Durga


 

durga i kali

Durga i Kali sa Ramakrišnom i Šaradom Maa

Sledeći tekst je prevod klasičnog teksta o borbi izmedju Durge i Asure Mahiše. Ko je prevodilac nisam siguran, mislim da je neko iz Djaganat Djotiš centra koji je funkcionisao do pre nekoliko godina.

Boginja Durga, takodje poznata kao Parvati ili Lalita, je žena (pratilja) Gospoda Šive i ona postoji u razlicitim božanskim oblicima. Njena dva zastrašujuća ali veoma moćna oblika su Durga i Kali (boginja destrukcije).
Oba oblika imaju osam ruku kao i ogromnu moć i energiju (šakti). Durga jaše na lavu, dok Kali jaše na telu demona. Parvati se u svojoj prethodnoj božanskoj inkarnaciji zvala Sati. Porodica Gospoda Šive, Parvati i njeni sinovi Ganeša i Kartikeja, je idealan primer porodičnog jedinstva i ljubavi.
Ona ima zadivljujuću ličnost. Obožavaju je udate žene kako bi imale srećan bračni zivot.
Boginja Durga, ona koja je pogubila demona Mahišu se najviše obožava u Hindu religiji. Njena primarna funkcija je da uništi demone koji prete stabilnosti Kosmosa. U suštini, Durga je ženska verzija Gospoda Višnua. Kao i On, Ona kreira, održava i uništava svet. Svi Bogovi traže njenu zaštitu kada se nađu u velikom problemu.
U drevna vremena živeo je demon po imenu Mahiša, što znači bizon. Kao takav on je bio veoma jak ali i veoma nepromišljen. Izveo je veliki tapas stojeći na jednoj nozi mnogo godina, kako bi mu Brahma ispunio želje.

Brahma se pojavio pred njim i rekao: “Sine, zadovoljan sam tobom. Traži ono što želiš.”
Mahiša reče, „Jako se plašim smrti, daj mi besmrtnost!“
Brahma reče, „Nemoguće! Onaj koji je rođen mora umreti!“
Mahiša reče, „Onda mi omogući to, da me samo žena može ubiti.“
Brahma reče, „Neka bude tako!“

Učinivši mu ovo, Brahmađi se vratio u svoje nebesko boravište.
Mahiša, demon, je pomislio, „Žena ne može nikada biti jača od mene! Sada sam postao besmrtan! Postigavši ono sto je želeo, ispunjen arogancijom i svojom velikom fizičkom snagom, otrčao je u svoju zemlju i obratio se svojim vojnicima: “Hrabri demoni! Uzjašite svoje lavove. Više ne treba da boravite u ovom svetu. Dobio sam besmrtnost od Brahme! Sada me Bogovi ne mogu pobediti. Hajde da ih napadnemo, da napadnemo nebo – mesto gde oni žive. Pobićemo Bogove i zauvek živeti na nebu!”
Talas zadivljenosti je preplavio srca demona. Bezbrojni vojnici, demoni su se naoružali svojim moćnim oružjem., a potom su marširali ka nebu predvođeni Mahišom..
Svi su uzvikivali u jedan glas: “ Pobeda kralju demona Mahiši! Pobeda besmrtnom Mahiši! Pobeda onom koji će pogubiti Bogove!”
Čim je demonska vojska došla blizu neba, tamo je nastala pometnja. Čuvari su bili zaprepašteni i preplašeni toliko velikom vojskom demona. Otrčali su do svog Boga Indre kako bi mu preneli vesti o napadu demona.
Demonska armija još nije ni stigla do neba, kada je Gospod Indra seo na svog moćnog slona Airavata, izašao iz Amravatija na čelu jake vojske Bogova kako bi se suprotstavio Mahiši.
Celo nebo je odjekivalo divljim zvucima slona Airvata. Gospod Indra je upozorio Mahišu „Ako ti je život mio, ostani tu gde jesi. Glupi demonu, porazio sam te nebrojeno mnogo puta, ali si ti previše tvrdoglav.”
Mahiša je zarežao, „Glupi Indra ! Zauzdaj svoj jezik i bori se!!“
Razbesnevši se, Indra je žestoko napao demona svojim moćnim oružjem Vairom. Vodila se žestoka bitka između Bogova i demona. Prostor na kojem su se borili je bio preplavljen krvlju. Glave su se kotrljale po zemlji. Mrtva tela su bila svugde.
Ali na kraju su Bogovi morali odleteti sa mesta borbe. Demonske trupe su ih potpuno porazile.
Sada je Mahiša bio gospodar neba!
Njegovoj radosti nije bilo kraja. Mahiša, kralj demona, sada je sedeo na Indrinom tronu.
On reče „Pošto sada ja sedim na Indrinom tronu, ja sam vladar svih Bogova. Sada svi treba samo mene da obožavaju, niko ne sme obožavati Brahmu, Višnua ili Šivu! Ja sam svemoguć.“
Tako su Mahišini vojnici počeli da zavode tiraniju. Svi sveci i mudraci koji su otkriveni da obožavaju Šivu ili Višnua, bili su surovo pobijeni.
Na nebu je zavladao veliki teror. Posvećenici Gospoda su u svakom trenutku mogli izgubiti svoje živote.
Uklonjeni su Šiva Lingami iz svih hramova i postavljeni su idoli Mahiša. Nebo se preokrenulo u pakao..
Sada se svugde obožavao Mahiša. Demonske snage su imale glavnu reč, dok su božanske sile bile prikrivene. To je bio pravi momenat za manifestaciju Uzvišenog.
Budući veoma razočarani, svi Bogovi su zajedno otišli do Brahme, Kreatora i tamo našli utočište. Ispričali su mu svoju priču. Brahma ih je odveo do Boga Šive, koji ih je pak odveo do Boga Višnua koji boravi u mlečnom okeanu.
Bog se poklonio sklopljenih ruku i rekao „O Zaštitniče i održavatelju Univerzuma. Ludi demon Mahiša nam je oduzeo nebo. Uspostavio je svoju moć nad vatrom, vodom, vazduhom, Mesecom i Suncem, Jamom, Neptunom i Kuberom. Tražimo tvoje ljubazno gostoprimstvo. Milostivi Gospode! Savetuj nas na koji način da ubijemo Mahešu, kako bismo se osećali sigurni i zaštićeni.“
Čuvši ovu priču Bogova, trojstvo, Brahma, Višnu i Šiva su se razbesneli.
Njihove obrve su se promenile i dobile oblik luka. Oči su im im bile crvene od besa.
Njihova lica su bila crvena, puna besa. Onda je božanska svetlost izašla iz njihovih usta.
Prvi su, Gospod Višnu, nosilac Sudaršan čakre, i Brahmađi emitovali svoju vatrenu energiju. Potom je božanska svetlost krenula iz usta Gospoda Šive, Indre i svih drugih Bogova. Zatim su se sve ove pojedninačne energije sakupile u jedan jedini zrak i to je bila svetlosna energija kao planina od zlata. Svi pravci su bili rasvetljeni ovom ogromnom blještavom svetlošću. Takva svetlost nikada do tada nije bila viđena. U trenutku, ova ogromna količina svetlosti i energije se transformisala u prelepu ženu
Nenja usta su bila napravljena od Šivine svetlosti, kosa od svetlosti Darma Rađa, ruke od svetlosti Višnua, grudi od svetlosti Meseca, stomak od svetlosti Indre, noge od svetlosti Brahme, tri oka od same vatre i svi ostali organi i udovi od različitih svetlosti ostalih Bogova.
To je bio postanak velike Durge, one koja ce pokoriti Mahišu. Bogovi su bili počastvovani da vide veličanstvenu Durgu sa hiljadu ruku u kojima je nosila sve vrste oružja.”
Svi Bogovi su se poklonili i molili sklopljenih ruku. “ Božanska Durga! Ti si osnovni uzrok kreacije ovog Univerzuma. Ti si izvor svih moći. Molimo te zaštiti nas od ludog demona Mahiše, tako što ćeš ga ubiti.”

Trisul

Onda je Šiva uzeo drugi trozubac iz onog, koji je već posedovao i dao ga Durgi. Na isti način joj je Višnu dao Sudaršan čakru, Varuna svoju školjku, Vatra svoju moć, Vazduh joj je dao luk. Indra, vladar Bogova, joj je dao svog moćnog Vađru. Jama, svoj štap, a Bog Sunce joj je napunio pore tela energijom svojih zrakova. Gospod Jama, Bog smrti joj je ponudio svoj štit i mač. Višvakarma joj je dao svoju oštru sekiru i štit koji ne može biti probijen ni jednim oružjem. Himalaji su joj dali braon lava da jaše na njemu.
Pored svog oružja, Durgi su bili ponuđeni i vredni ukrasi. Mlečni okean joj je darovao ogrlicu od čistih bisera i dijamanata, kao i dve nove haljine, minđuše i mesec za njeno čelo! Šeša Naga, kralj zmija, joj je ponudio predivnu ogrlicu od puno naga.
Tako opremljena Durga, sa božanskim oružjem i ukrasima, smejući se iz srca popela se na lava i uzviknula: “ Ja ću pogubiti ludog demona Mahišu.”
Divlji uzvik Durge je imao eho po celom nebu. Njen lav je pravio tako užasnu i zastrašujuću riku da su se svi svetovi i sedam mora tresli. Kompletna zemlja i planine su se tresli.
Bogovi su od radosti bili van sebe jer su bili sigurni da će Durga ubiti njihovog neprijatelja Mahišu.
Zastrašujuća buka Durge je preplašila demone u sva tri sveta. Svi demoni su došli do nje sa svojim vojskama. Mahiša je takodje došao, urlajući na čelu svoje velike vojske.
Kada je glupi i ludi demon Mahiša video Durgu povikao je: „Oh! Ona je žensko, kakvo zlo mi ona može učiniti?”
Durga mu je izazivačkim glasom rekla: “Oh ludi Mahiša, ja nisam obična žena. Ja sam tvoja smrt. Došla sam da izvršim obećanje koje ti je dao Brahma. Da li se sećas, da si želeo da umreš od ruku žene? E, sada se spremi da umreš!”
Tada je Mahiša uvideo da tri sveta svelte od njene brilijantne svetlosti. Kako je hodala, zemlja bi se tresla. Iz straha Mahiša je napao Durgu. Demonski vojnici su je napali svim vrstama oružja koje su posedovali. Napali su je sa svih strana. Tada je Durga izdahnula ogromni dah praveći tako hiljade vojnika koji su se borili za nju!
Moćne trupe Durginih vojnika su se borile protiv demona svim vrstama oružja.
Durga se u duhu igre borila svim vrstama oružja. Njen lav se divlje kretao i borio protiv Mahišine armije. Ubio je na hiljade njegovih vojnika svojim oštrim zubima i kandžama.
Onda je Durga bacila svoje štitove, trozupce i ostalo moćno oružje prema Mahišinoj vojsci. Bezbroj demona je poslato u smrt. Mnogi su bili obezglavljeni njenim oštrim mačem. Njeno moćno oružje je stvorilo haos u redovima neprijatelja. Veliki broj demona je umro samo videvši njen strašni izraz lica.
Durga je postala otelotvorenje smrti. Demoni su bili duboko razočarani.
Mahisha je bio crven od besa kada je video da mu je Durga uništila vojsku. Zarežao je i rekao:” Idem da ubijem ovu ženu i njenu vojsku, a da neću ni trepnuti.”
Mahiša je odjednom promenio svoj pravi izgled i uzeo oblik moćnog bizona. Krenuo je prema Durgi divlje vičući. Mnogo Durginih vojnika je je on tada pregazio, mnogo ih je pobio mašući svojim moćnim repom. Moćni vrtlog vazduha koji je nastajao iz njegovih nozdrva je pobio mnogo njenih vojnika. Ubivši Gane (vojnike), Mahiša je krenuo prema njenom lavu da ga ubije. Tada je pobesnela Durga bacila svoje moćno uže oko njegovog vrata kako bi ga uhvatila.
Ali i sa uzetom oko vrata on je bacao po njoj komade zemlje. Pravio je brazde i rupe po zemlji. Zemlja je počela da tone pod moćnim talasima okeana. Durga se igrala sa demonom. U jednom momentu je stegla omču oko njegovog vrata te se sam Mahiš osećao u neizlaznom položaju. Pokušavao je da se izvuče što je mogao bolje, ali što se više borio to se konopac više stezao.

Budući zavezan kanapom, Mahiša – majstor iluzije je izveo trik upravo kada je Durga htela da ga ubije. Iz bizona se pretvorio u strašnog lava koji se okomio na Durgu. Čim ga je obezglavila svojim oštrim mačem on je uzeo svoj pravi oblik sa mačem u desnoj ruci i krenuo prema njoj.
On uopšte nije bio svestan božanskosti Durge, smatrao ju je običnom ženom. To je bila njegova kobna greška.
Strašna bitka je besnela između Durge i Mahiša dugo vremena. Durgin lav je divlje urlao i ubijao mnoge demone. Sa svojim božanskim oružjem, Durga je bila oruđe u nadvladavanju uobraženog Mahiša. Zauzdala ga je svojim strelama.
Nekako se demon Mahiša osolobodio stega jer očigledno vreme njegovog osolobođenja još nije došlo. Takođe, ni sama Durga ga nije htela ubiti pre vremena. Mahiša se služio svim vrstama svojih trikova i borio sa Durgom. Ali koliko će izdržati u toj borbi protiv nje!

Durga ubija mahisu
Mahiša je zapravo bio veliki ratnik kao i Ravana. Gospod Rama je morao isprobati sve tehnike kako bi ga ubio. Isti slucaj je bio i sa Mahišom, koji je bio navikao na borbe. Šta više, posedovao je ogromnu fizičku snagu. Tako je i Durgi trebalo neko vreme da se izbori sa njegovom taktikom ratovanja.
Kada Mahiši nije pošlo za rukom da se suprotstavi Durgi u svom pravom obliku, on se preobrazio u velikog i snaznog slona. Mislio je da ne može poraziti Durgu dok sedi na svom lavu. Tako je on uzeo telo slona mislivši da će na taj način ubiti njenog lava, a onda i nju.
Preobrativši se u moćnog slona, Mahiša je uhvatio surlom Durginog lava. Potom ga je stiskao svom svojom snagom. Durgin bes nije imao granice. U tom trenutku ona je izvadila mač i odsekla slonovu surlu. Njen lav je opet bio slobodan.
Nakon što mu je odsekla surlu, slon je pao na zemlju. Posle svega on je ponovo bio Mahiša, moćni bizon.
Nakon neuspeha da pokori Durgu, odnosno njenog lava, u obliku slona, on je ponovo uzeo oblik bizona. Počeo je da muči sva stvrorenja, bilo živa bilo neživa, svojom strašnom pojavom i delima.
Svojom ogromnom snagom on je prevrtao stene i brda i bacao ih na Durgu. Svojom veštinom ona ih je razbijala u komade.
Mahiša je, iz ogromnog besa, nastavio veoma glasno da riče.
Ona je upozorila Mahišu, “O ludi i glupi demonu! Dokle god ja pijem ovaj nektar, nastavi da urlaš. I Bogovi će slaviti onog momenta kada te budem ubila.“
Izgovorivši ove reči Durga je skočila sa lava i prišla Mahiši. Onda mu je probola vrat trozupcem, ali je Mahiša uspeo da izvuče polovinu svog tela iz usta bizona. U tom trenutku, Durga je isukala svoj oštri mač i odsekla mu glavu. Mahiša je izdahnuo na svetim stopalima Durge. Bogovi su bili presrećni od radosti.

Durga 2

Advertisements

Joga instruktori i joga udruženja u Srbiji ujedinjuju se oko zajedničke inicijative


khajuraho.jpg

Ma koliko delovalo da je domaća joga scena u stvari korporativni rat za tržište i klijente, što u neku ruku u velikom broju slučajeva i jeste tačno, 4. Februara 2018. počeo je razgovor različitih joga instruktora, učitelja, škola i društava oko inicijative za zaštitu zajedničkih interesa.
Naime, oni su se okupili kako bi se suprostavili onome što, kako smatraju, ugrožava njihov rad i delovanje na širenju vrednosti joge. Ono što ih je konkretno zabrinulo jeste  zakonsko definisanje joge kao sporta i davanje, po njima, monopolističkog položaja Joga savezu Srbije, bez da su u rešavanje zakonskog okvira uključene druge joga škole i udruženja. To znači da bi se svi koji se bave jogom našli pod ingerencijom Ministarstva omladine i sporta. Član 28. stav 4. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS , broj 10/16) i članom 2. stav 2. Pravilnika o dozvoli za rad sportskih stručnjaka, izdavanje, obnavljanje i oduzimanje dozvola za rad sportskim stručnjacima vrši nadležni nacionalni granski sportski savez.

U skladu sa članom 28. stav 4. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS , broj 10/16) i članom 2. stav 2. Pravilnika o dozvoli za rad sportskih stručnjaka, izdavanje, obnavljanje i oduzimanje dozvola za rad sportskim stručnjacima vrši nadležni nacionalni granski sportski savez. U skladu sa članom 3. stav 1. tačka 19) Zakona, nadležni nacionalni granski sportski savez jeste onaj nacionalni granski sportski savez koji uređuje putem sportskih pravila obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti u određenoj grani sporta, u skladu sa ovim zakonom. Pravilnika o nadležnim nacionalnim sportskim savezima za sportske grane i oblasti sporta u Republici Srbiji, definiše samo jedan nadležni nacionalni granski sportski savez za jednu sportsku granu. U skladu sa odredbama Zakona o sportu iz 2011. godine, Ministarstvo je dalo saglasnost na visinu troškova za izdavanje dozvola za rad sportskim stručnjacima, Joga savezu Srbije i Srpskoj joga asocijaciji, koji su do donošenja navedenog pravilnika, dozvole za rad mogli da  izdaju za svoje članove. Nadležni nacionalni granski sportski savez izdaje odgovarajuću dozvolu za rad sportskom stručnjaku koji ispunjava sve uslove iz člana 5. stav 1. Pravilnika o dozvoli za rad sportskih stručnjaka. U konkretnom slučaju, kada sportski stručnjak ima međunarodno stečeno obrazovanjs i osposobljenost, savez ceni da li on ispunjava uslov u pogledu stručne spreme ili stručne osposobljenosti, u skladu sa tečkom 1) navedenog člana Pravilnika.

I kad smo prešli ovaj dosadni pravni deo u čemu je problem sa ovim i sa favorizovanjem indijaJoga saveza Srbije?  U tome što su u Indiji, u skladu sa konsultacijama sa Ministarstovom za ajurvedu, jogu, naturopatiju i homeopatiju zaključilo, uprkos  pritiscima da se joga kao deo indijskog identiteta i duhovnosti definitivno uništi i proglasi za sport, tj oblik takmičarske gimnastike, da joga ima različite dimenzije koje onemogućavaju bilo kakvo takmičenje. Sa druge strane Joga savez Srbije u svojim dokumentima veoma jasno definiše jogu kao takmičarski sport:

PRAVILNIK O TAKMIČENJU ZA OBLAST JOGA SPORTA
Član 1

Joga savez Srbije (u daljem tekstu JSS) je organizator ili pokrovitelj sportskih manifestacija i takmičenja za oblast joga sporta na teritoriji Republike Srbije.

JSS utvrđuje pravila i uslove za organizovanje svih sportskih manifestacija i takmičenja za oblast joge na nivou Republike Srbije i učešće na njima, za sve kategorije, u skladu sa Zakonom o sportu.

JSS daje saglasnost za učešće u međunarodnim joga manifestacijama i takmičenjima za oblast joga sporta.

Nadležni organ JSS utvrđuje ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana pre početka svake takmičarske sezone i o tome donosi odgovarajuću odluku.

Odredbe ovog pravilnika su deo Propozicija za državno prvenstvo i sva ostala takmičenja za oblast joga sporta u Republici Srbiji, izuzev međunarodnih takmičenja, za koje organizator objavljuje svoje propozicije.

Član 2

Kategorije u kojima se takmiči u oblasti joge u Republici Srbiji su:

• joga asane

• artjoga

Član 3.

Stalna takmičenja za oblast joga sporta su kup takmičenja i sprovode se u međunarodnom, nacionalnom i regionalnom rangu u kategorijama: Art joga i Joga asane.

Član 4.

Upravni odbor JSS utvrđuje jedinstveni sistem i okvirne Odredbe takmičenja na celoj teritoriji Republike Srbije. Sistem takmičenja kao pojam podrazumeva:

– Rang i vrstu takmičenja,

– Minimalni i maksimalni broj ekipa – učesnika,

– Vreme sprovođenja,

– Vrstu objekta za sprovođenje takmičenja.

Način sprovođenja takmičenja utvrđuju nadležni organi odgovarajućih Joga organizacija u okviru kojih se sprovode takmičenja, u skladu sa jedinstvenim sistemom i okvirnim Odredbama koje je utvrdio Upravni odbor JSS u skladu sa standardima nadležne međunarodne organizacije za oblast joge.

Član 5.

Predlog izmena sistema takmičenja mora biti stavljen na javnu diskusiju najmanje 30 dana pre održavanja sednice Upravnog odbora JSS, koji isti usvaja.

Član 6.

Za sva takmičenja obavezne su propozicije koje donose odgovarajući organi, najmanje 15 dana pre početka takmičenja.

Propozicijama se utvrđuju svi uslovi takmičenja, a način bodovanja je jedinstven.

Član 7.

Državno prvenstvo održava se jednom godišnje u kategorijama žene, muškarci i mešovite grupe, ekipno i pojedinačno, u uzrasnim kategorijama:

• Seniori

• Juniori

Član 8.

Organizator državnog prvenstva je Joga savez Srbije. Organizaciju takmičenja JSS može poveriti gradskim joga klubovima i članicama JSS.

Član 9.

Termine održavanja takmičenja (kalendar takmičenja) koje organizuje JSS donosi Upravni odbor na predlog Odbora za takmičenje JSS-a, najkasnije do 31. januara tekuće sezone.

Član 10.

Organizator prvenstva mora poslati Propozicije prvenstva svim učesnicima u oblasti joge i Odboru za takmičenja JSS-a najkasnije 20 dana pre održavanja takmičenja. U propozicijama se mora navesti termin i mesto održavanja, satnica takmičenja i treninga, kategorije takmičara i ostali uslovi bitni za tok takmičenja.

Član 11.

Prijavu takmičara za državna prvenstva šalju sportske organizacije za oblast joge registrovane u JSS. Rok za prijave je 7 dana pre početka održavanja takmičenja do 19 sati. Prijave se podnose bilo preporučenom poštom, bilo ličnim dostavljanjem u Sekretarijat JSS-a ili elektronskom poštom (e-mail-om). Sekretarijat je u obavezi da prosledi prijave organizatoru takmičenja, koji je u obavezi da, u roku od 48 sati, prosledi spisak prijavljenih takmičara po kategorijama Odboru za takmičenja u oblasti joge JSS. Parijave moraju sadržati:

1. Ime i prezime takmičara

2. Dan, mesec i godinu rođenja

3. Kategoriju u kojoj takmičar nastupa

4. Naziv sportske organizacije za oblast joga sporta – čiji je član i za koga nastupa

5. Naziv muzičke kompozicije za takmičare u kategoriji art joga

6. Opis programa

Član 12.

Pravo nastupa na Državnom prvenstvu imaju sportisti uredno registrovani u JSS prema odredbama JSS, koji imaju Takmičarsku knjižicu i potvrdu o lekarskom pregledu ne stariju od 6 (šest) meseci.

Svaki takmičar na takmičenjima nastupa na svoju odgovornost. Organizator mora obezbediti prisustvo dežurnog lekara za hitne intervencije tokom održavanja takmičenja i službenih treninga.

TEHNIČKE ODREDBE Član 13.

Državna prvenstva održavaju se u organizaciji JSS u prostorima koji zadovoljavaju higijenske, sanitarne i svetlosne standarde.

I tako dalje…

joga savez srbije

Dakle Srbija se ovim uvrštava u red zemalja koje su jogu definisale kao sport, a to su zemlje kao što su Iran, Turkmenistan i Saudijska Arabija. Joga nije sport, niti je ikad bila zamišljena kao nadmetanje, niti može da se boduje postignuće na način na koji sport to radi, sem ako ne uvedu recimo bodovanje sidija i davanje medalja za njih. To znači da bi svi elementi joge koji nisu gimnastički najverovatnije bili izbačeni iz joge budući da bi teško bilo da Jogina XY iz joga škole Te-i-Te osvoji prvo mesto u Srbiji u disciplini joga nidre, ili da jogin YX iz joga škole Te-i-Te postane trostruki prvak Srbije u trataki, ili da instruktorka XYZ bude petostruki prvak Srbije u krijama.

Sport je u svetu danas postao veliki posao i joga, kao jedna od najstarijih svetskih duhovnih praksi, u poslednjim decenijama često je upadala u zamku kapitalističkog pogleda na svet gde je samo profit bitan. Ali u biti, oduvek joga se bavila jednom drugom stvari, a to je kako da neko bude srećan. Hiljadama godina se govorilo da meditacija, budizam, joga i slične duhovne prakse potekle iz Indije  čine da ljudi budu srećni. To je nešto u šta je neko mogao da veruje, neko je mogao da bude skepričan, ali su 2012. godine istraživači sa Univerziteta u Wisconsinu priključili 256 senzora na lobanju Matthieu Ricarda, 68-godišnjem francuskom pisca koji se zamonašio u

AppleMark

Budistički monah Matthieu Ricard kojeg su naučnici proglasili za najsretnijeg čoveka na svetu

budističkom manastiru i otišao da živi u Nepal. Ovo istraživanje je pokazalo nešto veoma izuzetno, a to je da je redovna meditacija dovela do pojačanih aktivnosti u levom prefrontalnom korteksu mozga, što je deo koji je uz ostale stvari zadužen i za memoriju, raspoloženje i emocije. Istraživači su tako utvrdili da je njegov kapacitet za sreću natprosečno veći od onog koji imaju obični ljudi, a da mu je potencijal za naginjanje ka negativnim emocijama drastično redukovan.   Zato su ga naučnici i mediji proglasili za najsrećnijeg čoveka na svetu.

plesacicaDo sad su u Srbiji instruktore joge obučavali Dragan Lončar u svojoj školi, Joga savez Srbije na čelu sa Predragom Nikićem, zatim na jednom ili dva fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, ali to je mislim više fitnes nego joga, kao i Fabijan Periškić u Somboru. Nisam išao ni kod koga od njih, Lončar meni deluje najozbiljniji i po svemu što znam o njemu on zaslužuje moje puno poštovanje. Sasvim je jasno da on mnogo više zna nego što daje svojim instruktorima, ali se i postavlja pitanje da li je njima i potrebno, odnosno da li bi i bilo dobro za njih, da im daje više i drugačije od ovoga što daje? Tako da meni on deluje kao neko ko radi dobru priču. Kako radi Fabijan ne znam, samo sam ga jednom sreo i nemam neki utisak, ni pozitivan ni negativan. Takodje samo sam jednom bio na prezentaciji Joga saveza Srbije. Bili su najavljeni kirtani, ali umesto indijskih pesama su pevane domaće rok pesme tipa Ima neka tajna veza od Bijelog dugmeta i predstavljena je takozvana art joga koja nema veze ni sa jogom ni sa umetnošću već je neki prilično loš polumoderni ples. U Indiji postoji joga plesa, Nritja joge, koja kombinuje asane sa hasta mudrama, ali po mom veoma površnom znanju o tome, moram priznati, to nema nikakve veze sa onim što sam ja video na toj prezentaciji i ako je to ono što će se tretirati zvanično kao artjoga i biti na takmičenjima, to onda vredja dobar ukus, a sa jogom naravno nema nikakve veze.

Uostalom, situaciju koja se najavljuje najbolje opisuje  „važno saopštenje“ koje je izdao Joga savez Srbije, a u kojem izmedju ostaloga piše i sledeće:

„Važno obaveštenje

Poštovani,
U skladu sa Zakonom o sportu i važećim podzakonskim aktima obaveštavamo Vas da je Joga savez Srbije nadležni nacionalni savez za oblast joge (Pravilnik o nadležnim nacionalnim sportskim savezima za sportske grane i oblasti sporta u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, br 95 od 30. novembra 2016) osnovan prvenstveno s ciljem: razvoja oblasti joge, odnosno razvoja aktivnosti i delatnosti u području svog delovanja;  usklađivanja aktivnosti svojih članova; reprezentovanja nacionalnog sporta u području svog delovanja;  stvaranja uslova za postizanje vrhunskih rezultata; organizovanje i vođenje takmičenja; učešća u unapređivanju stručnog rada sportskih joga stručnjaka.
Podsećamo Vas da Vam na raspolaganju stoji strukovni, savetodavni i pravni servis
Joga saveza Srbije – nadležnog nacionalnog saveza za oblast joge u Republici Srbiji, kao i servisi Vojvođanskog i Beogradskog joga saveza.
Ovo su odgovori na samo neka, najčešća pitanja:

– Sve organizacije u oblasti joge koje ispunjavaju zakonske uslove mogu ostvariti pravo na učlanjenje u Joga savez Srbije

– nadležni nacionalni, i teritorijalni joga savez (Beogradski ili Vojvođanski joga savez)

– U skladu sa članom 27. Zakona o sportu dozvolu za rad možete ostvariti podnošenjem zahteva Joga savezu Srbije. Pravilnik o stručnom radu u oblasti joge (poslednji Pravilnik u nizu)

– Instruktori joge kao sportski stručnjaci dužni su da planiraju i evidentiraju stručni rad koji obavljaju u organizacijama u oblasti joge, u skladu sa Zakonom o sportu, podzakonskim aktima i pravilima nadležnog nacionalnog saveza za oblast joge.

– Nad stručnim radom u oblasti joge vrši se stručni nadzor (član 32. Zakona o sportu). Stručni nadzor vrši Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije, a na teritoriji autonomne pokrajine – Pokrajinski zavod za sport i medicinu sporta, preko stručnih sportskih nadzornika, kao povereni posao. Pravna i fizička lica u oblasti joge dužna su da omoguće obavljanje stručnog nadzora, u skladu sa ovim zakonom. Licu koje onemogući obavljanje stručnog nadzora sportski inspektor može privremeno zabraniti obavljanje.“

Ovo veoma jasno ukazuje na ambiciju Joga saveza Srbije da se ostvari totalna dominacija nad joga scenom u Srbiji, da se postigne potpuni monopol nad davanjem licenci za rad i da se udruženja navode da se učlane u Joga savez Srbije i da u stvari postanu sportska udruženja i klubovi.  Na šta liče joga takmičenja u svetu vidi se i iz donje slike i to je pre nekakva akrobatska gimnastika, a ja lično ne vidim neku veliku razliku izmedju toga i predstave o takmičenju navijačica iz nekog američkog filma za tinejdžere.  A gde je tu joga? Jednostavno nema je više.

takmicenje2

Sportska joga postoji u svetu kao periferna pojava i samim tim postoje i takmičenja. Ako neko želi da to tako doživi i da se time bavi to je sasvim u redu i mislim da bi sporenje da se konstituiše i takva joga i takva takmičenja bilo nekorektno. Ali ostatak joge, ma koliko ona čak bila iskrivljena i na zapadu pogrešno predstavljana, nasilno gurati u sportske okvire, u biti predstavlja nasilje. Joga je ahimsa, dakle nenasilje i samim tim joga nije takmičarska i nije pobedjivanje drugih. Ona je harmonija koja isključuje nadmetanje. Kada se neko bavi jogom bavi se sobom, a ne drugima. Naći svoje mesto u univerzumu, shvatiti svoje realne potrebe, a ne nadmetati se ko je bolji,  osnov je na kojem neko razvije osećaj sreće – to je joga. Joga nije pobeda nikoga spolja, joga je pobeda nečijih vlastitih slabosti. Praviti od joge takmičenje znači nekog gurati u sportski adrenalin i strast za pobedom nekoga, što je u potpunosti suprotno sa onim na čemu se i ideja i praksa joge zasnivaju  Joga savez Srbije može da osmisli kriterijume za bodovanje asana, ali kako će da boduju koeficinent sreće kod vežbača što negde i jeste cilj joge? Umesto odricanja od strasti, oni vežbačima nameću strast za pobedom i zato je možda bolje da Joga savez Srbije promeni ime u Anti-joga savez Srbije?

Činjenica da su svake godine u Srbiji stizali novi instruktori joge dovelo je da atmosfere nadmetanja na tržištu, sve sa Sensa stajl promocije joge kao sredstva za olakšavanje od stresa poslovnih ljudi kako bi mogli da se još intenzivnije bace na svoje korporativne zadatke. Ali u svoj svojoj različitosti joga je negde ipak opstajala u Srbiji sa manjim ili većim odstupanjima od onog što bi ona trebalo da bude. Iako je aktuelna namera da se joga pretvori u sport i gimnastiku jedna od najgorih stvari koje su mogle da se dese jogi u Srbiji, činjenica da se različiti joga instruktori i udruženja udružuju kako bi stali iza zajedničke inicijative kojom bi trebalo da to spreče, predstavlja, nasuprot tome, nešto veoma pozitivno.  Zato poželimo sreću domaćim joga instruktorima i društvima u zaštiti interesa kako njih tako i joge.

slon

Koliko je zapravo stara joga koja se radi na zapadu – iliti kako su zapadnjaci u stvari uništavali autentičnu indijsku tradiciju?


linga

Pre nekoliko godina imao sam posetu prijateljice tantrika iz Kamekije, najsvetijeg tantričkog svetilišta u Indiji i jednog od Šakta pitja, svetih mesta gde su pali raskomadani delovi Boginje. Kamekija je mesto gde je pala Joni, vagina Boginje, tako da se veruje da odatle sve potiče i da se tu sve vraća. Kamekija je hram u kojem iz zemlje, na mestu Joni, jednom godišnje izvire crvena voda, smatra se da je to menstruacija Devi. Nema više tantre u Kamekiji rekla je kad je stigla, Kamekiju su preuzeli Bramini i Devi je ponižena. Otišli smo na Frušku goru i u jednom momentu smo se spustili do Dunava da odamo počast Devi. Ovde mogu da se ponašam u indijskom stilu, rekla je i skinula se. Dok je izlazila iz Dunava i dok su joj se niz nabujale dojke slivale kapi dunavske vode ličila je na Majku koja se pomalja  iz Ništavila kako bi porodila Univerzum. Momenat manifestovanja Univerzuma je onaj trenutak kada Boginja jeste Ljubav i ona je tog trenutka tako izgledala. I u tom magičnom momentu naišla je grupa devojaka iz Madjarske, zajedno sa dva mladića iz Bugarske i Turske. Išle su stopom na neki trens festival u Rumuniji i zastale su da odu na Frušku goru i lutaju šumom što dalje od ljudi. I u tom lutanju izbegavajući ljude naišli su na dvoje ljudi koji su na sebi imali samo crvene crte od kumkuma na čelu, rudrakše oko vrata i na rukama, ona gomilu indjskih narukvica, a on crnu maramu na glavi. Oko nas su bile ponude od nabrang cveća koje smo puštali niz reku, njen damaru bubanj i nekoliko napuštenih pasa koje smo zatekli tamo i koje smo bili nahranili. To je bilo nekoliko sekundi zaledjene tišine i mada bi svako očekivao da devojke kada nalete na dvoje golih ljudi sa čudnim obeležjima, udalje se polako ili trčeći, vrištanje je takodje nešto što se može očekivati, one su se spontano skinule, poljubile i nju i mene i sele sa nama.  Maa je na to samo rekla „Tantra je sada ovde“.

k

Kamekija

Ne samo Kamekia nego je i sama Indija odavno ponižena.  Danas zapadnjaci slede razne Gurue i vežbaju jogu za koju im pričaju da je drevna veština, ali zapravo to nije tačno. Idijska tradicija je namerno bila falsifikovana kako bi se opravdala kulturna i ekonomska supermacija Britanaca i eksploatisanje Indije.

Radža Ram Mohan Roj se smatra ocem moderne Indije i velikim reformatorom, ali zapravo on je jedan od najvećih eksponenata britanske kulturne politike koja je uništavala indijsku tradiciju i identitet. Još 1794. Ser Viljem Džouns, predsednik Azijskog društva je izneo plan kako da preobrate Induse u hrišćanstvo. Taj plan je bio da se falsifikuju indijski spisi i izmisle lažni sanskritski rukopisi koji bi upućivali na veličanstvenost Isusa, kao i to da se prevedu jevandjelja na Sanskrit u stilu indijskih rukopisa sa lažnim proročanstvima o Isusu, te da se takvi rukopisi distribuiraju medju Indusima i u školama gde se podučavaju njihova deca kako bi ih preobratili u hrišćane. Sprovodeći to u delo 1786. Džouns u Kalkuti iznosi teoriju o proto-jeziku, koja je trebalo da napravi osnov za teoriju o invaziji Arijevaca na Indiju. Obe teorije danas neki indijski profesori i intelektualci žučno osporavaju. Par desetina godina kasnije, 1826, u Kalkuti je formiran indijski reformistički pokret Bramo Samadj, koji je osnovao Radža Ram Mohan Roja, sa ciljem da derogira indijsku duhovnost. Društvo su potpomagali Britanci, a veoma ga je hvalio i Maks Miler. Oni su bili monoteisti, tzv bramonisti, budući da je Radža Ram Mohan Roj, iako po majci šaktista, a po ocu vaišnava, bio protiv indijskih božanstava i ceremonija i čak je pre osnivanja Bramo Samadj radio za nekoliko protestantskih misionara. Zajedno sa protestantskim misionarem Viljemom Kerijem, koji je napisao knjigu o tome kako preobraćati mnogobošce i u kojoj je indijsku duhovnost nazivao „delom djavola“ napisao je Mahanirvana tantru (Knjiga velikog oslobadjanja) koju su promovisali kao autentični drevni tekst, a u kojoj promovišu ideju „jednog boga“. Radža Ram Mohan Roj je zapravo bio pod uticajem Unitarizma, teološke doktrine koja smatra da je Bog jedan i da je Isus bio inspirisan od Boga, ali ne i Bog. Britanci su toliko zahvalni Radža Ram Mohanu za prljav posao koji je obavio protiv svoje zemlje i svog naroda da su mu u Bristolu, gde je i sahranjen, podigli spomenik.

rammohunroy1.jpg

Nastavak falsifikovanja usledio je 1847. kada je Istočna indijska kompanija, britanska firma koja je vladala Indijom, dobro platila Maks Mileru da pogrešno prevodi Vede i da stvori pogrešnu istoriju Indije, o čemu su svedočila i njegova vlastita pisma. Dve decenije kasnije Panditu Taranatu, profesoru sanskrita na koležu u Kalkuti, masno je plaćeno da sklopi najveći do tada rečnik sanskrita i da u njemu pogrešno prevede neke reči kako bi se pogrešno predstavila indijska tradicija. Docnije, 1922. je napisana i smišljeno pogrešna istorija Indije.
Slika koju su Britanci stvorili o Indiji se, zbog obrazovnog sistema kojem su Indusi bili podvrgnuti i zbog novca kojim su Britanci mogli da kontrolišu indijske intelektualce, vratila u Indiju kao nametnuta kvazi istorijska činjenica koja je prihvaćena kao istina. Radakrišnan, koji je školovan na hrišćanskom koledžu i koje je kasnije postao i Predsednik Indije i kojeg i danas u Indiji hvale kao nekog ko je branio indijsku kulturu od zapadnjaka, zapravo je pisao veoma loše o ranoj indijskoj kulturi nazivajući tadašnje Induse životinjama. Po mišljenju mnogih savremenih Indusa on je naneo više štete indijskoj kulturi od zapadnih autora.
Dakle mnoge stvari koje mislimo da su nasledje drevne Indije su zapravo moderni falsifikati. Joga kakvu danas znamo nije drevna joga indijskih Rišija. Moderna joga kakvu danas znamo nije starija od 100 godina i izmislio ju je Tirumalai Krišnamaćarja.

Tirumalai Krishnamacharya

Tirumalai Krišnamaćarja

On je, ili je bar tako tvrdio, u dobi od 16 godina pao u trans i u viziji se našao okružen sa tri mudraca, od kojih je jedan bio legendarni vaišnavski mudrac i prvi aćaria Natamuni, koji mu je izdiktirao svoj izgubljeni tekst Joga Rahasia. Na osnovu tog izmišljenog teksta Tirumalai Krišnamaćarja je napravio svoju verziju joge. Zapadna moda fizičkog vežbanja, gimnastike i razvijanja mišićavog tela zahvatila je i Indiju, pa tako i lokalnog Maharadžu, koji je unajmio Tirumalai Krišnamaćarju da uspostavi joga kuću, iliti ono što bi danas rekli joga studio. Joga koja je tu nastala je zapravo bila mešavina već postojećih gimnastikajoga položaja, fizičkih vežbi koje su se izvodile u indijskim vežbaonicama borilačkih veština i zapadnim gimnastičkim salama. Praksu pozdrava suncu, surjaa namaskar, je u modernu jogu uvek baš Tirumalai Krišnamaćarja i nema dokaza, ili bar mene nisu podučili i ja ne znam za njih, da je ona pre toga korištena u jogi. Joga kao duhovna disciplina je svedena na vežbe koje se bave zdravljem, fitnesom i dobrom formom. Troje njegovih učenika, delom prenoseći ono što je on podučavao, delom to još više modifikujuči, „odgovorni“ su za ono što danas znamo kao jogu: K Patabi Djojs, Indra Devi i BKS Ajengar. Indra Devi, Litvanka čije je pravo ime bilo Evgenija Petersen, izbegla je ispred ruske revolucije u Berlin i postala glumica i plesačica u pozorišnoj trupi sa kojom je putovala po Evropi. Tokom 12-togodišnjeg umetničkog angažmana po Indiji udala se za čehoslovačkog diplomatu i postala zvezda indijskih filmova pod umetničkim imenom Indra Devi. Upoznaje Tirumalai Krišnamaćarju i postaje njegova učenica. Kasnije je otvorila studie joge u Šangaju, Buenos Airesu i Holivudu, a medju njenim učenicama bili su i Čang Kaj Šek, Merilin Monro i Greta Garbo. Upozala je i Satja Sai Babu i kreirala Sai jogu. Joga je pre nje bila relativno muška stvar i u Americi i Evropi bila je smatrana lošom zamenom za bodi bilding, tako da ju je zapravo ona otvorila za žene.

Indra Devi

Indra Devi

Tirumalai Krišnamaćarju je u kasnijoj dobi svog života tvrdio da je došao u posed drevnog joginskog teksta Joga Korunta koji je predao svojim učenicima BKS Ajengaru i K. Patabi Djojsu. Tekst je kasnije navodno nestao, a u stvari je bio njegova izmišljotina kao bi svom sistemu koji je izmislio dao nekakav pečat autentičnosti. Obojica su se kasnije držali priče da je to što podučavaju autentična drevna joga, ali u stvari to je samo moderna gimnastika uvijena u pakovanje navodne drevnosti. K. Patabi Djojs je docnije napravio Aštanga jogu koju je promovisao kao originalnu Patandjalijevu jogu, ali ona to nije. Ona je moderna tvorevina zasnovana na izmišljenom tekstu i nije slučajno da su je ponekad mešali sa takodje savremenom invencijom zvanom paver joga.
Za sad možemo da kažemo da je vezano za razvoj joge dokazano sledeće:

Sledbenici aštanga joge početak časa često počinju sa mantrom posvećenom Patandjaliju, autoru Joga sutri, kako bi se povezali sa linijom i tradicijom. Zapravo Patandjali nije veze imao sa hata jogom i on gotovo da i ne pominje asane, sem da bi položaj trebalo da bude stabilan i udoban. Dakle lepa im je namera, ali mantraju pogrešnom Guruu. U stvari iz teksta Gorakša Šataka nastao je klasik Hata joge, hata joga pradipika autora Svāmi Svatmarama. Ova knjiga direktno povezuje hata jogu sa učenjem Gorakšanata, što znači da je Hata joga nastala iz tantre.

Sistem čakri je varirao, u prvobitnim tekstovima postojalo je 5 čakri:

razvoj joge.jpg

Sistem of 5 čakri kako se radio u Nišvasa, Kalotara i Svećenanda tantrama i gde se kundalini nalazi u kandi (tri prsta ispod pupka), a kada bi došla iznad glave spuštala se u „srce“ gde joj je u stvari prebivalište i centar realizovanosti ličnosti:

tabela 1.jpg

Kasnije tantre (Netra, Krama-Sadbava i Urma-kaularnava tantra) koje se pojavljuju od 8-10. veka su kandi dale mesto čakre, a same čakre su dobile svoje nazive:

tabela 2

Dakle vidimo da hata joga nastaje iz tantre. Sistem od šest čakri, koji je bio samo jedan od sistema, preveo je Artur Avalon i objavio u svojoj knjizi The Serpent Power, nakon čega je to na zapadu postao ne dominantan, nego i jedini poznat i priznat model.

51376
Ali u stvari na zapadu se jako malo zna i o tanri i o jogi i o čakrama. Hariš Johari je dao jednu podelu čakri po planetama i mnoge zapadne ezoterične grupe su to prihvatile. Ali zapravo postoji više takvih modela koji istoj čakri dodeljuju različite planete zavisno od toga šta se tačno radi sa tom čakrom. Hata joga je počela da doživljava svoj uspon kada je tantra počela da dolazi na loš glas i kada je počeo da raste broj joginskih asketa, uglavnom muškaraca.

I to je o istorijskom razvoju jogu koja, kako vidimo, nastaje iz tantre. A u sledećem tekstu biće reči o raznim modernim Guruima, koji to u većini slučajeva u smislu indijske tradicije i nisu iako ih je zapad tako prihvatio i onda neke od njih vratio kao bumerang u Indiju gde ih je indijska vlada protežirala zato što su na račun duhovnog turizma donosili Indiji milione dolara. Znači u raznim kontekstima pomenućemo i Satja Sai Babu, Šri Šri Ravi Šankara, Ošoa, Mohandjija, Jagi Vasudeva (Sadgurua), Nitjananda Babu, Svami Muktanandu i još neke druge.

 

Ženska moć prikazana u tarot kartama


INRI

INRI, moto rozenkrojcera, na jednom racionalnom planu je Iesus Nazarenus Rex Iudeorum i tu je on Isus kao kralj Jevreja. No, na astralnom planu doživljaj i značenje tog natpisa je Igne Natura Renovatur Integra što bi značilo „cela priroda se obnavlja kroz vatru“. Pročišćenje i obnavljanje kroz vatru, a to je gnostičko „krštenje vatrom“ kako mi gnostici i krstimo, jeste veoma bitan detalj u misterijama. Neki gnostici su imali seks kao svoj put, za tantrike je to i poznato, ali i gnostik i tantrik su se pročišćavali. U tantri osobe koje su pašu, dakle životinjskih nagona, nisu pogodne za sveti seksualni odnos i to za njih može biti opasno.
Za rozenkrojcere pročišćenje žudnje u krvi radjeno je vatrom. Ta vatra je viša astralna Vatra koja pročišćava i auru. Zato je ruski tarot špil, direktno povezan sa ezoteričnom tradicijom preko veza sa Francuskom i njenim rozenkrojcerskim i martinističkim linijama napravljenim preko crnogorskog dvora i njegovih princeza koje su se udale za ruske kneževe, bio u plavičastoj boji jer je to zapravo boja astralne Vatre, koja je i vatra obnove i ponovnog duhovnog rodjenja.
Svaku kartu tarota tako možemo posmatrati na više nivoa i davati joj različita značenja, uključujući sem direktno prognostičkih i ona ezoterična. Poziv da jednoj grupi žena, koje se bave oživljavanjem svetog ženskog u sebi koristeći različite načine i metode uključujući i popularnu psihologiju, održim predavanje o ženskoj energiji u tantri i tarotu, bio je prilično zahtevan. Gornji uvod je trebalo da bude početak tog predavanja, ali sam shvatio da je to apsolutno nefunkcionalan i neadekvatan početak da im prenesem ono što bi trebalo da im se kaže. Onda sam sve izmenio i sledeće je skraćeni deo koji je išao negde oko sredine tog predavanja.
U moderno vreme kao tarot karta koja prikazuje žensku snagu, dobrim delom zasnovano na Thoth tarotu, tretira se najpre karta Strast, o čemu bi moglo da se diskutuje, koja se u ranijim špilovima nazivala Snaga. Istini za volju, Snaga je nekad davno predstavljala Samsona

samson.

Samson ubija lava, crtež iz Biblije iz 1340. godine i prototip tarot karte Snaga.

koji pobedjuje lava, ali novo značenje i vizuelna predstava su joj dodali i novi nivo simbolike. Ova karta je jedna od nekoliko, kako to objašnjavam u lekcijama tarota koje idu kao eksperiment grupi ljudi kako bi se videlo da li to daje napredak u njihovom razvoju i razvoju njihovih magijskih moći, koje sadrže simbol beskonačnosti. Svet i Madjioničar su dve druge karte koje ga sadrže.
Zadržimo se na trenutak na Madjoničaru, odnosno Magu kako se zove u kasnijim špilovima. Rečenica iz Novog zaveta koja može da odrazi poruku ove karte je: „Vetar duva gde hoće i fijuk njegov čuješ, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“ (Jovan III-8). Drugi citati iz Novog zaveta koji ima veze sa ovom kartom je „Jer je moj jaram blag i moje breme lako.“ (Matej, XI-30
Šta nam ovo govori? Madjioničar je gospodar svoje sudbine i on je slobodan. On je neko ko je ovladao elementima i ima pristup duhovnom svetu i njegovim bićima. On to može jer postupa po jednom od osnovnih principa ezoterije, a to je da stvari radi sa lakoćom i bez napora. Njegova koncentracija je laka i bet napora, rad se pretvorio u igru, slično tantricima koji su postigli Svećaćara praksu spontanosti gde je sve igra, tako da mu je svaki jaram koji prihvati lagan i svako breme lako.
Ta spontana i neopterećujuća kreativnost dolazi od njegovog kontakta sa onostranim svetom duhova. A da bi do toga došli moramo da isključimo naš racionalni um. Poruka ove karte i jedno od njenih postignuća se može ilustrovati primerom Svetog Dionizija,

St. Dionysius

Sveti Dionizije

prvog biskupa Pariza kome je oko 250. godine rimski namesnik odrubio glavu na Monmartru. Nakon toga, po legendi Sveti Dionizije je ustao, uzeo odsečenu ruku pod mišku i propovedajući išao kilometrima do mesta gde se danas nalazi bazilika njemu posvećena. Šta je pouka ove priče? Svetog Dionizija je zaposeo Andjeo. Dok razmišljamo i ulažemo napor da se trudimo, duhovni svet nam nije lako dostupan. Kad iz glave i racionalnog uma prebacimo svest i svoju „volju“ u područje srca, koje je i mesto duše, tada mislimo srcem bez napora i duhovni svet nam je dostupan. Srcem se gleda duhovni svet i sa njim se srcem komunicira, Isus u Govorima na gori uostalom kaže „Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga videti“. Preduslov za to je unutrašnja tišina. Naš um priča, srce čuti. Jednom su Majku Terezu, za koju se smatralo da razgovara sa Bogom, pitali šta govori Bogu dok se moli. „Ništa“, odgovorila je. „Samo slušam“. „A šta vama Bog onda govori“, pitali su je. „Ništa, samo sluša“, odgovorila je, „i molim vas nemojte me pitati da vam objasnim jer ne znam kako bih“.
U tantri isto srećemo motiv odrubljivanja glave. Kali seče glave muškarcima i to se tumači kao sečenje ega budući da je mlad muškarac, heroj, onaj koji se jedino prinosi na žrtvu. Žene nikad nisu prinošene na žrtvu, muškarci da jer je u prošlost bilo i stvarnih ljudskih žrtava. U stvari ne Kali, nego po nekim tantrama zapravo je Varahi ta koja će svojim trećim okom konačno uništiti sav ego, budući da Devi uništi čitav Kosmos svojim trećim okom, kada je nepokriveno. Uništenje sveta je jednako našem egu koji se anihiluje i za koji je stvarno sav svet i uništen sa njegovom smrću.

srce i svetlo

Usmeri svoje srce ka Svetlosti i spoznaćeš je – Corpus Hermeticum

Ovde imamo i taj drugi motiv da je sečenje glave u stvari prebacivanje, kao što je već rečeno, svesti u srčani centar, Hrid odnosno Hridaja čakru koja se nalazi iza Anahata čakre. To je skrivena čakra i predstavlja mesto gde se nalazi oltar, dakle mesto kontakta sa onostranim bićima gde je i Bog zapravo. Dakle Boga nećemo naći ako gledamo na gore, nego ako se dovoljno brzo se okrenemo ka njemu i oltaru koji se nalazi iza naših ledja u Hrid čakri. Racio je više muška stvar, a intuitivna, izbalansirana i senzitivna funkcija srca može da se shvati kao po prirodi više ženska i zato su muškarci u tantri zapravo „počasne žene“.

kali

Statua Kali sa odrubljenom glavom u ruci

Kako je napomenuto i karta Madjioničar i karta Snaga sadrže znak za beskonačnost. Ako je moto karte Madjiničar bio „jer je moj jaram blag i moje breme lako“ poduka karte Snaga je da prirodni integritet isključuje unutrašnji konflikt i da istinska moć deluje bez napora. Dakle od ovladavanja moći, dolazimo do primene te moći koja je budući da dolazi iz srčanog centra, a ne racionalnog uma, bez napora, spontana i po svojoj prirodi ženska moć. I naravno samim uvodjenjem rodnih kategorija i podela tekst je politički nekorektan, no žao mi je. U vreme kad su nastajala ezoterijska učenja još uvek nije postojala i lingvistika senzitivnost u izražavanju tako da se izvinjavam na tome.

karte.jpg

O razlikama izmedju tantrizma i vedskog sistema


Moje pisanje o tantri kao ne-vedskoj i moje insistiranje na materijalizmu, što tantra i danas jeste tamo gde je uspela da opstane i preživi progone, navuklo je puno kritike, pa čak i besa, od većine regionalnih praktičara joge, „duhovnjaka“ i sličnih kategorija. Iskreno govoreći, ja sam veoma skeptičan da li većina njih uopšte ima predstavu o čemu se u jogi i tantri radi, ali dasu još 1982, na hrvatskom je u izdanju Školske knjige izdata knjiga koja na mnogo bolji način koncipirano to bolje objašnjava nego što sam ja to ikada uspeo da objasnim. Dakle evo šta je Rada Iveković, ilustracije nisu iz knjige već sam ih ja dodao, imala da kaže na tu temu:

(iz knjige Rade Iveković Druga Indija)

U tumačenju indijske tradicije naslijedili smo metodu prema kojoj se ona od svog nastanka pa do danas izvodi iz veda. Ne samo da se njen tok interpretira jednolinearno, nego je i sama takva metoda linearna i zato jednodimenzionalna. To nije samo tradicija zapadne indologije, već je takva i sama vedska trađicija, izrasla iz vedske patrijarhalne genealogije koja teži unificirajućem univerzalizmu jednog jedinog principa u svojoj kasnijoj upanišadskoj i, prije svega, vedantskoj interpretaciji.

Raznovrsnost i mnogoznačnost indijskih društvenih i kulturnih oblika zahtijevale bi, međutim, razuđeniju metodu koja bi dovela u pitanje ograničenu i ograničavajući linearnu i jednosmjernu kauzalnost. Takvu koja bi uočavala uvjete (nastanka) pojedinih pojava u svim njihovim manifestacijima i na svim razinama, povezujući elemente koji naoko i prema uobičajenim shvaćanjima pripadaju različitim redovima stvari i kategorijama, a koja ne bi implicitno krijumčarila i totalizirajući univerzalizam. Više nego linearnom slijedu takva bi shema sličila mreži ili bila grozdasta, što bi joj omogućilo uočavanje sveg mnogoobličja, i zahvaćanje kompleksnosti realnog i simboličkog sistema. Linearna metoda uzročnog povezivanja može, dakako, biti efikasna (cjelokupna novovjeka znanost to pokazuje), osobito u manjim segmentima, no ona u sebi prenosi i svom predmetu nameće vrijeđnosni sistem, hijerarhijski, koji mu ne mora pripadati. Osim toga, ona ima i tu rđavu stranu da uvijek vrši određen (i zato tendenciozan) izbor. Indijska kulturna zbilja takvoj se interpretaciji, čija je žrtva, opire.

Otpor se očituje u njenoj nepodatnosti linearnom tumačenju, nakon kojega Indija i dalje ostaje — velika nepoznanica.

majka zemlja

Vratimo se našem predmetu, i to riječima Debiprasad Chattopadhyaye:

»Postoje dva osnovna toka indijske kulture — vedski i nevedski. Prevlađujuća je, ako ne i najupadljivija crta posljednjeg tantrizam, sa svojim najvećim naglaskom na prakrti ili ženskom principu.“

Da bismo skratili jedan argument koji Chattopadhyaya u svojoj knjizi potanko i uvjerljivo dokazuje, reći ćemo za početak slijedeće: vedsko je nasljeđe pastoralno-patrijarhalno, a tantričko je poljoprivredno-matrilinearno. Te se razlike, veoma duboke, mogu pratiti do dana današnjeg. Pastoralno-patrijarhalna kultura pretegla je u vladajućim tokovima indijske civilizacije, no poljoprivredno-matrilinearna nije nestala: ona je prisutna u njenom naličju kao stalan protest i otpor onih slojeva (niskih kasta i žena, te plemenskih zajednica) koji su izgubili status kulturnog, društvenog subjekta. U odnosu na prvu, ova je djelovala subverzivno i na njenoj periferiji, ili pak putem infiltracije. Dva su se nasljeđa izmiješala tako da tvore jednu pluralističku rizomsku shemu koja ne trpi linearno tumačenje. Jednostrano izvođenje indijske tradicije iz veđa posve je nedovoljno za objašnjenje njene raznovrsnosti i inherentnih kontradikcija. A istraživanje nevedske prošlosti vodi preko arheologije mišljenja.

I nevedski i vedski tok mišljenja raspolažu svaki svojim protomaterijalizmom, i u tome su srodni. No dok će se iz prvoga razviti materijalistička misao lokavate, tantrizma i samkhye, indijski će se idealizam pozivati isključivo na drugi, mijenjajući, kadgod mu je potrebno, značenje vedskih termina.

Na primjer, brahman je u Rg-veđi ,,ono što raste, buja”, i označava materijalna dobra — bogatstvo i hranu. Značenje „obređna formula” ili „himna” izvedeno je kasnije, a označava riječi kojima se, zahvaljujući magiji, može steći bogatstvo. Kada brahmani—svećenici steknu monopol nad ritualom (tj. kada svaki čovjek više ne bude sam vršio vlastili obred), brahman će značiti njihovu moć. Ta moć će pak dalje, od ovladavanja materijalnim dobrima, poprimiti značenje duhovne moći, i konačno postati brahman—apsolut. S prevlašću brahmanske kaste prevladat će i njen ideal nametnut kao opći: brahman će biti univerzalni princip. Unificirajući, nivelirajući, totalizirajući i lažno univerzalan. Time se u filozofiji prešlo s arhajskog materijalizma na idealizam. Istovremeno se u društvu zbivaju druge transformacije: prevladavanje patrilinearnosti i patrijarhata nad matrilinearnošću, etabliranje društvenih klasa (i kasta) i podjela rada koja dozvoljava nekolicini da se na osnovi rada većine pozabave isključivo vjerskim i intelektualnim poslovima. Tada brahmani nisu više samo vrači, nego već i svećenici s punim „radnim vremenom”.

Primjera za vedski pa čak i za upanišadski protomaterijalizam ima više i nećemo se ovdje na njima zadržavati: to su ona mjesta na kojima se o brahmanu govori kao o hrani ili imetku, o atmanu kao o tijelu, o karmi kao djelu (ili čak kao tvari, kao u đainizmu), o znanju ili magiji kao o neposrednoj djelotvornosti itd.

Između veđskog i tantričkog nasljeđa postoji bitna kulturološka razlika, pa i međusobno neprijateljstvo. Tantrizam svjedoči o vremenu uglednog položaja, ako ne i premoći, žene nad muškarcem, čemu je uzrok u ženinu velikom udjelu u poljodjelstvu. Postoji i snažna simbolička veza između poljoprivrede i ženine sposobnosti rađanja. Vedska kultura pokazuje prevlast muškarca. Odlike tantrizma odnosno vedizma mogle bi se shematski navesti na slijeđeći način:tabela

Tantrizam je vezan za neindoevropsku protokulturu Indijskog potkontinenta, koja je matrilinearna. Arijci koji su se tokom drugog i prvog milenija prije naše ere naselili na Potkontinentu došli su kao osvajači, stočari i ratnici već patrijarhalno organizirani. Indijsko je nasljeđe danas, u ovom sniislu, dvostruko, iako je nauka (i sama patrijarhalna) do nedavno uočavala samo vedski trag. Vedsko nasljeđe, pak, nije tek i samo patrijarhalno, nego je to ono koje je u kulturnom pogledu i tokom povijesti službeno prevladalo. Skupa s tantričkom kulturom protiv koje se borilo ono je uklanjalo i njene tragove, modificiralo je, falsificiralo ili asimiliralo. Poteškoća s tantrizmom je ta da se on prenosi na jeziku protivnika, sanskrtu, koji je bio jezik došljaka. Tantrizam je razvio jezičnu višeznačnost koju sanskrt morfološki omogućava: svaki se njegov tekst može čitati na više načina, više ili manje tantrički. U uvjetima otvorenog neprijateljstva to je vjerojatno bilo nužno.

agrarni ritual

Uobičajilo se u interpretativnoj literaturi, ali i u indijskoj tradiciji samoj, vidjeti u tantrizmu samo amorfnu skupinu orgijastičkih moralno-dekadentnih kultova. Obično se previđa veza između tantrizma i poljoprivrednih kultova plodnosti koja ukazuje na vrlo jasno društveno, kulturno i povijesno određenje. Osuđuje se njegova zaokupljenost seksualnošću, a istovremeno se ne zapaža da se i vede podjednako bave tom temom. Razlog vjerojatno doista mora biti u tome što vede govore o seksualnosti s muško dominantnog stanovišta, a tantrizam govori o njoj sa ženskog.

Sukob između muško-dominantne i ženske kulture odražava dublji sukob između dvaju načina proizvodnje (prednost stočarstva odnosno poljodjelstva) kakav se susreće i u drugim društvima. Iz Manuova zakonika znamo da se brahmanima, kao glavnim predstavnicima doseljenika, zabranjuje rad na polju. Tradicionalno je poljodjelstvo privilegirana aktivnost žene. Smatra se da je ona za nj posebno kvalificirana jer je plodna i posjeduje tajnu rađanja koju može prenijeti na svoj biljni uzgoj. Stoga se žena bavi magijom, zbog svete sposobnosti koja joj je svojstvena. Ako muškarac u tantrizmu preuzima svećeničku ulogu (čiji je zadatak osiguravanje dobrog uroda na polju i pribavljanje kiše — ovo posljednje uvijek čine samo žene), on to radi samo ako se odriče svoje muškosti: prerušen u ženu, kao eunuh ili slično, nastojeći otkriti žensko u sebi. U većini religija ovo se i danas pamti, kao zahtjev apstinencije za svećenike. Podjelom na došljake i starosjedioce, poljodjelstvo ostaje zadatak ne više samo žena, već ovih posljednjih uopće. U sistemu varna koji je nastao susretom dviju zajeđnica rad na polju postaje djelatnost niskih varna i kasta, osobito šudra, sve do đanas. I u poljoprivredi će se provesti dalja pođjela rada. I unatoč tome što će žena raditi neke od najtežih poslova na polju, zbog simbolike koju sađržava njoj će ubrzo biti oduzeta ključna djelatnost (inače, među fizički najlakšima) — a to je sjetva. Muškarac (simbolički i stvarno) baca sjeme: tako je u našim krajevima još i danas. Kako kaže Chattopadhyaya,  tradicionalni je indijski termin za patrijarhalni poredak biđa-pradhanya (prevlast sjemena), a za matrilinearan (znamo da matrijarhata u obrnutom smislu od patrijarhata nikad nije ni bilo) je to ksetra-pradhanya (prevlast polja): seksualna simbolika ovdje se primjenjuje na poljodjelstvo, a prepoznajemo binarni model aktivno/pasivno: sjetva je aktivnost (i dakle muška), polje je receptivno, nepomično, pasivno (i dakle žensko). U cijeloj se Aziji žene bave nabadanjem, tj. presađivanjem, riže, što je jedan od najtežih poljskih radova. U iskonskoj poljoprivrednoj kulturi zabadanja ili presađivanja mladice bio je odsutan klasni i muško-ženski hijerarhijski princip linearnosti:

»Čudno je kako je stablo dominiralo zapadnom stvarnošću i cjelokupnom zapadnom misli, od botanike do biologije, anatomije, ali i gnoseologije, teologije, ontologije, cijele filozofije … : temelj—korijen, Grund, roots i fundations. Zapad ima privilegiran odnos sa šumom i s uništenjem šume; polja koja su oteta šumama nastanjena su biljem iz sjemena, predmetima jedne kulture redova (de lignees), koje se odnose na vrstu, a krošnjastog su tipa; uzgoj stoke, pak, koji se odvija na neobrađenom zemljištu, selekcionira redove koji formiraju cijelu jednu životinjsku razgranatost (arborescence). Istok predstavlja drugu figuru: odnos sa stepom ili vrtom (u drugim slučajevima, s pustinjom i oazom), prije nego sa šumom i poljem; jednu kulturu lukovica koja djeluje fragmentacijom individuuma; jednim odvajanjem, jednim stavljanjem u zagradu stočarstva ograničenog na zatvorene prostore, ili potisnutog u stepu nomada. Zapad, poljodjelstvo odabrane vrste (lignee) s mnogo varijabilnih individua; Istok, hortikultura malog broja individua koja vraća velikom izboru „klunova”. Nema li na Istoku, osobito u Oceaniji, kao neki rizomatski model koii se na svaki način suprotstavlja zapadnom modelu stabla? Haudricourt čak u tome vidi razlog za suprotstavljanje morala ili filozofija transcendencije, dragih Zapadu, filozofijama imanencije na Istoku: Bog koji sije i žanje, nasuprot Bogu koji nabada i otkopava (nabadanje nasuprot sjetvi). Transcenđencija, upravo evropska bolest. I to nije ista muzika, zemlja u tome nema istu muziku. I to nije uopće ista seksualnost: biljke iz sjemena, čak i objediniuiući oba spola, potčiniavaju seksualnost modelu reprodukcije; rizom je naprotiv oslobođenje seksualnosti ne samo u odnosu na reprođukciju nego i u ođnosu na genitalnost. Kod nas drvo se posadilo u tijela, otvrdnulo je i stratificiralo i spolove. Mi smo izgubili rizom ili travu. Henry Miller:  „ Kina je korov (la mauvaise herbe) u četvorini kupusa čovječanstva. (…) Korov je Nemezis ljudskih napora. Od svih imaginarnih egzistencija koje pridajemo biljkama, životinjama i zvijezdama korov možda vodi najmudriji život. Možda je točno da trava ne proizvođi ni cvijeće, ni nosače aviona, ni Propovijedi na gori. (…) Ali na kraju krajeva, uvijek trava ima posljednju riječ. Na kraju krajeva, sve se vraća Kini (a l’etat de Chine). To je ono što historičari obično nazivaju mrakom srednjega vijeka. Nema drugog izlaza doli trave. (…) Trava opstoji samo između velikih neobrađenih prostora. Ona ispunjava praznine. Ona raste između, i među drugim stvarima. Cvijet je lijep, glavica kupusa je korisna, mak izluđuje. Ali trava. ona je prevršavanje (debordement), ona je lekcija morala.“«

Tantrizam je đivlja trava, korov indijske kulture. Doslovce kao travurina koju je gotovo nemoguće iskorijeniti, on neprestano izrasta iz pukotina vlađajuće kulture, stvarajući nerazmrsiv splet. Odsjeći bilo koji njegov dio ne znači uništiti ga, jer on nema središta: živi ravnopravno svakom svojom izraslinom. Linearnost vedsko-vedantske kulture ne može mu stati na put niti obuhvatiti njegovo razrastanje i prekomjernost. Njegovi pipci prerastaju svaku strukturu, ne pristajući ni na kakav red, nesvodiv, barokni, mnoštveni.

Namećući svoj centrički pogled na svijet, koji garantira hijerarhiju, vedska kultura morala se suprotstaviti tantričkoj, i to prije svega dokončanjem matrilinearnosti i uspostavljanjem patrijarhalnog poretka. Potčinjavanje žena muškarcima jamči prevladavanje stočarske privrede nad zemljorađničkom. Potlačivanje žena ključni je korak u tom pravcu. Došljaci na Potkontinent uspostavljaju princip hipergamije, tj. princip da muškarci mogu uzimati žene iz višeg društvenog sloja, ali da žene ne mogu uzimati muževe iz višeg sloja. Time se utiskuje u svijest ideja o superiornosti muškaraca, kaže Chattopađhyaya citirajući Ehrenfelsa.  Na isti se način tumači i uspostavljeni običaj vjenčavanja djece (osobito đjevojčica), a o tome svjedoči i praksa spaIjivanja uđovica na posmrtnoj lomači muževa. Time se s materinskog prava prelazi na očinsko, genealoški linearno.

Novija predaja poznaje dva osnovna tantrička usmjerenja: tzv. lijevo i desno. Nije zenaslučajno što se lijevo vezuje uz ženske kultove plodnosti, a desno uz mušku dominaciju. Desna strana u svim kulturama posreduje hijerarhijski linearni princip (sve do suvremenog političkog žargona koji time pokazuje svoju prastaru provenijenciju), a lijeva znači dezorijentaciju, nelinearnost, necentričnost i pluralizam. 0 „orijentaciji” se i radi, tj. okretanju prema „orijentu” prilikom obreda. Desna ruka osigurava tada minucioznu ispravnost i nepokolebljivost čina, a lijeva se strana ponaša i odmjerava uvijek samo u odnosu na desnu (nikad obrnuto). S desne strane imamo čvrstinu i sigurnost, s lijeve nesigurnost, kolebljivost, nepreciznost, amorfnost, veću slobodu. Važno je paziti na desnu stranu, dakšina. Dakšina će značiti i nagradu brahmana svećenika.

Kontroliranjem središnje desne strane  svećenik sebi osigurava nagradu, nagradu koja će biti interpretirana prvenstveno kao dužnost onih kojima su njegove usluge potrebne.

Na sanskrtu se „lijevi“ tantrički kultovi nazivaju vamacara, a „desni” dakšinacara. Acara znači, kako kaže Chattopadhyaya, obredni čin  ili ponašanje uopće. Ali vama ne znači samo lijevo, nego (vama) doslovce znači „žena” ili „ženka”. Vamacara bi dakle bilo „lijevo ponašanje“ ili „ženska obredna djelatnost”. Chattopadhyaya uvjerljivo pokazuje da je drugo značenje ono prvobitno i pravo,  i to zato što je dakšinacara kompatibilno sa slijeđenjem vedske tradicije, a vamacara to nije, i dakle vamacara predstavlja u iskonskom smislu suprotnost vedizmu. Tradicija dakšinacare je i mlađa, a termin je skovan prema značenju vama kao lijevog. Pritom miješanje značenja „žena” i „lijevo” nije na smetnji, nego se s njime i računa. Vama označava ne samo lijevu stranu nego bilo kakvo suprotno, drukčije, nekonformističko djelovanje, a kao pridjev označava nekog tko je pokvaren, zao, u nevolji, ili okrutan, dakle „lijev” s negativnom konotacijom u smislu našega suvremenog žargona. Termin u sebi već nedvojbeno prenosi vedski sistem vrijednosti: prednost desne strane nad lijevom, organizacije nad neredom, muškarca nad ženom itd. U sanskrtskom rječniku čak stoji: »podrhtavanje lijeve ruke ili oka dobar je znamen u žena, a drhtanje lijeve ruke rđav je znamen u muškaraca«.  Moral je podvojen i iste norme ne vrijede za žene i muškarce. Ono što je u žena dobar znak, sa stanovišta muškaraca je nešto „mračno, suprotno, nepovoljno, iskošeno, iskrivljeno.”

Tantrizam je decentriran, deteritorijaliziran, iskošen i u odnosu na indijsku geografiju i centre moći: uvijek na periferiji Potkontinenta (osobito u Bengalu i Nepalu, zatim dalje u Tibetu), ili u njegovim porama, u pukotinama osnovnih i elitističkih tokova njegove kulture: kao tradicija Neindoevropljana, nebrahmaniziranih i nehinduiziranih plemena, niskih kasta (u stalnom otporu prema kastinstvu), najprezrenijih društvenih slojeva (osobito vamacara), i žena koje na vedsko obrazovanje i društveni život nemaju prava.

Tantrizam gaji kultove „strašnog“, „nečistog”, „skarednog”, svega onoga što se u vedskoj (a osobito vedantskoj) tradiciji s gnušanjem odbacuje. Ta je tendencija suprotstavljanjem dvaju kulturnih krugova još naglašenija, a osnovni je spor u tome što tantrizam naglašava upravo žensku seksualnost. To je viđljivo i u tantričkim dijagramima u kojima lotos simbolički prikazuje ženski spolni organ (tako Chattopadhyaya čuvenu tantričku formulu Om mani padme hum prevodi sa „0, penis u vagini” umjesto uobičajenog dakšinacarskog „0, dragulj u lotosu” ). Ovo ima i stariju tradiciju poznatu još iz civilizacije doline Inda od prije dolaska Indoevropljana, gdje se na pečatnjacima prikazuje ženski organ, a ponekad i prizor u kojemu iz njega izrasta biljka, što pokazuje povezanost kulta plodnosti sa ženskorn seksualnošću. Boginje su i drugdje, ne samo u Indiji, vezane za plodnost bilja, a na Zapadu osobito za prinos žitarica: frigijska Cibela, Velika majka, Demetra, Persefona, Ceres (cf. lat. cerealis, žitarice) itd. I prvobitni tantrički kultovi Durge, Velike majke, vezuju se uz obilan prinos s polja i blagostanje (purnaghata, „pun lonac”), a opslužuju se uz razlistalu floralnu ornamentiku. Ovaj posljednji motiv bit će do danas sačuvan u puđi, vjerskom obredu, gdje se prinosi (o)bilje hrane osobito voća, i cvijeća. Indijska se manifestna religioznost izražava danas pretežno obredom koji je po obliku tantrički — puđa, dok je vedski obred (krvava žrtva nastala prije podjele na svetu i svjetovnu moć) yađna, iako je načelno na snazi, u dobroj mjeri diskontinuiran (ili je pak preuzet u novijem tantrizmu upravo zahvaIjujući elementu „strašnog”).

kamakhya

U procesu reprodukcije kojim vlada žena veliku ulogu ima krv (tu je još jedna mogućnost priključka vedskog tipa žrtve na tantrizam), koja kao da je ključ svemu. Kako se srnatra da žena ima specifičnu moć, šakti, menstruacija je predmet ne samo zavisti i strahopoštovanja nego i podozrenja i straha. Dok žena ima ključnu ulogu u društvu i vodeću ulogu u religiji, kao u ranom tantrizmu, ona je sveta — a to je i njena krv. No kada žena izgubi taj položaj, njena spolnost i krv postaju ono nešto neizrecivo što valja potisnuti, sakriti, ukloniti, nešto sramno (kao simbol tuđe moći, tj. ženine, prethođnog razdoblja). Ženska spolnost i menstruacija u patrijarhalnom društvu postaju „nečisti”. U hinduističkim se hramovima i danas menstruirajućoj ženi brani ulazak u sanctum sanctorum, i to u slučajevima liberalnijih hramova: postoje i takvi hramovi (i, uostalom, svetilišta i na Zapadu, sjetimo se Svete gore ili nekih samostana u našoj zemlji), u koje nikakva žena nema pristupa.

 

 

 

 

 

 

O iluziji


papagajMužjak papagaja nedeljama napada svoj odraz na staklu. Za njega je to zaštita prostora gde prebivaju on i njegova ženka od ostalih mužjaka iste vrste. Kakve to ima veze sa tantrom i jogom? Taj njegov instiktivni čin je njegova instinktivna sadana budući da je za njega to neophodna dužnost. On ne shvata da je to uzaludno i da time ništa ne postiže budući da napada iluzornog „drugog“, dakle nešto što ne postoji. Ovaj papagaj to može raditi do kraja života i verovatno nikad neće „videti“ kroz tu iluziju, neće se „probuditi“. Iluzija na taj način skriva stvarnost nudeći papagaju alternativnu realnost koja pod odredjenim okolnostima izgleda verovatno. I ljudi se tako zavaravaju kada neguju sliku o sebi i svetu koja je identična iluzija kao i papagajev napad na odraz.
Razika izmedju advaita vedante i tantre je ogromna i u postavci stvari i u praksi.
Postoje, recimo, dva načina da se postigne Sukšma vizija u Sukšma svetu, tj suptilnom ili astralnom. Prvi je jogički. U jogi vi odvajate od čula objekte na koje mogu da reaguju i izokreće ih unutra. To se zove Pratjahara, odnosno kontrola ahare i ovladavanje spoljnim uticajima. Da bi postigli Pratjaharu morate da sledite Jamu i Nijamu i njihova pravila u jogi. Najvažnije uputstvo je da kontrolišete senzualne želje bilo koje vrste.
Drugi put je put Tantre. U Tantri umesto da svoj um načinimo Sukšmom mi prizivamo Sukšma bića, tj astralna, u naše vlastito telo. To se zove Samaveša, odnosno zaposednuće astralnim nematerijalnim božanstvima i sličnim bićima. I tako bez kontrole senzualnosti mi ulazimo u Sukšma svet.
Oba puta daju sidije (moći). Prvi put je veoma težak u današnje vreme, a drugi je veoma rizičan i samo je za hrabre.
U teoriji, jogički vedski ne-dualizam drži da sve što možemo da iskusimo ili posmatramo (telo, zemlja, misli…) jeste iluzija neutemeljena u stvarnosti. Jedino što je Realno je Sopstvo kao Čista Svesnost. Advaita vedanta tako telo smatra za bezvredno i identifikacija sa telom je prepreka da neko iskusi veće Istinsko Sopstvo. Povezati sa gornjim citatom vezanim za Sukšmu.
Tantra sa druge strane kaže da sve što možemo da opazimo i iskusimo jeste Božanska Svesnost sadržana unutra i da bi trebalo da se poštuje kao Božanstvo i ka nešto što je isto tako realno koliko sama Svesnost.
Dakle za Advaita vedantu telo je bezvredno poput prašine, a za tantru je Sveto vozilo do oslobodjenja.
Joga se bori protiv iluzije i tako ostaje stalno zarobljena u njoj. Tantra se ne bori protiv iluzije, ona je gradi i jača i koristi je kao oružje protiv same sebe, tj bori se iluzijom protiv iluzije sve do momenta kad tantriku ne ode glava.

ganes bez glave

Izuzetno stara skulptura Ganeša bez glave, koji se naziva Ćinamunda i obožava u tajnim praksama leve tantre; povezuje se sa Ketu grahom u Djotišu

Da li mi tantrici lažemo? Neprestano to radimo zato što stalno gradimo alternativne realnosti. Zato je tantrik neko kome su moći veoma lake za dobiti, jer tantrik živi u svetu koji je iluzija i u tom svetu je sve moguće. Slično tome i plemenski šamani u nekim kulturama u stvari ne čuvaju tradiciju netaknutom. Njihov zadatak je da stalno sanjaju nove mitove i da stalno menjaju tradiciju.
Mi isto gledamo svoje odraze, ali za razliku od papagaja mi smo svesni da je to iluzija i da je ta iluzija realna isto koliko i bilo šta drugo. Papagaj ne zna i radi po instinktima, mi se ne zalećemo u svoj odraz već gledamo kako sa time da se igramo zato što je vrhunsko postignuće tantre kada se tantrik spontano igra kroz život. Otprilike kao kad Sundjer Bob od običnog komada papira ili kutije pravi igru koja deluje realno i koju Lignjoslav ne može da ponovi jer je suviše racionalan.

labudovi

Čemu služe erotske skulpture u tantričkim hramovima?


Erotika u Hadjuraho hramu

Na zapadu su veliku pažnju privukle veoma erotizirane skulpture iz indijskog Hadjuraho hrama. Ovaj hram smatraju za jedno od sedam indijskih čuda, a slike njegovih skulptura na kojima su parovi koji imaju seks danas se najčešće mogu videti kao ilustracija indijskog dela Kama Sutra. Zapravo sam hram veoma često nazivaju Kama Sutra hramom, ali on sa Kama Sutrom nema  veze. Niti je hram reljefna ilusttracija Kama Sutre, niti je ona tantrički tekst, već je samo drevno indijsko uputstvo kako imati dobar seks bez nekih tantričkih konotacija.

Da li je onda Hadjuraho hram posvećen seksualnom uživanju? I da i ne. Samo 10% skulptura u Hramu imaju erotsku prirodu. Postoji nekoliko verzija zašto se te erotske skulpture tu nalaze. Po jednoj predivna Hemavati se kupala na mesečini i lično mesec ju je napastvovao, nakon čega je ona pobegla i sama u šumi odgajala sina Čandravarmana, rodjenog iz te veze. Po napisu iz samog hrama on je kao sin Indua (meseca) postao kralj, započeo vladavinu legendarne Čandela dinastije i izgradio Hadjuraho hram sa skuplturama koje prikazuju ljudsku strast i njenu uzaludnost.statue

Po drugima svrha ovih skulptura bila je da ponovo izazove strast u umovima Indusa koje je asketizam budizma u to vreme umrtvljavao. Po trećima, budući da su takve skulpture samo na spoljnom zidu hrama, njihova svrha je bila da neko ostavi napolju zadovoljstva sveta kako bi postigao Oslobodjenje.

Neki drugi, pak, su bili mišljenja da su skulpture zapravo bile vrsta edukacije i označavale različite aspekte tantričkog kulta. To nije nemoguće, ali pravo tantričko objašnjenje je da je tantra kult plodnosti, a rituali plodnosti su uključivali praktikovanje rituala sa seksualnim odnosom, ili nekad njegovo simbolično predstavljanje. Plodnost nije podrazumevala samo razmnožavanje kao primarni cilj, već i odbijanje zla, smrti i loše sreće, kao i promociju života, uspeha i sreće.

U hramovskoj umetnosti erotske figure su korištene da prizovu ne samo dobru sreću, već i zaštitu hrama i onih koji se nadju u njemu. Pitanje je da li su na tim skulpturama uopšte predstavljeni ljudski likovi, ili su u pitanju polubožanstva i mitska bića koja imaju seks i tako štite unutrašnjost hrama od „zlih“ uticaja?

Takodje, u jednom od hramova iz ovog kompleksa parovi koji imaju seks su postavljeni oko likova Matrika (Majki). Seks je bio zaštita, ali sekundarno i način na koji se njima udovolji, a u ovom slučaju su skulpture zamena za aktuelni seks.

Zaštitni karakter parova koji imaju seks se može videti i iz tantričke inicijacije gde zapravo oko inicijata parovi koji imaju seks rasporedjeni po digbal (pravci sveta) rasporedu. Tehnički, to nije sama inicijacija, već je zaštita pri inicijaciji kojom se instalira stralna zaštita u auru budućeg tantrika koji time može da bez opasnosti izvodi tantričke prakse koje bi nekom naudile zdravstveno, ili čak mogle biti opasne po život.

Još jedan od aspekata tantričke hramovske arhitekture u Inidiji je da sam hram u stvari predstavlja telo božanstva. U  slučaju Hadjuraho hrama u pitanju je predstava Boginje koja sedi, tako da sve što se desi u hramu jeste ispoljavanje njene ljubavi.

hram

Tarot i astralno telo


Asovi Tarota su koren elemenata, takoreći neispoljeni elementi. Svaki As Tarota deluje kroz svoju pojedinačnu formulu zmaja. As štapova se tako izjednačuje sa astralnim telom i u slučaju Asa štapova formula zmaja je formula stanja skoka u napadu čija snaga je naročito jaka u vatrenim znacima.
Zlatna zora je koristila četvorostruko disanje. To disanje se može porediti sa jogičkim učenjem o prani u njena četiri aspekta Upana, Prana, Samana i Apana. Ta četiri aspekta odgovaraju četiri Asa Tarota, štapova, pehara, mačeva i diskova. Istovremeno ti Asovi odgovaraju i sferama nebesa. To znači da se radovi sa astralnim telom mogu planirati zavisno od datuma, budući da će u nekim danima zavisno od zodijačke konstelacije astralno telo biti jače, a u nekim slabije. Preko Tarot karata koje odgovaraju dekanima tako se može planirati kada se koja okultna operacija sprovodi sa astralnim telom.

 

tarot1

Neobjavljena Tarot karta koju je uradio William Wynn Westcott iz najranije verzije Tarota Zlatne Zore

Put Tantre je put čulnih zadovoljstava


59211f194c8b7197223d7b65fe08a259

Često se u Tantri kaže da je cilj Boga, a ne joga. Obično se smatra da je Boga reč koja označava sreću i materijalno bogatstvo i uživanja u životu. Reč Boga se inače po nekima dovodi semantički, preko indoevropskog jezika, u vezu sa našom rečju Bog. Reč Bog je, kao i reči gatati, nebo, raj i sl, u slovenske jezike došla preko persijskog, odnosno prairanskog jezika. Takodje, pridev bogat vodi etimološko poreklo od imenice Bog.

Tadašnji Bogovi su bili baš takvi. Bogati i neko ko uživa u svim prijatnim stvarima koje život donosi. Vratimo se ponovo na jezik. Imamo dva primera, bogat i ubog. Oba potiču od iste reči, Bog. Dakle kakvi su bili Bogovi takvi su bili i oni koje Bogovi blagosiljaju, pa se tako bogat poistovećivali sa latinskim fortūnātus, odnosno onaj koga čuvaju Bogovi.  Praslovenska reč Bog imala je veze sa srećom i uspehom, a bogat je bio onaj koga Bogovi vole i blagoslove, pa ima uspeha i sreće. Od Boga su dolazili  poljski izraz zoboże u značenju žito, ali i lužičkosrpski izraz zbožo odnosno zbože u smislu stoka/imetak.  Sa druge strane reč ubog, gde je prefiks u, znači neko ko je siromah i bez sreće, sugeriše da je u pitanju neko ko nema blagoslov Bogova.

Tantrici, dakle oni ko slede put znanja, se ne reinkarniraju ponovo. Šta to tačno znači ne bih da ulazim ovom prilikom, ali cilj tantre i cilj joge se razlikuju, isto kao i metodologija. Umesto odricanja mi biramo da idemo putem telesnih zadovoljstava, za ukusnim trpezama i u naručju vatrenih žena, zato što nema razlike izmedju materije i Duha. U vinu je Duh, i u dobrom jelu i u zagrljaju voljene žene. Duh je uvek tu i uvek smo prosvetljeni, samo ljudi toga nisu svesni i ne sećaju se toga. Kad dožive Prosvetljenje, a ono je samo početak i u Tantri se desi veoma brzo, shvate da je ono najmističnije vezano za to stanje,  to da su uvek bili u tom stanju, samo to nisu shvatali. Pančamakara, tj meso, riba, vino, mudra i seksualni odnos, jeste za tantrike način da se zadovoljstvo preokrene u mokšu, tj oslobodjenje.  Istovremeno pet M, kako se pančamakara još naziva, se interpretira na pet različitih načina u skladu sa stanjem uma praktičara. A sama tantra ima više „akcija“, tj Pudjakriju, Mantrajogu, Samradjajogu, Biradjajogu i Avadutijogu koje vode do Sahadjavašte, gde se Tantrik zapravo spontano igra.

Put joge i odricanja je zabluda o moderna joga kako je poznata na zapadu je zapravo savremeni konstrukt ne stariji od stotinak godina i dobrim delom skrojen od strane Britanaca i uopšte nije tradicionalni indijski pristup. Inače u malo dužem vremenskom periodu koji ide pre Britanaca, to važi i za takozvanu kundalini jogu koja zapravo i ne postoji pre Gorakšanata i koja je produkt njega kao Učenika koji nije bio dovoljno dobar za VamaMarg nego je ostao Dakšinaćarija i onda stvorio kundalini jogu.   Poenta je da Tantra jača ego kako bi bio stalno vidljiv i pod kontrolom. Jogini stalno napadaju ego, on se krije i teško ga je videti i odleti njegovim manipulacijama i odbrambenim mehanizmima. Put je kroz zadovoljstvo i uspeh, sve do momenta kad se ego ne „žrtvuje“, a žrtvu prinosi samo Radža i odsecanje glave mladom heroju je odsecanje zrelog i vidljivog ega Viri.  I to je misterija krvave Boginje kojoj se ego prinosi na žrtvu. Materijalno je put, ali je cilj ne vezati se za materijalno nego uživati bez vezivanja za uživanje. Tantrici nisu ovisnici, oni su slobodni. Tantra gradi iluziju, tj jača Maju, kako bi se iluzijom borila protiv iluzije i to je razlika izmedju puta Tantre i puta joge. Ući u materijalno znači iskusiti materijalna zadovoljstva do te mere da se jednostavno istroši čovekova želja za zadovoljstvima i tako se ona prevazidju.  Ošo Radžniš koji je bio u tantričkoj tradiciji preko Pagala Babe i koji je iz tradicije izbačen početkom sedamdesetih, znao je to i to je razlog za njegove skupe automobile i satove. Samo budući da su mu sklonjene  Guruove paduke (sandale) sa glave nije bilo ništa što bi mu kontrolisalo ego i  nije mogao da se razveže od materijalnog, tako da je ostao vezan za materijalno i prošao kako je prošao.

Sedam Aćara u tantričkom budizmu


vajrajogini

 

Postoje razlike izmedju indijske i vadjrajana tantre. Ovaj put ćemo se pozabaviti sa sedam Aćara kod naše braće budista, a iz usta našeg Gurua iz Indije:

Kod onih koji su revnosni da postignu viši stepen postignuća vezan za telo i um, vodjeni željom da postanu nadljudska bića prirodno privilegovana, proces koji slede naziva se dakšinaćarija. Proces superiornosti, Desni put.

Ova grupa praksi je takodje poznata i kao Matri/Šakta tantre:

1. Pašuaćara (Prakse za životinje)
Kada se životinjska priroda nadvladjuje evolucijom čoveka i kada je pripitomljena nepopustljivom i smirenom praksom celibata i samo-uzdržavanja, praksa se naziva Pašuaćara

2. Viraćara (Prakse za Heroja)
Kada se postignuto praksom Pašuaćare suoči sa životodarnim jogičkim praksama narastajućih moći istrajnosti i promena, praksa se naziva Viraćara.virachara

2. Diviaćara (Praksa Nadčoveka)
Beskomprimisna priroda, postignuta praksom Viraćare, kada se uzvisi meditacijom, rastom strpljenja uma i analizom i narastajućim dubokim razumevanjem, praksa se zove Vidiaćaria.

Kada se posredstvom fizičkih, životodarnih, mentalnih i intelektualnih praksi suočimo sa prepredenim i jedva primetnim komplekson superiornosti dobijenim praktikovanjem dakšinaćarije, preokrećući reakcionarne sile u prijateljske užitke koji vode do lake ekstaze, proces se zove Vamaćara, preokrećuća tačka prirode, ili Levi Put. Ova grupa praksi se naziva Pitri/Šaiva Tantre:

3. Sidantaćara (Prakse Zadnjeg Suda)

Kada je suptilni ego viših prvilegija postignutih praksom Diviaćare, zauzdan neprekidnom analizom spoljne i unutrašne prirode, praksa se naziva Sidantaćara.

5. Guhjaćara (Praksa čaure)

Suština razumevanja postignuta praksama Sidantaćare kada se praktikuje kroz samo-osnaživanje čistog uma dubokom koncentracijom, budjenje celokupnog nervnog sistema vodi do neprestanog samadija (ekstaze, transcendencije). Ta praksa se naziva Guhjaćara.

Suština Levig i Desnog puta vodi do meditacije Neutralnog, Praznine. Ta praksa je Kulaćara, Srednji put. Nirutara (Transcendentalna faza prakse) počinje skupa sa Levim usavršavanjem Kulaćara prakse. Nirutara znači „ništa iza toga“. To vodi do ultimativnog savršenstva poznatog kao Veliko Oslobodjenje odnosno Mahanirvana. To je cilj Vadjrajane.

Kulachara
6. Kulaćara (Praksa Budine Porodice).
Kulaćara poseduje tri podrobna stepena do Savršenstva; Anujoga (Kulaćara), Mahajoga (Kaulikaćara), i Atijoga (Kaulaćara). Jedinstvenost postignuta samotnjaštvom Guhjaćare se ovde prevazilazi praksom preokretanja nadmetanja u lep odnos prema drugima, strasti u samilost, neznanja u sve-znanje, mržnje u prepuštanje, vezanosti u ekstazu. Ta praksa je poznata kao Anujoga Kulaćare. Kaulikaćara (Praksa glave porodice), odnosno Mahajoga, dolazi sledeća u grupi Kulaćara praksi.
Stablo ega se preokrenulo ka svom involutivnom semenu praksom Kulaćare i kada se posmatra neustrašivom svesnošću, kada je spaljeno vatrom mudrosti i sa najdubljom kontemplacijom čistog uma, ta praksa se naziva Kaulikaćara.
Kaulaćara (Budina Praksa) ili Atjoga je krajnje savršenstvo Kulaćara skupa praksi. Smorenost tela, uma i intelekta postignuta kroz sve ove prakse, a naročito kroz duboku kontemplaciju Kaulikaćare, kada je oslabljena praksama uživanja u Praznini, praksa se naziva Kaulaćara.
Savršenstvo Praznine poznato kao Sahadjaćara, Put Spontanosti je bezbrižno slavljenje života onakvog kakav on jeste. Beskrajno putovanje Istinskih Avanturista;

7. Svećaćara (Praksa spontanosti).
Kada je Buda opušten i oslobodjen čak i od prakse relaksacije, kada uopšte nije ostala nikakva podeljenost izmedju ezoteričnih i egzoteričnh praksi, kada nema više strane želje za slobodom, kada Život onako kakav on jeste nije ništa drugo do Nirvana, to je onda Svećaćara, samouspostavljena praksa spontanosti. Ovo stanje je osnov svih Savršenstava, kada sve akcije kulminiraju u Savršenoj mudrosti. Šta god da Uzvišeni čini u laganoj ekstazi to je onda spontana praksa. Ovo je postignuće ne-postignuća (Sahadja).