilac Nage i zato u nekim krajevima jako paze da ne uvree zmiju. Postoje legende da su seljake koji bi bez razloga ubili zmiju, druge zmije ubile i kad bi otišli desetinama i stotinama kilometara dalje. Ali Naga ne mora da se osveti fizičkim napadom zmije. Postoji priča iz Melburna da je u tamošnjem budističkom manastru u kojem je bilo nekoliko svetilišta posvećenih Nagama se dogodila provala. U provali je ukrden i jedan od kipova Naga. Provalnik je nedugo nakon toga nadjen mrtav u smrskanim kolima na koje je naleteo kamion.
Nage nisu jedina božanstva koja se povezuju sa životinjama, zapravo skoro cela indijska religija je povezana sa njima. Zapadnjaci veoma često. recimo, misle da su u Indiji krave poštovane kao božanstva. Zapravo krave se u Indiji ne obožavaju kao božanstva, one su samo simbol božanskog, konkretno božanske Majke Adiri, a ne samo božanstvo. Simbol i ono što simbol predstavlja nije isto. U Indiji postoji božanstvo u obliku majmuna. To je jedno od božanstava koje isteruje zle duhove i zato se u njegovom hramu vrše egzorcizmi. To ne znači da će neko dovesti običnog majmuna da vrši egzorcizam. Ali znam za jedan slučaj kada je majmun devojci blizu hrama ovom božanstvu bio oteo brojanicu i zagrizao je. Komentar Gurua bio je da je to „Hanuman kroz tog majmuna lično posvetio posvetio tu brojanicu“.
Skoro sva božanstva su ili u obliku životinja, ili povezana sa njima. Božanstva imaju obično Vahanu, tj životinju na kojoj jašu. Možda najpoznatije indijsko božanstvo, Ganeš, koje ima oblik slona tako jaše miša.
Ganeš je božanstvo koje otvara puteve i uklanja lošu sreću i njemu se počast odaje na početku svake ceremonije. Zašto bi najbitnije i najjače božanstvo jahalo nešto tako malo kao što je miš? Svaka životinja koju božanstva jašu zapravo nije bila uvek ta životinja, već su to bila natprirodna bića koja su ta božanstva potčinila i pretvorila ih u tu životinju da im služe. Postoji puno različitih mitova oko toga ko i kako je prokleo nebesko biće Kraunća da postane miš, ali ga je nakon što je počeo da pravi štetu Ganeš pokorio i uzepo da mu bude vozilo.
Dakle životinje koje jašu ili koriste bogovi, to su u stvari pokorena druga bića koja onda služe božanstvima. Slično tome su i veliki tibetanski mistici pokoravali Nage nakon čega su te Nage postale zaštitnici naroda na Tibetu i samog duhovnog učenja. Zašto bi Bog u obliku slona jahao tako nešto malo kao što je miš? Neko može misliti da je najbolje da ima neku životinju kao duhovnog pomagača koja je velika, jaka i opasna. Ali mali miš prolazi svuda, kroz svaku rupu i izgricka put kroz svaku prepreku, dakle idealna pomož za veliko biće kao što je slon koje to ne može. Sa druge strane, u drevna vremena miševi su bili u stvari prava opasnost za dobrobit i opstanak stanovništva pošto bi i na polju i po ambarima pojeli žito. Kontrolišući miša, Ganeš tako kontroliše i štetu koju narod ima. Znači nije sve uvek u veličini.
Taj miš se zove Mušika. Ime je slično našoj reči za miša i to je još jedna od reči koje vode poreklo iz vremena kada smo govorili zajednički jezik kao pra-indoevropljani. U tantri taj miš je u stvari Boginja Mušika koja se priziva kada je tantrik u stanju letargije i kada mu praksa postaje navika bez posvećenosti i koncentracije. Zato se na početku prakse, pre Ganeša oda počast Boginji Mušiki koja poput mišđa gricka put kroz ono što nam je postalo uobičajeno i dosada. Ona je jedna od tajnih Boginja i o njenom obožavanju se jako malo zna, a crtež na prošloj strani predstavlja jedan od njenih retkih kipova za koje znam.
Dakle, da vidmo šta možemo da izvučemo kao zaključak? Fizičke životinje nisu božanstva, one su njihov simbol. Poštovanje tih životinja je poštovanje veze koje one, kao predstavnice božanstava, imaju. Videli smo da u Indiji zmije daju znanje i zaštitu, dok miš ima sasvim drugu funkciju. Zavisno šta je nekome u nekom momentu potrebno da prodje ili iskusi, različite životinje mogu da mu budu duhovi pomagači. Fizički susret sa životinjama je često znak koji nam nešto signalizira.
A šta nam se sada tačno odešava i šta nam nevidljiva bića signaliziraju? Sve se ovo desilo nepredvidjeno, a komentari koje daju neki veliki Gurui i šamani su veoma otrežnjujući i ukazuju na potrebu za promenom. Zašto sa ovim završiti baš poglavlje o Nagama? Da li je neko primetio vesti da je korona u stvari virus koji je prešao sa životinja na čoveka i da je povezan sa pijacom životinja za jelo u Vuhanu u Kini gde se virus i pojavio? Žurnal za medicinsku virologiju je o tome pisao, iznoseći da je najverovatnije zmija ulovila slepog miša koji je bio zaražen virusom korone 19, da bi zatim ona bila uhvaćena, prodana na pijaci nakon čega je neko pojeo i bio nulti pacijent zaražen koronom 19.
Nikad nije naodmet ponoviti da je jedan od načina da se ne izazove bes Naga, a one se lako ražeste i još lakse svete, jeste da se poštuju vode i njihova svetost. Mantre su jedna vrsta prakse, ali posvetiti se očuvanju voda i sprečavanju njihove zagadjenosti – to je takodje vrsta prakse sa Nagama. Nije dovoljno samo meditirati i mantrati, bitno je kako se to prenese u svakodnevni život. A to znači ne prljati vode i boriti se da one ostanu čiste. Neko ne može da umilostivi Nage i dobije njihov blagoslov ako ne poštuje vodu. Zato čuvajmo vodu i uživajmo u njoj, ali sve vreme budimo svesni i da voda nije vaša. Mi je delimo sa mnogim drugim bićima i kad razvijemo takav stav i počnemo da ga primenjujemo u životu mi se razvijamo. Ovako, mnogo smo se ogrešili o prirodu i priroda nam se sada sveti, a ne zaboravimo da su Nage su sile prirode koje je štite. Istovremeno, ako smo sa njima dobri Nage nam daju znanje, pošto svako na putu ka bogu biva testiran, baš kao što je na putu za Šri Lanku Boga Hanumana testirala Nagamata Surasa, majka svih Naga.

O vezi transa, ritma i telesnih položaja


This image has an empty alt attribute; its file name is saman.jpg

Još jedan tekst iz skripte o tarotu i radu sa neošamanističkim životinjama moći. Ilustracije su iste one koje su korištene za skriptu. Ideja je bila da se koristi font nalik na pisaću mašinu i samo crteži, kako bi sve ličilo na materijale iz osamdsetih koje smo, nabavljali iz insotranstva i koji su bili radjeni na pisaćim mašinama i onda fotokopirani, uz veoma često crtane ilustracije.

Šamanizam bi mogli da opišemo kao skup sećanja naših predaka, pohranjen u našoj DNA i našim nervnim sistemima, skup sećanja o tome kako da živimo sa planetom i na njoj, što formira čitav jedan unutrašnji univerzum koji strpljivo čeka da bude ponovo sjedinjen sa živm okruženjem koje se nalazi oko nas i koje mi nastanjujemo. Glavno sredstvo da bi se to postiglo, pored upotrebe halucinogenih sredstava, jeste upotreba ritma proizvedenog šamanskim bubnjem, odnosno čegrtaljkom, koja šamane i plemenske iscelitelje dovodi u stanje transa i iskustva alternativnih realnosti, tokom kojeg oni mogu da komuniciraju sa duhovima i bićima koja tamo žive.
Ono što, medjutim, antropolozi nisu bili istraživali, sve dok se time nije

This image has an empty alt attribute; its file name is polozaji.jpg

pozabavila dr Felicitas D. Goodman, bila je povezanost određenih telesnih položaja i izmenjenih stanja svesti. Dr Felicitas D. Goodman (1914-2005) rođena je u Budimpešti, fakultet je završila u Nemačkoj, odakle je posle Drugog svetskog rata sa suprugom Amerikancem emigrirala u Sjedinjene Američke Države gde je stekla master stepen iz lingvistike i doktorat iz psihologije i antropologije, da bi 1978. godine osnovala The Cuyamungue Institute u svrhu istraživanja izmenjenih stanja svesti.
Još tokom svojih studija na Državnom univerzitetu u Ohaju prevodila je materijale Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, gde se srela sa istraživanjima ponašanja koje se dešava u malim religijskim zajednicama širom sveta. To ju je toliko zainteresovalo za psihološke promene koje se dešavaju tokom religijskog transa da je sama pokušala da razvije metodologiju za ulazak u takvo stanje. Kasnije, kada je počela da predaje na Denison univerzitetu u Ohaju, krenula je da to praktično i radi sa studentima najviše se oslanjajući na ritmičnu upotrebu čegrtaljke. Naime, dr Goodman je posle posete lokalnom indijanskom Pueblo naselju zapamtila ritam čegrtaljki koji je korišćen za ulazak u stanje transa. Svoje studente je zamolila da zatvore oči, smeste se onako kako im je najudobnije i da slušaju ritam čegrtaljke koji je ona proizvodila. Tokom tih eksperimenata, čije je trajanje obično bilo oko 15 minuta, učesnici su doživljavali razna iskustva koja su varirala od osobe do osobe (simptomi promene ritma otkucaja srca i telesne temperature, grčevi, ukočenost mišića, utisak viđenja svetlosti, osećaj radosti i vremenske dezorijentacije nakon završetka eksperimenta….). Dr Goodman je zaključila da je svačiji centralni nervni sistem isti i da je samim tim iskustvo transa zasnovano na fiziološkim osnovama , ali da se u nedostatku centralnog sistema verovanja, kojem bi neko pripadao, vizije i iskustva razlikuju od osobe do osobe. No tada je pročitala rad kanadskog psihologa V.F. Emersona koji je analizirao uticaj telesnih položaja u istočnom misticizmu i zaključio da položaji koji se zauzimaju tokom meditacije mogu da dovedu do različitih suptilnih promena u telesnom funkcionisanju, recimo do lučenja nekih hormona i promene krvnog pritiska. Ono što joj je naročito privuklo pažnju u tom radu bila je ideja o vezi kontrolisanog položaja tela i sistema verovanja. Dr Goodman je 1977. iz etnografskog materijala koji je obrađivao različite domorodačke kulture izdvojila crteže položaja za koje je bilo jasno da su šamanistički ili religijski, okupila novu grupu volontera i počela novi eksperiment sa svakim od njih pojedinačno.
Jedna od prvih poza sa kojom se eksperimentisalo bila je preuzeta iz tradicije australijskih Aboridžina, a gotovo svi ispitanici su imali slično iskustvo energije koja je iz zemlje prolazila kroz njihovo telo. Naročito su bila zanimljiva iskustva koja su davala rezultate što su se poklapali sa tradicionalnim tumačenjem nekog položaja, a koja ni dr Goodman, ni ispitanici nisu u tom momentu znali. Recimo iskustvo sa položajem jedne astečke boginje, tokom kojeg su ispitanici imali utisak da im se telo preobražava. Dr Gudmen je tek naknadno saznala da je ritualni položaj te boginje smatran položajem za metamorfozu.

This image has an empty alt attribute; its file name is karlos-kastaneda.jpg
Karlos Kastaneda

Ideja koja stoji iza ove prakse jeste da se imitiranjem položaja, koje su na crtežima i skulpturama širom planete ostavili naši preci iz vremena lovaca/sakupljača plodova, može obnoviti sećanje na trenutak kada svest o podeljenosti još uvek nije postojala i da se posredstvom ekstatičkog trasa iskusi onostrana realnost koju nastanjuju duhovi i ostala bića. Zanimljivo je da je sličnog mišljenja bio i Carlos Castaneda koji u svojoj knjizi Aktivna strana beskraja govori o potencijalu nekih arheoloških nalaza da utiču na takozvanu perceptivnu tačku.
Ima li nauka objašnjenje za efekte koje je postizala dr Goodman? Najbolje objašnjenje mogla bi dati teorija Ruperta Šeldrejka o morfogenetskim poljima, koja se zasniva na tome da svi prirodni sistemi na svim nivoima (od živih bića do molekularih struktura hemijskih jedinjenja) dele kolektivno pamćenje svih jedinki svoje vrste, bez obzira na to gde i kada su oni živeli.
Morfogenetska polja su nematerijalna polja moći koja se šire prostorom i vremenom. Ona deluju posredstvom morfičke rezonance koja se zasniva na sličnosti i snaga morfičke rezonance se povećava sa povećanjem sličnosti organizama. Preuzimanjem telesnih položaja sa nekih praistorijskih skulptura ili crteža neko ulazi u simbiozu sa njihovom morfogenetskom rezonancom, nervni sistem mu se uskladjuje sa najsuptilnijim energijama i postiže se uskladjivanje sa morfogenetskim poljem koje predstavlja ta statua ili crtež. Budući da su naši preci “energizovali” ta morfogenetska polja svojim običajima i obredima, koristeći ove sakralne položaje možemo i mi iskusiti njihovu harmoniju življenja sa svetom duhova.
Kako to izgleda u praksi? Recimo, uzmimo primer praistorijskog crteža čoveka iz pećine Lasko u Francuskoj. Za potrebu ovog položaja dr Goodman je morala da napravi posebne klupe pod uglom od 37 stepeni, slično crtežu, na koje je postavila one na kojima je eksperiment vršen. Praksa je podrazumevala nošenje ptičje maske na licu i slušanje šamanskog ritma čegrtaljke ili bubnja, u trajanju od otprilike 15 minuta. Iskustvo je pokazalo da se ova praksa najbolje izvodi u potpunom mraku, a iskustvo koje su imali oni koji su je radili bilo je iskustvo transa u kojem su učesnici doživljavali let duše.
Ono što je dr Gudmen zaključila na osnovu svojih eksperimenata jeste to da ritualni telesni položaji za izazivanje transa nisu vrata ka nekoj nepozntoj destinaciji, ali da ne vode ni ka fiksnim nepromenjivim iskustvima, već da se u okviru očekivanoga to iskustvo sa svakim novim transom produbljava i obogaćuje.
Ovi ritualni telesni položaji mogu se podeliti u nekoliko kategorija, zavisno od toga kakve efekte mogu da proizvedu: za duhovo putovanje, proricanje, transformisanje tela u neki drugi oblik, isceljenje ili pak inicijaciju. Duhovno putovanje je, na primer, putovanje duše u stanju transa kroz neki od tri sveta koja simboliše šamanističko drvo, pri čemu je donji svet područje koje nastajuju životinje moći, duše mrtvih i duhovi pomagači, sredji svet je duhovni dvojnik našeg sveta i smatra se realnim svetom iza ovog našeg materijalnog, dok grane drveta predstavljaju gornji svet koji sadrži sve unutar i izvan naše galaksije i predstavlja dizajn po kojem je kosmos kreiran. .
S druge strane zanimljiv je, recimo, način na koji su ispitivani položaji za proricanje. Pošlo se od ideje da svi postave isto pitanje, bitno za sve, te da nakon 15 minuta prakse svi zapišu iskustvo dobijenog odgovora u stanju transa i porede ga sa odgovorima koje su dobili ostali učesnici, pri čemu su dobijeni statistički rezultati bili veoma interesantni.
Felicitas Gudmen, baš kao i njen kolega antropolog Majkl Harner, koji je osnovao Fondaciju za šamanske studije, omogućila je i običnim ljudima, zaokupljenim svojim svakodnevnim brigama, da praktikuju jednu veoma jednostavnu, ali delotvornu, tehniku duhovne preobrazbe i razvoja, bilo da su je učili kod nje na kursevima, ili su je praktikovali sami na osnovu neke od knjiga koje je napisala ona ili neka od njenih učenica.

Tarot i visak

Ознаке

, , , ,


Sledeći tekst bio je predvidjen kao deo radionice na temu rada sa neošamanskim životinjama moći pomoću tarot karata, a koja je trebalo da se održi na jednom festivalu zdravlja i alternative. Zbog krize izazvane koronom pomenuti festival nije održan, tako da ću s vremena na vreme deo materijala predvidjenog za tu radionicu stavljati ovde.

Tehnika o kojoj govorimo na ovoj radionici uključuje upotrebu viska. U trećoj lekciji o tarotu koju dajem učenicima je način kako da se odredi identitet neke osobe i ta tehnika uključuje i upotrebu viska, samo na direknto u kombinaciji sa tarotom.

Visak se koristi u veštini koja se zove radiestezija i  primenjuje se i u tarotu izmedju ostaloga i kada je čitač zbunjen šta tačno znači otvaranje i kada mu je potrebno da se odredi koje značenje neka karta ima. Obično tada na sceni stupa intuicija i čitač u AHA iskustvu zna, tj „karte mu se otvore“, ali nekad je neko umoran, postoji neka druga smetnja ili mu  intuicija jednostavno privremeno zakaže. U takvim slučajevima kada se neke zablokira,  može se koristiti visak.  Na primer ako se u otvaranju pojavi karta Mag to može da znači novu ljubav, ali i novi projekat,  početak novog posla, ili dolazak nove ljubavi. Na mapi za divinaciju viskom, prikazanoj na slici, ispišu se ovakva različita značenja odredjene karte. Ja sam takve mape štampao na A3 papiru 300 gramske težine, vertikalno okrenutom, tako da bih iznad ištampao i samu kartu u prirodnoj veličini kakva je i u špilu. Zatim bih nakon otvaranja, ako se pojavi nedoumica, uzeo odgovarajuću mapu i na sliku karte stavio kartu iz špila i onda nakon postavljenog pitanja gledao na koje će značenje da ode visak.

Takodje, može se iznad karte viskom pitati da li je tumačenje koje nam pada na pamet ispravno. Postoje dve tendencije medju radiestezisitma, prva je da ovu disciplinu tretiraju kao metafizičku veštinu povezujući je sa natprirodnim,  te druga po kojoj je radiestezija bliska nauci i deo je fizike. Ja sam radikalno bliži prvom pristupu. Shodno tome vežbe koje dajem učenicima su vežbe za rad sa viskom koje razvijaju intuiciju i osetljivost njihovih astralnih čula. To pomaže i kod rada sa viskom, ali i sa tarotom.

Sama radiestezija se može definisati kao paranormalna sposobnost da se oseti i izmeri aura, koja je poput zračenja iz ljudskog tela.

Znamo da je u starom Rimu korišten kao visak prsten obešen o pamučni konac. Prvo bi se  napravio sto od lovora u obliku tronošca poput onog u proročišu u Delfima. Na njega je stavljana činija načinjena od legure planetarnih metala i sa ugraviranim slovima alfabeta po obodu.

Sveštenik koji je radio ovo proricanje bio je obučen u belu lanenu odeću i bele lanene sandale. Odgovor na pitanje se dobijao kretanjem prstena i ukazivanjem na slova na obodu posude.

Kod nas postoji dosta knjiga o radiesteziji iz kojih neko može naučiti da radi sa viskom, tako da to ne bih previše objašnjavao. Ja sam imao sreću da se sa radiestezijom upoznam preko knjiga Osmana Hasanpašića koje su lake za razumevanje i upotrebljive. Njega sam i upoznao u kada je dolazio u Srbiji u jednoj maloj radnji za alternativu, maltene new age šopu, koja se zvala Ekvilibrijum i koju je držala veoma prijatna žena po imena Tanja. Na tom mestu sam nabavio svoj prvi visak, a i preko nje sam bio upoznao dosta osoba sa domaće alternativne scene toga vremena, a sam Osman Hasanpašić je na mene ostavio veoma dobar utisak i po pitanju znanja radiestezije i po pitanju njega kao osobe.

Postavlja se pitanje koji visak da koristite? To je veoma subjektivno. Moj prvi visak je bio veoma običan, metalni. Trenutno koristim visak od čadjavog kvarca, malo je masivniji i teži, ali sam ja njime veoma zadovoljan. Inače čadjavi kvarc prati reputacija da je kamen istine. Ali za tako nešto bitno je da sve vi sposobni da ga koristite i da ne postoji nikakva lična mišićna aktivnost koja bi uticala na pokretanje viska. Zato um mora biti što više očišćen od emocija i ličnih uticaja na kretanje viska.

Takodje, praksa koju mnogi koriste je da nakon upotrebe čiste svoj visak, kako bi uklonili negativne energije koje je mogao da pokupi tokom rada. Najčešći način za to je kadjenje mirisom. Moj omiljeni je kadulja. Zatim, neki koriste kristale za čišćenje, prvenstveno citrin, pa onda karnelian i selenit. Dovoljno je ostaviti visak 24 časa u posudi sa nekim od ovih kristala.

Smedji pirinač takodje pomaže. Posuda u koju se stavi visak  se napuni pirinčem, bolje je okrugliji nego duguljast,  tako da ga potpuno prekrije. Ostavi se tako 24 časa da se očisti od negativnosti. 

Ostavljanje na sunčevoj svetlosti, najbolje jutarnjoj, ali može i u časovima pred zalazak, do 4 sata je takodje još jedan od načina. Ali ako vam je visak od fluorita ili ametista nemojte to raditi. Neki to rade sa mesečevom svetlošću, vodeći računa da je mesec pun, dok treći pak sami zamišljaju svetlost koja čisti kristal.

Ali moj omiljeni način jeste onaj koji se primenjuje kod nekih radiestezista francuskog govornog područja, naročito u samoj Francuskoj i u Belgiji, a to je da visak premažu sumporom, odnosno da u vrećicu u kojoj ga nose stave malo sumpora kako bi sa njega uklonili psihometijske zapise.

Psihometrija je sposobnost malog broja osoba da mogu, nakon što neki predmet (prsten, naušnica, ogledalo, nož, maramica i sl.) dodirnule ili samo videle, da daju tačne podatke o onome ko je taj predmet imao u rukama, odnosno šta je sa tim predmetom radjeno.

Reč psihometrija potiče od nekadašnjeg profesora medicinske škole u Sinsinatiju, doktor I. R. Bjukenena. Svojim đacima davao bi u ruke bilo koji lek ili hemikaliju zamotane u papir, sa uputstvom da se koncentrišu na osećaje koje će takav zamotuljak proizvesti kod njih. Deset do dvadeset đaka, s povezom preko očiju i ni sa čim ometani, sedeli bi držeći u ruci predmet koji običnim osjetilima nisu mogli raspoznati.

U zamotuljcima su bile supstance kao što su so, biber, opijum, stipsa, bakar, olovo, kinin i slično. Onaj koji bi za nekoliko minuta osetio specifično delovanje, na primer pospanost kod opijuma, tu je osobu Bjukenen smatrao sposobnom za lekarsko zvanje, dok bi one koji ni posle jednog sata ne bi ništa osetili, odbijao i savetovao im da se nečim drugim bave.   

Razvoj psihometije, kao metafizičke moći, nije vam neophodan za bavljenje tarotom, ali može prilično biti od koristi.

Zen lekcija o COVID-19 virusu

Ознаке


Rodion TR

Sledeći tekst je moj prevod teksta koji je napisao jedan zapadni umetnik koji živi u Japanu i ovde ga objavljem sa dozvolom autora. Mišljenja sam da je tekst veoma primeren kako vremenu epidemije u kojem živimo, tako i dogadjanjima u Srbiji koja izazivaju uzbudjenje i emocije kod mnogih. Stoga se nadam da će bar nekom biti koristan i inspirativan.

Fujita Issho, čije ime  će krajem njegovog života verovatno biti  izjednačeno sa imenima kao što su Suzuki Daisetsu i Suzuki Shunryu, započeo je svoju „Savremenu lekciju o Zazenu“ rečima koje začudjući pripadaju jednom zapadnom misliocu. To su bile reči iz Pascalovog dela “Pensées”.  Ovim je Fujita otvorio svoju knjigu o Zen meditaciji:

“Dok mislimo o svim različitim neočekivanim iznenadjenjima, svim teškoćama i opasnostima bilo u sudskoj dvorani ili u ratu, i svim sukobima i strastima koje se iz toga radjaju, često sam umeo da kažem da je ljudska nesreća u biti uzrokovana samo jednom jednostavnom stvari. Nesreća dolazi od činjenice da ljudi ne umeju da jednostavno miruju u svojim sobama.“

Sposobnost, ili nesposobnost da, da budemo mirni od strane francuskog fizičara na jedan baš zen način. A u odnosu na naše stanje da budemo dobro, pomogla je Fujiti da se pomeri ka „suprotnoj“ strani Mebijusove trake stvarnosti i otvori negativnu dimenziju za naše mogućnosti. Koristeći još jednu zapadnu figuru on je predstavio samu suštinu Zazena: „Negativnu sposobnost“.    

Fujita je rekao:

” ‘Moć da mirujemo’ nije pozitivna, aktivna silu ‘ja činim nešto’. To može da postoji samo kao negativna, pasivna  sila da ‘sam prestao da činim nešto’, ‘ ne činim ništa’. “  

Engleski  pesnik romantizma John Keats je sročio frazu „Negativna sposobnost“ opisujući je kao „negativnu silu koja nam omogućuje  prevazilaženje pobude da istražimo činjenice i razloge i daje sposobnost da smireno ostanemo prisutni u neizvesnosti, nedoumici i dvoumljenju.

Možemo da o onome što Keats opisuje kao „Negativnu sposobnost“ kao tačno onome što je „Moć da se bude smiren“. Smireno ostajući prisutan u neizvesnosti, nedoumici i dvoumljenju. I ova moć je ključ za sreću i ljudsku kreativnost.  Ipak, unatoč tome to nije nešto što nas podučavaju u savremenoj školi i društvu. Pasivna, negativna sila, negativna sposobnost nije nešto što vrednuje  savremeno društvo zasnovano na „a šta možeš sad da uradiš“, pokaži nam šta možeš“, „zašto si tako opušten? Uradi nešto!“, „A, u redu, mogu to da uradi, dakle skroz sam kako treba. Dakle idem da to i uradim“, Mrdni bulju! Uradi nešto! i slično. Mi smo stalno pod trajnim pritiskom da napravimo sledeći korak.  

„Negativna sposobnost“ predlaže nam da se okrenemo ka drugoj polovini postojanja, pasivnoj strani i vidimo šta od toga može da se zgodi.  Ne šta mi možemo da uradimo u svetu, nego šta može da se pojavi iz sveta. Ne samo da se udahne u svet, nego i da svet izdahne. Ne samo da zgrabimo, nego i da pustimo.

Na slici je Yokoyama-Roshi u Zazen meditaciji – u najuzvišenijoj pojavi koju ljudsko telo može da zauzme – sa natrpisom koji visi u pozadini i koji kaže 「坐相降臨」: “Zazen je jedinstvo sa Univerzumom.  Ostatak (sedeće  坐相) je sam Univerzum. Ja postaje Univerzum koji se spušta u sedenje sitting, sa dolazećim (降臨) kao da dolazi sa neba od snežnih planina. 坐相降臨 je dolazak do sedenja/mirovanja. Mi mislimo da radimo  Zazen (sedenje/mirovanje), ali u stvarnosti Univerzum je taj koji to izvodi.

Mirujte da Univerzum može da miruje u vama.

U ovom trenutku divljanja pandemije kada su svi u svojim domovima u bolnom grču nemogućnosti da učine bilo šta, ono što možemo je da shvatimo kako se Univerzum pokreće kada mi prestanemo da činimo stvari, kada koristimo našu negativnu sposobnost da pustimo univerzum da se ispolji u nama i da pokažemo drugim ljudskim bićima kako da načine korak tamo gde kretanje univerzuma samo sa sobom pleše.

O pomahnitaloj mudrosti i da li su Gurui i lame baš uvek dobri?

Ознаке

, , , , , , , , ,


rinpoche

Sogjal Rinpoće (1947 — 28. avgust 2019) bio je tibetanski Dzogćen Lama. Osnovao je mrežu budističkih centara u 23 zemlje i autor je knjige Tibetanska knjiga života i smrti koja je prevedena i objavljena i kod nas u izdanju Loma, 2001. godine.

Sogjal Rinpoče je bio veoma cenjen tibetanski lama, lični prijatelj Dalaj Lame, sećam se jedne slike na kojoj su on, Dalaj Lama i Karla Bruni-Sarkozi, koja je tada bila prva dama Francuske.

No, ipak su oko njega postojale kontroverze još od  sredine devedesetih, čak i sudski spor zbog tužbe za seksuano zlostavljanje. Situacija je eskalirala jula 2017. godine kada je osam njegovih najbližih učenika, koji su sa njim bili više decenija, poslalo pismo na dvanaest stranica njemu, Dalaj Lami, nekim starijim i uglednijim lamama, kao i njegovim učenicima koji su bili deo Dzogćen mandale. U pismu optužili su Sogjal Rinpočea da je izdao njihovo poverenje, fizički, emotivno, mentalno i seksualno zlostavljao učenike, kao i da ih je  materijalno koristio da bi zadovoljio svoje potrebe za luksuzom, što je sve brižni prikrivao i gradio o sebi sliku kao o mudrom i brižnom učitelju.   Sve ono što je usledilo nakon toga duboko je podelilo tibetansku budističku zajednicu. Dalaj Lama je kritikovao njegovo ponašanje,  a Francuska budistička unija suspendovala je članstvo njegove budističke organizacije, ali nisu svi budisti to prihvatili. Neke ugledne lame su bile mišljenja da je za one koji su dobili abišeku (inicijaciju) i tako stupili na put budizma, kritikovanje postupaka Sogjal Rinpočea, makar i privatno, a kamoli javno, kršenje samaje (budističkih zaveta koji se daju tokom abišeke).  Jednu takvu odbranu Sogjal Rinpočea, moja omiljena žena lama i učenica Namkai Norbua, Tsultrim Alioni, nazvala je odvratnim nepošovanjem koje uopšte ne iznenadjuje.

Jedan od argumenata na kojima su se takve odbrane zasnivale bilo je pozivanje na „ludu, odnosno pomahnitalu mudrost“. Pomahnitala mudrost, delom se to poistovećuje sa onim što se u gnosticizmu naziva „divljom gnozom“, odnosi se na takozvano božansko ludilo, odnosno teiamaniju, pojavu koju po pravilu prati veoma ekscentrično, pa čak i za opšte prihvaćene društvene standarde neprihvatljivo ponašanje. Sveti Simeon iz Edese, svetac iz šestog veka kojeg su nazivali i Sveti Simeon Luda, verovatno je prvi jurodivi, kako se ova pojava naziva u pravoslavlju.Sveti Simeon je nakon godina života u pustinji došao u grad tegleći sa sobom leš mrtvog psa kojeg je našao na djubrištu, u crkvi je tokom liturgije pogasio sveće gadjajući žene orasima i počinio razna druga iracionalna dela. Ismevali su ga, tukli no i pored toga propovedao je  Jevandjelje i isceljivao molitvom bolesne.

Ja sam, recimo, veoma sklon da u nultoj karti tarota, koja se zove Luda, vidim motiv ludaSvetog, jurodivog radi Hrista,  Simeona. Tarot se može tumačiti biblijskim motivima, kao slikovna priča inicijacije na hrišćanskom putu, veoma verovatno su dosta simbola i takvog porekla, simbola, samo izbegavajte knjigu Tarot for Christians: Lessons from Christ’s Fool (Mystic Ways Books, juni 2012) koju je napisao nadbiskup Vin Vagner, budući da je izuzetno površna i predstavljala mi je veliko razočaranje. Motiv psa, koji je doduše živ i vuče figuru na karti, sreće se još pre Marseljskog tarota, još na Mantegna Taroki kartama štampanim 1465. godine. Mnogo kasnije, u drugoj verziji tarota koju je Vejt uradio, figura na karti Luda ima na sebi 5 rana koje odgovaraju Hristovim ranama. Motiv pet rana Hristovih, samo u vidu pet mlazova krvi iz pet rana, sreće se na karti As Pehara, koja simbolično odgovara Svetom Gralu. Ovih pet mlazova uz pet rana napajaju Dušu. Nije teško izvući zaključak da je Vejt kartu Luda vezivao za Hristov duh, a ako se uporedjuju različite karte i simboli na njima svašta se može pronaći. Recimo da ružu koju luda ima u ruci, ima i smrt samo na svojoj zastavi. Mnoge tu postoje misterije, ali je ono što je meni interesantno to da postoji mogućnost da je  Vejt možda bio inspirisan motivom Svetog Simeona, Svete Hristove Lude. Zapravo, Hrista nazivaju raznim imenima, a malo je poznato da postoji i tradicija da ga nazivaju „Svetom Ludom“, jedan od proponenata te ideje je i Piter Fan, vijetnamski katolički biskup i član Federacije azjskih biskupa, koji zastupa morosofiju, odnosno „blesavu mudrost“. Da li je ptorebno da kažem da je Racinger, dok je bio kardinal, izjavljivao da je glavna doktrinalna opasnost po veru azijska negativna teologija?

Poseban oblik „božanske ludosti“, meni veoma zanimljiv,  sreće se u Baul tradiciji u Indiji. U pitanju je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, sa uticajem budizma, koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan baš ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Bauli put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a u praksi su veoma bliski vaišnavskoj tantri koja se bavi odnosom Rade sa Kaalom, njenim ljubavnikom koji je Krišna. U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul je put materijalizma i Bauli radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Parvathy Baul

Parvati Baul, vodeća Baul muzičarka i pripovedačica, slika je objavljena u skladu sa Creative Commons licencom

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske energije. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja slog Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a slog Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Prevod:

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Znači, božije ludilo je prisutno i veoma cenjeno u skoro svim religijama (grčki i rimski paganizam, hinduizam, islam…). Od modernih tibetanskih majstora za pomahnitalu mudrost vezuje se Čögjam Trungpa.

Po njegovim vlastitim rečima „pomahnitala mudrost“, ješe čolva na tibetanskom, ključna je za razumevanje Padmasambavinog postignuća. Padmasambava je inače bio Drugi Buda i on je uspostavio Vadjrajana učenje na Tibetu. Po Čögjam Trungpi luda mudrost nije vezana za psihoze, ili za uobičajena ludila ili mentalne poremećaje. Ona je stanje koje direktno izvire i realizacije, prevod sa tibetanskog doslovno znači haos praiskonske mudrosti, pa tako ni ne pravi kompromise sa dualnošću. Opis ovog stanja je da se mudrost izmakla kontroli i podivljala, što je negde i odnos koji institucionalizovane religije kao politizovane strukture, imaju prema autentičnoj realizaciji.

Pagalbaba

Pagal Baba

Guru koji je tantru poslao na zapad preko našeg Guruazvao se Pagal Baba. Baba je počasno ime koje se daje mudracima, a znači i otac/deda, ali i stari mudrac, dok reč Pagal znači ludak. Ošo je takodje bio učenik jednog drugog Pagal Babe, obojica su bili iz iste tradicije.  Zanimljivo je pročitati šta je sve o Pagal Babinom nekonvencionalnom i nenormalnom ponašanju on rekao u svojoj knjizi  Glimpses of a Golden Childhood. Obojica Pagal Baba definitivno se nisu ponašali normalno, po standardima društva, ali su obojica i bili realizovani Gurui.

Stvar je u tome da zapad ima idealizovani stav o istoku i da je potraga za duhovnošću  u stvari neretko samo pokušaj da se ostane u zoni udobnosti i da se stvori o sebi utisak koji neko želi da ostavi kao o „duhovnoj“ osobi. Takodje, zapad najčešće ima potpuno nerealan stav o istočnim majstorima, idealizujući ih i tretirajući kao nekakve nadljude koji su nepogrešivi i koji su uvek dobri i ljubazni. Dobrim delom za to je kriva teozofija koja je napravila jako puno štete i pogrešnih razumevanja na zapadu, otvorivši vrata za različite manipulacije i zloupotrebe.

Zapravo, ljubaznost je nešto što se na istoku može, ali i ne mora, razvijati. Dobar deo jogija i Gurua su zapravo veoma često veoma neprijatni, baš kao i zen majstori. Učitelji koji se predstavljaju kao „dobri“ veoma često su manipulatori. Učitelj ne može da bude dobar, zato što se svaka dekonstrukcija ega doživljava kao opasnost i nešto veoma neprijatno.  Majstor mora nekog isprovocirati. Različite kulture to različito doživljavaju. Pre nekih desetak godina u Srbiji je bio zapadni zen monah koji je dugo godina živeo u Aziji. Prijatelj i ja smo otišli da slušamo predavanje. Pola predavanja je monah pričao o tome kako se veverice plaše, a pola je psovao i vikao. Možda to šokira u nekim drugim zemljama, ali nama dvojici koji živimo ovde gde su psovke i nasilje svakodnevica u medijima i gde to vidimo na ulici, na pijacama i po javnim ustanovama, to nije ni malo šokantno. Poštujem zen, poštujem tog monaha, ali delovalo je kao da se negde izgubio u kulturnim različitostima. Tih dana sam, zahvaljujući internetu, konačno uspeo da nadjem i pogledam istorijski snimak gostovanja Sex Pistols kod Bil Grandija, koji su tu uleteli na frku budući da su Queen bili otkazali u poslednji čas. Sve što sam ja tu video šokantno nije bila grupa zbunjenih klinaca, već pijani voditelj. Nas ovde čak ni emisija u kojoj su gosti bili Jelena Tinska i Dušan Prelević-Prele, koja se može okarakterisati kao skandal, nije šokirala. Šokantniji mi je bio jutarnji program kod Baneta Vujašinovića gde su gosti bili Miroslav Ilić i neki japanski IaiDo zen mačevalac, gde je on demonstrirao tehniku, a ovi se pitali šta on to radi i delujuči dibidus pijano mu nudili „kau čiz from maj Mrčajevci“  Zato me manite priča o dobroti i ljubaznosti, pitanje tehnologije kako se radi sa svešću u velikoj meri odredjeno je kulturnim nasledjem i dominirajućim društvenim normama.

butan penis 2

Fotografija penisa sa zida u Butanu, autor Kandukuru Nagardjuna; objavljeno u skladu sa Creative Commons licencom

Čögjam Trungpa je dolazio iz duhovne linije povezane sa Dompibom, poznatim indijskim MahaSidom, sa jedne strane i sa druge sa Drukpa Künlekom, takozvanim „ludim jogijem“  koji je konertovao Butan u budizam i bio poznat po tome što je voleo žene i alkohol. Crteži penisa koji se vidjaju kao grafiti po Butanu  imaju veze sa njegovim kultom o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova na ovom blogu.

I Dompiba i Drukpa Künlek su bili poznati po svom nesvakidašnjem ponašanju i načinu podučavanja, isto kao i sam Čögjam Trungpa. Za njega budistička samilost nije bila ljubaznost, kako to mnogi misle da jeste, već je to biti kreativan kako da nekog probudite. Pri tome, stalno je skretao pažnju studentima da ga ne imitiraju. Druge lame su učenicima govorile da ne mogu da ga imitiraju, ili razumeju, dok nisu u stanju njegovog uma, a videli smo ranije da je on sam govorio da je takvo ponašanje rezultat direktnog izviranja iz realizovanosti.

A metodi mu jesu bili veoma neprijatni. Umeo je da naredi da provale u sobu para koji je došao na seminar, da ih na silu dovedu i skinu do gole kože pred svima. Da li Tibetanci preziru zapadnjake, ili smatraju da su zapadnjaci previše arogantni i sirovi tako da im se ego mora rušiti brutalnom silom, ili smatraju i jedno i drugo, pitanje je na koje ja nemam odgovor. Ali je po njihovim vlastitim svedočenjima jasno da su za njih svi zapadni putevi, bili duhovni ili oni koje pruža psihologija, u redu sve dok ruše ego zapadnjaka. A sve što je maskirano u budistički omot i koristi budistički rečnik, ako to ne radi za njih nije pravi put.  Zapravo i samo korištenje izraza ego nije budističko, budući da takav koncept ne postoji u budizmu. U budizmu postoji ideja o neznanju sebe, tj ko smo/šta smo. Mi projektujemo ideju ko smo, a to je lažno ja i ne postoji, na realnost i onda živimo lažni život. Um to lažno ja onda tretira kao bitno, u odnosu na druge, iz čega se radja sebičnost.

Duhovni sistemi razbijaju naše lažne predstave o onome šta jesmo i šta svet oko nas jeste. Ne lome nas kao nas. Ideja da neko kod nekoga nešto lomi može biti veoma opasna i može da u stvari uvede u zloupotrebu i dominaciju nad nekim, što nije budjenje te osobe, nego porobljavanje.  Kada se neko optuži da ima „veliki ego“ to se obično odnosi na to da taj neko smeta zato što je sposoban, jaka je ličnost i može da postigne nešto što osoba koja ga za to ne može i onda pokušava da diskreditacijom skloni osobu koja ugrožava njen vlastiti ego. Lideri koji to koriste su zapravo slabi i loši lideri, kojima je oko njih potreban mediokritet još slabiji i lošiji od njih, kako u svojoj nesposobnosti ne bi bili ugroženi. Dok se neko ne suoči sa tim ko stvarno jeste, bitno je kod učenika izgraditi zdrav samsarični ego koji čuva učenika sve dok je vidljiv i pod kontrolom. To je Ošo govorio, to govori i tantra, to govore i neke tibetanske lame i to je deo objašnjenja kada ja kažem da mi idemo kroz materijalizam.

Da li su Čögjam Trungpa i Sogjal Rinpoče bili potpuno realizovani i da li je to što su radili bio spontani rezultat njihove vrhunski realizovane svesti? Nisam neko ko je u stanju da na to da odgovor, a i nakon smrti je bilo puno različitih mišljenja i u samom tibetanskoj zajednici. Ako ćemo iskreno, sam Dalaj Lama je rekao da nije kompletno realizovan. Razlika izmedju tibetanske i indijske tantre je da ova potonja poznaje koncept Đivanmukte, tj nekog ko je potpuno oslobodjen dok i dalje boravi u telu. U tibetanskoj tantri nisam siguran da li i jedna škola to uopšte prihvaza kao moguće. Ali danas je to jako retko i jako teško, pa ipak to jeste argument kojim se opravdaju mnoga antisocijalna i kriminalna ponašanja raznih lažnih gurua, da sad ne pominjem imena. Možemo se svi složiti da se božija dela ne mogu komentarisati budući da su ljudei nesposobni da ih razumeju. Izgovor da je neko Bog, ili da radi pod uticajem Boga, neke više mudrosti ili šta već drugo u istoriji često je korišten da se opravdaju raznorazne nepodopštine.  Kako onda neko dodje do toga da je stvarno božanski inspirisan da uradi baš ono što je potrebno?

Na primer na sledeći način. Krija Šakti je moć delovanja, ali nju ograničava društveno okruženje svojim normativnom. Dobro i loše kao karakterizacija nekih akcija predstavljaju karma-malu (nečistoću delovanja) gde se neka delovanja vide kao dobra (šuba), a neka kao loša (ašuba). Samo to verovanje neke aktivnosti odredi kao karmičke, što kasnije vodi do vezanosti za ciklus patnje.
Osoba koja je društveno uslovljena pravilima koja društvo propisuje, radi ono što su joj rekli da je dobro, a šta su joj rekli da nije dobro izbegava. Takva osoba je društvena programirana.
Tantrik prvo dobro intelektom dovede u pitanje sve što su mu rekli da je dobro, ili nije, parasaktipa tek onda kad dekonstruiše društveni normativ, sluša svoj unutraćnji glas iz dubine. Dakle prvo razmišljati, pa iz stanja praznoće i mira pustiti da Glas kaže šta je potrebno da se uradi u nekom trenutku. Zato i postoji meditacija, da možemo da budemo u neuslovljenom stanju Uma.
Vigjana Bairava Tantra krije mnoge tajne, stih 77 govori o tome kako se pomoću 5 mudri ispoljava Vrhunska Svest, kroz trenutak intuitivne svesnosti. U tom smislu intuicija je način za Realnost da nas uputi šta i kako je najbolje da radimo.
Šta je intuicija i odakle dolazi? ParaDevi, kao vrhunsko tantričko božanstvo, oličenje je pratibe, tj Kundalini Šakti koja je povezana i sa intuitivnim uvidom i sa instinktima i sa kreativnim impulsom koji neko zove inspiracija. To je, te tri stvari, suština božanskog ženskog principa i moći kundalini.

Znači za takvo „vodjstvo“ potrebno je ozbiljno stanje svesti. Da li su pomenute Lame bile stvarno u takvom stanju da su mogli da nastupaju sa stanovišta božanske mudrosti? Dalaj Lama je tu bio veoma jasan. Po njemu pomahnitala mudrost mogu da praktikuju samo još poneki MahaSide koji su visoko realizovani i da danas možda postoji svega par takvih praktičara u himalajskim pećinama.

Mi znamo ko smo mi i ko je ko, ali gledamo svoja posla. U tantri je seks između učitelja/učiteljice i učenika nešto što je dozvoljeno i što je deo, ili može biti deo, sistema, ali to se zna unapred. Oni koji u to ulaze se unapred slažu sa time, zato što znaju da se to može desiti. U tantri oralni seks nije samo seks, u muški ud se priziva Rudra, tako da je to u stvari smirivanje besa Rudre. Ali to ne znači da je svaki poziv joga Gurua da mu to učenice urade baš to. Ja ne bih isključio da su neki joga Gurui koji su bili centar seksualnih skandala radili baš to, ali to što su oni pored joge ušli tajno u tantru nema veze sa njihovim joga učenicima. U jogi nema seksa i ako neko ulazi u sistem u kojem očekuje da se poštuje celibat onda ta osoba u to ulazi očekujući da neće biti seksa niti da će joj to neko ponudiri. Zato je to različito, u tantru ulaze oni koji nemaju problem sa seksom i kojima je to čak životni stil. U jogi to ne mora biti tako. A uostalom, ni u tantri to nije zagarantovano. Postoje tajne mudre koje tantričke žene pokažu muškarcima, odnosno obratno, mudre koje muškarci mogu da pokažu ženama, na koje se odgovori drugim mudrama ako neko pristaje. Dakle tu je stvar veoma konsenzusna i nema zloupotreba i nasilja. Zato samo svima savetujemo da budu oprezni i da postupaju što pametnije u svojim izborima i u onom na šta pristaju, a na šta ne. Đai Ma!

Savasana Mahakali

Tantra, orgazam i ženska sloboda, drugi deo


Današnja joga i vedska učenja koja su poznata na zapadu su veoma mizoginični.

draupadi

Mizoginije u  Mahabharati, gde Judištira, kralj Hastinapura, prokocka svoju suprugu Draupadi kao da je njegovo vlasništvo

Organizacija koja počiva, doduše po mnogim Indusima dosta iskrivljeno, na braminskoj kulturi i principima, ISKCON, tj Hare Krišna pokret kako su poznati na zapadu, dobar su primer razlike izmedju braminske i tantričke kulture. Njihov osnivač A.Č. Baktivedanta Svami Prabhupada, nije se libio da se poziva na Čanakiju, indijskog filosofa od pre 2000 godina, u tvrdnjama da su žene manje inteligentne nego muškarci i da im se ne može verovati, kao i da koristi Manuov zakonik kako bi pravdao ideju da se ženama ne bi smela dati sloboda i da demoni navode ljude na takve ideje. Postoji gomila citata gde on tvrdi da žena mora da bude podredjena volji muškarca,   da se udovice ne smeju ponovo udavati, da bi ženama trebalo ograničiti edukaciju i još mnogo toga sličnoga. Takva stanovišta po pravilu imaju oni kojima manjka duhovno iskustvo, a Hare Krišna sledbenici uglavnom deluju kao da samo prepričavaju ono što su čuli i ne odaju utisak da je iko od njih, kao ni sam A.Č. Baktivedanta Svami Prabhupada, imao bilo relevantno duhovno iskustvo, što i jeste verovatno razlog njihove arogancije i netolerantnosti. Sasvim je sigurno da oni tu dobijaju ono što im je potrebno, pa makar to bilo i da samo veruju, što je sasvim u redu i legitimno. Ne bi bilo pristojno komentarisati njihove izbore i njihove potrebe, ali istovremeno moramo biti i svesni da bi situacija u kojoj bi se oni našli u poziciji posedovanja društvene moći bila društveno veoma opasna i da postoji velika verovatnoća, pošto je on davao i izjave o nasilju nad onima koji nisu prihvatili Krišnu, da bi to bilo nepravedno društvo zasnovano na netoleranciji i teroru vernika nad „nevernicima“, uz veliku dozu nepoštovanja ženskih prava. Slično bi bilo i kada vi dobar deo drugih indijskih učenja bio u poziciji da definiše društveni normativ, budući da je Indija veoma netolerantna zemlja gde su Boginja i žene poniženi i gde je procenat silovanja medju najvećim u svetu. Slučajevi seksualnih zlostavljanja po ašramima nisu retki. Ono što većina ljudi ne shvata jeste da dobar deo Indusa ima odnos prema zapadnih ženama kao prema manje vrednim i  koje gledaju samo kao seksualne objekte.

Jedna od škola joge u kojoj su se desili seksualni skandali, na šta nije reagovano u samoj školi, jeste i indijska Biharska škola joge,  zbog čega su je ostale škole joge u Australiji u jednom momentu bile stavile pod bojkot. Satjananda, kao neko po kome je Biharska škola i bila prepoznatljiva, svojevremeno je bio izbačen iz Šivanandinog ašrama zbog seksualnog skandala, ali je kasnije vraćen, a finalnu titulu nije ni dobio od Šivanande već od dva druga Gurua na Kumba Meli, što je protiv tradicije.  Šivanandin ašram je, po vlastitim rečima o kojima su neki i svedočili, napustio ne samo zato što je porodica Goenka donirala zemljište da se izgradi novi ašram, već i zato što nije hteo da ga iko pita da li radi ovo ili ono, već je želeo da bude slobodan, nezavistan i da ne zavisi od društvenih normi koje odredjuju šta je dobro, a šta nije.  Postoje razna svedočenja, neka od njih veoma potresna i dramatična, o dršavanjima u njegovom ašramu koji opisuju kao mesto osnovano zbog moći, novca i seksa.  Bez da ulazim u to šta je tu tačno, ili da li je išta od toga tačno, dovoljno je i ono što je o seksualnim zlostavljanjima u Australiji utvrdila istraga nadležne komisije.

0000aU ranijim tekstovima pomenuta Gajatri mantra se rasporedjuje po telu njasama. Tantrici iz Indije, u laganim razgovorima na ovu temu, obično će spomenuti da Satjanandin ašram  zna i tantričke njase, ali da ih iz strateško-ideološkog razloga ne koristi budući da funkcioniše po jednom patrijarhalnom i mizoginom obrascu, što je po njima i razlog zašto se dešavaju ranije pomenuti seksualni skandali. Njase imaju kao jedan od ciljeva da iscele pasivno agresivno seksualno ponašanje mušakaraca, a celibat rezultuje seksualnim devijacijama i nekontrolisanostima, tako da se po nekim mišljenjima kundalini ne može podstaknuti ako nismo seksualno aktivni.  Kundalini se ne podstiče seksom, ali okruženje koje pravimo seksualnom aktivnošću utiče na uslove da se to desi.  Sa druge strane, celibat, tj i ako se tokom seksa ne ejakulira, pomaže da se koncentriše magijska moć. To našim rukama daje da budu magnetične i da prenose magiju. Dakle celibat ne pomaže da se kundalini podstakne, već da imate magijsku moć da mantru instalirate u vaše ruke i da dodirom prenesete vaš uticaj na nekoga i tako tom osobom manipulišete. Tako i muškarac može uticati na um žene i zavesti je protiv njene volje, ili obrnuto.

Postavlja se pitanje šta mi kao praktičari možemo da uradimo? Sećamo se slučaja sa Jogom u svakodnevnom životu, kako je to zataškavano i kako je bilo i onih koji, kada se to više nije moglo kriti, nisu i dalje imali hrabrosti da se suoče sa time šta se dešavalo. Sredinom prošlog veka, u Indiji je naš Guru. koji je i poslao tantru na zapad, zbog nekih otmica i zlostavljanja žena u Indiji, a na koje nije bilo prave reakcije, digao pravi  srednjovekovni ustanak u svojoj provinciji, gde je naš tantrički klan napao policiju mačevima, kopljima, lukovima i strelama. Ustanak je ugušen barutom i olovom, naš Guru utamničen, a Nehru je odlučio da svi Sadui u Indiji moraju da nose lične isprave što je izazvalo buru negodovanja medju Naga Babama, Agorima i ostalim lutajućim saduima koji skoro ništa ne poseduju. Znači to  se i nije pokazalo kao baš pametna opcija. Indija je izgubljena za tantru, žene su u Indiji ponižene i svojevremeno kad sam gledao po G20 godišnjem ocenjivanju zemalja uključenih u tu grupu, na osnovu šest kriterijuma (kvalitet zdravlja, nasilje koje trpe, učešće u politici, radne mogućnosti, pristup resursima i opasnost od trgovine ljudima i ropstva),  Indija je bila na nezavidnom četvrtom mestu. Zato je, po proročanstvu iz MeruTantre, tantra da bi opstala morala da napusti Indiju i to je uradio naš Guru kojeg je taj spis i prorekao. Svet nije lepo mesto za život i mi moramo da povratimo harmoniju i da ga učinimo boljim. Prvo moramo sebe da sredimo, zato što da bismo isceljivali druge i svet, mi prvo moramo da sebe iscelimo. Kako to Lalešvari , velika tantrička jogina i pesnikinja iz 14. veka, reče: „kada pepeo padne na ogledalo, iskoristi ga da ispoliraš to isto ogledalo“.

Lalla

Lalešvari

U tradicionalnoj tantri su Guru mandala & mantra dikša ključni. Oboje su u osnovi nešto što su ljudi,  u saradnji sa izvesnim onostranim bićima koja su izvor moći i ona koja omogućuju iskustvo u tantri. Tantra je kao lavirint, mitska mapa i hram kroz koji putujemo. Um Indusa je uvek imao potrebu da klasifikuje i imenuje paranormalne fenomene koje poznaje priroda. Tokom više hiljada godina neka bića, koja se u Indiji nazivaju butama, preuzela su danas prepoznatljive oblike i imena kao što su Matangi, Bairavi, Tara i sl. Oko njih su se lokalno počeli formirati kultovi, tako da u Indiji razni regioni, pa čak i pojedinačna sela, imaju svoju vlastitu tantru, to jest kult vezan oko nekog bića i njegove prateće svite.

Koncept Išta Devate (ईष्ट देवता) je ideja o tome da postoji božanstvo koje je naše lično i bdi nam nama.  U natalnoj karti djotiša će vam pogledati 12-tu kuću od AtmaKarake u podelnoj D9 karti (Navamši) i ako tu postoje planeta ona odredjuje ko vam je Išta Devata. Ako postoji više planeta Išta Devatu će odrediti najjača od njih, ili ako nema planeta koja aspektuje ili vladar kuće.   Ali inicijacijom u tantru neko dobija Išta Devatu tradicije kao predmet obožavanja i kao božanstvo koje ga štiti. Išta Devata je tako idea da nam neka energija za koju imamo predispozicije, postane biće, ili Boginja, koje će biti naša primarna Darana (koncentracija) za rad. U smislu ličnog razvoja to je jako dobra tehnologija, ali u globalnom smislu upotrebljivosti za društvo to postaje poput dečije maštarije.

Sve nakon dikše je tehnička procedura, tantra je u osnovi tehnologija, koja daje

Bagalamuki

Bagalamuki

rezultat i koja daje moći. Zato se tantra štiti, ono što ima vrednost se jednostavno čuva. Sa druge strane. Indusi nisu baš kondicionirani da deluju samostalno i da sebi pomognu. Mitovi o čitavim muslimanskim armijama koje su nestajale nakon tantričkih priziva u pomoć zaštitničkih bića su možda tačni, možda su i netačni, ali to definitivno nije pomoglo Indiji u prošlosti, kao što joj ni danas ne pomaže da bude slobodna, samostalna i samoodrživa zemlja. Naravno, postoji i legenda da je Nehru, kao i drugi indijski državnici posle njega,  bio posvećenik Boginje Bagalamuki, uz čiju pomoć je navodno sprečio Kineze da napadnu Indiju, ali to može biti mit sličan onom koji vainavski tantrici pričaju o Pratjagiri.  Ako zanemarimo legende,  ili ako ih shvatimo kao samozavaravanje što bi potcrtalo pitanje koje sledi, a ono je da li u tako usko lokalizovanoj priči pitanje je da li oni koji su unutar Guru Mandale imaju ideju šta se uopšte dešava oko njih ili na celoj planeti? Indusi ne funkcionišu dobro izvan svojih lavirinata i kao individualna bića koja funkcioniošu i izvan lavirinta svojih božanstava. Već pomenuti Ošo i Krišnamurti, koji je najoštrije kritikovao baš Ošoa, bili su izuzeci koji su uspeli da izadju iz lavirinta. To im nije donelo benefite duhovnog iskustva,  budući da su odbacili koncept Išta Devate, ali im je dalo drugačiju percepciju sveta i njegovih potreba. To je možda i jedan od razloga zašto Ošo nikad nije davao tradicionalnu tantru, mantru i jantru svojim učenicima. Isto kao što su i neki njegovi učenici, koji su napravili svoje sisteme, poput Šri Matadji koja je osnovala Sadadža jogu, jako izbegavali bilo kakvu vezu sa tantrom.

korto maltezeKada živite u Indiji onda radite sa bićima koja tamo žive. Ako izuzmemo strip Korto Malteze i njegovu epizodu San zimskog jutra koja je jedna od najlepših i inspirisana je Šekspirovim Snom letnje noći i keltskim i germanskim legendama, a u kojoj se Merlin i britanski vilenjaci bude kako bi sprečili da sa invazijom Nemaca na ostrvo dodju i njihovi vilenjaci i mitska bića, prva koja mi je skrenula pažnju da su onostrana bića teritorijalna bila je početkom devedesetih jedna mlada veštica iz Italije koja me je vodila u šumu da tamo na gljivama razgovaramo sa patuljcima. Samo na odredjenim mestima je to bilo moguće, pošto oni, kako mi je bila objasnila, žive tu. Meni je to bilo logično, a mnogo kasnije mi je to isto pisao Terens MekKena, posle Timoti Lirija verovatno najveći psihonaut XX veka, sa kojim me je bio povezao Džon Balans iz znamenite industrijske i eksperimentalne muzičke grupe The Coil. Iako je od par desetina poruka većina bila nejasna i skroz polupana, ono što nije bilo je izmedju ostaloga jasno potcrtavalo da se različite prirodne supstance za menjanje svesti uzimaju na sasvim odredjenim geografskim lokacijama, zato što bića koja se žele kontaktirati žive baš tu. Kao primer koji to ilustruje može da se navede pokušaj Alistera Krolija da u Indiji prizove Hekatu. Zvao je nju, a javila se Boginja

Bavani

Boginja Bavani

Bavani. Jednostavno Hekata nije bila tu i došla je najbliža i najsličnija Boginja, mada to tako ne izgleda, ali to je već misterija njihovih priroda.

Zapad isto nije deo sveta koji je isceljen od lošeg odnosa prema ženama. Na primer, Trampova relativno skora odluka da promeni definiciju porodičnog nasilja i seksualnog napastrovanja vratila je borbu za ženska prava bar 50 godina u nazad.  Medju pionirima društvenih reformi koje su imale za cilj da to promene bio je i austrijski psihijatar Vilhelm Rajh (1897 – 1957). Jedno vreme je bio Frojdov saradnik, ali se posle razdvajanja i od njega i od njegove teorije preorijentisao na seksualnu terapiju i teoriju o značaju orgazma, postavši tako jedna od najradikalnijih ličnosti u celokupnoj istoriji psihijatrije. Verovao je da je orgazma bitan ne samo za celokupno zdravlje pojedinca, nego i za revolucionarne promene društvenih struktura, a za uspon nacizma krivio je veliki broj nemačkih devica., a poznata je i njegova rečenica „Definisati slobodu isto je što i definisati seksualno

Wilhelm Reich

Vilhelm Rajh, slika iz policijskog dosijea

zdravlje, ali niko to otvoreno neće da prizna.“ Zalagao se za žensku ekonomsku nezavisnost,pravo žena na  vanbračne veze i pravo na razvod, a otkrio je i seksualnu životnu energiju koju je nazvao orgon. Rajhov orgon nema veze sa današnjim orgonitima, ma koliko se oni koji ih danas prave upinjali iz petnih žila da to tako predstave. Na kraju je u Americi uhapšen, kao opasan po društvo.

Već pomenuti Ošo je po svemu sudeći mrzeo Indiju, žestoko je kritikovao Gandija i želeo je da „isceli svet“, a kao tehnologiju za to umesto klasične tantre prigrlio je baš adaptirane Rajhove ideje. Ošo Radžniš je inače  bio indijski tantrik, direktni učenik Pagal Babe, ali se tada zvao samo Aćarija Radžniš. U Kalkuti, na istorijskoj 64 jogini mahačakradištana proslavi u Kaligat hramu 1973, verbalno se sukobio sa Ramnat Agorijem i ostalim autentičmnim autoritetima indijske tvrdokorne tradicionalne tantre. Nakon toga Ošo je izbačen iz tradicije, sa glave su mu skinute Guru Paduke i izbačen je iz šeme drveta inicijata linije kojoj je Ramnat Agori bio nosilac. Ramnat Agori je inače bio iz Zapadnog Bengala i poticao je iz Pakur kraljevske porodice. Smatra se za jednog od večih indijskih svetaca XIX i XX veka, bio je Agori i majstor tantre, kao i Mahant svih Nat jogija Nepala. O njemu je već na ovom blogu pisano, u kontekstu njegovog susreta sa Alisterom Krolijem kad mu je rekao da pošalje našeg Gurua, koji je pre toga na zapadu bio prijatelj sa Krolijem, u Indiju kako bi se ispunilo proročanstvo MeruTantre.

Ramnath

Ramnat Agori Baba

Ošo je bio profesor filosofije, veoma obrazovan i inteligentan, tako da je shvatao  ograničenja tradicionalnih indijskih sistema. Napustivši tradiciju, kao tantrik i prvo pod imenom Bagvan Šri Radžneš, a potom kao samo Ošo, zadržao je filosofiju „duhovnog materijalizma“ i po nekima  je bio prvi „kapitalistički“ Guru na zapadu koji je propovedao potrebu da neko bude bogat. To ilustruju i nalepnice koje su prodavali u njegovoj komuni u Americi, a na kojima je pisalo: Isus spasava, Mojsije investira, a Bagvan troši. Ošo je najpoznatiji po skupim satovima i najskupljim automobilima koje je imao, kao i po seksualnim slobodama u svojoj komuni, koje je zagovarao.  Budući veoma inteligentan, Ošo je okvir tradicionalne tantre skroz pošteno zamenio neotantrom i neosanjasom.

Guru mandala kao tehnologija ima svoje zaštitne metode, ali ni to nije stopostotno sigurna garancija od zloupotrebe, u vidu Guru Paduka koje se učeniku stave na glavu i koje podrazumevaju da linija prenošenja tradicije drži učenikov ego pod kontrolom. Guru koji je realizovan deluje spontano i po slobodnoj volji. Slobodna volja znači ne da radi šta mu se prohte, nego da je i volja slobodna od spoljnih uticaja (planete, razna bića i slično), tako da Guru radi ono što je potrebno. Kad spoznamo šta su naše potrebe i šta je potrebno da radimo, onda ne radimo nepotrebne stvari. Danas je percepcija Ošoa iskrivljena verovatno i od strane onih koji ga napadaju, kao i onih koji su izabrali da ga slede. Jedni ne vide šta e stvarno bilo loše kod njega, a drugi šta je bilo stvarno dobro.

Danas je malo poznata činjenica da je Ošo privukao veoma ozbiljne i obrazovane ljude u svoju komunu, čak 20% članova ih je imala magistraturu iz neke oblasti. Takodje, skupi automobili i seks nisu bili cilj sami po sebi. Oni su bili ekspresija njegovog učenja da bi ljudi trebalo da rade ono što ih čini radosnima. Ako su to skupi automobili kao u njegovom slučaju u redu, ako nisu onda to ne bi trebalo da rade.  Pri tome baviti se materijalnim i uživati u tome je sasvim u redu, po njemu, a seks je samo ispoljavanje ljubavi koja mora da bude slobodna.

To je bio duh vremena, ja sam jednom sreo Velečasnog Mozesa koji je osnovao Božiju

Isus1

Propagandni poster Božije dece o Isusu i seksu

decu, hrišćansku denominaciju koja je propovedala slobodan seks.  Tada je bio već veoma star i sa njim su bile dve devojke, znatno  mladje od njega ali punoletne. Jedna od njih, za osamdesete veoma izazovno obučena u kožnu odeću, mi je rekla da mogu da spavam sa njom ako pridjem njihovom kultu, ali da moram devet meseci da apstiniram pre toga. Iako sam bio jako mlad, a ona veoma privlačna, malo to delovalo degutantno i kao da u tome ne samo da bih ja bio izmanipulisan, nego da je i ona izmanipulisana žrtva.

Svojevremeno me je neko odveo u Ošov centar i posle toga sam ga zbog te osobe posećivao  redovno i radio različite meditacije i prakse tamo, kao što sam bio i na mnogim žurkama koje su tamo održavali.  Medju ljudima tamo su bili i neki koji su radili direktno sa Ma Anand Šilom, najbližom Ošovom saradnicom dugo godina, tako da smo u neku ruku imali veoma autentično iskustvo.  Ošo je imao ideju da je seks potreban i dobar, ali da je potrebno da se upražnjava onoliko i kada mi to stvarno želimo. Većina ljudi ima kompulsivnu potrebu za seksom i Ošo je želeo da ljude isceli. Video snimci, obrazovni, koje smo tamo gledali delovali su kao niskobudžetni meki nemački porno film iz sedamdesetih.  Sem tog ohrabrivanja slobodne ljubavi, u praksi Ošo je pokušao sa ljudima nešto što u teoriji može da deluje da može da da rezultat, ali u praksi samo kratkoročno. Naime, neki članovi komune su prolazili kroz program da im je dnevna rutina da samo jedu, piju, spavaju i da imaju seks. Dakle dehumanizovano smenjvanje kao na traci, sa jedne žene na drugu i neko bi pomislio da to deluje kao rajska priča. Naravno da nije bilo tako, veoma brzo bi se svima smučio seks, pričali su mi da tamo gde su bili samo je neki naš mornar izdržao duže od mesec dana. posle neko vreme niko ne bi poželeo ni da pomisli na seks, ali nakon nekog perioda svi bi se vratili na staro.

Sila 2.jpg

Ošo i Ma Anand Šila

I Ošo i Vilhem Rajh su imali nešto zajedničko. Promovisali su slobodnu ljubav, ali kada su njihove veze bile u pitanju nisu baš bili voljni da dele sa drugima. Rajh je, tako, suprugu dugo i ljubomorno ispitivao da li ga je prevarila nakon što se vratila sa malo dužeg puta. Ošo je imao jednu stalnu vezu, Vivek za koju je mislio da je u neku ruku povratak njegove ranije devojke iz Indije koja je umrla. Vivek je bila samo i jedino sa njim, on je bio sa mnogim ženama u ašramu, tako jedna od danas poznatijih učiteljica neotantre opisuje svoju „inicijaciju“ kod Ošoa u Mumbaiju i to je u biti opis malo maštovitijeg oralnog seksa koji mu je pružila. Kada je Vivek zatrudnela sa njim, a po onome što  Ma Anand Šila opisuje u svojoj, delom autobiografskoj. knjizi Don’t Kill Him,  na koju su iz Ošove internacionalne fondacije  dakako osuli drvlje i kamenje, ta trudnoća je bila  veoma planska i nakon toga je Ošo naterao da abortira i steriliše se.

knjigaOšo je jedno promovisao, ali je pitanje koliko je on bio zreo za to.  Pri tome, Ošo nije, ili bar ne deluje da jeste, koristio svoju poziciju moći da totalno kontroliše seksualni život svojih sledbenika, kao što je to recimo radio Čarls Menson. Slično se desilo i u ašramu Čarlsa Bernera u Australiji. Znalo se sa raskol koji se tamo dogodio i za sudske tužbe, ali su se kockice sklopile tek nakon jednog skorašnjeg susreta u Indiji nekih ljudi odavde sa Bernerovom tadašnjom sekretaricom. Početak problema u ašramu bila je Bernerova direktiva da parovi u ašramu izmene partnere, što je bilo previše za dobar deo njih.

Berner je zanimljiv u kontekstu priča o Ošou zato što je Intenziv prosvetljenja, Bernerova najpoznatija tehnologija, koja je veoma uticala i na staru Jugoslaviju i bez koje ne bi bilo ni organizacije koju je pokrenuo Slavinski, Bele gnotičke crkve,  tehnika koja se po Evropi i Indiji proširila baš zahvaljujući Ošou i njegovim neosanjasinima.  Džef Lav je bio Bernerov instruktor Intenziva prosvetljenja koji je doneo ovu tehniku u Evropu 1971, predstavljajući je pred grupom psihologa iz raznih zemalja koji su u Engleskoj bili na obuci  humanističke psihologije (geštalt, bioenergetika i sl).  Medju Evropljanima koji su se tako upoznali sa Intenzivom bile su i dve Ošove učenice, Ma Prem Arup i Punam, koje je Džef Lav obučio da budu majstorice intenziva i one su na prvoj sledećoj poseti Ošovom ašramu u Puni demonstrirale ovu tehniku pred Ošom.  Ošo se na keca oduševio ovom tehnikom i od tada je postala tehnika koju su prošle na hiljade Ošovih sledbenika. Danas se, ako sam dobro informisan, u Ošovom ašramu u Puni i ne rade duže tehnike i meditacije, ali neki Ošovi centri u svetu i dalje drže trodnevne Intenzive, prošli za koji znam je bio u Ošovom centru na Nepalu, u Katmanduu,  početkom decembra.

Kako smo videli Ošo je odbacio zatvorenu tantričku tehnologiju, učaurenu u svojim klanovima i ekskluzivnim paktovima sa indijskim onostranim bićima. Umesto toga Ošo je prihvatao sve što deluje i pravio je jednu veliku mešavinu svega i svačega što je imalo za cilj terapeutsko dejstvo i budjenje pojedinca.  Danas imam jednu drugačiju percepciju njegovih tehnika, recimo džiberiš smatram opasnom tehnikom, ali sam u proteklim decenijama toliko puta otvorio njegovu Narandžastu knjigu da su mi se i domaće izdanje i ono na engleskom već razlistali i ispadaju iz korica. Tu je on stavio sve što je moglo da bude korisno, iz najrazličitijih duhovnih sistema.

meditacija.jpg

Sem Intenziva dosta njegovih učenika je išlo na vipasanu kod učitelja ove meditacije po imenu  Gonka. Vipasana je budistićka tehnika povezana sa disanjem, izuzetno dobra tehnika koja daje uvid u istinsku prirodu realnosti, po poreklu ne starija od stotinak godina i nastala kao potreba da se ožive meditativne prakse teravada monaha, koje bi bile podesne i za one koji nisu zaredjeni monasi. Originalno pokrenuta na Tajlandu i Burmi, vipasana se proširila i na ostale budiste i zapadne meditante kojima je kao  pokušaj azijskih reformatora da usoje zapadnu sekularnu akademsku platformu po kojoj je Budaa Sākjamuni bio etički orijentisan filosof i proto-naučni model, koji je oslobadjao od dogme i sujeverja. Vipasana danas nije uniformna škola, postoji nekoliko načina na koji se podučava. Definitivno nije u osnovi tantrička tehnika, mada su mi pričali da u Burmi i na Tajlandu neki monasi mešaju tantričke elemente u vipasanu i rade je na grobljima. Takodje, postoji primena vipasane u tibetanskom dzogćenu, ali to je različito. Tibetanci se, recimo, ne slažu sa zen majstorima oko mirnoće koju ovi naglašavaju, već razvijaju osećaj i za smirenost i za pokret, integrišući tako potpunu integraciju nečije percepcije u probudjenu svesnost.  Ali i zen i tibetanski majstori kritikuju Genkinu vipasanu zato što pruža uvid samo u praznoću sopstva, a ne u prirodu praznoće svih fenomena.

Ošo je mešao razne tehnike, pri tome je ponekad i  imao neku ideju o tome o čemu se tu

Zen tarot

Ošov Zen tarot

radi, recimo u svojim komentarima na Viđana Bairava tantra on govori o ovladavanju snovima, što jeste nešto sa čim ova tantra tradiconalno i radi. Isto tako veoma često verovatno nije imao pojma šta i kako se nešto radilo, već je pošao od toga da Viđana Bairava tantra ima 112 tehnika i da njegov i učenici bi trebalo da rade deo tih tehnika, koje po njemu sve vode do istog, kako bi bili budni. Čak je govorio i o Andakar Ki Sadani, mada ta njegova knjiga vidim nije decenijama ponovo štampana, što je sadana koja se radi u mraku i koja je veoma ozbiljna i opasna. Njegovo recikliranje je išlo toliko daleko da je čak napravio i svoj tarot, koji zapravo i nije namenjen za proricanje već za probudjenje i zato se i zove Zen tarot, od 79 karata. Ta dodatna je karta na kojoj je on sam. Taj tarot je nešto što mislim da podrobnije ispitam u praksi u narednih par godina.

Meni je bilo zanimljivo da pratim razvoj Mohandjija, koji je kao duhovni učitelj u usponu, a  koji po mom utisku slično Ošou reciklira različite tehnike, iako imam utisak da to baš tako i ne želi da predstavi,  koje kombinuje. Mada, mora se reći da su sličnosti medju njima male, gotovo zanemarive, a razlike mnogo veće. Počeo je sa nekakvom meditacijom čistoće, potom sa nečim što je zvao šaktipatom, da bi kasnije odobrio i lavirinte koje su radili neki njegovi učenici (slično je Ošo odobravao tehnike koje su mu donosili učenici), odnosno svesno hodanje koje je zapravo budistička tehnika koju daje  i Dipak Čopra. Ošo se odricao tradicije, negirao je i nije davao mantre, kao ni jantre. Mohandji se poziva na razne indijske tradicije, isto ne daje mantre, mada sam ja vidjao kod nekih  njegovih učenica Guru Mantru koje su tvrdie da su dobile od njega i koja je bila Satja Sai Babina mantra u kojoj je samo Sai Babino ime zamenio svojim, niti radi u okviru matrice parampare, već se poziva na to da se kroz njega „prelamaju“ različite tradicije koje on posle tako „sažvakane“ kao svojevrsni instrument tradicije dalje prenosi učenicima. Kako god da se okrene to nije indijska tradicija, ali on svojim učenicima daje ono čime su zadovoljni i samim tim je svaka dalja priča na tu temu izlišna.

Oso malaOšo je bio buntovnik i „negativac“ koji je potpuno pokušao da razruši tradiciju, koju je smatrao štetnom po pojedinca, dok je Mohandji pozitivac, otud njegovo preporučivanje da se ne nosi crno, koji se kako smo  videli u neku ruku zaklanja iza tradicije u njenom totalitetu. I Ošo i Mohandji okupljaju ljude koji su zanimljivi i koji ne deluju kao loše osobe. Samo što im je pristup iskustvu potpuno različit. Ošo je davao brze i rizične tehnike koje su imale za cilj da dovedu veoma brzo do iskustva,  to jeste tako u tradiciji u kojoj je i on bio pre izbacivaja i tu se veoma brzo doživi prosvetljenje. Kasnije, kad se udje u unutrašnji krug adepata radi se na sidijima, tj moćima. Mohandji radi na čistoći i to radi sporijim tempom i manje opasno. Ošo je potencirao seks, Mohandji potencira humanitarni rad, što je tradicionalno indijski stil. Fascinira, recimo, koliko Agore izazivaju strah, ali onda se vide preko dana kako volontiraju u bolnicama za gubavce i leprozne. Što se tiče uspešnosti onoga što se daje i Ošovi neosanjasini i Mohandjijevi učenici veoma su zadovoljni onim što dobijaju i to im koristi, tako da je to nešto što ne dolazi u pitanje. Voleo bih recimo a znam šta su Mohandjijevi učenici  radili na ritritu na Kopaoniku, gde će Mohandji dati tehniku za budjenje unutrašnjeg plamena, što po nazivu i po povezivanju sa Divalijem, deluje zanimljivo. Da li je to bila neka nova tehnika, ili nešto što liči na neku poznatu praksu, videćemo, ali to je pitanje načina na koji on radi da bi razvio razvije svoju tehnologiju. Takve tehničke stvari su interesantno, ali to izvan okvira priče nije bitno onima koji to ne rade. Ono što je meni zanimljivije jesto to da  obojica dele, kao zajedničko, poziciju moći. I Ošo je mogao, a to bi sigurno mogao i Mohandji,  da ima moć nad učenicima, s tim što je Ošo time bio opijen i uradio je svašta što mu je posle zamerano, a Mohandji ne deluje kao neko ko je skrenuo ka problematičnom. To što su Ošou skinute Guru Paduke sa glave, a one su garant parampare za kontrolu nečijeg ega (što se u praksi nije uvek  pokazalo kao efikasno, zavsno od toga koliko je neko bio odan svom Guruu i da li mu je Guru bio realizovan),  jeste nešto što se ne sme zanemariti kao činjenica.

kailash

To što je neko Guru, ili duhovni učitelj, ne znači da ne podleže pod uticaje nevidljivih bića. Po teoriji, kada je Ošo izbačen iz tradicije izgubio je zaštitu i sve kasnije što je radio, kao i korištenje droge, bili su rezultat onoga na šta su ga ta razna nevidljiva bića navodila.  To važi za Učitelje, ali još više za učenike i više o tome mislim da pišem u narednIM tekstovima, tako da generalno važi pitanje koliko Šri Vidja stvarno jeste potpuna zaštita, budući da praktičar priziva u sebe beskonačno, a koliko su takve priče samo odbrana „franšize“?

Iako se Mohandji poziva i na Šri Vidju on jednostavno nije deo tantričke priče, u jednom usko shvaćenom značenju te reči, tako da vratimo se  Ošou. Ošo je nekad bio deo tantre i iz te tantričke liberalnosti i slobodnog stila proizašlo je i  njegovo mešanja svega i svačega. Neki su od toga imali koristi  i duhovno iskustvo nekog nivoa, neki drugi su propali i zaglibili se u drogama ili prostiticiji.  Kako smo videli slobodna ljubav i seksualnost su forsirani kao  osnov Ošovog „recepta“ za promenu i oslobadjanje sveta, ali to je opasna igra i mač sa dve oštrice. Naime, seks štiti, ali se preko njega najlakše i

Sila

Ma Anand Šila, u sredini

navuku razni astralni paraziti. Imam neke drage prijateljice koje igraju u striptiz barovima. Većina devojaka koje tamo rade imaju ozbiljne probleme, dešavaju se i čudni fenomeni, a bilo je slučajeva da se to moralo rešavati i egzorcizmom. Takodje, ispostavilo se da vlasnici klubova i menadžeri veoma često obole od različitih neočekivanih i netipičnih bolesti. Tako da je seksualnost pipava teritorija i Ošo nije baš najbolje plivao u toj vodi. Tu tradicija to ipak radi bolje. Samom Ošou bi štošta mogli da zamerimo, kao i Šili koja je zapravo sve vreme bila zaljubljena u njega i na kraju je iz te opčinjenosti i razočaranosti, sve pomešano za željom za kontrolom i proizašlo sve to loše što se desilo. Ali ako bi neko Ošou nešto i zamerao, on je bar ostavio inteligentne sledbenike. Margot Anand je recimo jedna od njih, koji kao i neki drugi njegovi učenici danas svetu nude neotantru kao vid pomoći. Kakav je onda odnos tradicionalne tantre ka neotantri? U jednom dogmatskom smislu veoma negativan, ali u nekom drugom praktičnom smislu neotantra se smatra veoma korisnom.

Isadora

Isadora

Većina zapadnjaka koji su na zapad preneli tantru ne rade je javno, već je ograničavaju na  izuzetno mali krug učenika. Možda najkvalitetniji primer toga bila je Isadora. U Indiji je inicirana u južnu tantru i bila je vaišnavski sahadjija i inkarnacija Hladini Šakti. Za vaišnave, Šrimat Radika je transformacija Krišnine ljubavi i njegova unutrašnja energija koja se zove Hladini Šakti.  Dikša Hladini Devi se smatra najvišom u vaišnavskoj tantri i ona se zato i naziva Maha Nirvana Dikša. Isadora je imala da obavi veoma bitan isceliteljski posao na zapadu. Privatno je imala svoj krug učenika, a poslovno je bila uspešna Plejboj zvezda, seksualni savetnik i edukator. Pomagala je ljudima da poprave veze i radila programe osnaživanja žena da preuzmu moć u svoje ruke. Kao seks koučer imala je nacionalnu televizijsku emisiju Urban KamaSutra i saradjivala sa CNN. Bila je imućna i imala sredjen materijalni život i uspeh na kojem su joj mnogi zavideli. Pa ipak, tragično je preminula. Isadorina smrt još je jedan razlog za preispitivanje sigurnosti tehnologije, bar nekih, tradicionalnih linija tantre. Njen model rada je trenutno dominantan i medju drugim tantričkim tradicijama na zapadu, da se privatno radi tradicionalna tantra, a javno da se radi seksualni koučing i isceljivanje, kao i programi za osnaživanje žena.

Pri time moram napomenuti da najveći broj onih koji se kod nas reklamiraju kao tantrički maseri, odnosno tantrički ili seksualni iscelitelji, nisu čak edukovani ni u oblasti neotantre već su verovatno videli nešto na internetu, pa krenuli da se tako predstavljaju. Pri tome, tradicionalna tantrička masaža ne postoji budući da ni u jednom tradicionalnom tekstu nema ni pomena o tome. U tantri se koristi masaža marma tački, da se suspenduje pašu (životinjska) energija pre seksualnog čina (maitune), ali to nije tantrička masaža, več klasično ajurvedsko znanje delom implementirano u tantru. Tačnije rečeno, postoje tehnike koje su više tehnike samomasaže, fokusirano na posebne tačke u konbinaciji sa disanjem, vizuelizacijom i instaliranjem mantričkih slogova u telo, kao deo rada sa suptilnom energetskom anatomijom radi  poboljšanja zdravlja i vitalnosti. Mada se može koristiti i za povećanje libida,  ali se smatra da su to netantričke metode koje tantrički jogini i jogine mogu da koriste za poboljšanje kvaliteta prodedure tantričke joge. Ali čak i te tehnike nemaju puno veze sa onim što rade moderni new age neotantrički maseri. To ne umanjuje kvalitet, ili korisnost onoga što moderni tantrički maseri nude, već samo znači da je reč o različitim stvarima pod sličnim imenom. Ovo što se radi u klasičnoj tantri deo je KamaŠastre,  što tehnički nije tantra, tako da bi moderni „tantrički“ maseri pre potpali pod tu kategoriju. Deo tradicionalnih samomasaža sačuvan je na Tibetu u rukopisima Buton Rinlen Drupa iz 14. veka i deo je KalaČakra tantre. Takodje, originalno KamaSutra, koja nije striktno tantrički tekst sama po sebi, poznaje njasa tip masaže za povećanje libida.  Teorija koja stoji iza toga je da, po KalaČakra tantri,  planete, kosmičke sile i ostali faktori imaju povezanost sa ljudskom unutrašnjom suptilnom anatomijom i nama kao mikrokosmosom.  Energija cirkuliše u našem telu u skladu sa fazama Meseca i zauzima oblik različitih kombinacija sanskritskih slova u našem telu. Manipulacijom tih tačaka na telu, može da se poboljša, ali i pogorša, nečije zdravlje, isto kao i da se pojača ili smanji libido, tj pojača ili suspenduje pašu energija u nama. Ta znanja su ušla u KamaŠastra tekstove i prakse, koji iako inspirisani tantrom, nisu bili tantra. I to znanje je nazivano „Mesečevo umeće“ i pomagalo je da se pojača nečija seksualna želja. Sve ovo izrečeno, naravno, odnosi se na Indiju i Tibet, a šta se i kako radi, na primer, u Kini pojma nemam.

Ayurvedska masaza

Tantra veoma brzo donosi natprirodna iskustva i prosvetljenje, ali ni jedno iskustvo koje se postigne nema svoj smisao ako time ne pomažemo svetu. Tantra se radi da bi svet bio bolji. Tantrici harmonizuju, što znači da je stanje ravnoteže u univerzumu prirodno stanje tantrika, gde je sve onako kako je potrebno i u skladu sa svim ostalim. Tantrik ne radi samo sa ljudima, on često pacifikuje uznemirene i traumirane duhove, koji izazivaju nesreće i katastrofe ako se ne smire. Što se tiče ljudi rekli smo već da u smislu uticaja na pozitivne društvene promene tradicionalna tantra ima diskutabilan potencijal da u sadašnjim uslovima i okolnostima  menja društvo na bolje, pogotovo  zapadno. Isto tako rekli smo da zato tantrici imaju potrebu  da se uklope u svoje okruženje i da većina tantrika radi i neotantru i seksualni koučing, odnosno terapije.

Deo životnog stila u Indiji bila je nagost. Oni društveni slojevi koji su i prihvatali tantru, bili su poznati po tome što nisu imali stid i odbojnost prema nagosti, za razliku od vedske pre-britanske Indije koja je bila manje liberalna čak i od islamskih zemalja i koja je bila strogo hijerarhijska zemlja sa strogim moralnim i etičkim pravilima. Dakle postojale su faktički dve Indije.

skulptura

Ali po skulpturama i po različitim putopisima i stranim izvorima možemo da znamo da je nagost u Indiji bila prihvatljiva do 2. veka tekuće ere, žene su uglavnom išle golih grudi, a oko pojasa bi mogle da imaju neku odeću, ali nisu morale. Žene iz vladarskih porodica su pokrivale noge, na nekim skulpturama, ali ne i grudi. Čak je i Budina majka na skulpturi koja je predstavlja skroz golih grudi.  Promena odnosa prema odevanju i uvodjenje obaveznog pokrivanja golotinje dolazi sa usponom Gupta kraljevstva, ali odnos najnižih slojeva izvan kasti, čija je kultura tantrička, nagost nikad nisu ni napustili. Kad je moja prijateljica tantrička sveštenica došla iz Indije u posetu, šokirala je sve na plaži na Dunavu kad se odmah skroz skinula i nije joj bilo jasno što je gledaju. „To je indijski stil“, samo je rekla.

Indijski stil, kako ona to zove, podrazumevao je da je svaka žena Boginja. I svaka je lepa, što znači da svaka od njih prihvata svoje telo onakvo kakvo jeste. One su jednostavno zadovoljne sobom i bez nametnutog osećaja stida ili potrebe da izgledaju onako kako to muškarci žele. To je negde u osnovi tantre i to je jedna od razlika kako tantrici vide društvo, a kako bramini. Braminsko društvo se zasniva na krivici i pretnji kaznom, a tantričko na slobodi. Ili bar tako tantrici misle o sebi.

nudisticka psihoterpija

Oglas iz američkih novina za golu psihoterapiju

Zanimljiva stvar koja se desila u Americi bila su naučna istraživanja po kojima su mislili da je skidanje svega sa sebe pred drugima dobro za zdravo društvo i da je čak terapeutsko. To je tvrdio  psiholog Abraham Maslov (1908-1970) koji je smatrao da je nudizam, dakle skidanje svega sa sebe u društvu,  vrsta terapije. Tokom šezdesetih u Americi je nastala i gola terapija gde su se pacijenti polako skidali i gde je radjena grupna terapija na kojoj su svi goli, tako da su u početku takve terapije radjene u nudističkim kampovima, naročito ako bi imali bazen. Ta terapija bi danas bila verovatno svrstana u transpersonalne, budući da je i nastala u saradnji sa Abrahamom Maslovom i na osnovu njegovih teorija, a kažu da je bila veoma uspešna u više životnih oblasti. Čak je i magazin Psychology Today imao naslovnu stranu na kojoj je bila gola žena i pored koje je pisalo U potrazi za autentičnim sopstvom.  Na žalost, nije uspela da opstane zato što je konzervativna Amerika to smatrala kršenjem kršenjem moralnim kodova i društvenih očekivanja zajednice i u suprotnosti sa profesionalnom etikom, tako da mislim da psiholozi danas ne mogu da dobiju licencu za ovakav rad. Što je šteta pošto je to jedna od prilika za isceljivanje društva koja je time onemogućena.

Ceo taj model društvene represivnosti prema ženi i seksualnosti veoma dobro, do dela kad se upliće u Rusalje i dionizijecsko i dok sasvim nepotrebno ne počne da govori o Julijusu Evoli (pri tome izostavljajući priču o Mariji deNaglovski što je veliki propust), odlično objašnjava Isidora Bjelica u svojoj knjizi Srbija bez orgazma. Negde na toj liniji je i tantra, zastupajući ideju da je društvo koje je uredjeno na muškom principu, sa hijerarhijom, nadmetanjima i uskraćivanjem prvenstveno žene za njeno pravo na kvalitetan orgazam, u osnovi jedno veoma nepravedno i nesretno društvo.  U praksi primenjeno na lokalnom modelu i aktuelnom trenutku ono što je potrebno da se to ispravi, sa tantričkog stanovišta i prebačeno u uslove moderne zapadne civilizacije, bilo bi:

– Potrebno je osnaživanje žena unutar duhovnih zajednica i jogičkih/istočnjačkih grupa. Poen više ako su žene te koje vode grupe. To moraju da žene pokrenu i sprovedu, a ne da bude sprovedeno od strane muškaraca. U prvom slučaju žene imaju moć koju su same uzele, u drugom je to moć koji im ustupa i samim tim dozvoljava muškarac, što je sasvim druga priča.

– Potrebno je razumeti i u javnosti afirmisati da osnaživanje žena nije protiv muškaraca. To je samo uspostavljanje ravnoteže i ispravnog karmičkog odnosa u Univerzumu

– Potrebno je da se žene društveno solidarišu, saradjuju i štite jedne druge.

– Potrebno je menjati percepciju o seksu kao nečemu sramnom i lošem. Muškarci moraju da uče da obraćaju pažnju na ženske potrebe i da zadovolje žene. Žene moraju da se oslobode stida i da počnu da vole sebe, da shvate da nisu ničije vlasništvo, da imaju pravo na orgazam i da smeju i da je potrebno i da ga zahtevaju za sebe. Njihovo telo je njihovo vlasništvo i njihov orgazam je njihovo pravo.

– Potrebno je destigmatizovati seksualno oslobodjenu ženu i ne samo prihvatiti je kao ravnopravnu, već je i poštovati zbog njene hrabrosi da bude jaka, svoja i slobodna.

– Potrebno je raditi na iskustvu svakog od nas. Kada doživimo Istinu i kad shvatimo da smo zapravo mi JEDNO, tad osećaj podvojenosti iščezava. Sa njime se smanjuje kapacitet za nasilje i dominaciju.

nastaviće se…

slobodno

 

 

 

 

O nevidljivim putevima na Drvetu života


  1. Te puteva ne znaju grabljivice, jastrebovo ih oko ne opaža.
  2. Zveri divlje njima nisu kročile niti je kada lav njima prošao.“

Knjiga o Jovu, 28: 7-8

Hidden Tunnel

Skriveni tunel, slika Susanne Nilsson, preneta u skladu sa Creative Commons licencom

Opšte je poznato da se 22 velike arkane tarota veoma precizno podudaraju sa 22 staze drveta života. Male arkane  smeštaju se u sefire drveta, tako što svakom kabalističkom svetu odgovara jedna „boja“ malh arkana. Ostaje nam 16 dvorskih karata koje su neraspoređene. Da li je to baš tako?

U svojim lekcijama o tarotu Pol Foster Kejs je, bar koliko ja znam, prvi pomenuo da postoje i „tajni“ putevi na drvetu života. Te lekcije su išle na papiru i u vidu audio kaseta koje su pratile taj kurs.  Nigde u Zlatnoj zori, koliko sam ja video i kao instrukcije dobio i bio podučen, se oni ne spominju, kao ni u A.’. A.’. Doduše, jednopotezni heksagram koji  se njima dobija na drvetu, korišten je u enohijanskom radu sa Anđelima u Zlatnoj zori. Jedna, veoma cenjena grupa nastala posredno iz Zlatne zore je pre dosta godina bila organizovala prenošenje i ovog znanja u vidu višednevne radionice. Da li je to bilo tradicionalno znanje iz Zlatne zore za koje ja ne znam, budući da se oni više zasnivaju na kasnijem obliku Zlatne zore koji se zvao Stela Matutina, ili su to oni kasnije razvili, ni tada nije rečeno niti sam ja to ikada posle saznao. No, ono što su tada dali vezano za prirodu ovih skrivenih staza veoma je zanimljivo i daje zanimljive mogućnosti jednog drugačijeg čitanja i poznavanja dvorskih karata.

kasete

Originalne kasete sa BOTA tarot lekcijama, iz kolekcije autora

Naime, Kejs nigde nije dao, koliko bar ja znam, nikakva dalja uputstva ili objašnjenja vezano za to na šta se ti putevi odnose, niti kako se povezuju sa tarot kartama, ali je očigledno da se šesnaest skrivenih staza može povezati sa 16 dvorskih karata koje su bile neraspoređene na drvetu. Deset sefirota i 22 staze daje broj od 32, što je brojčano odgovarajuće hebrejskoj reči za srce. Kada im se dodaju nevidljive staze to je 48 što je brojčano odgovarajuće hebrejskoh reči za mozak. Takođe, to je i broj anđeoskih priziva. Ovo nisu moja istraživanja ni uvidi, ovo je zasnovano na učenju koje na osnovu svojih istraživanja i uvida daje jedan od zapadnih ezoterika, Dejvid Huls,  a istovremeno to negde odražava način dolaska do znanja i dekodiranja modela po kojem Univerzum funkcioniše. Recimo, broj latica čakri, što je pojam iz indijske joge i tantre i u slobodnoj interpretaciji se može tumaćiti kao energetski centar koji približno odgovara lokacijama na telu koje idu duž kične.  kada se fokusiramo na aktiviranu kundalini energiju od korenske do srčane čakre jeste 32. To odgovara zbiru poznatih staza i sefirota. Kad dodamo skrivene i dobijemo broj 48, onda imamo broj latica čakri od korenske do grlene i to upućuje na vezu između srca i govora. Boginja Sarasvati je ustoličena u višuda čakri i ona je između ostaloga i boginja  govora.  Za ovu čakru vezana je posebna moć, sidi, koja se odnosi na govor i koja se naziva vak sidi. Vak sidi znači da kada nešto kažemo, to se i desi. Da bi se stiglo do toga to što kažemo kažemo iz čistog srca. Setimo se šta sam ranije pisao o Štajneru i njegovom organskom načinu razmišljanja.

Raspored dvorskih karti po nevidljivim stazama je zasnovan na rasporedu slova neizrecivog božijeg imena היה (JHVH) i elementalnom rasporedu vatra – voda – vazduh – zemlja, kao i na šesnest geomantijskih figura. Nekada te kombinacije karte, staze koja povezuje sefire i geomantijske figure mogu biti neobične i zbunjujuće, ali mora se uzeti u obzir da svaki skriveni put ima dva čuvara koji se odnose na naše najveće radosti i najveće strahove. Tako da  ove staze mogu biti veoma korisne, ali nisu za početnike i zato sa razlogom i jesu bile skrivene.

Prosvetljenje, mit ili realnost?


sveceogledalo

Ne postoje Tragač i Bog. Postoji samo Bog koji sam sebe doziva kako bi sam sebe iskusio. Sufiji kažu da je Bog beskrajno Ogledalo, koje se ispoljava kao svi oni individualni odrazi koji se pojavljuju na njemu. Sopstvo koje traži Ogledalo je u stvari samo Ogledalo koje projektuje ogledanje kao tragač koji traži Ogledalo.
Tragalac nema svoje vlastite namere, sve je to dinamika, tj volja, samog Ogledala. Kada Ogledalo nameri da tragač traži ogledalo, potraga je sama po sebi Ogledalova namera, ne tragačeva. Kada Ogledalo razotkrije svoj vlastiti Identitet, tragač je vidjen u pogrešci da bude tragač…zato što ono što je vidjeno nije vidjeno okom tragača, nego okom Ogledala.
Sufiji su znatno bliskiji tantričkoj tradiciji nego jogi, zato često pominjem Baule.

baulBaul tradicija je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, pomešan sa uticajem budizma. Baul tradicija je put koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Slede put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a tajna sahadja (vaišnavska) tantra im nije strana, tako da su oni put žudnje Rade za Kaalom, svojim ljubavnikom. U Mahabharati Krišna se razotkriva kao vreme, Kaala, a u Bagavati Giti Krišna se obznanjuje kao „uništivač“ koji će pobiti sve ratnike na obe strane.

U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul su put materijalizma i oni radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom i inicirano tantrički razumenom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske „energije“ koje su u stvari jedna energija. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Sličan osećaj vezan za ovu pesmu i celu ideju iza nje imao kad sam privu pru čitao pesmu Dva tela Oktavio Paza koja počinje stihom:

Dva tela, licem u lice,
katkad dva su talasa
a noć okean je.

A završava se stihom koji je u osnovi veoma dobar opis onoga što se dešava tokom tantričkog seksa:

Dva tela, licem u lice,
dve su zvezde koje padaju
u prazno nebo.

Šta ovo znači? Naime, Istina nije neutralna i nije odvojena, niti samo posmatrač sveta materije, energije i emocija. Istina je dinamička suština svakog iskustva.

Postoji stanje koje postoji pre nego mi imamo misao o tome. Čim imamo misao o Istini, Istina se više ne doživljava realno, već je postala naše tumačenje Istine. Sve što možemo da opišemo, definišemo ili prenesemo rečima nije Istina.

Pre neki dan sam konačno kupio knjigu Slavinskog o Intenzivu gnoze. Priznajem da sa njegovim ranijim izdanjem na tu temu, Susretima sa istinom, nisam baš imao najbolju komunikaciju. Zašto ovu nisam tako dugo kupovao ne znam, valjda nije bilo vreme i stigla mi je baš na dan kada je u Srbiji, posle ko zna koliko vremena, održavan četvorodnevni Intenziv Prosvetljenja. Posle pola pročitane knjige imao sam jako uverenje da je Slavinski veoma napredovao izmedju te dve knjige, a ono što je pisao o Istini preko posrednih znakova veoma ima smisla i upućuje na jako iskustvo.

Istina nas dovodi do naših realnih potreba. Zapravo, sahadja (spontanost) delovanja je ispoljavanje Istine i tada verovanja i društveni konstrukti padaju u vodu i radimo baš ono što je potrebno.

Dubok nivo prosvetljenja nas dovodi u situaciju da razlikujemo šta je Istina od onog što je naša ideja o Istini. Tada shvatimo da je sve već bila Istina, samo je nismo prepoznavali zato što smo je zaboravili. Istina je iskustvo dubokog spavanja bez snova, kada nestaje svest i briše se onaj koji iskusi. Isto kao i u istinskom orgazmu gde nema ideje o subjektu i objektu već je sve samo bljesak.

prosvetljenje

Da li je tada sve neistinito? Zapravo, čim imamo ideju da je nešto neistinito, to je već misao i samim tim i ta ideja je netačna. Istovremeno i ono što je Istina samim tim postaje netačno, za nas, zato što sve dok imamo ideju o nečemu to nije Istina.

Zato jednostavno ništa nije bitno. Nikakvo iskustvo o kojem pričamo, čim pričamo, nije bitno zato što ima ko da ga priča.Svi smo prosvetljeni i niko nije, jer da jeste ne bi to bili ni oni ni mi. Svaka joga je pogrešna zato što nema ko  da se ujedini sa ničim i svaki put je zamka. Kad se izbriše demarkaciona linija koju pravi ono što uzmemo za identitet, kad mi zapravo sebe poništimo, tada dodjemo do Istine, ali ne dodjemo u stvari zato što tada ne postoji niko kome bi Istina bila bitna i ko bi je spoznao. Istina je jednostavno besmislena zato što nema ko da joj da smisao. Ja kad dajem joga nidru ne dajem je da se ljudi opuste. Dajem je tako da se ljudi rasprše u Ništa. U Ošovom centru najdraža mi je bila meditacija da sam bez glave, to je put da neko misli iz Srca. Kasnije sam naučen pomenutoj nedualnoj tantričkoj nidri gde nekog uvodim do stanja da nestaje, da se razidentifikuje od svog uma i kad nema sa čim više da se identifikuje da oseti Istinu. Što je nemoguće zato što nema ko da je oseti. Znači unapred nećete ništa uraditi i bolje batalite priču i bavite se nečim pametnijim. Ali ako niste pametni koji učitelji danas su dobri da se neko za to pripremi? Mnogi su loši i daju loše prakse ljudima, ali oni koje bih izdvojio kao pogodne po zapadnjake i nama u regiou dostupne bar putem knjiga su:

  • Ekart Tol koji podučava nedualnost i na način dostupan zapadnjacima im govori o „anupaji“, tj onom što se u tantri zove „put bez puta i metoda“.
  • Majkl Braun i njegov proces prisutnosti na zapadnjacima veoma pristupačan način daju uvod u nedualnost. Kod nas prevodjen i izdavan, popularan i čak postoje domaće FB grupe za rad po ovom metodu.
  • Keti Bajron i njen Rad. Tehnika je malo u nekim segmentima diskutabilna, ali se pokazalo da u kombinaciji sa tradicioanlnom tantrom prilično zapadnjacima ubrzava put ka budjenju i olakšava neke propratne okolnosti. Nisam siguran da je ona sama sve najbolje razumela, ali prevedena je kod nas i dosta ljudi već duže vreme radi po tom metodu.
  • Ruper Spira kao učitelj nedualnosti. Učio je od Žan Klajna, od kojeg je učio i Daniel Odier,  učenika Krišnamaćarje iz Madrasa i Dibianandapuria iz Kašmira. Nije kod nas prevodjen, što je šteta pošto je veoma upotrebljiv i primetan je veoma veliki uticaj Vinjana Bairava tantre u onome što podučava.

Istina je Božanska Svest, a ona dolazi iz uma srca i istina je usaglašena sa svim našim radostima i tugama. Ona pulsira. Ona je solve i coagula alhemičara, ona teži da oslobodi svako iskustvo u bezgranično, ali i da se skupi u oblik svakog pojedinačnog iskustva koje smo imali. Svest je tako skupljanje i širenje izmedju iskustva i oslobadjanja od tog iskustva. Ne postoji ni jedno jedino stanje koje već nije Svest. Za razliku od joge, koja je usmerena na odvajanje od sveta i na poništavanje akcije i rasplinjavanje u Praznini, tantra je iskustvo Praznine koje daje svoj efekat u akciji u materijalnom svetu koji je iluzija u Iskustvu Praznine, ali koji je realan kad se shvati da je on i Duh koji ga prožima. Tako je tantrik nevezan za materiju samim tim prihvata materiju kao iluziju, ali je nevezan i za nevezivanje i tada prihvata materiju i kao realnu. To je deo paradoksa Iskustva kada se Bog koji ne postoji, povučen je u Prazninu, ispolji. Na različitim nivoima Iskustva Bog i postoji i ne postoji, kad doživimo iluziju ona je iluzija, ali dok smo u njoj mi je doživljaamo kao realnu i delujemo u materijalnom svetu.

vodopad2

Ako izgradimo naš identitet na vezanosti, ili nevezanosti, u oba slučaja to vodi do patnje. Vezanost za telo i materijalno i identifikacija sa nevezanosšću i Prazninom, oboje su nešto što se mora izbeći, zato se balansira izmedju toga i jednostavno pulsira. Širimo se i skupljamo u iskustvu, raplinjavamo se u Praznini i kondenzujemo se u materiji sve vreme bivajući u Svesti.

Oslobadjanje zatočenih emocija i „energija“ na svim  ravnima jeste ono što mi zapravo radimo. Sve te ravni su mentalne konstrukcije, zato što snagu dobijaju od ljudi, ali su istovremeno i potpuno stvarne. Dakle one su i iluzija i realnost. Jedan od načina na koji su se tantrici vekovima odvajali, odnosno rade to i danas,  od fizičkih aktivnosti koje uzrokuje karma, dakle faktori izvan nas, bio je da goli trče, skaču, obrću se, savijaju i rade blesave stvari koje ljudi ne razumeju i koje nemaju svrhu ni razlog da se čine. Takodje, pričati o nebitnim stvarima, voditi glupe razgovore i onda čak lupetati i govoriti nerazumljivo, sve su to bili delovi postupaka kako su se oslobadjali od mentalnih konstukta i projektovanih lažnih sadržaja koji su u stvari samo interpretacija našeg ega – sad je valjda jasnije odakle je Ošo Radžniš preneo svoju tehniku džiberiša. Sve ovo naravno dobija svoj smisao kada postoji linija prenošenja tradicije sa Gurua na Gurua, sve do poćetka, do Apsoltne Svesti od koje je prvi Mudrac dobio znanje. Znanje u jeziku tante znači Iskustvo, a Neznanje znači da neko nema Iskustvo.

Body Erotic Female Sexy Woman Act Naked

Imati Iskustvo nije dovoljno. Šta svet ima od toga što postoji Iskustvo ako se u svetu ne deluje tako da svetu bude bolje? Joga je povlačenje od sveta, Om Namah Šivaja mantra je mantra odvajanja, kad krene da se realizuje propadaju vam emotivne veze, dragi ljudi na ovaj ili onaj način odlaze, porodica može da ode u tri lepe, ljudi mogu da umiru oko vas. Ali mi radimo drugačije, kod nas mantre nemaju taj efekat. Mi radimo tako da Iskustvo koje steknemo nas vodi da činimo svet boljim i iluziju koristimo kao oružje protiv same iluzije. Tako u stvari oblikujemo svet da podrži lakše dolazak do Iskustva i da bude bolji. Zato mi mislimo organski, govoreći i delujući iz srca tako da u stvari Mudrost jeste ta koja vodi naše postupke, ne neki izmišljeni moral. Ples Rade i Krišne, tj je ritualni seks, koji može biti fizički, a može biti i unutrašnji gde se  u svakoj čakri  u unutrašnjem ritualnom seksu spajaju božanstva što je pravi rad sa svašakti, tj kundalini. To se povezuje sa Dakšina Kali. Ona oživljava Šivu, zato je njeno stopalo na Šivinom srcu. Bez nje Šiva je mrtav, tj neko je povučen u Prazninu i nije prisutan u materijalnom svetu. Šakti, dakle ono što iluziju čini ispunjenu Svešću čime je sve u iluziji zapravo već Svest zato što ništa sem Svesti ne može da postoji odvojeno budući da je sve što je odvojeno samo kreacija ega, mačem u ruci Kali seče iluziju i tako uklanja sva tri otrova koji truju ljude i zbog kojih su ljudi nesrećni. Dakšina Kali desnim stopalom stoji na Šivinom srcu, a Smašan Kali levim, dok im je mač u suprotnoj ruci. To je i razlika u načinu na koji deluju dve Kali, ali je poenta u tome da bez Šakti Spoznaja nema nema smisla za ljude. Praznina Šive je beživotna dok joj Šakti ne da smisao i ne oživi je preko srca, tada u tom skupljanju i širenju Šive i Šakti koji su zapravo nepostojeći pošto Šakti kreira Šivu kad se ispolji i stvara Svet, mi pulsiramo i Mudrost se izliva i ponovo povlači dajući ljudima Život Istine.

U Indiji se, na jednom osnovnom i pojednostavljenom nivou, učenja mogu podeliti na ona koja promovišu tzv bedu, tj ideju da postoje dve u osnovi različite esencije realnosti, tipa svesni duh i nesvesna materija, odnosno na ona koja promovišu abedu, tj ideju da postoji samo jedna realnost koja postoji, tj Svest ili Bog, a da je sve ostalo iluzija pošto se sve na kraju ispoljava kao Jedno.

Postoji i beda-abeda, što je najčešće učenje u Indiji kao kombinacija ova dva učenja koja podrazumeva da individualno sopstvo (djivaatman) i različito i nije različito od krajnje realnosti koja se zove Braman i predstavlja „različitosti u jednom“. Tome bi na zapadu odgovarao drevni gnosticizam, a u Indiji su eksponenti ove škole bili Baskara i Čaitanija.

Sve indijske filozofske i joginske tradicije, sem možda lokadjate, u Indiji se klasifikuju pod jednu od ove tri škole.

plamenTantra je široka i obuhvata različite poglede, ali ona koju mi podučavamo je u stvari para-advaja. To je četvrta škola i doktrina o „najvišoj nedualnosti“ koja sadrži i dualnost i nedualnost. To nije transcendentalističko učenje, pošto transcentirati znači otići preko, prevazići nešto, a to znači i isključivanje nečega. Ultimativna svest je paradoks, zato što je i sublimirana esencija svih stvari, ali i zbir svih realnosti koje se opažaju. Ceo svet je Jedna Realnost, koju ne prekida vreme, ne okružuje prostor, ne definišu svojstva, ne može se ispoljiti rečima, niti se može razumeti uobičajenim načinima saznanja. Ova bit realnosti se ne smešta negde iznad, nego u predeo srca. Ona je Crna Kali, Blještava Tama i podrazumeva i dualnost koja se opaža kao stvarnost, ali i nedualnost koja negira tu dualnost kao lažnu stvarnost. Ovaj paradoks postojanja i jednog i drugog je pulsiranje svega što postoji, ali i čistota nebivanja u nepostojanju.

Na našu vezanost utiču tri „nečistoće“, koje su u stvari neznanje koje je Svest preuzela da bi konačno postala individua. Te tri nečistoće su nečistoća individualnosti, nečistoća različitosti i nečistoća delovanja.

Nečistoća individualnosti je duboko nesvesno verovanje da smo nesavršeni i nekompletni, da nešto nije u redu sa nama. Zbog ovoga ne znamo da smo Bog, to je osnov naše patnje i nesreće. Svako ko ima samosvest pati od ovoga. Ovo neznanje se ne uklanja ako vam neko kaže da postoji, ono se uklanja time da neko ima iskustvo božanskog savršenstva.

Univerzum nije neko drugi ko nas je stvorio, niti nas je Bog stvorio. Mi smo univerzum koji ima uvid o sebi kao o biću, pošto mi nikad nismo bili odvojeni od celine, činjenično i doslovno, dakle i fizički i duhovno. Mi nismo tu zbog nekog posebnog razloga, tu smo samo da BUDEMO. Kad je Univerzum neispoljen mi onda NISMO i to je ultimativno iskustvo. Mi nismo ništa drugo do površina ogledala koja nema ličnost i koja nije vezana za slike koje se na njoj pojavljuju kao refleksija i nestaju. To je Svest.

Ego je projektovano sopstvo, interpretacija našeg uma šta mi mislimo da jesmo. Dobro ili loše. Ali kada nestanu sećanja i kada nestane iluzija projektovanog identiteta ko smo, ne ostaje ništa, nas nema. Ostaje samo Svest. Taj lažni identitet je ono što se plaši smrti, taj lažni identitet je ono što pati. Ne može da pati nešto što ne postoji, ne postoji subjekt koji bi bio nosilac patnje ili bolesti. Iskustvo je takvo da ne postoji karma, ne postoji ni telo, pa ne postoji ni nešto što bi bilo bolesno. Zato neko može da se leči, ili ne, ali u biti nije vezan za to. Zato mnogi mistici i monasi i jogiji se nisu lečili. Nije im bilo bitno. Jednostavno su odlučili da se ne bore sa bolešću zato što nisu ni imali strah od smrti, ni vezanost za telo, pošto im nije lažni identitet, tj ego, diktirao šta da misle iz straha.

Summa summarum celog teksta je da se niko ne može prosvetliti. Ne prosvetljujemo se mi, zato što kad se to desi nema više našeg lažnog identiteta. Ostaje samo Istina, tako da se nismo mi prosvetlili. Prosvetljenje se desilo, ali ne nama. Kad mi nestanemo ostaje Istina što je suština koju sakriva naša interpretacija onoga što mi mislimo da jesmo. Tako da je prosvetljenje u stvari stvar paradoksa, potp ne postojimo mi kao svedok da se ono desilo. 

Om Šanti Sadgatirbujat, Zoran Radosavljević


Zoran Radosavljević je bio jedan od najboljih vedskih astrologa i djotiš Gurua na svetu. 1. novembra njegov Učitelj Sanđaj Rat objavio je da je Zoran Radosavljević preminuo toga dana u 3.27 posle ponoći.

ॐ शान्तिः। सद्गतिर्भूयात्।, neka tvoja duša nađe mir i nastavi ka oslobodjenju. 

Tekst predavanja o tarotu održanog u Zrenjaninu 12. oktobra 2019. godine


Stone Short Stones Tarot Tarot Cards Crystal

Sledeće je tekst radionice koju sam o tarotu održao u Zrenjaninu. Dobrim delom tekst prate slike koje sam koristio na radionici, uz par izuzetaka:

separator

Hvala vam što ste došli na ovu radionicu. Trudiću se da opravdam vaše poverenje i da vam vreme provedeno ovde ne bude protraćeno. To vreme nam je ograničeno i zato ću dati sve od sebe da ono što želim da izložim prenesem sažeto, ali istovremeno i razumljivo. Tarot je nešto čime se dugo bavim, tačnije tarot je uz gnosticizam i indijsku tantru moje glavno područje interesovanja i delovanja, a koliko uspešno spajam te tri stvari jeste legitimno pitanje. No u mom radu te tri stvari su, ma koliko to delovalo medjusobno nekompatiblino, veoma prožete tako da to i definiše moj pristup tarotu koju ću danas pokušati da vam prezentujem.

Obično transfer znanja počinjem, zavisno od onih kojima se obraćam ili centriranom molitvom i lektio divina vežbom ili tantričkom nedualnom joga nidrom, kako bi se prisutni mentalno pripremili da budu u stanju u kojem im je lakše da prime Znanje. U ovom slučaju to nećemo raditi zbog vremenskog ograničenja, ali i zato što se ne poznajemo dovoljno. U svakom slučaju vratićemo se na to tokom lekcije, tako da bih sada prešao na to šta je to tarot?

Tarot je špil karata kojih najčešće ima 78. Najverovatnije su nastale od običnih igraćih karata. Od toga 56 su takozvane male arkane, odgovaraju kartama od jedan do deset običnih igraćih karata, plus 16 takozvanih dvorskih karata koje odgovaraju kraljevima, kraljicama i žandarima običnih karata uz dodatak karata koje se zovu paževi, odnosno princeze. I pošto slika govori više od reči evo i vizuelno kako to izgleda.

004

Tarot jeste verovatno isprva i nastao kao igra. Zapravo, tarot se i danas igra kao društvena igra u većem delu Centralne Evrope.U Sloveniji, recimo, postoji tarot savez Hand of tarock cardsSlovenije koji obuhvata 26 klubova koji se takmiče, pri tome su neka od tih društava aktuelni sportski klubovi koji imaju svoju tarot sekciju. Ove karte su skraćeni tarot špil (54 karte), bez svih malih karata, konkretno bez: 1, 2, 3, 4, 5 i 6 crnih i 5,6, 7, 8, 9 i 10 crvenih.

Tarot je danas najpoznatiji kao veština proricanja sudbine. Obične karte se negde od 16. veka koriste za proricanje sudbine i ta veština se zove kartomantija. Proriče se običnim kartama, tzv cigančicama, orakularnim kartama i lenormand kartama. Cigančice ne znam da koristim, Vesna Balaban ima odličnu knjigu o njima koju koriste i neke svetske škole koje podučavaju gledanje u karte. Lenormand su francuske karte casopiskojih ima 36 i ja lično njih tek učim, samo je problem što je za njih najbolja literatura još uvek neprevedena sa francuskog, dok orakularnih karata ima veoma puno i najrazličitijih su vrsta, oblika i broja karata u špilu. Tako da se sada ne bih puno bavio tim drugim vrstama karata. Na slici je „Dodatak o proricanju kartama“ iz jednog američkog magazina iz 1971. i u tom prilogu je obrađeno proricanje kartama, proricanje čajem (kod nas bi to bila kafa) i proricanje dominama. Može se proricati skoro svime, ja sam recimo na radionici na ovogodišnjem festivalu ovde u Zrenjaninu demonstrirao tantričko proricanje brojanicama.

Različiti oblici proricanja su više ili manje konkretni i imaju različitu „dubinu“. Neki su veoma konkretni, a neki su veoma fleksibilni u tumačenju i daju više „filozofske odgovore“. Na slici su lenormand karte, a razlika u načinu na koji tarot i lenormand daju odgovore bi se mogla videti na sledećem primeru. Odgovori Tarot su recimo poput: „Da li si zbilja sretna sa njim? Trebalo bi da preispitaš kako se osećaš, da li sebe voliš toliko koliko očekuješ da ti drugi daju? Ti si divna osoba i zaslužuješ bolje i više. Zato bi trebalo da odeš dalje kako bi našla najbolju vezu za sebe.“

lenormandOdgovori lenormand karata na isto pitanje su recimo poput: „Frajer te vara sa dvoličnom kučkom iz vašeg društva.“

Nikad nisam koristio domine, niti znam kako se njima proriče. Isto tako ne umem ni da gledam u kafu, kao što ne znam da gledam ni u pasulj. Svi ti metodi mogu da daju informacije koje mogu biti odgovori na nečija pitanja. Pitanje je koji su dometi i kakve mogućnosti ostavljaju različite metode i zato ćemo se sada pozabaviti nekima od njih koji mogu biti interesantni za našu priču iz različitih razloga. Postoje veoma zanimljive divinacije u svetu, za neke nisam nikad ni čuo, a o nekim samo čitao tako da o njima ne mogu da ništa govorim pošto nemam iskustva sa njima. A i teško su povezive sa tarotom i nisu korisne za našu priču tako da sam izabrao sledeće:

Geomantija je proricanje zemljom u kojem postoji šesnaest geomantičkih figura, svaka jegeomantija sačinjena od četiri reda, sastavljenih od jedna ili dve tačke. Šesnaest figura su varijacije načina na to kako jedna ili dve tačke mogu biti raspoređene u ta četiri reda. Geomantičko proricanje se oslanja na geomantičke inteligencije, za koje se kaže da su onostrana bića koja pripadaju elementu zemlje, kao i na tradicionalnu astrologiju.

Ovim figurama odgovaraju prvo četiri prvobitna elementa Zemlje, Vazduha, Vatre i Vode, a zatim i sedam planeta drevnih vremena, kao i dvanaest znakova Zodijaka. Geomantijske figure se iscrtavaju u pesku, mada danas mnogi koriste papir i olovku. Ja sam tradicionalan i koristim malu portabl zen baštu, koja ima pesak.

geom3Geomantija kod nas nije popularna, što je šteta budući da je ona veoma konkretna i daje odgovora koji su da ili ne. Moj prijatelj Džerald Šuster, preko kojeg sam i došao u kontakt sa mističnim bratstvom svetlosti A.’. A.’. pre više desetina godina, bio je prijatelj i biograf poznatog zapadnog ezoterika Izraela Regardiea, koji je objavio materijale tajnog ezoterijskog Reda Zlatne zore koji je bitan za istoriju tarota i o kojem ćemo još pričati, bio je veliki pobornik ovog proricanja. Džerald mi je pričao da je Izrael koristeći geomantiju dolazio do infromacija o rudnim i naftim nalazištima i zatim trgujući na berzi pravio veliki novac na osnovu tih informacija. Neki tarot špilovi, kao recimo Tot tarot, na nekim kartama imaju geomancijske simbole, zbog čega poznavanje geomantije pomaže da razumemo i prirodu i značenje tih karata. Takođe, Le Grand Jeu de Mlle lenormand karte imaju ove simbole na sebi, a postoje i posebne geomantijske karte kojima se proriče, slika je priložena na prezentaciji.

geomantijske karte

Poreklo geomantije je po nekima arapsko. Postoji i geomantija u Indiji, gde se opiru tvrdnji da su geomantiju preuzeli od Arapa. U Indiji se geomantijsko otvaranje počinje mantrom, vezanom za Boginju Matangi, koja se ponovi sedam puta i koja povezuje sa energijama Majke Zemlje. Zatim se udahne duboko i zadrži dah. Sa zadržanim dahom se prave tačke, a sa izdisajem broje linije i formiraju figure.

Ako se ispusti vazduh pre vremena, ponavlja se mantra i onda klijent, nakon molitve Božanstvu, daje brojeve koji formiraju linije. Zadržavanje daha može da se primenjuje i pri otvaranju tarota i daje zanimljive rezultate.

Ji đing je Tjen Šu, nebeska knjiga, za Kineze i deo je taoističkog učenja. Star je više hiljada godina. Proricanje se zasniva na linijama koje se dobijaju ili bacanjem stabljika, ili kineskih novčića. Linije mogu biti cele ili prekinute, tako da kombinacije šest linija daju ukupno 64 heksagrama. Onaj koji se dobije daje odgovor na postavljeno pitanje. Promenjive linije menjaju jedan heksagram u drugi tako da često dva heksagrama daju odgovor.

Za razliku od geomantije koja daje veoma jasne odgovore na pitanja u obliku da ili ne, odnosno može na primer da jasno pokaže gde se nalazi izgubljena stvar, Ji Đing je više filosofski sistem koji ne govori samo o tekućem stanju stvari i ishodu, već daje savete šta se može uraditi da bi se izbegle loše situacije i umesto njih prizvala dobra sreća.

Sa druge strane, Ji Đing može da da i veoma praktične informacije, mada se to kod nas Ji Djingmanje zna, tipa kada će se tačno nešto dogoditi. Tokom osamdesetih nije bilo interneta, knjige su se teško nabavljale, a izvor literature nam je sem knjiga Slavinskog bio Ivan Prekop iz Zagreba, koji je valjda imao fotokopirnicu i bio blizak teozofima. Od njega smo uzimali razne fotokopije prevoda i knjiga na engleskom. uključujući i knjige o Ji Djingu, a odlične materijale o Ji Đingu, pod imenom Ji Čing, u Zagrebu je izdao i Rade Sibila koji je bio u krugu transcendentalnih meditanata ako se dobro sećam i koji je zaslužan za više veoma bitnih prevoda i izdanja tog vremena. Jedna od tih knjiga, a mislim da je izdao tri o Ji Đingu, govori baš o veoma konkretnoj, praktičnoj i ovozemaljskoj primeni Ji Đinga uljučujući i vremensko određenje dogadjaja za koji se pita.

Đotiš se smatra za jedan od šest udova veda. Đotiš se povezuje sa svetlom i u stvari je nauka o svetlosti. Đotiš ne koristi spoljne planete, pošto one ne isporučuju karmu. Planeta znači Graha, što znači ščepati. To je slično verovanju drevnih gnostika da su ljudi u kavezu zarobljeni uticajem Zodijaka i da je oslobođenje izaći iz tog uticaja i preći u sferu čistih ideja gde su duše slobodne u Pleromu.

BrihaspatiNa slici je inače Brihaspati, to je jedno imena za planetu Jupiter koja je Guru Božanstava, isto kao što je Šukra, Venera, Guru za bića koja se uslovno mogu nazvati demonima. Slika Brihaspatija u prezentaciji i koju upravo gledate je tantrička, iz kula tradicije, tako da je malo neuobičajena i za većinu Indusa.

Đotiš smatra da je uticaj planeta preko njihove senki koje bacaju na zvezdani svod i cilj je osloboditi se tog uticaja i tako i karme. Đotiš je duhovna praksa i vedski astrolog ne proriče. On sagledava problem, daje dijagnozu, vidi problem i daje korektivnu meru da se problem reši.

Tarot i geomantija imaju veze. Isto tako mogu se povezati i tarot i ji đing. Između ostaloga ji đing heksagrami su podeljeni u gornji i donji kanon. Prvi se sastoji od heksagrama od 1. do 30. a drugi od 31. do 64. Heksagrami idu grupisani u parovima jedan parni i jedan neparni, tako da prvi par dva parna i neparna odgovara asovima, drugim dvojkama i tako dalje, da bi kasnije neki heksagrami bili podudarni i dvorskim kartama i velikim arkanama, primere možete videti na slici. Zanimljivo je da 64. Heksagramu odgovara velika arkana Svet. To je filozofija u koju nećemo sada ulaziti, ali takve veze tarota i ji djinga mogu pomoći u tumačenju, bar sam ja to nekad pozivao u pomoć. Ji đing je u svakom slučaju sistem koji je veoma vredan i ko ima afiniteta za njega vredi ga proučavati i praktikovati.

Đotiš je već mnogo kompleksnija priča koja se teško može povezati sa tarotom. Zašto ga valmikija uopšte pominjem? Prvo, ja nisam đotiša, imao sam priliku da ga učim na čemu sam zahvalan, tako da imam predstavu šta je to. Prave đotiše su veoma vredni poštovanja i to je znanje koje je izuzetno vredno i korisno. A ovde ga pominjem zato što đotiš daje veoma lep primer kako bi neko ko ljudima otvara tarot trebalo da se ponaša i postupa. Đotiš je duhovna praksa. Da bi neko bio uspešan đotiša on mora da radi na sebi i da popravlja svoje nedostatke. Tada to znanje može da se razvije u njemu i natalne karte mu se onda „otvore“. Za razliku od tarota koji da odgovor, veoma često kroz specifično otvaranje baš za to pitanje, na odredjeno pitanje đotiša je u karti u stanju da sagleda ceo život, sadašnjost, ali i u prošlosti kroz inkarnacije, mada delom verovatno i one inkarnacije koje nekog tek čekaju. Recimo, ako kod đotiše neko dodje sa pitanjem kako da ubije ženu ili muža, da bi nastavio da živi sa ljubavnicom ili ljubavnikom, onda đotiša neće da mu da odgovor kako da to uradi, nego će videti gde je najveći problem te osobe i daće mu korektivnu meru, način, kako da to reši. Tako ta osoba na kraju postaje bolja i prestaje da misli o tome kako da počini zločin. Mitski primer Narade, kralja svih drevnih mudraca koji je bio proklet da svima mora da govori istinu, lepo to ilustruje. Valmiki koji je na slici koju vidite, koji je bio ubica koji je pljačkao kraljeve i bogataše, presreo je Naradu, ali ovaj nije imao ništa što bi od njega Valmiki mogao da otme. Umesto toga, da ga Valmiki ne bi ubio, Narada mu je ponudio mantru koja će ga učiniti najbogatijim čovekom na svetu. Mantra je bila Mara, boginja smrti. Ali severni mesečev čvor, Rahu, voli da pravi zbrku i promenio je slogove tako da je Valmiki mantrao Rama umesto Mara i on je pročistio srce, prosvetlio se i prestao da bude bandit koji pljačka i ubija ljude.

Dakle nije stvar u tome da se nekom kaže sudbina. Đotiš je uticaj na sudbinu i daje način kako je promeniti. Tarotu može delom slično da se pristupi. Primer jedne žene iz Amerike koja je profesionalno otvarala tarot i kad je sebi otvarala za brak koji je bio u krizi, dobila je kombinaciju koja nije davala ni malo nade. Imala je troje dece i nije joj se baš ostajalo raspuštenica. Ona je stvari sagledala iz drugog ugla, pokušala je da otvaranje tumači kao sagledavanje toga u čemu je problem u braku i to ispravila. Do dana današnjeg je u braku koji funkcioniše i gde su problemi rešeni.

DM Krejg.jpg

Donald Majkl Krejg

Donald Majkl Krejg, poznati zapadni ezoteričar koji je kao ŠambalaNat vodio tantričku zonu u Americi, radio je na stvaranju psihoterapije tarot kartama za koju je bio inspirisan radovima jedne druge, tada već preminule, zapadne ezoteričakre Melite Denings. Njena knjiga o astralnoj projekciji je kod nas prevedena u izdanju Esotherie tako da ako želite obrati pažnju na taj naslov. Ona je bila psiholog jungovske škole, ali je bila počela da razvija psihoterapiju na osnovu tarot karata zasnovanu na radovima Vilhelma Rajha,dakle oblik telesne psihoterapije. Jedna od stvari koju đotiša mora da proceni je na kom nivou daje korektivnu meru, da li je to na nivou nečijih ubedjenja ili je to karmički nivo duše. Ova terapija je zgodna za nivo nečijih stavova koji su pogrešni. Recimo da neko misli da nikad neće imati novca. Toj osobi stalno prilike za novac izmiču zato što je ubedjena da je nesposobna. Izabere se odgovarajući špil na kojem su ljudske figure. Može se videti da su na klasičnim špilovima, uključujući one sa početka prošlog veka, telesni položaji na kartama koje su vezane za imanje novca uspravni i slobodni, a na onim drugim kartama zgrčeni i skrušeni. Ideja je bila da se neko iz jednog telesnog položaja u jednom dramskom kontekstu uz oslobadjajući ples i disanje, transformiše u drugi telesni položaj i da to utiče na neutralisanje nekih predubedjenja, strahova i slično. Ono što je meni bilo interesantno jeste to da je on meni jednom bio rekao da je na njegovu ideju da tako pristupa tarotu više uticala knjiga Vedske remedije u astrologiji, jednog od najcenjenijih indijskih astrologa Sandjaj Rata, nego Melita Denings.

Dakle, tarotu je, po mom shvatanju, veoma mudro pristupiti slično kao što vedski astrolozi pristupaju đotišu. A to prvenstveno znači poštovanje i karata i onoga kome se tarot otvara. Uvek volim da citiram mog prijatelja Milana Tarota, koji je sjajan lik koga oni koji ga ne poznaju uvek shvate na pogrešan način, koji je rekao da se karte ne bacaju. Karte se otvaraju, a baca se đubre. Ja uvek postupam sa kartama sa poštovanjem, perem ruke pre toga, umivam se i slično. Držim ih na visini iznad srca, a kada otvaram sednem tako da mi je radna površina na kojoj otvaram bar na nivou pupka. Nikada ne otvorim više od tri pitanja za redom, što je moj lični princip koji ništa ne mora da znači nekome drugome, tako da pre novih postavljanja pitanja napravim pauzu. Da bih nekom otvorio karte potrebno je da stvarno postoji razlog za to. Postoje ljudi koje interesuje to „tek tako“ i koji to doživljavaju kao zabavu. Sa druge strane postoje osobe kojima je stvarno bitno da dobiju odgovor na neko pitanje i da znaju kako da postupe. Kada su u pitanju medicinska pitanja, to izbegavam. Prevelika je odgovornost i tu starno neko mora da bude dobar tumač. Ja jesam obučavan i za takva otvaranja, ali više da se vidi mogući magijski uticaj koji izaziva bolest, nego da dam medicinsku dijagnozu.

Tumač tarota je tu da pomogne onome ko mu je došao sa pitanjem. Nije tu da bude bitan i da ima osećaj superiornosti, niti da uzme novac. On je tu da pomogne. To otvara pitanje naplaćivanja. Tradicionalno, šamani i iscelitelji ne naplaćuju, ali istovremeno dobijaju za to od ljudi novac ili nešto drugo, nebitno šta. To znači da tradicionalno ne postoji fiksna tarifa za uslugu, ali ta usluga ima svoje troškove, ne samo utrošeno vreme nego i sredstva koja su potrebna. Neko poštuje onoga kome je potrebna pomoć, vrši svoju ulogu u zajednici da reši problem i to ne naplaćuje. Onaj kome je bila potrebna pomoć oseća zahvalnost i kao znak poštovanja daje poklon onome ko mu je pomogao. To je ono kao kod nas kad pitaju vračaru koliko košta, a ona kaže posle obavljenog posla „daj šta daš“. Šta god da neko da je dobro, bilo da je to novi automobil, bilo da je to jedna jedina jabuka i to onda nije transakcija već znak poštovanja.

Ne radim profesionalno i ne naplaćujem, a kada me posle pitaju koliko to košta uputim ih da daju prilog za lečenje nekog bolesnog deteta ili školovanje nekog siročeta, po njihovom izboru i onoliko koliko oni žele. To je moj pristup, ostali pristupi su takodje u redu i ne komentarišem. Kod tarota je stvar da je tu razvijeno mnogo različitih pristupa i svi oni rade posao, bez da je neki bolji ili lošiji. Neki smatraju da je samo jedan tarot špil dovoljan. Ja volim da komplikujem, a delom sam tako i učen, tako da zastupam ideju da je dobro imati više špilova. Na slici su neki od špilova koje koristim, kao i slika pomenutje knjige Rada Sibile o Ji Djingu, dok se u sredini nalazi kutija od ružinog drveta sa simbolom ruže i krsta, koja služi da se u njoj čuvaju karte.

Rade Sibila; Tator karte; Maja Mandić

Tu su i velike lenormand karte, knjiga Maje Mandić o tarotu koja se može svima preporučiti kao jedna od najboljih i najinventivnijih knjiga o tarotu napisanih ne samo kod nas, nego i šire. Crno bele karte koje su takodje na slici je izdala organizacija Graditelji Adituma, koju je osnovao poznati i priznati ezoterist Pol Foster Kejs. On je bio član čuvenog i za istoriju modernog tarota veoma bitne organizacije pod imenom Zlatna zora koju smo ranije pominjali. Graditelji aditoruma su svoj spoljni krug zasnovali na tarotu, a unutrašnji na gnostičkom hrišćanstvu. Članovi dobijaju crno bele karte koje svako mora sam da oboji, kako je to bilo i u Zlatnoj zori. Na sledećoj slici su on i En Dejvis, žena koja ga je nasledila nakon njegove smrti.

Foster i Dejvis

Pol Foster Kejs i En Dejvis

Dakle zašto bi se imalo više špilova? Neke škole tarota preferiraju da se za odredjene delatnosti koriste takozvani trenirani špilovi. To znači da je špil namenjen samo za jednu svrhu ili vrstu pitanja. Inače ova slika koja je upravo na prezentaciji je iz Delfi knjižare u Tarot karte delfi knjižara knez mihajlovaBeogradu i tu su različiti tarot špilovi i knjige na engleskom o tarotu koje je proletos tamo slikala moja prijateljica Isidora koja je trenutno već par meseci u Indiji u Vrindavanu, mada mislim da ovih dana putuje u Nepal. No, vratimo se potrebi za više tarot špilova. Na primer, neki ljudi vole da kada otvaraju tarot sa pitanjem kada će se nešto dogoditi, onda za takva vremenska pitanja imaju špil koji se samo za to koristi. Zatim, kada se tarot koristi za takozvanu astralnu projekciju, što bi pojednostavljeno objašnjeno bilo da neko putuje izvan svog tela i svesno posećuje razna mesta, to se može raditi kroz tarot karte. To je odličan način da se nauči tarot, da se neko projektuje u karte. Takodje, kada se tarot koristi za odredjivanje životinje moći i kontakt njom, što je primena tarota za rad u neošamanizmu, onda se može koristi samo za to namenjem špil i potrebno je da taj špil bude ilustrovan motivima prirode i životinja. Jedan od mojih omiljenijih tarota, na slici, jeste Druidski tarot.

druid2

Sem što je pogodan za ovakve neošamanističke radove, on je vizuelno jako lep i ima zanimljiv način posvećivanja i zato mi je jedan od omiljenih. Drugi od onih koje koristim jeste jedan od andjeoskih tarota, ovaj je britanski, na onoj slici sa više špilova je bio skroz dole levo, direktno ilustrujući neke segmente rada srednjovekovnog ezoteričara Džona andjeoskiDija. Veoma nežan tarot pogodan za pitanja i odredjivanje stvari vezanih za andjele. Nikako ih ne bi trebalo brkati sa Andjeoskim tarot kartama Dorin Virčju. Ona se sama odrekla tih karata, jednom sam išao na njen seminar za stručnjaka za vile i to su mi bile bačene pare. Ima ljudi kojima te karte odgovaraju i ja to poštujem, meni ne odgovaraju. Ove karte na slici mogu da se kombinuju a geomantijom pošto se sistem rada sa andjelima preklapa sa 16 geomantijskih figura, naročito je to bilo vidljivo iz astrološkog odredjivanja pozicija lokalnih svetilišta u nekom gradu vezanog za Andjela zaštitnika toga grada, gde su veliku ulogu imale geomantijske figure. Sledeća slika predstavlja Gral tarot, koji je veoma zanimljiv, pošto se različite karte uklapaju i čine širu sliku vizuelno odnoseći se jedna prema drugoj. Ovaj tarot je inspirisan legendom o Mariji Magdaleni i gralu. Meni je veoma pogodan za pitanja vezana za duhovnost i to naročito zapadnu. Dakle ovaj tarot mi je za sve što je u domenu ezoterične masonerije i gnosticizma, mada za ovo potonje koristim i Tarot katara.

grail3

Sledeća slika je Motherpeace tarot, feministički tarot čije su karte okrugle. Skroz neobičan špil namenjen ženama, služi za žensko isceljenje i meni je veoma zanimljiv za pitanja koja su ekskluzivno u domenu ženskih interesovanja i dilema.

mother

Ovaj špil koji vidite na slici je Tarot Deva. Veruje se da sve u prirodi ima svoju inteligenciju i duh. Deve su bića koja nevidljivo prožimaju celu prirodu kao svojevrske arhitekte svega živoga. Bez njih nema ni života, kao ni evolucije i oni deluju na suptilnim nivoima usmeravajući sile prirode da preuzmu oblik, tako da su Deve neko ko čuva sve genetske kodove biljaka.

deva tarot

Kada komuniciramo sa Devama mi ulazimo u produbljeni odnos sa duhovima biljaka i prirode i učestvujemo u isceljenju prirode i planete. Zajednice deva uključuju i duhove prirode i biljaka, ali i vile i duhove elemenata. Ovaj špil je veoma specifičan zato što sadrži više od 78 karata, naime ima ih 93. Dodatne karte su dvorske karte koje pripadaju elementu duha, kao i 22. Veliku arkanu koja je nazvana Separator, svrhe da bude prag izmedju svetova. U stvari sve karte ovog špila su svojevrstan prag za prelaz u druge, astralne, svetove pošto su napravljene kao da se gleda kroz ključaonicu i u stvari zaviruje u drugi svet. Zato su i slike na njima prenaglašene, jednostavno onostrana bića vole jednostavnost, blještave boje i kičericu.

Kako sam već rekao ovaj špil ima više karata od standardnih. Kada je to slučaj uvek mora da postoji dobro objašnjenje za to. Zato je uvek dobro pročitati knjigu koja ide uz špil, šta više neki špilovi su veoma teški za rad bez propratne knjige. Inače Tarot Deva je nju edž tarot. Stvar sa nju edžom, koji je često kritikovan i u najvećem broju slučajeva mogli bismo reći da je to s pravom, jeste u tome da je on veoma široka kategorija i da je problem što nije prošlo dovoljno vremena, a to može zahtevati i desetine, pa i stotine godina, da bi o mnogim njegovim eksponentima mogli da imamo mišljenje. Sve je jednom bilo nju edž. Ne jednom sam čuo od ljudi koji pripadaju Hare Krišna pokretu ili pak Gaudia Matu, da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro bar 500 godina. Zašto baš 500, a ne recimo 700 godina? Zato što se oba pokreta zasnivaju na nečemu što je počeo da podučava Ćaitanija koji je rodjen u 15. veku. Za svoje vreme i on je u Indiji smatran za ono što se danas naziva nju edž, tako da kada bi imali stav da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro recimo bar 700 godina, onda ne bi ni sebe priznavali. Stoga ja ne odbacujem apriori sve što je nju edž, recim Edgar Kejs mi je u nekim segmentima recimo zanimljiv, a zanimljiva mi je i škotska Fajndhorn ekološka nju edž zajednica u kojoj su radeći baš sa devama napravili čuda koja su se manifestovala u neverovatnom rastu biljaka. Nisam još bio tamo tako da nemam mišljenje o njima, ali jednog dana planiram da ih posetim, delom i zato što to što oni rade jeste veoma kompatibilno sa ovim tarot špilom sa kojim radim to što i oni rade, ili bar mislim da rade.

Kako sam već rekao ovaj špil ima više karata od standardnih. Kada je to slučaj uvek mora da postoji dobro objašnjenje za to. Zato je uvek dobro pročitati knjigu koja ide uz špil, šta više neki špilovi su veoma teški za rad bez propratne knjige. Inače Tarot Deva je nju edž tarot. Stvar sa nju edžom, koji je često kritikovan i u najvećem broju slučajeva mogli bismo reći da je to s pravom, jeste u tome da je on veoma široka kategorija i da je problem što nije prošlo dovoljno vremena, a to može zahtevati i desetine, pa i stotine godina, da bi o mnogim njegovim eksponentima mogli da imamo mišljenje. Sve je jednom bilo nju edž. Ne jednom sam čuo od ljudi koji pripadaju Hare Krišna pokretu ili pak Gaudia Matu, da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro bar 500 godina. Zašto baš 500, a ne recimo 700 godina? Zato što se oba pokreta zasnivaju na nečemu što je počeo da podučava Ćaitanija koji je rodjen u 15. veku. Za svoje vreme i on je u Indiji smatran za ono što se danas naziva nju edž, tako da kada bi imali stav da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro recimo bar 700 godina, onda ne bi ni sebe priznavali. Stoga ja ne odbacujem apriori sve što je nju edž, recim Edgar Kejs mi je u nekim segmentima recimo zanimljiv, a zanimljiva mi je i škotska Fajndhorn ekološka nju edž zajednica u kojoj su radeći baš sa devama napravili čuda koja su se manifestovala u neverovatnom rastu biljaka. Nisam još bio tamo tako da nemam mišljenje o njima, ali jednog dana planiram da ih posetim, delom i zato što to što oni rade jeste veoma kompatibilno sa ovim tarot špilom sa kojim radim to što i oni rade, ili bar mislim da rade.

I sad neko ima više špilova i šta da radi sa njima? Kako se karte otvaraju i tumače? Neko može uzeti knjigu, ili naći na internetu značenje pojedinačnih karata i naučiti ga. Da li mu to omogućuje da dobro tumači karte? Uzmimo primer karte Carica. U mnogim opisima njenog značenja nalazi se da je to nešto lepo na putu, recimo dete kao novi član porodice ili neko novo ostvarenje, neki kreativni projekt, ili nova emotivna veza. Ali isto tako da može biti i nastavak i siguran odnos u kojem se uživa. Dakle ovo je otprilike jedna od varijanti koje neko može dobiti. Početak nove veze ili nastavak i uživanje u staroj? Karte imaju svoje značenje u odnosu na poziciju u otvaranju i u odnosu na druge karte. Ja sam za više pitanja o vezama dobio Caricu i kada su veze pucale zato što je ženski deo hteo da ode, ali i kad su opstajale jer je to želeo isto ženski deo. Analizom nakon što bi se videlo kako se situacija razvijala, videlo se da bi obično ako se pitanje odnosilo na zrelu ženu , u dobrom delu slučajeva značilo da, ako nije bila u pitanju želja za trudnoćom, onda je bila potreba da izadje iz veze i bude „vladarica svojeg života držeći ga čvrsto u svojim rukama“. U slučaju mladjih žena koje su nerealizovane i nesamostalneveoma često je to bila želja da se ostane u vezi i da ih partner tretira kao Caricu zaštićenu u dvorcu. Kada se otvara ne zna se uvek koliko neko o kome se pita ima godina. . Može se nešto postići ako se postavljaju podpitanja klijentu, odnosno ako se izvuku dodatne karte na neku kartu da je pojasne. To je jedan racionalan pristup i to je u redu. Recimo, veoma zgodna matematika koja pomaže da se veoma precizno neke stvari odrede jeste i korištenje elementarnih dostojanstava karata.

4 elementa alhemija

Sve karte male Arkane se dele na četiri elementa: vatra (Štapovi), voda (Pehari), vazduh (Mačevi) i zemlja (Pentakli). Elementi mogu biti u dobrom odnosu jedni sa drugima ili u lošem. Tako i karte kad se nadju jedna pored druge mogu da oslabe ili pojačaju, mogućnost da se nešto desi zavisno od toga da li se elementi koje predstavlju slažu ili ne.

Karte istog elementa ili elemenata koji se slažu pomažu se i jačaju neku mogućnost bilo da govorimo o dobrom ili lošem uticaju. Isto tako Karte suprotne prirode slabe kartu koju tumačimo.

Štapovi – Vatra – ne mešaju se dobro sa Peharima, ali idu dobro sa Diskovima i Mačevima.

Mačevi – Vazduh – ne idu dobro sa Diskovima, ali idu dobro sa Peharima i Štapovima.

Pehari – Voda – ne idu dobro sa Štapovima, ali se mešaju dobro sa Mačevima i Diskovima.

Diskovi – Zemlja – ne mešaju se sa Mačevima, ali idu sa Štapovima i Peharima.

Ako neka karta dođe između dve druge karte koje ne idu dobro zajedno, tada se uticaj neutrališe.

Generalno, podeljeno po elementima značenje četiri grupe karata bi bilo:

Štapovi – energija, svađa, otpor, aktivnost, želja.

Pehari – zadovoljstvo, radost, ljubav, brak.

Mačevi – Nevolja, tuga, svađa, gubitak, možda bolest.

Diskovi – Posao, novac, posedovanje, materijalne teme.

U ranije pomenutoj Zlatnoj zori ako bi neka karta bilo previše oslabljena, tj ubijena, drugom kartom sa čijim se elementom ne slaže i koja bi bila numerički mnogo jača, onda tu kartu ne bi ni uzimali u obzir u tumačenju. Ovako mi racionalno možemo da dodjemo do lakšeg razumevanja tumačenja. Sa druge strane ja sam sklon tome da se potpuno zaboravi sve što smo čuli da neke karte znače. Karte se upoznaju, idealno je ako neko nije sposoban da se astralno projektuje u njih, da onda bar meditira na svaku kartu pojedinačno. Zatim, tokom otvaranja idealno je isključiti racio i govoriti iz srca pustivši nečemu što je blisko intuiciji da nas vodi.

INRIINRI, moto rozenkrojcera, na jednom racionalnom planu je Iesus Nazarenus Rex Iudeorum i tu je on Isus kao kralj Jevreja. No, na astralnom planu doživljaj i značenje tog natpisa je Igne Natura Renovatur Integra što bi značilo „cela priroda se obnavlja kroz vatru“. Ta vatra je viša astralna Vatra koja pročišćava i auru. Zato je ruski tarot špil sa početka prošlog veka, prikazan na slici, bio u plavičastoj boji jer je to zapravo boja astralne Vatre, koja je i vatra obnove i ponovnog duhovnog rodjenja.

ruski tarot

Svaku kartu tarota tako možemo posmatrati na više nivoa i davati joj različita značenja.

Samson; Biblija, tarot karta SnagaU moderno vreme kao tarot karta koja prikazuje žensku moć tretira se najpre karta Snaga. Istini za volju, Snaga je nekad davno predstavljala Samsona. Na slici koju vidite je crtež iz Biblije iz 1340. na kojem Samson ubija lava.

Samsonu je snaga bila u kosi. Možete pročitati po internetu verovanja o mističnoj moći kose, ali ta verovanja su se zasnivala na tome da su primitivni narodi smatrali da u kosi vračeva žive razna mitološka bića. Tako se na Tibetu veruje da u kosi Ngalpa lama, što su nezaredjene lame koje se žene i zasnivaju porodice, žive mitska ženska bića Dakini koja su izvor njihove moći.

ngkapa

Ngalpa lama

Dodaci i promene vizuelne predstave su ovoj karti dodali novi nivo simbolike. Da se primetiti da ova karta u novom izgledu, skupa sa kartama Mađioničar i Svet, gledano u tradicionalnoj francuskoj predstavi tarota, imaju simbol beskonačnosti prikazan na njoj.

Zadržimo se na trenutak na Mađoničaru, odnosno Magu kako se zove u kasnijim špilovima. Rečenica iz Novog zaveta koja može da odrazi poruku ove karte je: „Vetar duva gde hoće i fijuk njegov čuješ, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“ (Jovan III-8). Drugi citati iz Novog zaveta koji ima veze sa ovom kartom je „Jer je moj jaram blag i moje breme lako.“ (Matej, XI-30)

Šta nam ovo govori? Madjioničar je gospodar svoje sudbine i on je slobodan. On je neko ko je ovladao elementima i ima pristup duhovnom svetu i njegovim bićima. On to može jer postupa po jednom od osnovnih principa ezoterije, a to je da stvari radi sa lakoćom i bez napora. Njegova koncentracija je laka i bez napora, rad se pretvorio u igru, slično tantricima koji su postigli svećaćara praksu spontanosti gde je sve igra, tako da mu je svaki jaram koji prihvati lagan i svako breme lako.

Da bi do toga došli moramo da isključimo naš racionalni um. Poruka ove karte i jedno od njenih postignuća se može ilustrovati primerom Svetog Dionizija, prvog biskupa Pariza kome je oko 250. godine rimski namesnik odrubio glavu na Monmartru. Nakon toga, po legendi Sveti Dionizije je ustao, uzeo odsečenu ruku pod mišku i propovedajući išao kilometrima do mesta gde se danas nalazi bazilika njemu posvećena. Šta je pouka ove priče? Svetog Dionizija je zaposeo Andjeo. Dok razmišljamo i ulažemo napor da se trudimo, duhovni svet nam nije lako dostupan. Kad iz glave i racionalnog uma prebacimo svest i svoju „volju“ u područje srca, koje je i mesto duše, tada mislimo srcem bez napora i duhovni svet nam je dostupan. Srcem se gleda duhovni svet i sa njim se srcem komunicira, Isus u Govorima na gori uostalom kaže „Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga videti“. Preduslov za to je unutrašnja tišina. Naš um priča, srce čuti. Jednom su Majku Terezu, za koju se smatralo da razgovara sa Bogom, pitali šta govori Bogu dok se moli. „Ništa“, odgovorila je. „Samo slušam“. „A šta vama Bog onda govori“, pitali su je. „Ništa, samo sluša“, odgovorila je, „i molim vas nemojte me pitati da vam objasnim jer ne znam kako bih“.

Racio je više muška stvar, a intuitivna, izbalansirana i senzitivna funkcija srca može da se shvati kao po prirodi više ženska.

Kako je napomenuto i karta Madjioničar i karta Snaga sadrže znak za beskonačnost. Ako je moto karte Madjioničar bio „jer je moj jaram blag i moje breme lako“ poduka karte Snaga je da prirodni integritet isključuje unutrašnji konflikt i da istinska moć deluje bez napora. Dakle od ovladavanja moći, dolazimo do primene te moći koja je budući da dolazi iz srčanog centra, a ne racionalnog uma, bez napora, spontana i po svojoj prirodi ženska moć.

I sada dolazimo do Rudolfa Štajnera, poznatog mistika i vidovnjaka. On je svega par puta u svojim predavanjima pomenuo tarot, ali su neki njegovi učenici kasnije veoma lepo i opsežno njegovo učenje objašnjavali preko tarota. Ovde u Zrenjaninu postoji izdavačka kuća koja se bavi izdavanjem knjiga Rudolfa Štajnera, takodje u Vršcu deluje Udruženje za antroposofsku medicinu Srbije koje je takodje izdalo neke veoma interesane knjige vezane za lečenje po Štajnerovim principima. Ali mi i jedni i drugi deluju prilično kruto i konzervativno, budući da je Štajner veoma težak autor i da ga je mnogo bolje razumeti preko dela njegovih učenika koje recimo izdaju u Bosni.

Naime, Štajner je podučavao o tri vrste memorije. To je koncept koji se danas prilično koristi u Štajnerovoj valdorfskoj pedagogiji, ali meni je više bio interesantan u kontekstu istorije umetnosti, a tarot i jeste u biti umetnički izraz, gde umetnosti nije ništa drugo do skup zapisa koji dokumentuju duhovni razvoj čovečanstva i promena u ljudskoj svesti. Inicijacijska funkcija umetnosti, što bi mogli da primenimo i na tarot, jeste njen odnos sa tri vrste ljudske memorije, lokalizovane, ritmičke i vremenske, koje se razvijaju paralelno sa razvojem svesti. Umetnost tako beleži neko iskustvo koje pojedinac ili grupa dožive, zavisno od njegove prirode, kao podsetnik na to iskustvo i to na različite načine zavisno od toga koji je stepen razvoja svesti tog pojedinca ili grupe, a u skladu sa time i koja je memorija potrebna i da se to iskustvo i predoči kao odgovarajuće umetičko delo. Umetnik tako preuzima ulogu i šamana i sveštenika, ali i poistovećivanja sa onim Izvorom od kojeg i dolazi isceljenje i sveštenička služba.

Mi smo svi prosvetljeni, samo smo to zaboravili. Umetnost služi da nas podseti na Izgubljeni raj, na iskustvo. Ali kada se desi iskustvo onda memorije polako blede i urušavaju se. Da bi se to postiglo Štajner je smatrao da se mora preći na organsko razmišljanje i da se mora misliti i govoriti iz srca. Uzimajući tarot kao model za objašnjavanje Štajnerovih misli onda bi karta Mesec odražavala „materijalističku intelektualnost“. To može otiči još dalje, pa da neko pod maskom intuicije sledi svaki prizemni nagonski impuls koji proglasi za glas mudrosti.

Formalna logika je vezana za individualizam i za interes pojedinca, organska je vezana za doživljaj pojedinca kao celine, zato je to deo holističke svesti. Prva se bavi kvantitetom, druga kvalitetom, prva pohlepom, druga saživotom u balansu i harmoniji. Kada se to postigne govori se iz srca i to je najbolja pozicija za tarot čitača. U Evropi pre njega tome su najbliži bili u svojoj filozofiji Dante i Majstor Ekart, koji je u neku ruku veoma blizak onome što danas podučava Ekart Tol koji je veoma pogodan za zapadnog čoveka današnjice i vredan pažnje.

Problem je što se mora postići da se stvarno govori iz srca. Mi tada mislimo, govorimo i dajemo iz srca. Ovo što sam upravo uradio su dve mudre koje su povezane sa srčanim centrom. U tantri one služe za pročišćenje i isceljenje srca. Prva se odnosi na oslobadjanje od greha koji je neko, u indijskoj paradigmi gledano, počinio prema kravama u svim prethodnim životima, gde je krava veza sa Kosmičkom Majkom, a druga se odnosi na kletvu žena, zbog grehova koje je neko počinio prema njima. Inače ja vučem takvu kletu, takozvana šukra šapa, iz prošlih života.

Veoma često mi živimo tudje živote, nekad naših predaka, a nekad radimo i govorimo stvari koje nam nameću entiteti koji su nam se nakačili. Iz nekog razloga nikad nisam uzeo da pročitam knjigu Memento, prošli životi od Bojane Mihajlović,sestre Živorada Mihajlovića-Slavinskog. To je tehnologija rada sa prošlim životima, ali sa naglaskom na oslobadjanje od uticaja prošlih života kako bi živeli sada i ovde. Veoma bitan deo tog rada je oslobadjanje uticaja entiteta koji nam često svoj uticaj nameću kao naša navodna sećanja. Razmišljam čak da prodjem obuku za Memento procesora, pošto mislim da to može biti korisno za rad sa ljudima i veoma olakšavajuće.

Ovde u Zrenjaninu u centru indijskog misitika Ošo Radžniša, koji je postojao pre dvadesetak godina, pre toga je mislim bio centar Ramane Maharšija, radili smo Ošovu meditaciju koja se zove Giljotina. Inače Ošo Radžniš ima svoj tarot koji vidite na slici.

osho tarot

Nisam sa njim radio, imao sam ga u rukama, ali do sada ga nisam nabavio, iako nameravam da to uradim i da ga isprobam za meditaciju zato što nije namenjen toliko za prognoze, više je to zen tarot namenjen za postizanje iskustva, koje je i svrha ove pomenute meditacije. To je meditacija gde zamišljamo da nemamo glavu. To može dovesti do izuzetno zanimljivog iskustva, a u predgovoru pre te meditacije u svojoj Narandžastoj knjizi, kod nas izašla u Sutomoru 1990, Ošo je rekao da meditacija nije koncentracija. Zapravo njegov opis šta je to meditacija je izvanredan primer advaite, no ovom prilikom bih se ja pre osvrnuo na to kako su Štajnerovi učenici, u svojim pisanjima o tarotu definisali cilj meditacije. Po njima, svrha meditacije je u tome što vodi do svesnog učešća u onome što se konkretno dešava u svetu oko nas. Dakle meditacija nije povlačenje, meditacija je stanje u kojem možete da funkcionišete u realnom svetu u kojem živimo i da to funkcionisanje bude takvo da u datom trenutku postupimo na najbolji mogući način. Ja vas ne mogu naučiti da tumačite tarot. Ali mogu da vam pokažem kako da budete u stanju da to radite. Sutra je ovde u organizaciji udruženja Zdrav život gong kupka. Tradicionalno ja ne znam kako su gongovi tantrički korišteni u Indiji, raspitivao sam se i sve što sam čuo da smo nekad koristili ne zvuk gonga nego tišinu izmedju dva udarca, za stanje svesti o kojem smo danas ovde pričali. Zato sutra ako budete na kombinovanoj gong kupki i času joge koje drže Anika Petrović, odlična majstorica gonga i naša draga instruktorka joge Aleksandra, prepustite se tišini izmedju zvukova i pustite da vaše srce sluša i progovori kroz tu tišinu. Zahvaljujem se organizatorima koji su me pozvali da danas ovde govorim, zahvaljujem se svima koji su me učili, kao i svima vama koji ste danas došli ovde.

Ostanite nasmejani i srećni i vidimo se neki sledeći put.

0000