Razotkrivanje tajne „pet M“


Stari tekst koji sam našao na hard disku i koji nije moj tekst. Ako se dobro sećam nastao je iz neke komunikacije i saradnje sa ruskim tantricima pre dosta godina , ali sam već zaboravio i imena i situacije, kako je tekst uopšte i nastao, ko je tačno autor i otkud je on završio kod mene uopšte, ali mi se i danas čini zanimljiv i vredan da se prenese.

dvoje

Jedna od najsuštinskijih sastavnih delova doktrine i prakse Kaula-tantrizma je „pančatatva“ ili misterija „pet M“ („pančamakara“). U kontekstu sadane (tantričke prakse) pančatatva je glavni ritual, žrtvovanje Kule i mistično zajedništvo sa Boginjom. Po doktrini, to se razotkriva kao gnoseološka matrica po kojoj je Telo Božanskog, makro i mikrokosmos, raspoređeno.

Akkamahadevi2Po doktrini Tantre, metod da se postigne puno savršenstvo je uživanje u svetu ljubavlju prema Boginji. Joni-tantra 6.25 kaže: „Sreća se postiže kroz uživanje, kroz uživanje postignuta je sloboda. Stoga, treba se posvetiti potpuno uživanju“. Ali, pored toga, naglašeno je da je ljubav najbitnija na ovom putu. Na primer, Meru-tantra 10.67 kaže: „Samo onaj čija je ljubav jaka uspeva na ovom putu Leve strane“; isto iznosi Kularnava-tantra, Parananda-sutra i druge Tantre. „Zašto je uživanje tako bitno? Zato što se pomoću uživanja objavljuje to duhovno blaženstvo, za koje se kaže da je oblik Apsoluta manifestovan u telu“. (Kularnava-tantra 5.80). I kao što Devi-rahasja iznosi, „Najuzvišenija Gospa je zadovoljena putem obožavanja predstave blaženstva“ (Utarakanda 58.11). Međutim, ovaj put uživanja nije otvoren za svakoga; Tantre naglašavaju da je jedino „heroj“, vira, sposoban da to sledi. Takav vira ima potpunu veru u sebe i Boga, ispravno znanje i logiku, posvećenost Shakti (Boginji i voljenoj ženi) i odgovarajuću inicijaciju u Kula liniju. Onda postoji samo jedno uputstvo koje treba da se sledi sveć-ćaćara, „sleđenje nečije sopstvene volje“ (Kali-tantra 8.19).
Doktrina „pet M“ treba da bude postavljena u ovom kontekstu. Pančamakara je osnov kula-yoge. Đanarnava-tantra 22.68 kaže da „je sjedinjenje muškarca i žene istinska yoga“. Kroz ujedinjenje u ljubavi neko stupa u prebivalište transcendentnog, paramaples2pada. Kako Šiva kaže u Mahešvara-tantri, „biti u ljubavi je [biti] iznad sveta“. Pet suštinskih elemenata Kule, pančatatva, su pet aspekata ljubavnog zajedništva sa Šakti. Mahanirvana-tantra 5.22 insistira da je pančatatva neophodno obožavanje Nje. „Pet M“ su toliko mnogo važni da Kularatnavali tvrdi da bez 5M Boginja nije nikad zadovoljena.
Pet kula-tatvi označavaju celokupnost Boginjinog prisustva. Tantričko pričešće postoji u pet oblika: vino, meso, riba, mudra i maituna. Na sanskritu sve te reči počinju slovom „m“, otud i naziv panchamakara. Od ovih pet, dva poslednja ostavljena su bez prevoda; razlog za to je što postoji nekoliko njihovih značenja. Mudra uopšteno stoji za prženo žito (koje simbolizuje ono semenje karmi koje je spaljeno u vatri znanja) ali prvobitni smisao mora da je bio „seksuali partner“. Ovakvo tumačenje ne podržava samo budistička tradicija, već takođe i tantrička etimologija termina: “ono što donosi radost zove se mudra”. Krajnja makara, maituna, je seksualno opštenje i njegov rezultat, izbacivanje telesnih izlučenja.

buda
Sa jedne strane, ritualna upotreba 5M je čin antinomianizma, transgresija društveno – religijskog zakona Smriti baš kao što Nirutara-tantra sugeriše odbacivanje vedskih propisa. Ipak, to je samo površina ovog rituala; njegova suština je mnogo dublja. Simbolično, pet tatvi predstavljaju pet aspekata Boginje, pet delova Njenog Tela. Nadovezujući se na njih 5M ustanovljuju metod tantričke joge. Vino (madja) simbolizuje mističnu intoksinaciju ljubavnim osećajem, prema-rasa, koji se javlja kao rezultat buđenja srca pod uticajem božanske milosti (anugraha-šakti). Vino odgovara Šakti, ženskoj strani Božanskog. Meso, sa druge strane, stoji za mušku stranu Božanstva, Šivu. shivaTo simbolizuje svesnost, unutrašnju tišinu, kontemplaciju (dhiana). Vino i meso su Šakti i Šiva (vidi Kularnava-tantra 5.78). Kularnava stih dalje kaže: „Onaj ko uživa [njihovu sjedinjenost] je sam Bairava, i blaženstvo koje buja iz njegove sjedinjenosti je Oslobođenje“. Bairava je simbolizovan ribom (matsia odnosno mina), zmajem ili zmijom. Ovaj zmaj se uzdiže, to je personifikacija arohana-šakti, energija uzdizanja. Kako Šiva-sutra kaže: „Bairava se uzdiže“. To je takođe sankšoba, seksulano buđenje Boginje (vidi Nirutara-tantra 5.19). Tada, blaženstvo sjedinjenja mudra, „ono što donosi radost“. Četiri opisana elementa odgovaraju četiri strane sveta. Oni su četiri aspekta pete tatve, koja je iznad svega. Maituna predstavlja okretanje ka prvobitnom Jedinstvu, što je stanje Božanstvenosti. To je savršeno zajedništvo muškarca i žene u ljubavnom užitku, mahasuka buhističkih Tantri. Dok vino i meso korespondiraju spuštanju Šakti, gracioznoj moći Božanskog, a riba i mudra – rezultirajućim naglasku na nižoj kundalini, maituna je samarasja, „stapanje u istom ukusu“. U maituni se, seksualnim sjedinjavanjem sa Šakti, realizuje, paramananda, najviše blaženstvo. Kako Tantre kažu „sreća koja se ispoljava u sjedinjavanju ima kvalitet vrhunskog blaženstva“ (samjoge Ajate saukhiaM paramAnandalakŠaNam).
Po Kula učenju, ritual 5M bi trebalo da bude izvođen jedino kada neko ima autoritet bijwasanstock(adikara) dobijen od Boginje i Gurua i kada poseduje ljubav prema svojoj, Šakti, tj ženi. Tantre naglašavaju da na ženu treba gledati kao na inkarnaciju Boginje (na primer, vidi Mahakala-samhita Guhiakali-kanda 10.1663). Povrh toga, Anadakalpa-tantra 15.46 ide tako daleko da kaže da „neko može odbaciti svoju majku i svog oca, neko može odbaciti Šivu i Višnua, neko čak može odbaciti Boginju – ali nikada svoju voljenu ženu“.
„Ta Vrhovna Gospa Šakti, koja je slavljena kao [davateljica] Oslobođenja, Ona je manifestovana u obliku žene“ (Butašudi-tantra 7.17).

Advertisements

Sai Baba iz Širdija, mantre i lečenje


Protekli vikend u Zrenjaninu je veoma uspešno održan festival posvećen Zdravom životu, a u organizaciji istoimenog zrenjaninskog društva.  Najpre sve pohvale za organizatorke koje su to izvele u veoma kratkom roku, sa minimalnim sredstvima, a izgledalo je kao da je iza toga stajala cela mašinerija ljudi, koja je to dugo pripremala i sa puno novca. Ljubav i posvećenost čuda čine, a za neupućene  Zdrav život je uz novosadsko udruženje Vrelo bilo jedno od prvih ekoloških  udruženja u Jugoslaviji i oba udruženja bavila su se zdravim životom i generalno alternativom.

zr3

Javni čas joge na festivalu

Tokom ta dva dana u Zrenjanin je imao priliku da vidi različite programe i predstavljanja raznih tehnika.

Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da su bili prisutni Mohandjijevi učenici koji jesu bili simpatični. Mohandji i ja smo se svojevremeno upoznali, ne shvatam ga previše ozbiljno iako on svojim učenicima očigledno puno znači i daje im nekakvu duhovnu satisfakciju, osećaj pripadnosti i suštine, odnosno neku nadu bila da je ona osnovana ili nije nebitno je, on je ono što je njima potrebno. Mohandji mi je u osnovi veoma simpatičan kao pojava  i to veoma i uvek sam ga doživljavao kao nekoga ko kao da je izvučen iz nekog dobrog filma. To je naravno plus, a ono što me je u stvari potaklo da sledeći tekst bude tema bloga jeste činjenica da se Mohandji u velikoj

399716_4407231016464_1629652285_n

Satja Sai Baba i Šivananda

meri povezivao sa pojavom Satja Sai Babe  do te mere da je svojevremeno kao svoju mantru, bar po informacijama od nekih njegovih učenica koje su mi pokazale mantru koje su dobile od njega ,  davao u stvari Satja Sai Babinu mantru u koju je umesto njegovog imena stavio svoje.

Da li je to još uvek mantra koju daje učenicima  ne znam, niti će išta što će dalje pisati imati veze sa njim, on je pomenut samo kao uvod u temu. Ovo što sledi je načelna priča o čudima bez da se odnosi ni na koga, sem što je naravno indirektno povezano sa Satja Sai Babom kao primerom kako se nešto ne radi.

Satja Sai Babu tretiram kao prevaranta i zločinca, prilično oštra izjava priznajem, kojeg je indijska vlada tolerisala zbog miliona dolara koje je donosio od turizma. I ne mislim da je imao ikakve veze sa Sai Babom iz Širdija na kojeg se pozivao.  Sai Baba iz Širdija je bio veoma veliki svetac, kod nas prvi put popularisan preko Meher Babinih sledbenika budući da je bio jedan od pet Učitelja koji su, po tom učenju, pripremali rodjenje Meher Babe i prihvatili ga kad je došao na svet.

Poreklo Sai Babe iz Širdija je nepoznato, a ime Sai dobio je kada je po drugi put došao u Širdi. Videvši ga lokalni sveštenik u hramu je uzviknuo Dolazi Sai i od tad je ostalo da ga tako zovu. Sai je reč koja označava duhovnjaka koji prosi za život, a može da znači i Bog. Ono što se ne zna je da je zapravo to ime u njegovom slučaju skraćenici oblik mantre jednog oblika Kali gde je ona u seksualnom odnosu na Šivi, koji je predstavljen kao leš.

Kali-Union

To je česta tantrička poza budući da je tokom tantričkog seksa žena najčešće ili u krilu muškarca, ili na njemu budući da je u tantri žena dominantna.

Mantra ovog oblika Kali počinja sa Sa i završava se sa I. Sai je tako u stvari skraćeni oblik te mantre. Sai Baba iz Širdija je i umro na dan kada se slavi njen rodjendan, što samo ukazuje da ga je Majka uzela na svoj dan.

Devraha Baba

Devraha Baba

Postojao je jedan jogi u Indiji, Devraha Baba se zvao, koji je živeo preko 250 godina. Mnogi veliki političari, od Indire Gandi do Gorbačeva su dolazili da ga posete. Njegov dug život je bio posledica rada sa jednim od oblika Kali, ali i toga što je prakrikovao praksu koja se zove Kanda manda jogam.

To je jedna od najtežih praksi i rade je Agore. Radi se na leševima koji gore, dakle to je praksa koja se radi na grobljima, da bi se neko razdvojio od identifikacije sa svojim telom. Tokom ove prakse se sve uništava i ponovo gradi i jogini koji je rade nemaju strah čak ni od gubljenja delova tela. To znači da tokom njenog izvodjenja odsecaju svoje udove, nekad samo recimo stopalo i kad se tako odseca samo deo tela to se zove Eka kanda joga, koje onda bacaju u pogrebne vatre. Nakon 12 časova ti delovi tela se ponovo pojave iz vatre i sjedine sa ostatkom tela kako bi jogin „ponovo oživeo“. Zavisno od broja odsečenih delova tela menjajui se nazivi ove prakse, a samo najnapredniji su uspeli da odseku 9 delova tela, to se onda naziva Nava kanda joga, i uključuje i odsecanje i same glave.

Ova tehnika se radi tek nakon što je neko potpuno ovladao Kundalini šakti, a daje razne benefite uključujući da daje telo neranjivo i otporno na bilo koje oružje (iča maranam, odnosno moć da se umre po svojoj želji i to je ono što daje neranjivost). Ali najbitnija korist od ove prakse je depersonalizacija i uništenje lažnih identiteta.

Sai Baba iz Širdija je radio ovu praksu. To je bio deo čuda za koje je bio sposoban. Postoje dublje veze izmedju njega i Šri Vidje. Tako je jedinstvo Muslimana i Indusa nazvao DrarakaMai, po Draraki, Krišninom gradu.

Postoje sličnosti u njegovom koncipiranju DrarakaMai sa Lalita Sahasranamamom. Za Sai Babu DrarakaMai je bila sama Šri Mata i to je bila sasvim specifična forma Šri Vidje.

Sai Baba iz Širdija je izvodio mnoga čuda. Satja Sai Baba je to isto želeo i mogao je da materijalizuje stvari, sveti prah, satove i sl. Najpre, takva materijalizacija znači da se predmet sa nekog mesta u svetu prenese na ono mesto gde ga neko „mateirjalizuje“ sa ili bez svedoka. To znači da ako je stvarno neko nešto materijalizovao onda je to odnekud uzeto i to se onda ponekad i ponegde zove kradja.

Ja lično ne mislim da je on bio neko ko je falsifikovao čuda, za šta ga neki optužuju, već da je razvio te moći i po svemu sudeći da je voleo da se razmeće njima. Voleo je da upoznaje velike jogije i mistike i jednom prilikom, tokom jedne takve posete, kad je demonstrirao neke materijalizacije zatraženo mu je da materijalizuje neke sasvim odredjene stvari, ništa komplikovano, ali vezano za predmete koji se koriste u obožavanju Šive, a ne samo satove i sl. Sai Baba to nije bio u stanju da uradi i tom prilikom mu je rečeno da prestane sa daljim materijalizacijama i razmetanjima, što on naravno nije učinio.

Znači, ako bi uzeli da je tačno da je mogao da materijalizuje stvari hajde da malo razmotrimo kako se mogu postići takve moći?

Naime, priča se da  Sai Baba iz Širdija, koji je bio poznat i po moći materijalizacije i po sposobnosti da odseče delove svog tela koji bi mu psole izrasli i po mnogim drugim moćima, nije nikom dao Inicijaciju. Sa druge strane imao sam priliku da budem upoznat sa zanimljivim  mantrama od strane nekog ko je tvrdio da ima liniju prenošenja znanja tih mantri od Sai Babe iz Širdija. Da li je to tačno ili ne, pitanje je. Sam Sai Baba davao je veoma kontradiktorne informacije o svom poreklu i onome što radi, tako da u biti sve i može i ne mora biti istina. Jednostavno ne znamo. Ono što znamo jeste da je priča zanimljiva.

Shirdi Sai Baba.jpg

Sai Baba iz Širdija

Naime, u Indiji još uvek postoji tradicija lečenja koja se poziva na Sai Babu iz Širdija i radi sa Šri Čakrom i sa energijama Božanske Majke. Osnovna ideja je da se za lečenje koriste natprirodne energije koje su prečica da se neko poveže sa Božanskom energijom Majke i tako isceli osobu kojoj je to potrebno. Da bi se time ovladalo koriste se mantre za pet elemenata (zemlju, vodu, vazduh, vatru i duh/akašu).

mandalaČuda prate ovu tehniku i za svaki element postoje znaci koji pokazuje da je neko ovladao ovom tehnikom. To je slično zapadnom pristupu radu sa elementim gde neko, recimo, kao test mora da rukom zamrzne tečnost u posudi ili da joj digne temperaturu do tačke ključanja. Druga sličnost sa zapadnim metodama, bar onoliko koliko sam ja dobio u nekim zapadnim školama jeste upotreba ružine vodice koja se koristi skoro identično zapadnoj upotrebi.

Ružina vodica je kod nas veoma lako nabavljiva i to visokog kvaliteta i po povoljnoj ceni budući da se uvozi iz Bugarske. Ružina vodica iz Bugarske je veoma cenjena u svetu, gde je mnogo skuplja nego što jo jje cena ovde. Pre lečenja prvo iscelitelj pere svoje ruke ružinom vodicom, a potom i pacijent opere ruke, lice i vrat tako se simbolično predajući iscelitelju i otvarajući za božanske energije pojedinačnih elemenata koji bi trebalo da ga milošću Majke izleče.

Pre isceljivanja se koriste Guru i Ganeš mantra, kao i Gajatri mantra. Same mantre koje se koriste za elemente se u osnovi izvode iz Nama Šivaja mantre, koja se i odnosi na pet elemenata. Ova mantra je pod pokroviteljstvom Šive u formi Rudre, astrološki se on smešta u osmu kuću, pri čemu ta mantra koristi resurse druge astrološke kuće, koja je kuća održavanja i te resurse koje odatle uzima upotrebljava za rad na petoj astrološkoj kući koja je kuća mantre i Gurua i to je kuća žestine naše Darme. Tu nalazimo našu svrhu,  sva hrana, reči i sve ostalo što unosimo preko druge kuće transformiše se u duhovno znanje kojim se poništava neznanje akumulirano preko karme iz prošlih života koje se ukorenilo preko osme kuće odakle i dolazi.  To znanje, po ovoj mantri, daruje Šiva zajedno sa moćima (sidi). Om Nama Šivaja oblik ove mantre se odnosi na druge astrološke kuže, tu je u devetoj kući pokrovitelj Šiva u Hara formi i to je Šiva koji je ispio otrov kako bi spasao druge, zato su  mu vrat i telo plavi, tako  da je i efekat ovog oblika mantre drugačiji.

Meni je bilo fascinantno to što su znaci da je neko uspešno ovladao mantrom, dakle manifestacije u telu i dešvanja oko nas, bili skoro identični onima koji prate slične vežbe u zapadnoj ezoteriji, što znači da su na različitim delovima sveta i bez uticaja jedni na druge neki Majstori doživeli isto i to inkorporirali u prakse svojih učenja. Sa druge strane u okviru samim indijskih koncepata dijagrami i jantre koji se u ovoj liniji daju sasvim dugačiji od onih koji se sreću u većini Šri vidja škola više mi ličivši na neke rane hrišćanske ili na grafičke prikaze.

Mantra i element koji daju moć materijalizacije, tj prenosa predmeta a jednog mesta na drugi, jeste mantra koja se daje za element Duha, tj Akašu.  To je mantra koja se direktno obraća Šivi i koja daje razne moći, od moći telepatije, preko moći da se misteriozno materijalizuju predmeti iz bilo kog dela sveta pred nama, pa do moći da se razgovara sa natprirodnim bićima, nebitno da li su to indijska polubožanstva ili zapadni andjeli.

Kad kažem da kontaktiramo sa takvim bićima ili andjelima, ne mislim na kanalisanje i shivazatvaranje očiju nakon čega dramatično patetičnim glasom lokalna domaćica ili neki praktičar new age isceliteljskih metoda koji sad navodno koriste andjele, saopšti da je u kontaktu sa „andjelima“. Naš nervni sistem i svest nisu baš prilagodjeni takvim iskustvima i to je prejaka „frekvencija“ za njih. Kod takvih kontakata  postoje po pravilu intenzivne telesne reakcije, od krvarenja iz nosa, pa do nekontrolisanih pokreta tela – u osnovi nešto slično vezano za telo i jeste recimo osnov šamanizma, bar u Nepalu, gde bez toga šamanizma i nema. A i to je tipičan propratni efekat na primer Kali pudje kad se radi po selima i zabitim mestima. Kad se Kali nekom javi, to ljudi okolo primete bez da taj neko to mora da saopšti prisutnima.

Nevezano za to, poenta bi bila da čuda služe da ljudima pokažu da onostrani svet postoji, da ih otvore za ono što im je skriveno, a ne da se nekim manipuliše što većina ljudi radi i što je Satja Sai Baba radio. Zato otkrijte ko ste i šta je ono što je potrebno da radite u skladu sa vašim ili tudjim potrebama. To je cilj tantre, da postupamo po realnim potrebama i da se igramo, jer Univerzum je stvoren igrom! Šante, šante, šante!

ling.jpg

 

Bezgrešno začeće i pravljenje astralnog deteta u tantri


333.jpg

Bogorodica Marija je, po biblijskoj priči, bezgrešno začela.
Šta to znači? To znači da je to deo jevrejskog kabalističkog učenja o kreiraju takozvanog Mesečevog deteta po kojem se u dete koje će se roditi useli napredna duša koja će biti od koristi napretku ljudskog roda i civilizacije.
To je slično tantričkom učenju o takozvanom Joginibu detetu. Veliki tantrik Abivanagupta, na primer, bio je takvo dete.
Takvo dete se uobičajeno rodi od normalnih roditelja, ali oni ne moraju da znaju šta su dobili na porodjaju i da to suštinski i nije njihovo dete.
Fetus and pregnant womanParalelu sa time možemo naći i u šamanizmu, gde neko postaje šaman tako što ga na rodjenju izaberu duhovi koji u njega nasele jedan aspekt duše koji nemaju ostali ljudi, a koji Burjati zovu Uda, dok se u drugim sibirskim plemenima na primer zove ongor, sahiusm, odnosno mnogim drugim imenima. Uda je jedna od tri duše koje imaju ljudi i ona nije ograničena i vezana, dakle to je onaj aspekt duše koji se ne reinkarnira i koji nakon smrti ostaje u prirodi kao predačka sila, ili duh prirode. Uda može stotinama i hiljadama godina da čeka dok se ne pojavi osoba u koju će ući i koja posle postaje šaman.
Uda sadrži memoriju svih šamana sa kojima je bila povezana i ona je ta koja pomaže pri radu sa ostalim duhovima i koja daje zaštitu bez koje bi rituali i putovanja u druge svetove bili opasni.
Uda ne mora ući u šamana na rodjenju, to se može desiti i kasnije, u predpubertetskom dobu, ali i znatno kasnije. Recimo nekoliko dana, meseci ili godina nakon što porodični šaman umre, bitno je samo da se šamanski linija zasnovana na krvi nastavi. Mada, moguće je i da nekog kao bebu duhovi otmu i da ga treniraju da postane šaman.

U tantričkom Joginibu ritualu, slično zapadnim verzijama ove prakse, oboje partnera onimoraju biti veoma posvećeni i koncentrisani i u odredjenom stanju svesti.

Samo sjedinjavanje partnera počinje kao običan seks, ali ulaskom u samadi oba partnera niža kundalini počinje da se aktivira i obični seks postaje mistični i natprirodni seks.

Partneri su sad u kontaktu, fizičkom i natprirodnom, trudeći se da ni za sekund ne prekinu taj kontakt,  ali su oni još uvek dva odvojena subjekta. Ako jedan partner primeti da drugi nije još ušao u stanje svesti u kojem on jeste, onda mora da ostane u tom stanju svesti dok i drugi partner to ne postigne, ili dok on ili ona to ne izazove i kod druge strane. Oni se onda sliju u jedno i posle daljih faza ovog tantričkog sjedinjavanja na kraju oboje dostingu unutrašnju lingu. Ovo je čisto energetski fenomen i unutrašnja linga se poistovećuje sa srcem i ustima jogini.

Svetlo i Energija se izmešaju i onda nastaje narastanje u širenju beskrajnih ispoljavanja. To je mesto bljeska iskustva biti , ali i mesto odakle dolazi Joginibu dete, produkt mistične unije dvoje tantrika. Najčistija supstanca u ljudskom telu se nalazi u ženi i ona se sjedini sa muškarčevom virjom. Virja je izraz koji označava muško seme, ali je i izraz za muškarca heroja. Kada se muška i ženska supstanca spoje oni kreiraju veoma plemenitu esenciju koja se naziva MahaRasa koja onda kontrliše razvoj deteta u majčinoj utrobi.

unijaIako samo začeće počinje kada se aktrivira niža kundalini zapravo viša kundalini je ta koja će hraniti ovaj embrion.

Svaki seksualni čin daje neki rezultat, dete koje se začne može biti astralno ili fizičko, a nakon ovog rituala gde se začne astralno dete žena tantrik nosi bebu u stomaku i ima sve osećaje da je trudna. Ali nakon što osam meseci plod raste u materici njega tu više nema. Dete se na mističan način prenese u plod drugog deteta i rodi kod drugih roditelja. Druga žena tako na mističan način zanese to dete, tj u njeno dete se prenese drugo dete koje je u stvari u zemaljsko telo spuštena veoma napredna duša.

U vaišnavizmu Krišna se smatra za Avatara, dakle za bezgrešno začetu inkarnaciju Boga. Da se primetiti da su sličnosti sa Hristom evidentno vidljive.

Krišna je bio osmo dete, rodjeno u zatočeništvu svojih roditelja,  princeze Devaki i njenog muža Vasudeve iz kraljevstva Jadava.  Devakin brat, Kralj Kamsa, pobio je šestoro njene prve dece, sedmo Balarama je navodno pobačeno, tako da su Devaki i Vasudeva iz svog zatočeništva po mitu prošvercovali malog Krišnu napolje i prebacili  kod Jašodi i Nandi u Gokul, zamenivši njihovu ćerku njime.

Za Krišnu se i u tom mitu kaže da nije začet standardno nego „menatalnim prenosom“.

eight vasus

Osam Vasua

Njegova fizička majka, u neku ruku duhovna „surogat majka““ bila je Jašodi, ali njegova prava tantrička majka bila je Devaki koja je dete prebacila u stomak Ješodi i tako ostala devica. Da bi se na zemlji u telu pojavio Avatar (spuštanje božanstva u materijalno telo), potreban je ovakav tantrički ritual bezgrešnog začeća.  Posrednici koji prenose dete, tj svest jer nije reč o fizičkom detetu, iz tela žene tantrika u telo žene koja će ga roditi, bar u slučaju rodjenja Krišne, bila su božanstva koja se zovu Vasui i kojih ima osam.  Oni se odnose na pet elemenata (PančaButa), na Sunce, na Mesec i na zvezde.

Tako rodjen Avatar je bezgrešno rodjen i zadržava svoje božanske moći. Obično ga dočekaju neki Učitelji koji ga pripremaju za njegovu misiju i pomažu mu da shvati ko je i šta bi trebalo da radi. Oni koji veruju da je Meher Baba, na primer, bio avatar navode da ga je sačekako pet Učitelja, izmedju kojih je bio i jako zanimljiv svetac Sai Baba iz Širdija.

tantric

Jedan od prvih neakademskih publikacija o jogi na zapadu bila je knjižica od dvadesetak strana pod imenom Yoga: eine Skizze über den psycho-physiologischen Teil der alten indischen Yogalehre (Skeč o psihološkim delovima drevnog indijskog joga učenja) koju je na nemačkom 1896. u Minhenu objavio Austrijanac Karl Kelner.  Kelner je bio povezan sa teozofskim, sa slobodnozidarskim krugovima i sa alhemijom, a podučavao je i hata jogu. U knjižici je naročito pominjao  tantrika Bima Sena Pratapu iz Lahora kojeg je sreo u Indiji. Kelner je u u Austriju po svemu sudeći više puta dovodio različite indijske Gurue, pa je tako i učitelj  Bima Sena Pratape, Šri Mahatma Agamja Paramahamsa,  više puta je i sam posetio Austriju izmedju 1900. i 1905.

Kelner je po mnogima jedan od začetnika seksualnog okultizma na zapadu, on sam tvrdio je da je tajna seksa koju je dobio tantričke prirode i da ju je dobio od tri orijentalna Majstora, od sufija Solimana ben Aife i od dva malopre pomenuta tantrika Bima Sena Pratapua i Šri Mahatma Agamja Paramahamse. Pri svom zadnjem boravku u Austriji Šri Mahatma Agamja Paramahamsa je zbog odavanja seksualnih tajni koje mu je preneo, prokleo Kelnera. Nedugo posle toga 1905. Kelner je nastradao u nesreći koja je pogodila njegovu laboratoriju. Bliski njemu, ali i austrijski i nemački parapsiholozi tog vremena, smatrali su i tvrdili da je ta nesreća nesumljivo bila rezultat kletve koja je na njega bačena. I tu ćemo stati sa pričom o zapadnom okultizmu i seksu zato što bi to priču odvelo u sasvim drugom smeru, ali ćemo ostati blizu priče o kabalističkom učenju.

Ulcinj

Kula u Ulcinju u kojoj je bio zatočen Šabatai Cvi

Šabatai Cvi (שַׁבְּתַי צְבִי‬) je bio sefardski rabin i kabalista koji je tvrdio da je baš on dugo očekivani Mesija. Zanimljivo je, recimo, da je Šabatai Cvi oženio  poznatu bludnicu tog vremena, koja se zvala Sara i kako ćemo videti, on i njegovi sledbenici imali su malo drugačiji odnos prema seksualnosti od zvaničnih Jevreja, kao i od Muslimana.  Umro je u zatočeništvu u  Ulcinju, gde je i sahranjen. Postoji legenda da i danas postoji porodica koja brine o njegovom grobu čija se lokacija krije kao tajna. Ulcinjani su ga zvali Efendija Aziz Mehmet, a u centru Ulcinja se danas nalazi mauzolej njemu posvećen.

Da li su se njegovi sledbenici održali u Ulcinju ne zna se, ali postoje priče da su, ili su bar postojali do pred kraj prošlog veka, njegovi sledbenici polu-tajno opstali u Istambulu medju grupom Jevreja koja je prihvatila Islam. Nekada ih je bilo nekoliko desetina hiljada, a danas, kažu, jedva par stotina, a kuriozitet je da je Mustafa Kemal Ataturk, po nekim informacijama, poreklom baš iz te religijske grupe što bi moglo da bude zanimljivo objašnjenje njegove sekualrne politike koja je bila preporodila Tursku.

Ova grupa, za pravoverne Jevreje veoma jeretična i neprihvatljiva, vodila je računa da sezene njihovi rituali tajno odvijaju u skrivenim sinagogama. Jedan od najčudnijih njihovih rituala, koji je izazvao dosta pažnje i posle projektovan na druge religije jeste i uzrok mitovima o orgijama u crkvama za različite konfesije optužuju jedni druge, jeste Praznik Jagnjeta. On se odvija u noći izmedju 21. i 22. adara. Adar je šesti mesec jevrejske civilne godine i 12. mesec crkvene. Kada pada varira od godine do godine, ove je recimo bio izmedju 15. februara i 16. marta.

Tokom tog praznika bi se prvi put te godine jelo jagnje. Nakon gozbe i raznih molitvi i ritualnih radnji bi se pogasile sveće i parovi koji učestvuju u ovom obredu bi se poskidali goli i imali seks uz razmenu partnera. Deca začeta u takvom ritualu bi se onda smatrala za svetu i za moguće Mesije.  Šta se tu tačno radilo i zašto se to dešavalo pitanje je? Postoji kontroverza oko upotrebe seksualnosti u pokretu Šabatai Cvia, kao i frankističkom pokretu koji ga je nasledio u Evropi. Kada, kako i koliko je tu bilo seksa i dalje je pitanje na koje nikad nije precizno odgovoreno. Primera radi, sam Šabatai je jednom u Izmiru tražio da mu sledbenici dovedu svoje nevine čerke. Nakon nekoliko dana vratio ih je i dalje nevine i netaknute.

mg1

Iako su tehnologija i načini izvodjenja različiti, sličnosti izmedju Šabataievog pokreta i tantre postoje.  Da li su to bili medjusobni uticaji, ili su na različitim mestima i u različitim vremenima ljudi otkrili slične pojave i principe, ostaje otvoreno pitanje. Ali u osnovi to nije ni bitno. Bitno je da su nekad neki radovi na unutrašnjim nivoima veoma kompatibilni iako to ljudima spolja ne deluje tako niti vide te neprimetne astralne crnapoveznice. Tau Malahi, jedan od meni dražih gnostičkih Biskupa koji podučava gnosticizam zasnovan na Sofiji kao ženskom božanskom principu, jednom je izjavio da je gnosticizam na unutrašnjim planovima praktično isti rad kao i tantri. Učenje te struje gnosticizma o Crnoj Nevesti, koja se zove KaliKala budući da je i na sanskritu i na hebrejskom reč za crno Kali, veoma je slično indijskim tantričkim konceptima. KaliKala je tako SofiaNigra, koja se poistovećuje sa Lilit. I Lilit i KaliMa plešu na mestima smrti i vatre i mogu se napraviti jake paralele izmedju te dve Boginje, pogotovo što je KaliKala ljubavnica Unutrašnjeg sunca.

Jedan od naših Gurua u Indiji, verovatno zadnji tantrički Guru koji je tamo ostao, ima i gnostičko posvećenje koje je dobio u Kalkuti od nekoga za koga bi se mnogi iznenadili kad bi znali ko je u pitanju. Možda nekom izgleda čudno da tantrički Guru sa Agori inicijacijom, koji je više godina živeo u Indiji na groblju pored TaraPita istovremeno bude i posvećeni gnostik, ali te dve stvari mogu itekako da idu zajedno.

TaraPith.jpg

TaraPit

Uostalom i Mirče  Elijade je u svojoj knjizi Okultizam, magija i pomodne kulture: Eseji s područja komparativne religije (izd. GZH, Zagreb, 1981) pisao o takvim sličnostima.

Sa druge strane iako Joganandu znaju samo kao Jogija, on je imao veoma adaptivan second_comingodnos prema Hristu. Njegova knjiga The Second Coming of Christ: The Resurrection of the Christ in You (Drugi dolazak Hrista, uskrsnuće Hrista u vama), jeste jedna od najdubljih prezentacija gnostičkog hrišćanstva koje sam ikada čitao.

Postoje neke unutrašnje veze astralnog tipa izmedju Joganandinog učenja i izvesne zapadne okultine škole koja je bila aktivna u Engleskoj početkom prošlog veka i te veze nisu na zapadu poznate čak ni učenicima te škole. Ali, recimo, njihova Zlatna knjiga se čuva u privatnoj biblioteci Joganandinog ašrama u Pasadeni, a kako je tamo dospela nije poznato.

Ne sećam se da je Jogananda negde govorio o tome kako je Hrist tehnički rodjen kao Avatar, pre je govorio da se Avatar spusti voljom Boga, ali je povezivao svoju tradiciju sa Hristom tvrdeći da su Gurui iz njegove Ananda linije bili ne samo takodje i Avatari (Babadji kao MahaAvatar, Lahiri Mahasaja kao JogaAvatar, a njegov vlastiti Guru Šri Juktešvar  kao DjanaAvatar), već da su njih trojica bili i tri Maga koji su kad se Hrist rodio, prateći zvezdu, došli da ga pozdrave.

Tantrički seks kojim se prave astralna deca je ozbiljna i odgovorna stvar. Dete je u stvari svaki rezultat koji se time postigne, to ne mora biti inkarniranje duše u neki realni fetus. Može se,recimo, napraviti  i veštačko astralno biće kojim se, na primer, kontrolišu snovi čime se može menjati i realnost, slično načinu na koji šamani u nekim kulturama sanjaju svet i tako ga održavaju i prave realne promene u njemu.

Tekst je napisan posebne noći u godini, posvećenoj aspektu Kali koja sija dok u seksualnom odnosu sedi na Sada Šivi.

kali

Tantra kao put moći i o tome da je Guru samo jedna velika…jelte baš to!


Postoji priča o tome da su u Indiji prinošene žrtve Kali, što je bilo vezano uz razbojništva nad putnicima i karavanima, ali čak i po britanskim izvorima to nisu radili Indusi nego indijski Muslimani koji su navodno prihvatili Kali.  Tako da i kada bi to bilo tačno to ne bi imalo bilo kakve veze sa tantrom ili jogom. A po mnogima nije tačno zato što u Indiji postoje ozbiljni naučni radovi koji iznose tezu da je priča o žrtvovanju ljudi Boginji Kali bila izmišljena ili bar predimenzionirana, da se to nije tako dešavalo i da je to bio deo britanske propagande kako bi se Indija predstavila kao varvarska, a Kali kao zlo božanstvo.

imgKali

Kali u Viramakaliaman hramu u Singapuru

Dakle šta je u stvari indijski panteon i ko je tu kakvo biće?

Reč mantra se sastoji od reči (um) i trai (zaštititi). Dakle mantra je ono čime zaštitimo um. Um može biti ugrožen zato što neljudska bića, koja su sastavljena od tvari od kojih su načinjene i naše misli, samim tim mogu da utiču na naš um.  Kada se daje zaštita od crne magije (abićarije) onda se daju mantre da zaštite um i srce. Neka bića, tipa pišaće (ženski oblik je pišaćine), mogu da ljudima opsednu um. Na zapadu ih danas tretiraju kao demone, ali drevna indijska etika nije poznavala kategorije apsolutnog dobra ili apsolutnog zla i svako njihovo neljudsko  biće, smatralo se, moglo je da nam učini i dobro i loše.

U drevnim tekstovima reč Asura je označavala bilo koje stvorenje koje je posedovalo Maja Asuranadljudsku moć, tako da nije bilo razlike izmedju Asura i Deva. Asurama su nazivana i božanstva kao što su  Varuna i Agni, pa čak i Mitra. Na primer, u Rg Vedi na 74 mesta se za sadašnja vedska božanstva koristi reč Asura.

Postoji više verzija o podeli Bogova na Asure i Deve i razlozima za to, za sad ne znamo šta je od toga eventualno tačno, ali znamo da je ta podela kasnijeg datuma i od tada Asure postaju neprijatelji Deva, koji se danas smatraju za jedine Bogove.

Uz Asure, indijska mitologija pominje i bića po imenu Rakšase kao neprijatelje Bogova, ali i ljudi. Rakšase su postale zastrašujući demoni, koji po nekima mogu biti poreklom ljudi koji su počinili neki tešak greh, recimo ubistvo krave.

butan-maskirani-plesaci

Plesaći iz Butana maskirani u „demone“

Treća kategorija bića koja su demonizovana su već pomenute  pišaćini, za koje se verovalo da su proklete duše predaka. To je formiralo dualitet pojmova: Asure – Deve, Rakšase – ljudi i Pišačini – preci.

Svaka mitologija i religija po pravilu odražava neki istorijski dogadjaj ili socijalni odnos. Demonologija Indije je odredjena Vedama i Puranama, veoma je antropomorfizirana i često je za demone proglašavala velike ratnike tudjinskih vojski koje su se borili za božanstva drugih naroda i religija, odnosno ratnike i pripadnike domorodačkih neprijateljskih plemena.

Pišaćini se medju nekim tantricima obično smatraju za duše nekadašnjih veštica, pripadnica prearijevskih kultova. Naime, pišaćine imaju poseban jezik i smatra se da žive u planinama. To istorijski može da znači da je bilo u pitanju demonizovanje nekih starosedelačkih plemena koja su se sukobila sa Arijevcima i njihovim vedskim poretkom koji su donosili.

Za pišaćine se u nekim krajevima takodje smatra da su to veštice koje imaju životinjske i ptičije glave. Pored njih postoje bute, prete i ostala bića u Indiji koja mogu da utiču na ljude. Danas se za njih smatra da su to bića loša po ljude, ali to nije uvek bio slučaj i to nije bila njihova karakteristika u drevna vremena.

AsureAmrita

Asure dobijaju Amritu, scena iz moderne indijske tv novele na mitološke teme

Osnov hinduističke filosofije, ili bar jedan od njenih osnova, jeste da je duša sposobna da se odvoji od tela, da se to dešava u nekim nesvesnim stanjima uobičajeno i da duša nastavlja sa svojim postojanjem i nakon nečije smrti. Nakon smrti duše ili duhovi, kako već kome volja da ih zove, preminulih odlaze do područja kojim vlada bog smrti Jama gde se ili pretvaraju u pretke (pitri), idu na nebo, ili idu u „pakao“. Napredni i dobri duhovi kada potroše zasluge dobrih dela vraćaju se na zemlju i dobro reinkarniraju, a oni kojima su manjkale vrline idu u mračni svet zlih duhova, ili se rode ponovo na zemlji u veoma lošoj društvenoj poziciji. Izraz bute, za duhove, nije označavao zla bića niti u slučaju ButaVidje značio demonologiju, kako su to forsirali Britanci da znači. ButaJadjna (žrtvovanje duhovima) je bilo žrtvovanje neljudskim bićima, ali je to moglo da znači žrtvovanje istim bićima kojima se prinosima žrtva u žrtvenom ritualu ponude Bogovima (Devama). Sam Šiva je i Kralj Buta (duhova) i na to se odnosi njegova imena ButaNat, ButaRadj, odnosno ButaŠvara.

Prete, za koje se isto smatra u vedskoj Indiji da su zli prema ljudima,  jesu odvojene duše,

preta

U budizmu su prete postali negativni „gladni duhovi“ i sa njima se potpuno drugačije postupa nego u tantri

koje čekaju posle smrti. Nekad se smatralo da prete odlaze u Jamino područje i tu borave večito i srećno sa svojim precima. One rane duše koje su bile blagoslovljene da postanu preci su tretirane kao prvi preci koji žive na trećem nebu. One nisu smatrane za božanstva, ali su poput božanstava mogle da upravljaju životima svojih potomaka i zato su im davane žrtve i pozivane su da dodju sa samim Bogovima. I sada duše mogu postati preci, ali da bi neko postao predak postoji period iskušenja od godinu dana tokom kojeg duša luta kao duh i tad se naziva preta.

Tantrici rade sa ovakvim bićima. Postoji, na primer,  sadana (praksa) koja se radi sa  pišaćini.  Za jogije i obične ljude takve sadane su opasne zato što onaj ko ih radi mora da bude dovoljno vešt i jak da takvo biće otpusti kada mu više nije potrebno, budući da ono ima običaj da ostane uz onoga ko radi ovu praksu i sve više i više traži od njega. Znam za neke Šri Vidja Gurue iz Indije koji su pokušali ovu sadanu  i koji su posle komentarisali da oni ne mogu da izdrže njenu vibraciju.

Pisacini Sadana

Pišaćini

Praksa sa ovom Pišaćini daje moć da se unište svi neprijatelji, kao i da se znaju tajne prošlosti i sadašnjosti. Kada se ostvari ova moć, tada duh doslovno šapuće u uho praktičaru tajne ljudi sa kojima se sreću i za koje pita. To je slično domaćim vračarama, pošto nisu one vidovite već i one imaju duhove koji im šapuću informacije o onima koji kod njih dolaze da pitaju za sudbinu ili rešenje nekog problema.

prsten

Indijski sveštenik nosi „prsten“ od kuši trave tokom rituala posvećenog precima

Praksa za ovaj sidi može da bude različita, zavisno od škole do škole tantre, odnosno od regiona do regiona, a varira od dugotrajne i manje zahtevne procedure  pa do nekih bržih, ali i degutantnijih oblika ovladavanja ovom moći. U prvoj verziji se tantrik oblači u plavo i  prvo prostoriju pročisti polaganjem kravlje balege po podu, a potom i kuši trave, koja je sveta trava u Indiji. Potom obožava Šivu u MahaDev obliku, daje ponude u vidu hrane i sve to radi uz odgovarajuću mantru. Nakon toga se čeka da se Pišaćini javi praktičaru (sadaki) u snovima ili na neki mističan način.   U najefektnijem obliku, u smislu brzine ovladavanja, ova praksa ovladavanja moći komunikacije sa pišaćinima može da podrazumeva mnogo socijalno neprihvatljivije elemente tipa da se praktičar ne pere uopšte sve dane koliko traje ova praksa, da se mantra radi na brojanici od kostiju žene umrle na porodjaju,  zatim iziskuje da praktičar pije alkohol,  kao i da se podnose krvne životinjske žrtve. U biti, ako ovo radite u Kamekiji ili njenoj okolini videćete da tamo svi, ili bar najveća većina,  rade sa prinošenjem krvne žrtve. U slučaju neuspeha, upozorenje za praktičara je da ga čeka u najboljem slučaju ludilo, ako ne i sama smrt.

Ovakva praksa je bila  uglavnom deo tribalno-folklornog nasledja Indije. Potreba seljaka je bila da se, recimo, nadje izgubljena stoka i te mantre i kontakt sa pišaćinima su korišteni u takve svrhe. U osnovi ovo su tamastične (dakle potpadaju pod tamas gunu).

Kada se postigne ova moć tantrik mora da bude jak da kontroliše duha. To su veoma shivaseksualni duhovi, seksualno zahtevni i veoma posesivni,  a to znači i veoma ljubomorni. Mi znamo za slučajeve da su neki praktičari koji su ovo radili bez vodjstva tantričkog Gurua imali problem zato što su pišaćine bile ljubomorne na njihove žene i devojke, kazna je mogla da bude od nepodnošljivih zvukova u uhu koji su se počeli javljati umesto glasova koji im govore informacije, pa do nezgoda, nesreća i bolesti koje su se počinjale dešavati članovima njihovih porodica. Kada su hteli da traže pomoć, duh bi ih sprečavam da pridju hramu ili obitavalištu nekog Sveca ili Gurua.

U svetu, pokazalo se na različitm kontinentima i u različitim kulturama, rad sa duhovima je sličan i važe slična pravila i principi. Ako neko ne ume sa duhovima, onda oni počnu da kontrolišu tu osobu. U Centralnoj Americi u zadnjih par decenija je iz meksičke bruerije (veštičarenja) u širu upotrebu ušao rad sa odredjenim duhovima, ima ih sedam, koji su u stvari duhovi osoba koje su počinile veoma loše stvari za života i koje su poslate u pakao. U pitanju su veoma besni duhovi prepuni mržnje, ali daju veoma brzo rezultate po raznim pitanjima (ljubavni problemi, vraćanje partnera, ubijanje neprijatelja i sl). Budući da su i za života bili takvi, oni vole da pomognu u takvim stvarima, ali oni traže nešto za uzvrat. Prvo su zadovoljni sa molitvom, svećom i ponudom vode. Ali vremenom traže više tako da u 9 od 10 slučajeva završe sa traženjem ljudske žrtve. Ako onaj ko se upustio olako u rad sa ovim duhovima počne da odbija da im daje ono što oni hoće, onda oni počnu njega da proganjaju i muče. Cilj ovih duhova je da nakon smrti čarobnjak, koji je sa njima radio, postane i sam duh mržnje u paklu, a oni da budu oslobodjeni okova prokletstva tako što će ih on zameniti. Dakle definitivno nešto što nije za preporuku, kao ni bilo kakav rad sa krvlju. A meni drgo što se nikad nisam petljao sa takvom vrstom praksi.

Slično se može desiti i u tantri ako tantrik ne zna šta radi i ako nije dovoljno jak da kontroliše mantru i biće koje priziva. Ponekad i nije i zato imamo tantrike i sadue koji rade loše tvari. Jednostavno nisu bili dovoljno jaki da izguraju sadanu koja može biti opasna za njihov um i onda ih duhovi navode na svašta.

U pišaćini sadani, na primer, veoma su dobri Agori koji uspešno ovladavaju njome i imaju kontrolu nad onim što se dešava.

Ahori

Agori

AgoriNat pleme je jedna od najkontroverznijih pojava u Indiji i neretko kod ljudi izaziva strah. Sami sebe retko zovu Agorima, češće koriste izraz Nat. Agori su naša šaivistička braća i medju najmoćnijim su tantricima i jogijima u Indiji.  Smatraju ih za najbolje i najuspešnije iscelitelje. Staza Agora je Put Moći. Agore su ekstemni sledbenici Šive kao MahaKala , ali im je i Kali izuzetno bitna, tako da kao i Šiva razvijaju izuzetno veliku kontrolu. Mnoge moći koje dobiju jednostavno ne koriste zato što to nije potrebno. Postoje i Agore koji nisu uspeli u praksi i koji zastrane – ili možda i nisu zastranili, ali se pravi iluzija da jesu. Medju samim Agorima nije jasno ko je pravi Agori, a ko nije. Tako se može čuti da ima samo sedam pravih Agora u Indiji, po rečima drugog Agori Gurua ima ih oko 100, ali u osnovi to nije ni bitno. Agori jesu, što je bitno za našu priču, sposobne za ovakve sadane i za rad sa ovakvim duhovima

kapala

Kapala sa crvenom šakta tilakom

Jednom sam jednog Agoru pitao zašto ima na čelu crnu tilaku (oznaku), a ne crvenu. Na kapali (lobanji) koju je sa sobom nosio na čelu je bila ista crna tilaka. Šakte koje su kapalike (nosioci kapale), a to se postaje nakon 51 varna sadane i to samo ako je to milost Gurua,  na lobanju stavljaju crvenu, šaktističku, tilaku.

Ja na ljubaznijeg čoveka retko da sam u životu naleteo, Indus koji odgovara kao neki britanski učenik iz liceja iz 19. veka, sve sa obraćanjem u stilu gospodine, odmereno, smerno, sa poštovanjem. Ali sama pojava, osećaj uprkos vrućini da se okolna temperatura oko mene spustila do te mere da postaje hladno, smirenost u govoru, efektan i jezgrovit način na koji je davao odgovore, hladnoća načina na koji je govorio i odsustvo afekta ili bilo kakvog uzbudjenja, a istovremeno osećaj da vlada svakom reči delovali su izuzetno moćno i bili su toliko zastrašujući da sam ja rekao sebi… sada pazi šta ćeš i kako ćeš reći. Agore u svakom slučaju nisu neko sa kim bi bilo pametno kačiti se.  Agora se ljudi plaše, ali manje je poznato da iako oni noći provode u praksi na grobljima, danju volontiraju u bolnicama za najteže bolesti, tipa lepra, pomažuči u lečenju obolelih. Indija je jednostavo zemlja gde je retko kada nešto onako kako na prvi Aghorevyoatah Ghorebhyo namahapogled izgleda da jeste.

Robert Svoboda u jednoj od svojih knjiga ima poglavlje o radu sa duhovima i kako se to radi, zašto i koliko je to opasno. Stoga umesto da to objašnjavam ovde upućujem na njegove knjige o Agorima.  Sam Svoboda jeste zanimljiv, ako neko ume da razluči šta je kod njega fikcija, a šta je stvarno  – ponekad ga nazivaju i indijskim Kastanedom.  Ali to i jeste tantra i jeste Indija, kontroverzna, stalno izmičuća i stalno nerealna gradeći iluziju.

Da se sad vratimo samoj pišaćini sadani. Ona daje veoma jasan uvid u prošlost i sadašnjost, sa budućnošću nije toliko precizna. Neki tvrde da pišačini ne mogu da znaju budućnost, iskustvo je pokazalo da su njihove prognoze budućnosti prilično nestaibilne i da u više slučajeva nisu bile tačne nego što jesu. Slično se smatra za  evropske „demone“ koji po ezoteričnom učenju ne znaju budućnost, a sve što kažu tačno o budućnosti saznaju prisluškujući podnebesa i ono što pričaju andjeli.

Sa druge strane jedan od najpoznatijih zapadnih vidovnjaka sa prelaza 19. i 20. veka, Čero (Vilijem Džon Vorner), imao je veoma dobre uspehe u predvidjanju budućnosti. Na primer, predvideo je povratak Jevreja u Izrael i predvideo je da će Princ od Velsa da se odrekne krune zbog žene koju voli. Čero je išao u Indiju da nauči numerologiju i gledanje u dlan, to piše u zvaničnog biografiji, a nezvanično u Indiji je naučio kako da ovlada moći pišaćina što mu je donelo i bogatstvo i slavu. Ali deo koji ne piše u biografijama, a koji se može čuti medju nekim indijskim tantricima, jeste da mu kraj života baš i nije bio srećan.

pisacinaTantrik ima i zaštitu, a ako je uspešan ima i razvijenu čvrstu volju koja ga čuva tokom ovakvih sadana. Obični ljudi najčešće pokleknu i postanu marioneta duhova. To ne važi samo za Indiju, Andjeli i sveci na zapadu takodje mogu da počnu da se igraju sa svojim sledbenicima ako neko ne ume sa njima. Ovakve sadane (prakse) dovode praktičara u situaciju da mora sve više i više vremena da provodi da smiruje duha sa kojim radi i da je u opasnosti da postane vremenom potpuno zavistan od same sadane sa tim duhom slično kao što neko postane ovisnik o nikotinu, alkoholu ili drogi. Takodje, moć koja se dobija može da korumpira i iskvari čoveka.  Pohlepa i nespokoj mogu biti opasnost za praktičara. Pre dosta godina u Londonu su se pojavili „djotiše“ (indijski astrolozi)  koji su presretali ljude blizu otmenih restorana i sličnih mesta kako bi im rekli sudbinu. Delom to se može uraditi i po dlanu ili fizionomiji lica, pošto djotiš ima i te mogućnosti, ali u ovom slučaju to nisu bili astrolozi več crni magovi koji su koristili informacije koje su dobijali od pošaćina kako bi fascinirali žrtvu, a zatim bi je uplašili nekom nesrećom koju navodno vide i koju samo oni mogu da spreče. Za pristojnu svotu novca naravno. Ali većina onih koji se upuste u ove sadane postanu slični ovisnicima o kokainu koji prestaju da budu deo realnog života. Knjige o zombijima koje su i inspirisale Romera za njegov legendarni film nisu nastale toliko pod uticajem ideja iz haićanskog vudua, već po uzoru na lokalne ovisnike o kokainu koji su nakon više dana zatvorenosti u kuću i paranoisanja izlazili malo na svetlost dana i pogubljeno bauljali komšilukom baš poput zombija.  Dakle sivaovakve tantričke prakse us opasna rabota koju niko ko nema zaštitu, ko nema vodjstvo Gurua i nije prethodnom praksom obučen za to ne bi ni trebalo to da radi. Čisto ilustracije radi, da se vratimo malo Agorima, kod njih postoji nekoliko faza na njihovom Putu. Prva je Augad, što bi bilo praktikovanje tantre tokom kojeg se razumeju njeni principi i dobijaju moći. Agori je onaj nivo koji sledi iza toga i to je ko je iznad želje za moći. Oni su prvo žudeli za moći, ali kao Agore prevazidju želju i jednostavno jesu ono što jesu i rade ono što je potrebno da rade bez obzira na ogromne mogućnosti koje moći pružaju. Ako mogu da postanu nevidljivi, to će uraditi samo ako postoji potreba za time, a ako ne neće. Sadane poput Pišaćini su poput prstena koji je nosio Golum i za to je potrebno imati smiren um i jaku volju. Zapravo, sa jedne strane je smirivanje tih duhova i uspostavljanje balasta u univerzumu jedan od poslova koje radi tantrik. Kao primer možemo uzeti Miru Alfaso.  Ona je veoma bitna kao most izmedju istoka i zapada budući da je najpre na zapadu praktikovala okultizam pod pokroviteljstvom Maksa Teona, da bi kasnije otišla u Indiji i u Šri Aurobindovom ašramu postala poznata kao Majka i sa njim napravila takozvanu Integralnu jogu. Šri Aurobindo je inače bio inicirani šakta  tantrik, samo to nije javno objavlivano. Jedna od stvari koju je Mira radila jeste bila da smiruje duhove šećera. Naime, prilikom prerade šećerne trske u fabrikama duhovi šećera su zbog tog neprirodnog lomnjenja trske u mašinama bivali odvojeni od iste i postajali besni i zbunjeni. Iz tog razloga su se počeli dogadjati incidenti, zbog čega ih je Mira pozivala blizu sebe kako bi ih smirila. Naravno, to ne bi mogla da i sama nije imala svoj unutrašnji mir. Prosvetljenje nije cilj u tantri, ono dolazi pre jednog od ciljeva tantre,  a to je šante (mir).

indira alfassa

Mira Alfaso i Indira Gandi

Inače šećer i alkohol su sposobni da prevazidju astralne barijere i da ih konzumiraju, tj da se njima hrane, astralna bića i elementali. Zanimljivo je da se Tripura Sundari, Boginja tantre i Šri Čakre, prikazuje obično sa šećernom trskom.  U stvari, sva njena oružja su i napravljena od šećerne trske.  Jedno od objašnjenja jeste da šećerna trska simbolizuje slatkoću njenog uma, ali postoje i druga objašnjenja vezana za metaboliza, endokrini sistem i promenu u vibracijama nekih čakri.

Mira Alfaso je takodje smirivala duhove iz atmosfere i eteričnog sveta koji bi bili iritirani nuklearnim eksplozijama, zbog čega su se, kao njihova osveta, dešavali različiti brodolomi, železničke nesreće i padovi aviona.

Tantra je duhovnost. Duhovnost je nešto konkretno, a ne nešto apstraktno. Duhovnost nije  biti dobar kako bi se neko umilostivio nekom apstraktnom Biću koje zovemo Bog. Duhovnost je baš kao što i sama reč govori,  rad sa neljudskim bićima, tj duhovima, saradnja sa njima i uspostavljanje balasta u Univerzumu. Tantrici ne rade samo sa svojom svešću i sa drugim ljudima, oni nekad rade stvari koje se ne vide i koje pomažu i drugim bićima u Univerzumu.

Problem u radu sa duhovima je što oni često nisu dobri. Mi im možemo pomoći da se dignu i poboljšaju, ali to je već druga tema. Nom uprkos tome što nisu uvek dobri indijska podela na Deve i Asure kao vrednosna vertikala, a kako smo videli to nije uvek bilo tako, ne stoji u praksi. Isto kao što ne stoji ni zapadna podela na andjele i demone. Hijerarhije se menjaju kako društvo napreduje i kako se menjaju civilizacije, a vertikalna podela koja sugeriše dobro gore i zlo dole na zapadu se sve više odbacuje i umesto termina andjeosko i demonsko sve se više koriste termini uransko (nebesko) i htonsko (podzemno). Nisu svi Andjeli nebeski, originalno Arhandjeo Mihajlo je bio prvo Nergal u Mesopotamiji, koje se transformisao u Rešefa Kanaićana i Egipćana, da bi na kraju metamorfoze postao Arhandjeo Mihajlo. Dakle to je isti duh koji je u raznim kulturama imao različito ime, a danas je za neke Nergal demon, šef policije u paklu i špijun Belzebuba, a pod imenom Mihajlo je onaj koji vodi Božiju armiju andjela protiv Sataninih hordi.

ravannn

Ravama, kralj Šri Lanke i Rakšasa, inače jedan od najvećih poštovalaca i sledbenika Boga Šive

Zbrku u tome ko je ko na zapadu pravili su mnogi od Paracelzusa pa do Mejnli Hola čija knjiga Učenja svih epoha je po meni precenjena i veoma podložna kritici. Salamandri su nekad bili, po grimoarima, infernalni (pakleni), dakle žestoko podzemni, a danas su stavljeni na vrh lestvice elementala. Silfi, koji su vazdušni i koji se folklorno vezuju za duhove koji žive u granama drveća, po analogiji mogu se uporediti sa indijskom klasom duhova koji se zovu Jakšine i koji imaju veze sa pišaćinima. Mada, MahaPišaćini je i oblik Kali u vidu Boginje Smrti.

Vladajuće religije jednostavno proglase sve što im ne odgovara za demonsko i zlo iz čisto socijalnih razloga. Ali u drevna vremena to nije bilo tako. Hermes Ktonis, podzemni Hermes koji je uparen sa Hekatom, bio je psihopomp, dakle vodič duša. Što znači da je bio Bog koji ima i svoj nebeski i svoj podzemni aspekt. Nebesko nije automatski i dobro, a podzemno nije automatski i zlo. Postoje svetli i tamni podzemni duhovi, tj elementali, koje neko zove patuljci, a neko Gnomi. Svetli grade kristalne strukture, oblikuju kamenje, produkuju magnetno polje planete i sl. Postoje i tamni gnomi, o kojima koliko znam nije pisano u magijskim knjigama, koji su zaduženi za razgradjivanje. Svaki list koji padne, svaki leš koji trune na zemlji, oni razgradjuju i prave hranu za biljke koje mi jedemo. Da li su jedni dobri, a drugi loši zato što nam tako izgledaju? Ne nisu. Podzemna bića su potrebna Univerzumu, zato što drvo i cvet koje vidimo jesu lepi, ali bez svog vlažnog korenja ispod zemlje oni bi se osušili.

Analogija zapadnom sistemu Gnoma kao elementala zemlje, Undina kao elementala vode, Silfa kao elemenatala vazduha i Salamandera kao elementala vatre, kao jedno od mogućih poredjenja mada su moguća i druga rešenja,  jesu Gandharve koje odgovaraju Silfima, Kumbande Salamanderima, Nage Undinma i Jakše Gnomima. Prvo dvoje su vazdušni, dakle nebeski, a drugo dvoje htonski, dakle zemaljsko-podzemni. Ko je tu loš, a ko dobar? Kubera je rizničar Bogova u indijskoj kosmologiji, a Jakša je. U zapadnoj kosmologiji neki Andjeli su u jednom srednjovejkovnom sistemu dobri, a u drugom srednjovekovnom grimoaru tretirani su kao demoni. Samael je Andjeo, a podzemno je biće. Samael sam izjavljuje da ne prihvata Zakon, zato što ako ga prihvati apsaraneće moći da izvršava delo koje mu je Bog poverio, slično Asurama, Rakšasama i tantricima u Indiji koji ne prihvataju Vede.  Postoje dva Gurua koji podučavaju u indijskoj kosmologiji. Jupiter (Guru) podučava Devate i nebeska bića koja žive u sedam loka.  Venera (Šukra) podučava Asure i podzemna bića koja žive u sedam tala. Loke i tale su inače nivoi sveta iznad i ispod zemlje.  Tantrici slede put Venere i put zadovoljstva, a cela konstrukcija odnosa dobro-zlo zasnovana na vertikali koja deli vrednosno po principu gore  i dole je nerealna, veoma lažna i na zapadu se već počinje odbacivati od strane ozbiljnih praktičara zapadnih sistema.

Sa druge strane indijske Deve i Asure su u Perisiji u jednom momentu izmenili pozicije i persijske Ahure su pobedile Deve. Ahura u Persiji i Asura u Indiji znači moćan, a etimološki dolazi od reči sura, poredak.  Asura/Ahura samim tim znači onaj ko ne sledi poredak, odnosno onaj ko je slobodan od poretka.

Deva dolazi od div što znači sijati, odnosno svetlost. Deve su stoga nebeska bića povezana sa svetlošću, koja izazivaju svetlost ili su i sama od svetlosti. Svako nebesko biće se tako može nazvati Devom.

pralada muni

Pralada Muni kojeg pokušavaju da ubiju Asure kao deo vedske mitologije

U Indiji originalno bitka se nije vodila izmedju Deva i Asura, već izmedju Aditija i Ditija. Prvi su simbolizovali neograničenost, drugi ograničenost, što je sasvim druga vertikala polarnosti oko sukobljenih strana. Ako ćemo iskreno zapadna koncepcija andjela je nastala pod uticajem zoroastrizma, gde su Ahure došle iznad Deva i ono što su na zapadu andjeli, to je samo razvoj indijskih mitoloških koncepata koje današnji jogini smatraju za indijske demone. A Deve koji su za današnje jogine božanskog karaktera Persijanci su pretvorili u demone i današnji zapadni demoni uključujući i samog djavola, koji je po nekim lingvistima i imenom povezan sa Devama odakle je i izvedeno ime. Slično kao i Hromi Daba kao lik iz balkanske/slovenske mitologije.   Podzemni svet, za koji se vezuju htonska bića, jeste noćni svet koji je trbuh zemlje i materica Majke u kojoj se obnavlja dnevni svet.

Dakle, teško je napraviti jasnu vrednosnu podelu ko je od tih bića dobar, ko nije, svi mogu biti i ovakvi i onakvi, zavisno od kulture i kako im ko pristupi. Smešno je i neozbiljno da zapadni jogiju pljuju po tantri jer je „demonska“, pri čemu ni u Indiji to nije bilo tako sve do veštačke polarizacije na dobre i loše duhove, a da istovremeno govore da poštuju andjele i zapadne vrednosti. Ti isti andjeli su transformisana baš ona bića za koja oni govore da su u Indiji loša. Istovremeno, Deve koje su u Indiji božanstva na zapadu su demoni, što bi značilo da je dobar deo vedske kulture na koju se pozivaju razne joga i indijske grupe na zapadu jeste demonska sa stanovišta zapada. Zato je besmisleno lupati bilo kome etikete i pozivati se na neku dobro/zlo moralnu vertikalu jer to jednostavno niti postoji niti je u praksi kao ideja održivo.  Tantrici su posvećeni  Boginji (Devi) i one je iznad tih koncepata. Ona jednostavno JESTE.

jesam

Kako smo videli ranije Asura se vezuje sa pojmom moći, a dolazi od reći izvan zakona. To savršeno dobro oslikava put tantrika koji je adarmičan (darma = zakon/adarma = nepoštovanje zakona). Moć koju tantrik ima dolazi od duhova.  Sami duhovi nisu uglavnom ni dobri ni loši. Malo je poznato da to važi i za zapadne sisteme. Moja baba je rodjena u Madjarskoj, znala je za svaku potrebu kojem bi se svecu trebalo moliti. Postoje sveci koji će čak uslišiti i molitvu da neko umre. Da li ih to čini dobrim ili lošim? Dobri ili loši su oni koji to traže od njih. Problem je što takvi zahtevi dolaze od već zatrovanih umova. U praksama koje sam ranije opisao jako je bitno da se neko razveže od bića a kojim radi. Ako se neko ne razveže od pišaćini pre smrti, kažu da ne može da doživi oslobodjenje. Jedan od načina da se to uradi jeste da se kreira astra (oružje koje se pravi mantrom), o njima sam pisao u jednom blogu ranije, kojom se napadne pišaćina. Ali za tako nešto je potrebno da je tantrik veoma moćan, stabilan i iskusan. U slučaju da se pišaćina otrgla kontroli i da su glasovi u glavi već prerasli u psihozu, onda se mogu raditi homami, tj rituali sa paljenjem vatre, tantričkom obliku Boga Ganeša, uz neke druge prakse ili koristiti pomoć nekog od besnih oblika Boginje.

mahapratjangira

Hram Pratjangire, jedne od četiri Boginje koje se najčešće koriste u južnoj tantri, koja je izmešana sa vaišnavizmom, za odbranu od crne magije i za egzorcizam duhova iz zaposednutih osoba

Stvar je u tome da ljudi jako puno pričaju o duhovima i onome što oni nazivaju demonima, a jako malo znaju o tome. Božanski kvaliteti, mi smo rekli da to zovemo nebeskim, obično isključuju sadizam i okrutnost u ponašanju prema ljudima. No, čak ni ono što ljudi nazivaju demonima teško da će ići ispod svog ponosa i podleći takvim porocima. Neke manje razvijene pišaćine i ostali duhovi mogu i verovatno i hoće tako da se ponašaju, ali što je duh moćniji, bio nebeski ili podzemni, on više želi moć i ne gubi vreme na stvari koje mu nisu bitne.

Egzorcizmi su deo i tantre i vedskog hinduizma. U Indiji postoji dosta sela gde se egzorcizam vrši na plemensko-folklorne načine što je više tantrički pristup, kao i više hramova gde se egzorcizmi na više organizovan vedski način. Neki od tih hramova su karakteristični po tome što u njih dolaze pripadnici svih religija radi pomoći, što znači da nije neophodno da neko bude hindus da bi bio izlečen. Mantra je glavno pomagalo u lečenju. Gledao sam indijskog tantrika koji čak nije ni radio nikakav ritual nad obolelom osobom, samo je mantrao držeći limun u ruci i potom taj limun ugurao u ruku žene sa medicinskom dijagnozom teškog oblika šizofrenije. Za oko minut žena je došla sebi i bila oslobodjena od duha koji ju je bio zaposeo.  Mistična isceljenja su normalna pojava u Indiji, zapravo Indija je zemlja ćuda, čak su i muslimanski sveci u Indiji drugačiji nego oni u arapskim zemljama i poznati su po svojim ćudima.

Jako je bitno zadržati zdrav stav i smiren um. Tretirati realnost i sile u njoj kao apsolutno

hram za egzorcizme

Hram u kojem se izvode egzorcizmi, država Madja Pradeš

zle ostavlja mogućnost da taj neko ko tako misli i postane žrtva detruktivnih sila prirode. Ogranićenja dualnosti donose sa sobom užas u živote ljudi i od drevnih vremena ljudi pokušavaju da to prevazidju. Postoje dva puta u istoriji težnji da se to prevazidje. Jedan je put poretka i čistote – a samim tim i sigurnosti za kojom ljudi teže –  taj put pokušava da izoluje i uništi ono što doživljava kao princip haosa. To je put jogina. Drugi put je put tantrika – to je put težnje ka slobodi i snazi i zasnovan je na moći.  Tantrik teži da bude centar koji kontroliše sve sile, a ne pas na lancu ili miš kojim se mačka igra. Ovaj drugi put je težak zato što uvek postoji opasnost od destruktivne opsesivnosti. I tu je važno da je neko u tradiciji i da ima iskusnog i sposobnog Učitelja, tj Gurua.

U tantri je sve zasnovano na prenosu energija od neljudskih bića, raznih, sa kojima je tantrik povezan. Zato je zadatak tantrika da se ta bića, ona koja su mu potrebna i sa kojima njegova tradicija radi,  pojave pred njim i da ga prihvate i podele sa njim moć i ezoteričnu mudrost. Tantrik dobija i znanje i energiju (moć) od tih i takvih bića. U slučaju bića koja se zovu Jogini to se dešavalo tato što bi se tokom ritualnog seksa tantrik i njegova tantrička partnerka doslovno digli u vazduh i tu u vazduhu imali susret sa Joginima od kojih bi dobili neku natprirodnu moć. Zato su tantrički hramovi Joginima, za razliku od hindu hramova, bez krova.

jogini hram

Hram 64 jogini, gde su rituali radjeni pod otvorenim nebom, država Madja Pradeš

Dakle sposobnost da radi neku praksu učenik dobija tako što mu Guru prenese energiju nekog bića skupa sa mantrom. On je tu energiju dobio najpre od svog Gurua, a potom i direktno od bića sa kojim je mogao da radi na osnovu „enegije“ koju mu je njegov Guru preneo. Bez toga nema ni tantričke prakse baš kao što ni televizor ne može da radi ako nema izvor struje.

Tantru su prenela veoma moćna onostrana bića takodje veoma razvijenim ljudima, koji su to posle preneli svojim učenicima i to se prenesi do danas sa Učitelja na Učenika. Odnos prema našem Učitelju, njegovoj porodici, naš odnos prema njegovom ugledu je naš odnos prema svim tim bićima koja su prenela tantru, koja su njeni čuvari i zaštitnici i od kojih dobijamo moći.

Ako neko ko je stranac, dakle nije deo tantričkog klana ili porodice,  udje u jantru i pokuša tantrički ritual, bića ga ili neće primetiti uopšte, ili će ga pitati ko je on i kazniti ga. Ali ako neko kada ulazi u tantrički krug kao član porodice imajući Učitelja koji je u liniji tantričkog prenošenja, napravi i grešku, bića su popustljiva i neće ga kazniti.

Naravno, postoje i oni koji tvrde da su inicirani od strane „astralnih majstora“, Babadjija i slično.  Babadji je prevara, a takvi „učenici“ idu linijom povladjivanja svom egu pošto je svaki pravu Guru u stvari pakao od Učitelja koji kontroliše Učenikov ego. Nekakvi fiktivni astralni majstori uvek se sa svime slože, nikad nisu realni mehanizam koji kontroliše nečiji ego i samo su fantazija poput izmišljenih prijatelja koje imaju deca.  I zato se takvi Gurui nazivaju imitatorima i Nagura Guruima.

brama yoniTantrik mora biti sposoban da u ženi ispred sebe vidi ceo kosmos. Na slici u jednom od prošlih tekstova bila je žena preko koje je bila Kali jantra predstavljajući tako jantru i Šri Čakru kao simboličnu predstavu žene. Tri trougla u Kali jantri odgovaraju prvom trouglu do vrha u Šri Čakri i to je Brama Joni (ब्रह्मयॊनि), praiskonska kosmička vagina iz koje nastaje Kosmos i izvor svih izvora. Žena je tako materica kosmosa i njena materica je ono što bi na zapadu bilo smatrano za Sveti Gral.  Zato je tantrički seks sveta stvar i zato ja izbegavam da pričam o njemu kako se on kao tema  ne bi profanisao.

Trougao je obrnut zato što simbolizuje milost koja se na nekog spušta, milost Para Bramana advaite, Nirguna Braman, koji je bez kvaliteta, kao što su ljubav, milost i sl. To je pokretačka moć koja stvara Univerzum. Veliki tantrik Šri Ramakrišna je video Brama Joni ne samo kao Joni već je video i kako ona poradja univerzum. Veliki posvećenici nemaju koncepte i nisu opterećeni defincijama i ograničenjima, tako da je on realizovao to iskustvo ne samo preko tantre već i preko Islama uzimajući inicijaciju u Sufi red. Islam zabranjuje ljudske predstave Alaha i  ponavljajući Sufi molitvu Ramakrišna je realizovao isto stanje svesti preko Alaha bez oblika.

Šri Vidja Guru, ako je realizovan, on je onda sama Brama Joni. Devate, kao božanstva, bramajoni2nisu moćne i bitne koliko Guru, jer Devate su vezane za oblik i to je iskustvo Saguna Bramana. Saguna Braman je kao sunce na nebu koje ima svoj oblik i masu. Nirguna Braman je kao sunčeva svetlost koja nema oblik. Ona je jednostavno svetlost. Guru je identifikovan sa Brama Joni i on je jedno sa izvorom cele kreacije, sa Kosmičkom Majkom.  Sva bića su ispod toga, to je zaštita koju ima tantrik kad radi sa raznim duhovima koji su pominjani. Ni jedno biće nije iznad Majke i sva joj se moraju pokoriti. U njenim Mantrama je sve skriveno, pa tako i Nirguna Braman, koji se opisuje kao iskustvo da je u istom momentu neko veliki svedok  i stvaranja i uništenja beskrajno stvorenog.  Poradjanje beskrajno stvorenog jeste čin kada Majka poradja sve ono što postoji i što znamo i ne znamo. To je najveća Moć u Univerzumu i to iskustvo Brama Joni je iskustvo početka vremena i njegovog uzroka, trenutak kada je započela petlja koja se nigde ne završava i ne prestaje, petlja ciklusa samsare i prosvetljenja koji se smenjuju kao neka ogromna Mebijusova traka koja nema ni kraj ni početak niti se njome igde može stići sem stalnog vraćanja na mesto polaska. Guru je sama Brama Joni i Guru štiti Učenika budući da je on identifikovan sa samim izvorom celokupne moći. Guru tako nije obična pička, izvinte na izrazu. Guru je najveća Pičketina u Univerzumu, opet da izvinete na takvom divanu, al’ to je što je i kako to drugačije reći?  Slava Majci! Slava Joni! Slava Guruu!

mantra

Tantrički seks


Istinska intimnost je sjedinjenje tela i tela, suptilnog tela i suptilnog tela, duše i duše. Seksualna energija je sveta energija. Kada vratimo seksualno iskustvo u domen svetog, naš svet će biti čist i božanski, svet i isceljen.

Dipak Čopra

Žene su božanske, žene su one koje stvaraju, žene donose sreću. O Devi, sve što postoji na svetu je u obliku žene. Svaka žena bi trebala da bude obožavana od strane celog sveta.

(Šaktisangama-tantra, Kali-kanda)

tantra_par

Često stižu poruke sa pitanjima o tantričkom seksu. Veoma malo takvih poruka stiže od muškaraca, većinom ih šalju žene koje pitaju šta je to tantrički seks i kakav je to „kosmički orgazam“. U suštini to je dobar pokazatelj da su se žene oslobodile stida i stega lažnog morala, kao i da su žene u regionu počele da misle o svojim potrebama i o svom orgazmu, a ne samo o tome kako da zadovolje muškarce. No, nevezano za to, ja u stvari ni ne znam šta da im odgovorim? Iako se na zapadu tantra isključivo povezuje sa seksom i iako svi misle da se tantra bavi samo seksom, to i jeste i to i nije tačno. Tantra je skoro stoprocentno vezana za seks, ali istovremeno tantra nema nikakve veze sa seksom. Zvuči li kontradiktorno? Da, apsolutno zvuči i zato ću pokušati da pojasnim, ili da verovatno još više zakomplikujem, stvari.

Skoro nikada ne pričam o seksu kada pričam o tantri. Inicijacija jeste, ili bar može biti, seksualna, ali o tome se ne priča. Ne priča se ne zato što postoji nekakav stid, nego zato što bi to bila banalizacija inicijacije i banalizacija tantre svodeći je takvim pričama samo na običan seks, ali sada ću morati da napravim izuzetak i kažem ponešto na tu temu.

0000

Tibetanska joga i tantra opsežno govore o snovima i praktičnom radu sa njima. Indijska tantra, kako eksplicitno tako i implicitno, retko pominje plivanje u svetu snova (svapna avašta). Doduše, Satjananda je jednom rekao da  prava meditacja počinje tek kad neko nauči da manipuliše vlastitim snovima. Takve tehnike su unutrašnja akcija (krija)  koja se u tantri prenosi sa usta Gurua na uho Učenika koji je dovoljno zaslužan i sposoban da to dobije.

U Svetom znanju tantre (Šri vidja) tantrik ulazi u svesno stanje manipulacije sna

sri cakra

Šri Čakra

koncentrišući se na jedan od delova Šri čakre  (avarni) i ponavljajući mantru koja ide uz to.

U tantri se radi sa tri stanja svesti, budnim (djagrat avašta), stanjem sna (svapna avašta) i stanjem dubokog sna (sušupti avašta). Stanje sna je za tantrike realno kao i budno stanje i ko nauči da ovlada njime, ko može da kreira i manipuliše tim planom postojanja,  onda taj (ili ta) može da istu tu promenu izazove i u budnom stanju koja postoji nakon što se probudi.

Kakve ovo ima veze sa seksom? Ima u onom smislu da se tantričke prakse, slično zapadnim praksama svetog eroticizma, rade ili tako što se priziva božanstvo u telo tantrika i njegove partnerke (suvašini), ili tako što se u stanju polu sna – tzv hipnagognom stanju svesti, ima seks sa željenim bićima.

lampaKod nas je hipnagogna stanja lepo obradio Milenko Vlajkov u svojoj knjizi Na sopstvenom tragu (Novi Sad, 1990), pri čemu je u vreme izlaska knjige bio stanovišta, a to znam jer smo tada razgovarali o tome, da se takva stanja, odnosno sadržaji koji se tu dešavaju, ne mogu kontrolisati i usmeravati. No ipak je praktični seksualni ezoterizam istoka i zapada tokom vekova razvio načine da se to praktično izvede.

U drugom slučaju od ova dva, tantrik priziva odredjena bića u stanju izmedju budnog stanja i sna. To je onaj momenat kada još uvek imamo svest šta nam se dešava, ali nam se javljaju i slike karakteristične za spavanje i taj kratak period kada nismo ni budni ni u snu jeste momenat „sumraka“ kada se mešaju svetovi i kada je sve moguće. Neki zapadni sistemi imaju praksu tokom obuke da se leže u krevet uz zamišljanje odredjenih simbola i ponavljanje odredjenih fraza, da bi se u toku noći neko iznenada probudio i nastavio sa tom praksom dok se još ne razbudi. Da li je to što se ostvari kontakt sa arhetipovima, ili sa realnim bićima, nije ni bitno, bitno je da se nešto desi. U tantri postoji, primera radi, Apsara tantra.

Apsara je reč na sanskritu i dolazi od AP, što se povezuje sa vodama, vazduhom i srednjim područjem; Zvezdom Virginis; vodama koje se smatraju božanstvima (vidi grčki aphros, pena, kao kod Afrodite, latinski Acqua; gotski ahva; staronemački AHA) i Sri, da se pokrene, teče, brzina, klizanje, potez, kretanje. Zato Apsare ‘idu vodom ili između vode oblaka’. Apsare se odnose na klasu ženskih božanstava. Ponekad se nazivaju nimfe, nastanjuju nebo, ali često posete zemlju; supruge su gandarvi, imaju sposobnost

ramba

Apsara Ramba

menjanja oblika po volji i vole vodu.  Uzećemo primer Apsare po imenu Ramba za koju se smatra da je nastala komešanjem okeana. Vrlo je mlada i veoma je lepa. Ramba Apsara Voli stil, kvalitet, ljubav, emotivnost i mirisna okruženja. Voli slatke i mirisne stvari za jelo, poput ruže je i voli belu odeću. Ramba daruje vernost u ljubavi, podršku praktičaru tantre (sadaki), omogućuje da se saznaju stvari iz bliske budućnosti i onog ko radi njenu sadanu štiti od loše sreće.  Jedna je od najlepših Apsara.  Za seksualni kontakt sa njom, ili nekom drugom Apsarom, tantrik prvo posti više nedelja i uzdržava se od seksa. Zatim pred spavanje radi mantre i prakse vezane za nju da bi mu se ona materijalizovala u tom stanju izmedju sna i jave i imala seks sa njim. Dakle to je prvo važna premisa koju ovde želim da istaknem. Tantrički seks nije seks sa ljudskim partnerom ili partnerkom, već se ili natprirodno biće manifestuje ispred tantrika i sa njim ima seks, ili se pribegava onom prvom slučaju koji ćemo sada objasniti.
Naime, vedski sistem, na primer tako rade vaišnave, podrazumeva da ako želite nešto od božanstva onda ga prizovete i za to ga zamolite. Oni to rade tako što Boga prizovu u kip, u ezoterični dijagram božanstva (jantru), vodu koja se nalazi u posudi ili u vatru. Oni koji su imali prisustvo da prisustvuju ceremonijama (pudjama), na primer  ceremoniji posvećenoj Boginji Lakšmi gde se traži neko materijalno obilje ili uspeh u poslu, koje je radio Dejan Kladatin, mogao je da vidi kako se božansko priziva u sve ove četiri stvari, kako se Božanstva hrane satvičnim ponudama i naročito zanimljivo za posmatrati, koje Dejan Kladarin položaje ruku (mudre) koristi da bi božansko spustio u te predmete. Konkretno su meni bile zanimljive mudre za spuštanje božanskog u vodu.

U tantri se koriste svi ovi načini, jantre naročito, ali se pridodaje još jedan način. A  to je naš  prvi slučaj u kojem se u telo žene koja je na oltaru priziva Boginja. To se radi pomoću tehnika polaganja prstiju na delove tela (niase) i „ubacivanju“ u te delove tela, uz mantre, energija božanskog. Žena tako postaje fizički nosilac ne samo energije Boginje nego i njene svesti. Boginja se privremeno nastani u ženi.

zena4

Primera radi, na zapadu i na Bliskom istoku u drevno vreme primenjivalo se prizivanje duha u neku osobu, tj. osoba bi postajala „konj kojeg duh jaše“. Čarobnjaci bi u nekoga, najčešće u roba koji je često kupovan samo za tu svrhu, prizvali nekog duha, te da bi duh bio poslušan i da bi ga čarobnjak naterao da saradjuje, oni bi tu osobu u koju bi prizvao duha bičevali obzirom da se verovalo da duh, odnosno bilo kakvo drugo biće (andjeli, božanstva i sl)  kada posedne telo, oseća sva telesna zadovoljstva  osobe u koju je ušao, ali isto tako i telesne patnje. To je, medju nama, bio jedan od razloga za mučenje žena optuženih da su veštice u srednjem veku, zato što je inkvizicija smatrala da u stvari tako muči duha koji je zaposeo neku od tih žena. Takodje, to bi moglo da objasni i batinanje štićenika verskih centara za odvikavanje od bolesti zavisnosti, hipotetički uzmimo to kao jedno od mogućih objašnjenja,  zato što bi to onda bilo kažnjavanje duha koji je, po verovanju, zaposeo ovisnika.

Slično tome, samo usmereno ka zadovoljstvu umesto kažnjavanju, kada Boginja zaposedne ženu, a  nije u pitanju klasičan trans kao na primer u vuduu gde neko nema svest o tome šta mu se dešava i po vraćanju u normalno stanje se ne seća prethodnog perioda provedenog u stanju transa, onda i žena, ali i Boginja kroz telo koje je zaposela, iskusi sve ugode i zadovoljstva koja joj prirede njeni obožavaoci. Tehnike seksualnog zadovoljavanja koje uče tantrici nisu namenjene da oni idu naokolo i budu veliki švaleri, već da budu u stanju da to primene tako da zadovolje nekog veoma zahtevnog, a to je Boginja. Postoje razne tantre, čak i u okviru hinduizma, pri čemu nisu sve orijentisane ka ženskom, šakti, principu. Neke su prilično muške, ali prava tantra je matrijarhalna i po njoj sve proizilazi od Boginje (Devi),  koja oživljava muški princip. Tibetanske budističke tantre su više muški, pa čak i šovinistički, orijentisane i tu je priča podredjena muškarcu. U tibetanskoj tantri četiri jogine zadovoljavaju jednog jogija. U indijskoj tantri,  šaktizmu, do sedam tantrika mogu da zadovoljavaju jednu ženu. Sem toga, razlika izmedju indijske i tibetanske tantre je u tome što je u indijskoj tantri seksualni ritual spajanje i stapanje nivoa svesti praktičara i energetskog kapaciteta koji ima božanstvo, a u tibetanskoj je to sjedinjavanje praznine i blaženstva.

onona

Dakle tantrički seks nije običan seks, več je to ritualni seks. Ritualni seks znači da neko ko to gleda sa strane vidi seks koji deluje malo egzotičnije, ali da se pored toga dešava i puno toga što se ne vidi jer se odvija na mnogo suptilnijim planovima. U telo, ili delove tela, prizivaju se božanske energije i onda sve što se dešava dobija karakter božanskog i često ceo čin prate natprirodni fenomeni. Oralni seks se radi uz prizivanje božanskih energija u delova tela. Kada Guruu jogine tokom rituala daju oralno zadovoljstvo, to je i zadovoljavanje božanstva budući da se Šiva obožava u obliku muškog polnog uda, tj falusa koji se naziva lingam. Naravno pre toga se ritualno i uz pomoć mantri prizove Bog u muški ud. Uzgred budi rečeno, kad pričamo o lingamu u slučaju šaktističke tantre po strani sveta na kojem se nalazi lice na lingamu neko može znati o kojoj je tantri reč, severnoj, istočnoj, južnoj ili zapadnoj.

Pokojni Slobodan Milićević (Svami Čidananda) mi je pričao da je bio prisutan u Indiji

lingam

Lingam

kada je Svami Mahešvarenanda iz Joge u svakodnevnom životu uzimao neke tantričke inicijacije koje, budimo iskreni, nije smeo da uzima na osnovu tradicije u kojoj je bio. Dugo godina su prikrivani seksualni skandali, koji su evidentno počeli mnogo ranije nego što je on uzimao te inicijacije, vezani za Svami Mahešvarenandu.

Problem je što je obelodanjeno, bar su tako tvrdile neke učenice, da je Svami Mahešvarenanda, koji je govorio o celibatu,  imao specijalne ponoćne susrete sa odabranim učenicama gde od celibata nije bilo ni slovo, već bi im se iznenada umesto prasada u ustima našao njegov polni ud. To jednostavno nisu bili dogovoreni uslovi pre nego što bi neko stupio u tu joga školu, niti nešto što bi neko očekivao ili unapred pristao na to, bar ne sudeći po svedočenju onih žena koje su to obelodanile. Žene, isto kao i muškarci, koje ulaze u tantru znaju šta mogu da očekuju, znaju da li na to pristaju i da li to žele ili ne i znaju da mogu u svakom momentu i da ne pristanu na nešto i da izadju. Božansko se ne nameće, božansko se bira. Oralni seks je izuzetno važan u tantri, ali on nije samo stvar zadovoljstva, već kako je ranije rečeno on je i služba božanskom. Sem toga što se, kako je ranije već napomenjeno, u falus priziva Bog, cela grafička predstava Boginje (Devi) uključujući i  Šri Čakru je u stvari predstava ženskog tela.  Vrh Šri Čakre koji predstavlja bindu tačku iz joge/tantre, koja je inače i ono što na zapadu nazivaju fontanom želja, na ženskom telu smešta se u područje klitorisa.

zena

Žensko telo i Kali jantra

Cela Guru mandala se priziva u ženu pomoću paduka mantre. Koncentrični trouglovi oko bindu tačke u koju se ona poziva da tu prebiva, ukazuju na trijadu Gurua. U saharsara čakru se priziva Paramešti Guru (Guru Guruovog Gurua), u srčani centar Paramguru (Guruov Guru), a u genitalije SvaGuru (naš direktni Guru).

Zatim se ženski polni organ (joni) obožava mantrom i tarpanom. Tarpan je ponuda polivanjem tečnosti. Tarpan se u slučaju da se radi ponuda božanstvima radi tako što se pusti da tečnost teče preko četiri prsta ruke, bez palca, ako se radi ponuda rišijima tečnost teče izmedju malog i domalog prsta, a za pretke desnom stranom dlana pored palca. Dok se to radi kompletna Šri Čakra mandala se zamišlja u predelu ženske materice.

Budući da je u klitorisu vrh Šri Čakra mandale jasno je zašto većina tantričkih Majstora insistira na oralnom seksu i na stimulaciji klitorisa uz propratne mantre, budući da je u stvari stimulacija i zadovoljavanje same Boginje. To nije samo seks, iako se sam dogadjaj i doživljaj višestruko pojačavaju, to je čin obožavanja i predaje Onoj koja predstavlja Najvišu Istinu i daruje sve blagoslove, znanje, spoznaju, sreću i mir. Tantrički seks je uvek ritualizovan. Ako se žena prstom zadovoljajva, to se onda radi uz mantre. Ako u Hramu Joni (ženskog polnog organa), koji su danas retki ali još uvek postoje u Indiji odnosno delu sveta gde se uspostave, iskušenik ima zadatak i iskušenje da oralno zadovolji klitorise 107 žena pre nego dodje pred 108. i dobije ono što ide posle uspešno savladanog iskušenja, onda je to 107 puta zadovoljavanje jezikom Boginje uz mantru koja se tad mentalno ponavlja, a ne samo obično fizičko zadovoljavanje tih 107 žena.

O drugim istočnim seksualnim tradicijama ne znam puno, pogotovo ne iz prve ruke ili iskustva. Kinesko učenje Belih tigrica, što je škola seksualne ezoterije koja je po poreklu šamanistička, jeste zanimljivo. Po legendi, osnivačica ove kineske tantričke škole i njen matrijarh je legendarna Kraljica Zapada, Ksi Vang Mju.

Xi

Ksi Vang Mju

Ova škola je još uvek živa, imao sam priliku da razgovaram sa nekim njihovim članicama i one insistiraju da se mora biti jako oprezan kada se čitaju knjige koje pišu o njima, budući da su ih često pisali taoisti. Mnoge taoističke prakse su kod njih, kao patrijarhalne, zabranjene. Učenje Belih tigrica je po svojoj prirodi matrijarhalno i one se jako protive da žene budu seksualni objekti i samo predmet muškog zadovoljstva. Na primer, kada su u pitanju taoistički Nudan (女丹) tekstovi o ženskoj unutrašnjoj alhemiji,, koji su pisani kao pandan Neidan (內丹 ) tekstovima o unutrašnjoj alhemiji, one tu vide problem. To su uglavnom moderniji taoistički tekstovi koji se bave time kako ubiti crvenog zmaja, tj menstruaciju, smanjiti veličinu grudi i sličnim tehnikama koje su protiv ženstvenosti i žene prave nalik muškarcima.  Takodje,  pokušaj da se uvede i linija prenošenja Nudana preko ženskh Besmrtnika, koje nikad nisu bile pre toga u taoističkoj literaturi grupisane u neki oblik linije prenošenja Mudrosti, doživljavaju kao pokušaj da se napravi taoistička verzija koja bi bila alternativa  njihovom učenju. A njihovo učenje je različito od taoizma. Na primer, taoizam podučava da muškarac zadržava seme, što je kod nas najpoznatije iz knjga Mantak Čia. U indijskoj tantri to se ne radi, bar ne u onim redškolama za koje ja znam, već je to pre tehnika iz hata joge. Slično tome, Bele tigrice takodje ne podučavaju da muškarac zadržava seme tokom odnosa, šta više podučavaju da muškarac ne gubi vitalnu energiju (či), tokom ejakulacije, te smatraju da je zadržavanje semena protiv muške biologije i da je nezdravo po muškarce. Zapravo, Tigrice imaju neke tehnike da koriste energiju muškog semena. Prva se zove Zgušnjavanje zmajevog žada i služi za osvežavanje i obnavljanje kože i kose, kao i revitalizaciju celog tela, a druga je Usisavanje zmajevog daha  koja služi za obnavljanje svojih energija i jačanje svog orgazma korištenjem energije muškarčevog orgazma. Tigrice, slično indijskoj tantri, imaju dva različita pristupa seksu koja primenjuju. Jedan je duhovni pristup, a drugi je posvećen isključivo zadovoljstvu.

Njihova učenja su u knjizi koju svaka članica piše rukom i mastilom u kojem je i njena krv. Nakon smrti vlasnice knjige i rituala Uzdizanja, knjiga se spaljuje.

Bele tigrice su više od seksa, one se uče kako da kroz seks otvore muškarce da prihvate i spoje onase sa svojom unutrašnjom ženskom božanskom stranom.   Obično koriste snagu trojstva, tj rade zajedno i koriste tada nešto što zovu karma mudra, a njihova obuka obuhvata pet veština (Vai Gong kao spoljni trening, Nei Gong kao unutrašnji trening, Nei Dan kao unutrašnju alhemiju, Šen Gong kao trening uma i Ksin Ji Dao Jin Fu kao emocionalni trening).

Kao glavni ciljevi Belih tigrica se, danas, navode osnaživanje žena i harmonija sa muškarcima, pomoć muškarcima i ženama da uče o svojoj seksualnosti i da iscele seksualne traume koje imaju, omogućavanje seksualne edukacije zasnovano na drevnim spisima o vodjenju ljubavi, promocija duhovnosti po učenju Belih tigrica, pomaganje muškarcima i ženama da nadju svoje mesto u modernom društvu u skladu i u ravnoteži sa prirodom, unifikacija porodica uključujući i savremenu LGBT zajednicu i dekriminalizaciju prostitucije i eliminisanje trgovine ljudima.

Bele tigrice se obučavaju, a trening traje mislim 9 godina, u centrima koji se nazivaju den. Postoji posebna borilačka veština kojoj se uče samo devojke, a njih je veoma mali broj, koje su od rodjenja podučavane u denu i koje onda služe kao čuvari centra, a nazivaju se Leteće tigrice. Kako sam ja čuo ne seća se da je ikada i jedan muškarac podučen ovoj borilačkoj veštini koja se zasniva na protoku energije kroz telo.

Bele tigrice se obično smatraju, kroz kinesku istoriju, ženama koje su bile dobro obrazovane, bile vešte u borilačkim veštinama i bile prostitutke. Pri tome se ne misli da prostitutke iz kineske prošlosti koje su bile siromašne, neobrazovane do te mere da nisu umele da čitaju i pišu i bile bez društvenih veština, već na to da se u neka prošla vremena pojam prostitutke u Kini odnosio na žene koje su bile nezavisne i imale samostalan posao, na šta se u društvu kojim su dominirali muškarci gledalo veoma neblagonaklono u to vreme.  Što ne znači da se neke Tigrice nisu bavile i elitnom prostitucijom, na primer kada se Čen JuanJuan, poznata prostitutka koja se udala za generala Vu Sanguija koji je ostao u istoriji poznat po tome što je pobunjenicima otvorio kapije i tako okončao vladavinu dinastije Ming, ona nije bila samo obična prostitutka. Ona je bila Bela tigrica. Bele tigrice su veoma zanimljiva tradicija, po mnogo čemu u pristupu i odnosu prema ženi i njenom mestu u društvu slične indijskoj tantri. U oba slučaja je naglasak na ženskim potrebama, a da li su se razvili samostalno jedni od drugih, ili postoje medjusobni uticaji ili čak poreklo pitanje je na koje bi trebalo da istraživači daju odgovor. Postoje tvrdnje i da je joga kineskog porekla, ali i da je taoizam preuzeo indijske uticaje i ima poreklo sa indijskog potkontinenta.

prostitutke 2Kada koristimo reć prostitutka, ona nema u svakoj civilizaciji isto značenje koje ima danas na zapadu. Prostitutka, odnosno kurva, što je izraz koji danas ima pežorativno značenje, nekad je bila hramovska sveštenica koja je bila veoma dobro podučena seksualnim veštinama. U drevnom Sumeru takve sveštenice su nazivane harimtu, što je reč od koje se izvodi reč harem. Harem nije bio mesto naložnica nekog imučnog čoveka, harem je bio hram u kojem su živele sveštenice koje su bile posebno obučene seksualnim veštinama. Kad su muškarci uzeli moć u društvu i pobili glavne sveštenice, te postavili svoje sveštenice, oni su haremske sveštenice proglasili za svoje vlasništvo.

Slično tome reč devica nije označavala ženu kojoj je čitav himen. Devica je mogla da ima gomilu dece, a da i dalje bude devica. Devica je označavala ženu koja je slobodna i koja je gospodar svog tela kojem pušta, ili ne pušta, da pridje samo onaj, ili ona,  koga ona hoće. U tom smislu kurva, što je reč kojoj mi ne dajemo pežorativno značenje, ima pozitivno značenje i kurva takodje može biti i devica.

Uostalom, nije li na francuskom reč pute reč za bludnicu, isto kao i na italijanskom reč

puti

Puti, detalj Rafaelove freske Galatejin trijumf

putana, dok je za one male andjele ljubavi, koji prate Kupidona i navode ljude da se zaljube, ime bilo Puti. Bludnica je bila prokažena žena, ona koja je imala hrabrosti da bude seksualno aktivna, seksualno oslobodjena i koja se usudjivala da traži pravo da doživi vlastito seksualno zadovoljstvo. U samoj tantri odnos prema prostituciji je složen i za mnoge čudan, baš kao što je i sama tantra zbunjujuća i neshvatljiva. U nekim delovima Indije i školama tantre se na oltaru tokom ceremonije (pudje) posvećene Boginji Durgi drži zemlja sa praga prostitutke. Istovremeno tantra propisuje da se za tantrički seks nikad ne sme koristiti prostitutka kojoj je plaćeno za to.

Društvo je potčinilo ženu osporavajući joj pravo da bude ekonomski nezavisna, ali je isto tako deo mehanizma potčinjavanja bila  i seksualna represija po kojoj je njen seksualni užitak bio nemoralan svodeći je tako samo na funkciju majke.

385Situacija u Indiji nije bila ništa bolja i žene su tu bile veoma sputane vedskim braminskim sistemom koji je od njih zahtevao da budu čedne, da budu muževo vlasništvo i da u slučaju da im muž umre mlad, a to se smatralo da se dešava zbog grehova njegove supruge, skoče za njim u pogrebnu vatru i tako izvrše samoubistvo. Tantra nije vedska, tantra je zasnovana na vlastitim tekstovima i na potpuno drugačijem vrednosnom sistemu koji je matrijarhalan i koji ženu stavlja u centar društva. Samim tim tantra odbacuje vedsko društveno uredjenje i njegove vrednosti. Primer poezije koja se vezuje za drevne hramovske sveštenice  u Indiji, koje su se zvale  DevaDasi jeste knjiga devocijske poezije ispevane u slavu Božanstva od strane baš takvih  hramovskih kurtizana koja je kod nas prevedena i izdana pod nazivom Kad je Bog mušterija (Stylos, Novi Sad, 2002)

Za bramine čestitost žena je značila i čestitost kasti, a održanje poretka kasti, koji tantrici ne priznaju, za bramine je značilo i očuvanje njihovog socijalnog položaja i garanciju njihovog bogatstva i privilegija u društvu. Nagost tela je bila deo slobode koju su imale indijske žene u drevno vreme,čak se smatralo da je pokrivanje grudi nepristojno, a gornji deo odeće nosile su samo žene kšatrija i bramina. Zapravo, za tantrike je nagost znak realnosti, a pokrivanje tela je iluzija koja dolazi od Maje.

Goli jogiji koji lutaju Indijom su poznati, Naga Babe, kao najpoznatiji medju njima imaju

Akkamahadevi3

Aka MahaDevi

tu privilegiju da otvore Kumba Mela festival, najveći u Indiji, tako što ispred svih utrče u za Induse svetu reku Gang. Jedan od njihovih poglavara, Baba Rampuri, bio je u Srbiji i to je po meni bio jedan od najbitnijih duhovnih dogadjaja koji su se dogodili u regionu u zadnjih 50-60 godina. Ali sem tih nagih jogi asketa, postoje i drugi primeri. Recimo, pre hiljadu godina u oblasti koja se zove Karnataka postojala je jedna posvećenica Šive  koja se zvala Aka MahaDevi. Ona je odbacila sve, pa i odeću, kako bi se suočila sa istinom i živela je i obožavala Šivu potpuno gola. Pripadala je takozvanom vira šaivizmu i potpuno je odbacila kastinski sistem i braminska načela. Poznata je njena izjava o nagosti „zašto se stidite, Šiva i onako sve vidi“.

Lalešvari, takodje šaivista samo iz domena kašmirskog tantričkog šaivizma, takozvani trika šaivizam,  poznata pesnikinja mistične poezije koja se u dobroj meri mešala i sa sufijima, takodje je praktikovala ritualnu nagost u javnosti.

Raymond DouilleTantrici smatraju da se svi radjamo goli i da su i dete i majka goli na porodjaju, kao i da je sama majka obnažena dok nas kao male doji. Vratiti se majci znači biti go pred njom i svetom. Biti go pred njom i svetom znači biti jednostavan i potpuno ogoljen u svojoj svesnosti. Kada sve svedemo na ništa, kada naše „sopstvo“ iščezne, kada i mi sami postanemo ništa – tada smo postali samo kao Božansko jer znamo Božansko koje je i samo ništa. A ništa je sve.  Ko nema ništa poseduje sve. To je apsurd spoznaje. Tantra govori o materijalizmu i materijalnim vrednostima, a ne o spoznaji i prosvetljenju, ali onda kad se tantrikova čula zasite materijalnog i kada naučimo da se ne vezujemo za materijalno, koje smo postigli i kojim smo ovladali, kreće transcendencija materijalnog i duh se spozna kroz materiju.  I onda kad se spozna da nemamo ništa da izgubimo jer je sve iluzija, tada nastaje tišina jer ništa što ne možemo da izgubimo ne možemo ni da dobijemo. I mi smo ništa, a sve smo.

mgBoginje koje donose konačnu spoznaju, kao što su Kali, Varahi ili pak Ćinamasta,  gole su i obožavaju se ritualima gde su svi učesnici takodje goli. Kali je potpuno bez odeće (digambara) zato što poput svog partnera ima na sebi ceo svemir koji je beskrajan. Ona je i nirmohi (nir – bez) i (mohi-vezanost) tako da je ona potpuno nevezivanje i zato nije ograničćena ni odećom ni stidom, kao ni ostalim socijalnim normama. Kali je Istina, a Istina je za naš ego, pošto ga ugrožava, ružna i opasna. Kada se unište sve „lepe“ obmane ega i kad se naša svest „ogoli“ Kali se pred tantrikom manifestuje mnogo prijatnijeg izgleda.  Kali je inače povezana sa smrću i zato što je ona vezana za ciklus žene kad su joj neplodni dani. Tada spermatozoidi koje muškarac ispusti u ženu umiru jer nemaju šta da oplode. Kali tako simbolično „ubija“ muškarce, dok je Durga aspekt Boginje koji je vezan za plodne dane žene i zato je ona „majčinski aspekt“.

U oblasti odakle potiče i Aka MahaDevi, Karnataki, do nedavno se vekovima u martu obeležavao jedan festival posvećen Boginji Renukambi. Mudrac Jamadagni je bio zabrinut da njegova supruga  Renukambi ne poželi drugog muškarca i da bi to sprečio poslao je svog sina Parašuramu da joj odseče glavu. Bežeći, ona je skinula svu odeću sa sebe i potpuno gola sakrila se u obližnjoj pećini gde se predala Božanskom i potpuno stopila sa njime. Kao uspomenu na taj mit lokalni žitelji su stotinama godina bez ometanja proslavljali festival tokom kojeg su se goli kupali u reci da bi zatim takodje goli išli oko četiri kilometra do hrama ove Boginje gde se obavljala ceremonija. Sredinom osamdeseti, medjutim, vlast je zabranila ovaj festival pod izgovorom da je vulgaran i varvarski, a čuli su se i „argumenti“ da je golo obožavanje nešto što rade daliti. U Indiji daliti su oni koji ne pripadaju sistemu kasti i sa kojima drugi Indusi ne žele da se mešaju.

Kao još jedan od mnogih primera možemo navesti tantričku ceremoniju (pudju) koja se radi isključivo tako da su svi učesnici potpuno bez odeće. Posvećena je Boginji Ladja Gauri.

Ladja Gauri se često naziva i Gola Boginja, a jedinstvena je zato što nema glavu, umesto

lajja

Ladja Gauri

koje je lotos, ali joj je zato vagina naglašeno istaknuta. Ona je Boginja izobilja i plodnosti i njeno obožavanje se hiljadama godina vezuje sa šaktistički tantrički kult. Boginja je neba sa epitetom Aditi, a vezuje se za pojmove slobodna, nevezana i neograničena. Povezuje se sa tamno plavim topazom, simbolično podsećajući na neograničeno noćno nebo budući da je ona ta koja svojoj deci daje prosvetljenje i uklanja granice koje nam uzrokuju patnju. Ona je za neke šakta tantrike ona Boginja koja stvara trojstvo Brame-Šive-Višnua.

Pudja koja se radi za nju naziva se pudja za ispunjenje želja. Radi se da neko dobije posao, da stupi u ljubavnu vezu ili brak, ili za ozdravljenje. Ali da bi Majka (Ama) ispunila svojoj deci želju, ona želi da ih vidi onako kako ih je stvorila. Dakle gole. Ali ono što je najbitnije za ovu pudju je da nije erotizirana, dakle Boginja će blagosloviti svoju decu sve vreme dok se ne obuku, ali ne želi nikakve seksualne aktivnosti dok se ovo izvodi.

U biti, ako neko stvarno obožava žene, onda će strast koju nagost izaziva vremenom da se transformiše u ljubaznost. Seksualne devijacije i zločini nastaju od frustriranosti i seksualne represije, dok u takozvanim primitivnim društvima koja su seksualno liberalna i gde je nagost normalna stvar, gotovo da i nema slučajeva silovanja ni seksualnih prestupa.

Tantričko obožavanje muškog uda (lingama) nije da se izazove seksualna uzbudjenost, ono je tu da se neutrališe bes kao jedan od šest ripua (grehova) u jogi i tantri. Ali obožavanje joni je vezano za seks, kako to navode tantrički tekstovi: „Obožavaj njene genitalije. Ona tamo boravi kao Majka. Ona prebiva u njenoj vagini. Ona je zanesena seksom.Ona uživa u strasnim snošajima. Nju zadovoljava grupni seks heroja i heroina.“ Zapravo, seks je pre ponuda Boginji nego Bogu tako da se češće ženska božanstva tako obožavaju.

Tantra zahteva disciplinu. Prakse pet M od kojih je jedna i maituna, tj seksualni odnos, zahtevaju da se u nekim periodima tantrik uzdržava od njih, pa tako i od seksualnih odnosa. Ljudi sa životinjskom prirodom, takozvani pašu, nisu pogodni za tantru. Tantrici su uglavnom pod kategorijom heroja (vira), što znači da su oni pobednici i da mogu da se kontrolišu. Dakle ima i situacija kada je pravilo „gledaj i ne pipaj“.  Za heroja Boginja je ljubavnica, za treću kategoriju, divia tantrike o kojima ja ne znam puno, odnos prema Boginji je kao odnos prema Majci.  Veliki tantrik Ramakrišna, možda jedan od najvećih tantrika prethodnih par vekova,  bio je divia tantrik. Njegova posvećenost Boginji Kali bila je tolika da nije uopšte imao seks sa svojom suprugom, a kažu da se toliko identifikovao sa Kali da je bio počeo da dobija menstruacije poput žene.

Deo tantričkog seksa je i da se radi posebna masaža kako bi se sputale ljudske energije seksualnosti i strasti, tzv životinjske energije (pašu) ne bi li se telo pripremilo za instalirnje božanske svesti u njega i za kosmički seks.

Kamasutra-3D

Tantrički seks nije bezopasan, čak naprotiv. Glavna zaštita tantrika koju dobija je takozvana paduka mantra. Paduke su sandale Gurua, o tome je već ranije pisano na blogu. Paduka mantra se dobija na početku, kao i na kraju puta, kao ista mantra samo uz male izmene. Paduka mantra je glavna zaštita svakog tantrika. Ali ima jedan momenat kada praktičar dodje u situaciju da je pred ulaskom u stanje Nirguna Bramana, što je stanje Boga bez imena, oblika ili bilo kojih drugih atributa, dakle tu više ne postoji neko Božanstvo koje bi se obožavalo, tada više ne važe ni tantre ni mantre, pa ni paduka mantra. Tada jedino što pomaže i šta štiti tantrika jeste da njegov Guru preuzme oblik Boginje Varahi, koja je veoma važna tantrička Boginja sa glavom u obliku vepra i koja je komandant Boginjine armije, te da u tom obliku štiti tantrika. Varahi je inače jedna od nekoliko Boginja koje se koriste kao zaštita od crne magije  (abićarije).

Varahi of Tantra Path

Boginja Varahi

Za tantrički ritualni seksualni odnos (maitunu), bitna je Guruova milost, a to znači božanske energije sa kojom je on veza,  kao i lična posvećena praksa pre toga, da bi se od fizičkog nivoa seksualnog odnosa ritual digao do nivoa seksualnog odnosa koji se toliko transcendentira da partneri u stvari imaju seksualni odnos sa Božanstvima na takozvanom astralnom planu.  Za tako nešto potrebno je da tantrik postigao sida stanje, a tantrina da ima iskustvo takozvanog savikalpa samadija. U suprotnom moguće su negativne posledice ne samo po fizičko telo i nervni sistem i psihu, nego i životna opasnost po učesnike u ritualu.

Sam tantrički seksualni odnos se odvija unutar baš Varahi ritualnog mističnog crteža/dijagrama (jantre). Jantra se može iscrtati fizički, ili se zamisliti dovoljno precizno, što znači da svaki detalj mora da bude tačno ispoštovan i zadovoljen. Sama Varahi se prizove unutar tog ritualnog crteža, koji je u stvari krug, dok se izvan kruga nalazi crni pas koji predstavlja njenog partnera Bairavara.

tet

Da li su svi tantrici dobri? Daleko od toga, većina tantrika nisu dobri i ne rade dobre stvari. Najpre, tantra omogućuje i velike zloupotrebe. Na primer, ne mali broj tantrika u Indiji koristi tantru da crpi energiju od svojih žrtava i to je oblik vampirizma koji je prikazan na slici levo. Na njoj praktičarka tantre iz žrtve crpi životnu energiju i to je praksa koja se naziva Maran Prajog. To je nešto što se ne nalazi u pisanim tantrama, bar ne koliko ja znam, već se usmeno prenosi. Delom je to praksa koja se može sresti i kod nekih tibetanskih lama koji imaju veze sa tantrom, a koji koriste mlade devojke kako bi se podmladjivali.

crna magijaU osnovi tantra nema propisan moral, već je sve dozvoljeno,  ali to ne znači da tantrici i rade sve. Stvar je u tome da se postigne takvo stanje jake i stabilne ličnosti da se  radi ono za čim postoji potreba. Vrlina tantrika ne dolazi od propisanog vrednosnog sistema koji govori šta je dobro, a šta loše. U hijerarhijskim religijama i sistemima postoje propisana pravila koja se nekom prezentuju i onda se očekuje da ih neko sledi i time se poboljšava kao osoba.Ponašanje tantrika i ono što radi, ili ne radi, ne zavisi od toga šta mu je dozvoljeno ili zabranjeno. Zavisi od toga koliko je on integrisana i stabilna osoba, dakle njegov moral ne dolazi od onoga što mu je rečeno od nekog drugog nego što on na osnovu svojih kvaliteta procenjuje da je potrebno ili nije.

Imali smo priliku da vidimo u Hrvatskoj lokalne osobe koji su se predstavljale kao tantrici, tražile od žena 200 evra za navodnu inicijaciju, pa onda kad bi neka žena došla i skinula se pred njima oni bi se pogubili ne znajući šta da rade. Tantra je zgodno područje za prevare, ali ljudi koji sa tantrom nisu nikad imali veze i koji samo hoće seks ili novac se lakše provale nego oni koji dolaze iz inostranstva i koji imaju neku vezu sa tantrom, ili bar znaju nešto o njoj. Videli smo tako u Hrvatskoj i stranca iz Azije koji je dolazio, tražio seks od učenica, ali po onome što sam čuo nikad ništa nije dao ili preneo bilo koju Šri vidja mantru? Ali je bio stranac, imao je neko znanje i obuku u tantri, pa je zato ulivao poverenje. Zapravo, većina tantrika u Indiji ne izdrži sistem. Od prijatelja koji je tantrički Guru u južnoj tradiciji, čuo sam da po njegovoj proceni i iskustvu samo manje od 10% tantrika ne  zastrani. Ono što mi na zapadu nazivamo hedonizam u Indiji nazivaju boga (uživanje u zemaljskim i telesnim zadovoljstvima) i moto tantrika je „boga, a ne joga“. Inače, veoma verovatno naša reč Bog ima korene u indo-evropskom jeziku koji je povezuje baš sa reči boga.  Dakle u tantri materijalna i telesna zadovoljstva su put do Boga. Tantra ne govori o samo-realizaciji i spoznaji, već insistira na materijalnome, ali istovremeno to ne znači da,  kako sam malopre nagovestiom u jednom momentu iako se to ne priča previše pre vremena, tantrik ne transcendentira materijalno. U nesposobnosti da to urade i izgubljeni u fizičkim zadovoljstvima i materijalnim dobrima od kojih nisu u stanju da se razvežu, tantra za neke tantrike prestaje da bude sveti hedonizam i postaje samo izgovor za običan hedonizam.  To što neko govori da su božanstva zadovoljna time, što i nije daleko od istine uz napomenu u kojem i kakvom kontekstu, ne znači da je taj neko i uspešan tantrik.

Spoljašnje putovanje kroz zadovoljstva i materijalno, mora da postane unutrašnje oniputovanje kako se svet iznad nas doživi kao duhovan, tj da su materijalno i duhovno jedno. Nema razlike i božanstvo je u svemu i to onda doživljava svoj vrhunac u najvišem nedualnom iskustvu koje u trenu na deliće kida vezanosti kojima nas samsara, kao večita patnja, drži zarobljene u iluziji dualne podeljenosti. Ako spoljni put kroz materijalna zadovoljstva ne prati unutrašnje putovanje u kojem se spoje dva Božanstva, muško i žensko čega je tantrik svedok, tu onda ni nema tantre.

Na zapadu je to malo, ili veoma dobro zavisno za koga, poznato, ali u Indiji postoji puno zloupotreba i manipulacija, naročito medju tantricima koji žele seks. Čuli su se primeri ne samo muških Gurua, nego i ženskih koje su seksualno iskorištavale svoje učenike. Obično je oko njih pravi rat sa drugim Guruima iz iste tradicije i linije, sve oko premoći nad tradicijom i zadovoljenja ličnog interesa. Pre koju nedelju sam čak čuo i za homoseksualni skandal, vezan za jednog mladjeg tantra Gurua u Indiji, a  koji je muškarce iskorištavao i seksualno i finansijski. Sve je to veoma česta pojava i u Indiji i na zapadu. Na žalost.

Ono što se na zapadu naziva tantričkim seksom je u stvari neotantrički seks. U osnovi, kao začetnika neotantre mogli bi da smatramo Ošo Radžniša, Indijca koji je u Indiji bio iniciran u tradicionalnu tantru iz koje je izbačen, iako je to kasnije krio kako bi se predstavio kao neko ko je rodjen kao već veoma napredno i posebno duhovno biće.

Dobar deo popularnosti koju je Ošo skupio bio je baš zbog popularisanja slobodne ljubavi, slično Božijoj deci koja su nešto pre njega na sličan način prikupila ogroman broj sledbenika. Moje lično iskustvo iz Ošovog meditativnog centra, kao i susreta sa sanjasinima, jeste da je seks i  menjanje partnera tamo pretvoreno u nešto što oni smatraju za „duhovnu praksu“, tj sadanu, ali da je to kompulsivni hedonizam bez ikakvog transcendentiranja.  Ja tu nisam video ništa od duha prave tantre ili od slobodne ljubavi, već sam video da se od ljudi tako očekuje da se ponašaju, mada ne isključujem da ne postoje i centri i sanjasini koji eventualno odaju drugačiji utisak.

Ošo je napravio tantru bez tantre, dakle izbacio je sve tradiconalne delove i metafiziku i bazirao se na principima psihijatra Vilhelma Rajha koji je svoju teoriju i terapiju zasnivao na telu i seksualnosti, a promovisao je slobodnu ljubav i promiskuitet. Ošo je potpuno prihvatio neorajhijanski pogled na svet i njegova (neo)tantra je u stvari bio njegov pokušaj terapije modernog sveta kroz seks, pri čemu su tehnike koje je davao bile skupljene, šta više delovale nabacano, sa svih strana, veoma često modifikovane u odnosu na originalne.

guru baghwan his secretary and his bodyguard

Scena iz dokumentarnog filma o Ošo Radžnišu: Guru: Bhagwan, His Secretary & His Bodyguard

Ošo je pošao od toga da su ljudi opsednuti seksom, zato ga nemaju kad im je stvarno potrebno, nego to žele i rade kompulzivno. Zato je u njegovom ašramu bila praksa da ljudi u jednom periodu samo spavaju, jedu, piju i imaju seks. Žene bi ležale poredjane u liniju i muškarci bi  imali seks po redu sa njima. Kad završe sa jednom prelazeći na drugu. Ideja je bila da se tako i jedni i drugi isprazne i da svedu potrebu za seksom u realne okvire. Oni sa kojima sam pričao, a da su prošli kroz to, govorili su da to nije uspevalo dugoročno i da bi se, iako bi posle nekog vremena (obično par nedelja) tako intenzivnog i maratonskog seksa dolazilo i do iscrpljenosti i do mentalne zasićenosti zbog čega su mislili da više neće ni pomisliti na seks. Ali ranija potreba za kompulzivnim seksom se vraćala.

Ošo je uglavnom bio na drogama, to mu je i bila glavna odbrana na sudu da nije bio ni obavešten o onome što se dešavalo vezane za ubistva i teroristički napad biološkim oružjem. Ono što je ostalo kao svedočenje o dešavanjima u ašramu jeste da bi povremeno neke atraktivnije učenice pozvao kod sebe i da tada sa njima nije ni imao seks, nego bi ih skinuo gole i pipkao po grudima i ostalim delovima tela uz to se  kezeći i cerekajući, zbog čega se pretpostavljalo da pati od impotencije. Nije baš imao puno osećaja za svoje učenike, pa je novac za život na visokoj nozi dolazio delom od prostitucije kojom su se bavile neke od njegovih učenica.

Ošo Radžniš je primer filozofa koji je pisao jako inspirativne i lepo sročene knjige, ali je u domenu palog tantrika iz kategorije onih o kojima sam govorio. Njegova učenica je Margot Anand, danas možda jedna od najpoznatijih neotantrika, zapravo ona je i raširila neotantru po Evropi i Americi. Napisala je dosta knjiga i održala puno seminara gde je žene i parove učila kako da dožive orgazam. Prilično je poznata, a svoju (neo)tantru je sama najbolje opisala gostujući kod Opre kao sate i sate ljubljenja, kao stapanje duša preko pogleda i kao transcendentalan seks.

Zapravo neotantra je samo nekakva postmoderna KamaSutra koja ljude uči kako da budu bolji u seksu i koja parovima osvežava brak poboljšavajući im ljubavne veštine. KamaSutra je indijski drevni tekst koji se bavi ljubavnim umećem i nema veze sa tantrom i njenim ritualima i metafizikom.

Isadora 2Ošo Radžniš je imao svoju misiju na zapadu i nije uspeo. Mnogo kasnije od strane jedne od jačih i poznatijih indijskih škola tantre  na  zapad je poslata jedna tantrina (na slici levo) koja je inicirana u indijsku tantru  koja je dosta izmešana sa vaišnavizmom i vedskim sistemom, gde je bila prepoznata kao manifestavija takozvane Hladini Šakti.  Imala je svoj uži krug učenica i učenika gde je podučavala indijsku tantru, a karijeru je napravila kao Plejboj model, seks koučer i iscelitelj seksualnih trauma kod žena. Imala je emisiju koja se u Americi emitovala na nacionalnom nivou i gostovala kod Opre Vinfri. Prošle godine izvršila je samoubistvo, što je drugi slučaj samoubistva u liniji tradicije njenog Gurua za koji ja znam. Iako ja pričam da tantricima ništa nije zabranjeno i da sve mogu da rade, ali ja naravno kao i svaki dobar tantrik lažem što znači da ipak postoje neka pravila. Samoubistvo je nešto što je veliko no-no za  tantrike, pošto je to skroz suprotno cilju tantre i jedan je od 5 grehova koje tantrik može da počini. Ostali „grehovi“ su preuzimanje zaveta, puraščarana, hodočašće i celibat.  Zašto je to tačno uradila za mene je još uvek nedoumica , njenim učenicima do nedavno nije ni bilo rečeno da se ubila, već su samo dobili uputstvo da intenzivno rade Guru paduka mantru koju im je bila dala. Tantra je jednostavno i teška i jako opasna i uprkos toga što je dobila jako ozbiljnu dužnost, a samim tim i čast, da tantru i po toj liniji prenese na zapad, ali i da emancipuje zapad i da isceli prvenstveno žene i seksualno ih oslobodi kroz neotantru, ona to nije uspela da izdrži i da realizuje do kraja.

Dakle i ona i Ošo su javno imali relativno sličan društveni cilj, s tim da je Ošo bio izbačen iz tradicije i mehanizmi koji nečiji ego drže pod kontrolom samom činjenicom da nije više imao zaštitu nisu kod njega delovali i on je poznat po mnogim skandalima i stvarima koje ne možemo reći da bi tantrik od integriteta radio. Kod nje ti mehanizmi jesu delovali i ona nije poznata po nekim ispadima, zloupotrebama ili nečemu što bi sramotilo njenog Gurua i tradiciju.  Naravno sve do trenutka dok se nije ubila što je samo po sebi bilo loše.

Dosta ljudi pati za time da ih neko poštuje, da imaju učenike i da nekog nečemu podučavaju. Ne shvataju da je podučavanje drugih zapravo ogromna prepreka njihovom ličnom napretku. Niko nije ovde da bi mu se iko divio i davao mu pažnju, već su oni koji podučavaju u tantri samo orudje u rukama njihovog Gurua koji ih koristi radi prenošenja tradicije i linije mudrosti koja ide od same Boginje. Kada se to shvati kreće dalji napredak i tu je potrebno razviti  osećaj da su svi kojima se obraćaju njima ravni. Ni bolji ni gori, nego da su svi vredni poštovanja takvi kakvi jesu.

Tantra nije hijerarhijski zasnovana na piramidalnom sistemu, već je zasnovana horizontalno i matrijarhalno. Iskustva se veoma brzo steknu, uključujući i bljeskove prosvetljenja, a dalji rad je produbljivanje tih iskustava, kao da se neko kreće krugom koji se spiralno vremenom približava centru. Patrijarhalni hijerarhijski sistemi su zasnovani na modelu muškog orgazma. Muški orgazam je linearan, postoji dizanje tenzije i kulminacija po svršavanju, nakon čega muški ud pada i simbolično „umire“ dok se ponovo ne podigne i tako ponovo „rodi“. Uostalom, u Francuskoj zato orgazam i zovu La petit mort, odnosno „mala smrt“. Veza simbolizma sunca i umiranja, pošto i sunce simbolično umire u godišnjem ciklusu i ponovo se radja, sa vezom Svetog Kralja koji je u drevnim društvima čak bio bio ubijan jednom godišnje nakon čega je biran novi Sveti Kralj, odnosno kasnije Isusa koji umire na krstu i potom se ponovo diže simbolično se ponovo rodivši, jeste u stvari simbolika koja je zasnovanma na muškom polnom udu i sledi muški orgazam.

Kada muškarac svrši neretko mu se prispava, to je ono poslovično spavanje posle seksa

uspavani satie

Uspavani Satir, skulptura iz 2. veka p.n.e.

koje, tamo gde se dešava, hrkanjem najviše nervira žene pošto bi one zbog prirode svoje seksualnosti tada htele još i kojima tada i treba nastavak seksualnog odnosa. Muškarcima se prispava iz veoma jasnog biološkog razloga. Naime, iako se i ženama nekad prispava, uostalom sama aktivnost se najčešće odvija noću i to baš u krevetu u spavaćoj sobi, pre čemu bi trebalo uzeti u obzir da to i fizički može da izmori nekoga ima, onda i ima logike da se nekom i prispava. Muškarcima se drastično više nego ženama prispava zato što je naučno dokazano da  muški organizam tokom orgazma luči  norefinefrin, oksitocin, vasopresin, serotonin i peptidni hormon po imenu prolaktin. Telo luči prolaktin kao protivtežu dopaminu koji ima funkciju da se neko seksualno uzbudi, a prolaktin služi da neko doživi zadovoljstvo. što znači da je  oslobadjanje prolaktina povezano sa seksualnim zadovoljstvom. Nije još poznat razlog zašto se nivo prolaktina oslobadja četiri puta manje tokom masturbacije nego u odnosu na snošaj, ali to objašnjava i zašto se muškarcima manje spava nakon masturbacije. Naime, manja količina izlučenog znači i manju pospanost. Istraživanja na životinjama su pokazala da se nakon ubrizgavanja prolaktina u organizam kod njih povećava umor i sanjivost.  Ako se uzme u obzir da i oksitocin i vasopresin povećavaju sanjivost, budući da opuštaju, muškarac baš i nije prirodno kondicioniran za višestruko pružanje orgazama ženama. Šta više neka od skorih istraživanja su pokazala da čak 48% britanskih muškaraca zaspe tokom seksa.

Varabajamudra

Simbolični prikaz Joni u jantri, Lalita u Varabajamudra mudri; iz internog materijala Nath tantre u okviru Drevnog i mističnog reda vitezova Šambale što je druga tantrička parampara o kojoj i ne pišem često, a koja je više orijentisana na Šivu

Za razliku od muškog orgazma koji se može simbolično porediti sa muškim polnim udom i koji je pravolinijski, ženski orgazam je kružni baš kao i ženski polni ud. Žena ima kapacitet, ali i potrebu, za više orgazama koji idu jedan posle drugog, koji su ciklični i koji se sve više i više sužavaju ka centru, pri čemu svaki sledeći može biti intenzivniji i duži od onog prethodnog. Intenzivniji znači i duže trajanje, ali i da se odnosi na celo telo, a ne samo na genitalni predeo gde većina netreniranih žena i muškaraca iskusi telesne osećaje orgazma.

zenaObuka tantrika je da ne samo da može što duže da se kontroliše i da to sve dugo traje, a to je izuzetno bitno, nego i da zna kako da koristi masažu posebnih tačaka  koje se koriste u indijskoj masaži a koje se zovu marma tačke. Ovih tačaka po rukopisima ima 107. Finalna tačka, 108, je um.  Te tačke mogu da se koriste za svašta. Deo su i indijske medicine, tj ajurvede, ali se mogu koristiti i da se neko parališe ili čak ubije. U tantri se, kao što je ranije napomenuto, koriste za posebnu masažu da se suspenduju niže energije strasti i da se partneri pripreme za rafinirani tantrički seks. To nije neotantrička masaža, tantrički seks i neotantrički izgledaju slično kada to neko gleda, ali ono što se ne vidi i što se energetski dešava je potpuno drugačije.

Neotantra je „rad na sebi“, a tantra je „duhovni rad“. Neko radi na sebi, na rešavanju svojih trauma, životnih problema, poboljšanju svoje komunikacije sa drugima i sl. To je nečiji lični razvoj koji toga nekoga koji tako poboljšava sebe kao osobu i čini sebe funkcionalnijim u svetu, a sve sa ciljem da kvalitet života bude bolji. Rad na sebi je u osnovi neki oblik društvene terapije i to je sasvim legitimno i potrebno, ali tu se koriste obični metodi rada, kao što su lajfkoučing, moderne tehnike popularne psihologije i autosugestija, odnosno seksualnost u slučaju neotantre. Duhovni rad je pak rad koji se bavi našim odnosom sa natprirodnim i tu se koriste metodi koji zadiru u natprirodno, a efekti su proverivi testovima i pokazateljima koje nauka nije u stanju da objasni.

Efekat rada na sebi praktikovanjem neotantre u domenu boljeg socijalnog funkcionisanja osobe postiže se i bavnjenjem tantrom i dejstva natprirodnih faktora sa kojima radi tantra. Ali efekat koji se postiže tantrom, a on se odnosi na natprirodna iskustva, ne postiče se neotantrom.

Neotantrički seks je dobar, kada ga podučavaju kvalitetni seks terapeuti, to je

shiva linga

Šiva linga

natprosečno dobar seks, kvantitativno i kvalitativno, koji ljudi mogu da iskuse. Takodje, poboljšava se i emotivni odnos izmedju partnera, postaju otvoreniji, stabilniji, iskreniji jedno prema drugom. Kompletan odnos je bolji i emotivno zdraviji. Ali tantrički seks je sasvim druga dimenzija priče. Ako na primer pogledamo Šiva lingu, a to je ritualni objekt koji se obožava u Šivinim hramovima i u ličnim svetilištima kao simbol Šivine energije i Šive lično, možemo da vidimo da se ona sastoji od ovalnog dela koji predstavlja ženski polni organ (joni) i dela koji predstavlja muški polni organ (lingam).  U tantri koju ja poznajem muškarci ne obožavaju Šivu, pošto je u nama već instalirana mantra i mi smo već Šiva, nego obožavaju Joni, a žene obožavaju Šivu. Patrijarhalni simboli i elementi se menjaju matrijarhalnim, sve mantre koje muškarci rade, sem mantri Tari, menjaju Om kojim počinju Devi bidja mantrom. Linga je simbol moći, muške moći jer se smatra izvorom životne i božanske moći i muškarac je tu samo nosilac falusa i kao takav predstavnik izvora božanske moći i samim tim polaže pravo na monopol na moć. Ali površno tumačiti simbole znači svesti ih umesto na predstavu nekih natprirodnih sila i principa, na obične znake bez metafizičke realne snage. Može delovati da je lingam simbol političke moći koju imaju muškarci u društvu, ali ako se pogleda malo bolje Šiva linga može se primetiti jedna veoma neobična stvar. Muški i ženski organi u kombinaciji jedan sa drugim imaju jaku seksualnu konotaciju. Muški ud uvek prodire u ženski i taj ulazak jeste u neku ruku čin agresije zato što muškarac prodire u ženu i samim tim ulazi u njen prostor. Šiva linga, kako se da videti na slici, ima jednu nelogičnost. Muški ud (lingam) ne ulazi u ženski polni organ (joni) nego izlazi iz nje.  Kakav je to seksualni odnos u kojem muškarac ne prodire u ženu nego izlazi iz nje? To je jedna od tajni tantričkog seksa koja se ne može objasniti rečima, zato što je iskustvo teško objasniti rečima, ali ako bi trebalo da na neki način opisujemo onda bi trebalo obratiti pažnju da ako lingam izlazi iz joni to znači da žena ima muški ud, tj falus. To nije strap on seks i tantrički seks je vizuelno isti kao i običan, dakle sa strane se ne vidi razlika, ali je osećaj takav da je muškarac iako on fizički penetrira u ženu tu u stvari pod iskustvom da je pasivan, a žena je ta koja ima falus i koja penetrira muškarca, odnosno ima takvo iskustvo. To  je energetski odnos i inverzija nekih odnosa i principa u energetskoj anatomiji muškaraca i žena i njihovoj interakciji. Metafizičko uvek uredjuje, u smislu da oslikava, društvene odnose i ako je falus simbol muške političke moći, onda kada žena dobije falus da izlazi iz njene joni ,to znači da je izvor moći njen i simbolika se potpuno menja. Kada žena u seksualnom činu poseduje i simbolično i po doživljaju moć, to znači da i socijalno postoji potpuno drugačija percepcija žena i njihovog mesta u društvenom poretku što je korak ka tome da žene i u društvu realno dobiju poziciju moći.

plaza

Moć je veoma pipav teren i to nije ničeovska priča o „volji za moći“. Moć se jednostavno ima, nema ni žudnje za njom, nema ni žudnje da se ona odbije – jednostavno se moć ima i u skladu sa time se i deluje. Pri tome  mudro je napraviti razliku u korištenju moći. Nije isto moć nad i moć da. Prvo je kontrola nad mogućnostima i eksploatacija nečega. Drugo je moć koja se koristi da se dovede do rešenja nekog problema, do promene,- poželjno je društveno korisne. Tantra je i pitanje društvenih odnosa, tantra je izvan kasti, kako je već rečeno ranije, i tantra je zasnovana na solidarnosti. Još jedan od razloga zašto su mi bile zanimljive Bele tigrice, budući da je na pitanje kako su opstale tokom vekova odgovor bio tako što su pomagale jedna drugu, ne samo moralno nego i finansijski. Kad jedna nije imala novca, druga bi je pomogla, podizale su devojčice koje su ostajale siročad i bile su sigurno utočište za žene.

Kad već pominjemo siročiće i gladnu decu, Gandi, koji je bio veoma zanimljiv i čije se neke metode mogu smatrati za tantričke, ali je *temp*još uvek nepoznato da li je to i bio i ako jeste ko mu je bio Guru, izjavio je jednom da su bolje ruke koje daju hranu gladnom detetu, nego ruke koje prebiraju po brojanici.  I to je tačno. Tantra je praksa, nije teorija. A praksa uvek ima svoje društveno utemeljenje.

U Indiji nema više tantre. Spis Meru Tantra sadrži proročanstvo da će Indija postati veoma zatvorena zemlja za tantru i da će se pojaviti Guru iz strane zemlje koji će tantru izneti iz Indije na zapad. I mi mislimo da je to bio naš Guru koji je bio prvi zapadnjak koji je postao indijski Guru i koji je i doneo tantru na zapad.  Indija je zemlja u kojoj se, od uvodjenja ultra zbuka, ženska deca češće abortiraju. Indija je jedna od zemalja sa najvećom stopom silovanja u svetu i Indija je zemlja gde nisu samo silovatelji problem, nego i policija kojoj posle žrtve trebaju da se obrate. Indija je zemlja gde su žene ponižene i Indija je zemlja koja progoni tantru. Indija je zemlja u kojoj se za silovane žene često kaže da su one krive za to zato što „devojke ne bi trebalo da nose provokativnu odeću“ i „zato što uska odeća i farmerice pozivaju na silovanje“.  Indija ima veoma loše mišljenje o seksu, U Srbiji odnedavno postoji gaudija mat pokret, čak su preveli i izdali knjigu Tajne nerazotkrivenog jastva Šrila Bhaktivedanta Narajana Maharadže i koje ja povremeno sretnem. Veoma simpatični i veoma entuzijastični mladi ljudi koji su mi prilično simpatični. No, to ne znači da delimo i isti vrednosni sistem. U Indiji, delom pod uticajem ISKCON-a, gaudija mat je praktično anatemisao sve vezano za tantru, smatrajući čak i sam seks za nečist, čak do te mere da izvrću i komentare na vaišnavske tekstove.  Voleo bih da vidim kako bi onda vaišnave, što nije činjenica koju oni pominju, objasnio zašto su legendarni Gosvamiji iz Vrindavana od kojih i potiče vaišnavizam kakvog ga znamo, obučeni u žensku odeću kontemplirali na Krišnu kao na jedinog muškarca u univerzumu?

Maa

Indija je zemlja koja je jako davno zapala u kaljugu patrijarhalnih vrednosti, u zadnjih par vekova delom pojačano uticajem Britanaca i njihovog lažnog viktorijanskog morala. Klasična indijska tantra je u velikoj meri  proterana iz Indije, a na zapadu  praktično nemoguća za većinu zapadnjaka. Ošo Radžniš jeste bio izbačen iz autentične tantričke tradicije, Ošo Radžniš jeste bio van kontrole i jeste vodio veoma opasan kult koji je kontrolisao kontrolom seksualnosti učenika. To jeste strategija kojoj primenjuju  različiti opasni kultovi i grupe, na primer to je isto koristio pokojni Čarls Menson da bi manipulisao „porodicom“ na Spen Ranču, što je kasnije dovelo do svega onoga što što se desilo. Ono što se obično ispušta iz vida je da je Ošo bio u naručju Boginje i da je pokušao da ode od nje, ali Boginja je imala plan za njega i on je započeo neotantru na zapadu dajući zapadu ono što je zapad želeo.

jab-jum

Jab-jum poza

Jedan od osnovnih tantrićkih položaja za seks jeste takozvana jab-jum poza u kojoj tantrina sedi tantriku u krilu. Sama poza je jedno od prepoznatljivih obeležja budizma  Tibeta, Nepala, Butana i Indije, a obično sledi simbolizam koji se povezuje sa budističkim tantričkim tekstom Anutarajoga tantra (najviša joga tantra), a po kojem  muško božanstvo kojem u krilu sedi žena sa kojom ima seksualni odnos simbolično predstavlja samilost koja se sjedinjuje sa mudrošću (koju predstavlja žena).

Ali u indijskoj tantri jab-jum ima drugaćije značenje i pasivno-statično muško božanstvo je božanski potencijal za stvaranje koji oživljava moć stvaranja, odnosno šakti. Zanimljivo je da seks ima zaštitni karakter u tantri, dakle on može da otera negativne energije i sile i inicijacije jesu nešto što je tajna, ali recimo sad samo detalj da je sama inicijacija deo rituala koji kratko traje, a dobar deo ostatka se odnosi na uspostavljanje zaštita koje potom štite tantrike tokom njuhovih praksi. Jedna od zaštita tokom inicijacije jesu baš parovi u jab-jum pozi koji su rasporedjeni po stranama sveta i seksualni čin, kao akt plodnosti i kreacije, jeste jedna od zaštita novodošle tantrine, odnosno tantrika.

Jab-jum pozu su na zapad „doneli“ Džek Keruak i njegov prijatelj Geri Snajder. Ovaj prvi je verovatno svima poznat kao autor bitničke proze, a što se tiče ovog drugog za svaku preporuku je pročitati njegovu knjigu Duh i divljina koja je u par navrata objavljena kod nas i koja donosi njegove eseje na temu prirode, divljine i čovekovog odnosa sa svojim prirodnim okruženjem.

Džek Keruak je imao običaj da prijatelje ovekoveči kao likove u svojim pričama, tako je u

Lenore Kandel

Leonora Kendel drži svoju knjigu The Love Book

svojoj knjizi The Dharma Bums  lik Džafi Rajdera zasnovan na Geri Snajderu. Džafi Rajder, sa svojom partnerkom Princezom, što je lik zasnovan po uzoru na Snajderovu prijateljicu i partnerku, Džoan Kajger,  prvi put uvodi jab-jum pozu medju zapadnu javnost, bitnike i buduće hipike opisom njihovog seksa u ovoj pozi koju naziva jab-jum položaj. Jab-jum je učvrstio svoj status seksualnog položaja sa kratkom knjigom bit poezije Lenore Kendel, pod nazivom The Love Book, izašlom 1966, a koja je na naslovnoj strani imala tibetansku jab-jum ilustraciju. Policija je zaplenila ovu knjigu na osnovu povrede državnih pravila koja regulišu opscenost. Kendelova je objašnjavala da ona piše „svetu erotiku“ i ubrzo stekla bit selebriti status, a jab-jum je ušao u popularnu kulturu kao seksualni simbol istočnih kultura.

Snajder je bio muški šovinista, što je mnogo kasnije iznela Džoan Kajger, a i Keruak je ovu pozu nazivao „igranjem“, što je otprilike neki odnos koji je zapad imao prema svetoj seksualnosti istoka. Vratimo se sad na Radžniša i recimo da jeon zapadu dao samo ono što je zapad trebao i tražio. Dao mu je izgovor da se seksualno oslobodi.

kaliTantra je praktična, ali tu praksu prati i neka filosofija. Recimo, sama ideja čakri i aktiviranja Boginje kundalini, zapravo je u stvari suprotan procesu stvaranja, kundalini praksa je praksa involucije. Rasplinjavanja univerzuma, tj njegovo uništavanje, jeste poništenje empirijskog ega u bljesku mističnog iskustva. Tokom Joni pudje, neko bi mogao da primeti da se žena koja je na oltaru oblaći veoma slično, gotovo identično, indijskim plesačicama. Plesačice na čelu imaju nakit koji im pokriva predeo tzv trećeg oka. Žena koja predstravlja Boginju takodje ima prekriveno čelo nakitom, zato što kad se otkrije treće oko Boginja njime uništi univerzuma. Anihilacija našeg ega je povezana sa idejom o uništenju sveta, što je jedan od razloga zašto naša braća šaivitski tantrici kada na čelo nacrtaju tri bele horizontalne trake i na njihovu sredinu stave crvenu tačku na to metnu tri zrna pirinča, kako bi simbolisali stvaranje, očuvanje i uništenje sveta.

Dakle da ponovimo da autentična tantra polazi od hedonizma, seksualnih i telesnih zadovoljstava, propagira ih i ignoriše duhovnost, do momenta dok hedonizam ne transcendentira samog sebe u duhovno iskustvo. Tantra je materijalizam koji je transcendentiran, a neotantra polazi od priče o duhovnosti, ali stiče se utisak da ne dovodi do duhovnih iskustava nego zapadnjacima koji su opsednuti seksom, što je Radžniš odlično primetio i iskoristio, nudi veoma kvalitetan hedonizam koji ostaje u domenu materijalizma.

neotantra

Zapad nema kaste, zapad je drugačije društveno uredjen od Indije, ali položaj žene na zapadu često nije puno bolji od položaja žene u Indiji. Malo je poznato ali u Francuskoj je postojao zakon koji je ženama zabranjivao da nose pantalone. Iako nije primenjivan, formalno je bilo legalno uhapsiti Parižanku u pantalonama sve do 2013. kad je i zvanično ovaj zakon ukinut. Do 1992. žene nisu nosile pantalone u američkom senatu sve dok se prva afro-američka senatorka, Kerol Mouzli-Braun nije izborila da se dolazak senatorki u pantalonama više ne smatra „nepodesnim odevanjem“. 1939. je u Los Andjelesu žena poslata u zatvor jer je nosila pantalone, a britanske stjuardese su se tek 2014. izborile za pravo da smeju da nose pantalone. Pravo da glasaju na izborima žene su u Evropi dobile tek 1907. u Finskoj, Danska i Engleska su ubrzo sledile Finsku, a Sovjetski Savez je to omogučio ženama 1917. nakon revolucije. Van Evrope Amerika ih je sledila tek 1920, a u Evropi su puno pravo glasa žene dobile u Švajcarskoj i u Portugalu tek 1971. i 1976. O čemu mi onda pričamo?

Neotantra je potrebna zapadu. Zapad je otudjen, zapad je postao sebičan, zapad je odvojen od svojih osećanja i zapad uglavnom slikane ume da seksualno uživa. Zapadno društvo je bolesno, najbolju analizu sa stanovišta veze seksualnosti i totalitarnih društava koja dovode do velikih društvenih katastrofa i nesreća dao je Vilhelm Rajh u svojoj knjizi Masovna psihologija fašizma. Dakle preporuka za čitanje, ako ništa drugo onda iz razloga opšte lične erudicije.  Većina parova na zapadu, pa i u Srbiji, posle nekoliko godina braka ima seks ili veoma retko, ili ga uopšte nema, a partnere vezuju zajedno navika, troškovi života, isti prostor koji dele i deca. Jednostavno emotivno su otupljeni i evidentan je porast razvoda brakova, nasilja u porodici i ostalih pošasti koje donosi potrošačko društvo.

Neotantra uči ljude da prihvate svoje telo onakvo kakvo jeste, da poštuju i sebe i partnera, da se emotivno otvore prema partneru i da nauče da prihvate i da daju bliskost. Da ne budu sebični, ali da vole svoje zadovoljstvo i seks i da budu ošušteniji i srećniji. Neotantra,  uprkos opravdanoj kritici da je komercijalizovana i da je često samo robno orijentisana kao ponuda na tržištu, predstavlja ne samo seks koučing nego i seksualnu terapiju na isceljenju seksualnih inhibicija i seksualnih trauma i kao takva je dobar rad na sebi za većinu zapadnjaka. Pre dosta godina, jedna devojka koja je otišla sa ovih prostora u Ameriku, bila je organizovala nekoliko radionica u nekim od glavnih gradova bivše SFRJ, plus u Dubrovniku i bila me je pozvala da i ja prisustvujem. Bilo je limitirano samo na parove i više desetina njih je prošlo kroz te radionice.

siva sakti

U principu, to je rad na opuštanju i uklanjanju inhibicija,  sa socijalizacijom da se poskidaju u donji već, ili polugoli ili goli, pa se uhvate za ramena i igraju u krug i sl.

Sve to negde ima svoj smisao i sve što pomaže ljudima da budu bolji je u redu i potrebno, tako da ima tantrika, tradicionalnih, koji daju i neotantru. U Subotici smo imali takav primer sa gostom iz inostranstva koji nije davao nešto puno šaivističku tantru koju ima, nego više neotantru.

tantraNeotantru je u Srbiji, iako je oglašeno da je to bio kurs za tantra trenere , nudio i Fabijan Periškić iz Sombora. Njegov joga centar u Somboru je jedna od škola u Srbiji koja obučava joga instruktore, a osobe koje su kod njega završile obuku za joga instruktora su po onome što su meni rekle bile zadovoljne onim što su dobile.  Fabijana sam samo jednom sreo, a njegovu knjigu o tantri, Tantra, orgazam sa Svemirom nisam nikad video, a samim tim i pročitao. Dakle ne znam čoveka, nemam loš utisak o njemu, ali ga i ne poznajem, niti sam pročitao njegovu knjigu, da mogu bilo šta da mislim. Ono što vidim na sajtu da piše jeste da u kontekstu tantre citira Ošoa, pominje Margot Anand i navodi da na radionici uz jednu instruktorku indijske tantre on predaje kao predavač tao tantre, rispekt za pohadjanje radionica Mantak Čia i Čarls Mjura na Tajandu. Ovaj potonji je jedan od najpoznatijih instruktora neotantre u svetu i podučava nekakvu belu i crvenu tantru. Program radionice deluje kao neotantra. Da li je to loše? Ako je program dobar i ako nauči ljude nečemu korisnom, te ako oni od tog kursa imaju pozitivne rezultate i dobiju ono što im je potrebno, po mom mišljenju to je za njih više nego dobro.

Mi živimo u društvu koje je seksualno represivno, a komercijalizacija seksa i njegova pornografizacija po nekima samo je u stvari izraz konzervativizma, ma koliko to zvučalo paradoksalno, tako da sve što čini društvo zdravijim jeste i dobro. Čitam u vestima da je profesorica na ekskurziji u Amsterdamu provela djake kroz crvenu četvrt? Možemo da se razmotri koliko je to loše, ili nije, ali lažni je moral osudjivati taj čin bez da se osudi i opšta komericjalizacija seksa u društvu starleta, koja ga banalizuje i od njega pravi robu na tržištu što je uticaj koji kod nas dolazi sa nametanjem vrednosti potrošačkog društva.

nudizam

Zanimljivo je, recimo, pratiti razvoj percepcije nudizma u Americi. Do šezdesetih godina propagandni filmovi koji su promovisali nudizam bili su lišeni erotiziranosti, bili su to opuštajući filmovi gde je nudizam prikazivan kao nešto zdravo, sve sa psima kao porodičnim simbolima koji trčkaju u kadru pored plaže. Postojala su pravila koja su zabranjivala opscene filmove i takozvani filmski žanr seksploatacije, tj niskobudžetni filmovi koji su eksploatisali temu seksa i nagosti, počeli su da kao temu uzimaju nudističke kampove. Od jedne benigne slike ljudi koji su slobodni ne samo od odeće i kupaćih kostima, već i od socijalne igre nadmetanja i seksualne tenzije, filmovi su počeli da pokazuju nudističke kolonije kao mesta koja su veoma erotizirana. Postoji jedan fenomen na nudističkim plažama, a to je da kad neka osoba dodje na plažu dok je obučena privlači pažnju. Kad se skinu kupaći kostimi nestane misterija, ono što izaziva pažnju, šta se nalazi ispod njih i skidanjem svega sa sebe na nudističkim plažama svaka erotska napetost se potpuno izgubi. Obučene plaže su mnogo više mesto pokazivanja, demonstriranja fizičke privlačnosti i nadmetanja, dok na nudističkim plažama toga nema što ih čini mnogo opuštenijim i bez seksualne tenzije. Veoma je retko sresti na nudističkoj plaži, ja sam do sda samo dva ili tri puta video žene koje su to umele da iznesu,  osobu koja zna da nosi svoju nagost i da bude bez ičega na sebi na plaži, a da na taj način i dalje bude izazovna.

Komercijalizacija nagosti koja je krenula od seksploatacionih filmova dovela je do toga da je nudizam u medijima i popularnoj kulturi postao predstavljan kao sloboda u kojoj uživaju samo lepe osobe, dakle nameće se potreba za definisanjem tela po standardima koje propisuje industrija, te kao nešto što je samim tim i erotizirano. Od nečega što je trebalo da bude sloboda, uzgred budi rečeno veoma u skladu sa drevnim tradicionalnim tantričkim pogledima na život zato što tantra i jeste sloboda i može se svesti na tu reč,  nastala je medijski plasiran proizvod koji golica maštu onih kojima se nudi kao proizvod i to je na štetu onih koji su  iskreni nudisti.

Slično je i sa trendom takozvane gole joge.  Joga se i radi tradicionalno bez odeće, to se gola yogapominje još u Bagavata Purani, ali se na zapadu takav oblik praktikovanja joge pojavljuje u Nemačkoj i Švajcarskoj početkom 20. veka vezano za pokret tzv životnih reformista. Ovaj pokret je izrastao iz kruga tolstojevskih pacifista i anarhista okupljenih u komuni na Planini Istine (Monte Veritas) u Švajcarskoj. To je bila umetničko-mistička komuna u koju su dolazila i mnoga poznata imena, recimo Herman Hese,Karl Jung, Erih Maria Remark, Isadora Dankan, Pol Kle, Rudolf Šteiner, Meri Vigman, Rudolf von Laban, Maks Veber i mnogi drugi. Komuna je bila prilično netolerantna po pitanju kršenja njihovih pravila,  promovisalo se nenasilje i vegeterijanstvo, a istovremeno komuna je imala ideju o lečenju suncem i čistim vazduhom, što je uključivalo i insistiranje na nudizmu.  Komuni su se priključili i neki od malobrojnih jogija tadašnje Evrope tako da se joga tamo vežbala potpuno bez odeće. U isto vreme u  Americi se otvara studio za žene koji je kombinovao orijentalni ples i jogu i taj studio je do svog zatvaranja, 1982, skoro 70 godina držao časove joge na kojima su svi bili goli. Tokom hipi pokreta, uglavnom je radjena joga bez ičega na sebi, a takvi studiji su sporadično postojali i tokom osamdesetih i devedesetih godina.  Ali današnja moć medija i novih sredstava komunikacije dokazana je time što za njih gola joga nije postojala pre 2015, što su i nametnuli javnosti, kada je anonimna dvadeset petogodišnjakinja na instargamu otvorila profil Gola joga devojka gde je počela da ostavlja svoje slike na kojima vežba jogu potpuno naga. Profil je po domaćim i stranim medijima koji su vežbanje joge bez odeće videli kao vest koja mami pažnju i izaziva erotsko interesovanje, ubrzo dobioi više od 180000 pratilaca i po njima treba gole joge je od tada počeo da se širi svetom. Mediji su golu jogu počeli da nazivaju holivudskim trendom, navodili su da poznati glumci Nikolas Kejdž, Hale Beri i Gvinet Paltrou takodje vežbaju jogu goli, zatim i Dženifer Lopez i Naomi Vots,  uz još gomilu poznatih. Jedini slučaj gole joge u Srbiji za koji ja znam da se o njoj pričalo,, a da li je  stvarno i radjena grupno gola joga sa vežbačima ne znam, niti ako je radjena, odnosno ako se još uvek radi, kako je to izgledalo, bio je u Zrenjaninu.

joga-2Retki tekstovi koji su pisali o golog jogi pre nego što je postala trend pisali su o dobrobitima koje ona donosi u vidu samopouzdanja,  imali su drugačije naslove i  pisali o dobrobitima kao što je samopouzdanje, osećaju nezamaskiranosti i iskrenosti, osećaju slobode kao  prvenstveno psihičkom osećaju i stanju uma, prihvatanju svog tela onakvog kakvo jeste bez stida i započinjanju procesa voljenja svog tela baš takvog kakvo je, a samim tim i voljenju sebe, prestanku straha šta će neko misliti o našem telu, postizanju potpunog komfora prirodnosti i padanju lanaca lažne pristojnosti, te preplavljivanje osećajem zadovoljstva koji dolazi iz naše prave prirode i od oslobođenje svesti.

joga.png

Umesto takvih objašnjenja i navodjenja nečijih motiva i koristi od gole joge, odjednom masovne vesti i pirlozi o goloj jogi postali su praćeni uglavnom komentarima tipa „ma zamislite oni goli vežbaju jogu“ i nabrajanjem koje slavne ličnosti su se priklonile tom trendu. Takodje, vesti su počele da prate slike koje deluju kao da nisu zapis konkretnog vežbanja joge,  nego su to modeli koji poziraju da bi se napravile slike, poput slika iznad, da prate te i takve vesti. Gola joga je skroz ok ako neko želi da je radi i oseća tu potrebu, ali istovremeno gola joga za one koji nemaju tu potrebu nije nešto što bi ih se doticalo i samim tim za njih to nije ok da rade.   Jednostavno, komercijalizacija toga dovela je do toga da neko ne sledi svoje vlastite potrebe nego nešto radi zato što je to trend i zato što onda ta osoba misli da bi to trebalo da radi, a ne zato što je to stvarna potreba te osobe.

Tantra nije trend i tantra nije moda. Tantra je poziv i veoma intimni dijalog sa Univerzumom. Pre nekliko godina mi je poznanik rekao da jedna zvezda estrade, mladja pevačica koja ima harizmu i po onome što se da videti na spotovima izgleda veoma privlačno, želi da se upozna sa mnom. Prva dilema mi je bila što bi se ona upoznavala sa mnom? Ja nisam neki uspešan biznismen, poznata ličnost, frajer za kojim se okreću žene na ulici, niti osoba iz njenog sveta. Kakvih bi mi imali dodirnih tačaka uopšte da ona želi da se upozna sa mnom?  Objašnjenje je bilo da je čula da Bijonse praktikuje tantru i naravno sad i ona mora da udje u to, pa želi da me upozna i da je uvedem. Šta reći, to je

tantricka fotelja2

Tantrička fotelja

onaj momenat kad uzmeš kokice i sedneš da gledaš samog sebe kako ćeš reagovati i postupiti. Mislim, jeste jako privlačna, deluje da ima i drugih kvaliteta tipa da  nije neobrazovana, a  ni glupa, ali neke stvari se ne rade i odgovor je bio ne. Mada sam propustio šansu da u tabloidima izadjem u vesti „ko je tantrički Guru poznate i lepe mlade pevačice“? Epilog priče je bio da mi je taj poznanik nakon nekog vremena rekao da je pomenuta našla nekog lika koji ima „tantričku fotelju“, da se smuvala sa njime i da su otišli na letovanje na jednu egzotičnu destinaciju. Dakako da nisam imao pojma šta je tantrička fotelja, a kada sam izguglao shvatio sam da baš i nisam deo ovog potrošačkog sveta. Potreba te devojke nije bila da se inicira u tantru. Njena potreba je bila da bude u fazonu i da ima dobar seks. Skroz legitimno, ali ja nisam deo te trendovske priče. Jednom sam sreo katoličkog egzorcistu, hvale ga da je jedan od najboljih u regionu, koji mi je delovao kao čovek koji je došao iz vremena pre pronalaska struje i pre industrijske revolucije. Ponekad i sebi tako delujem kao neki srednjovekovni fenomen koji se obreo u modernom vremenu i pokušava da funkcioniše u paralelnim tokovima vremena bez uplitanja u moderne poglede na svet i tendencije promena u prioritetima ljudi.  A i nemam „tantričku fotelju“ tako da verovatno ne bih bio konkurentan na tržištu „tantričkih majstora“.

svetlo

Tantra je zasnovana na moći, a moć korumpira. Kada imamo moć, bilo kakvu, pitanje svih pitanja je šta ćemo sa njom raditi? Postoje mantre koje su veoma destruktivne,one su tradicionalno dozvoljene kada je darma u opasnosti i sl. To su mantre za kontrolu i čak za ubijanje. Deo tih mantri nije na sanskritu i za njih nije potrebna dugotrajna sadana da bi se dobio njihov sidi. Te mantre su opasne po um, zato što mogu da opiju čoveka da ih upotebi i kada to nije potrebno. Ali ako se upotrebe u pravom trenutku i za pravi cilj, one su veoma korisne. Najveća veština je da radimo ono što je u nekom momentu najpotrebnije da radimo. Mi živimo u društvu koje stalno izmišlja nove potrebe kako bi stalno trošili sve više i više novca, ali u osnovi kada bi uspeli da se odmaknemo od potrošačkog društva, koje kaže da je neko srećniji što više troši, mogli bi da vidimo šta nam je i koliko tačno potrebno i onda bi bili srećni.

To znači da tantrik može sve da radi, ali postoje stvari koje ne radi zato što nema ni razloga da ih radi. Recimo, ja u životu nisam nikad probao duvan. Jednostavno, nisam nikad imao potrebu i onda to nisam ni uradio. Mnoge druge stvari sam uradio, neke dobre neke ne. Kasnije sam  gledao zašto sam bio kreten u mnogim životnim situacijama i kako da to ne ponovim. Svaki svetac ima prošlost i svaki grešnik budućnost, tako da nije stvar u tome da neko sebe krivi i posipa se pepelom zbog neke voje greške, nego da sutra bude bolji nego danas kako ne bi ponovio te greške koje je pravio. Ili pravla.

Kada je neko sam sa sobom siguran šta želi i šta mu je potrebno, tada može da postupa duhpo tantričkom principu po kojem mu je sve dozvoljeno. Tantra ne samo da gleda blagonaklono na seks nego postoje tantrička Božanstva koja će tantrika ignorisati ako čak i samo priča protiv seksualnosti. Ali to ne znači da će svaki tantrik da se ponaša isto. Većina tantrika su porodični ljudi, zapravo tantra to i promviše umesto povlačenja u askezu i ašrame. To znači da tantrik izvodi tantričku praksu sa svojom suvašini, koja mu je supruga.  Ako ima potrebu da ima seks i sa nekim drugim, to nije bez dozvole supruge. Ako nema dogovora nema ni seksa van braka. Tantra tradicionalno veoma vodi računa o porodici i tantrik nikad ne rastura tudje brakove, isto kao što i svoj čuva. Isto važi i za ženske tantrike. Ošo Radžniš je rasturao porodice i pozivao žene da napuste svoje muževe i decu i pristupe njegovom ašramu. To je veoma loše ponašanje sa stanovišta tantre i on je bio veoma loš čovek. Svami  Prabupada koji je Internacionalno društvo za svesnost Krišne, kod nas poznatije kao Hare Krišna, kažu napustio je ženu kada je ona menjala neke njegove knjige za životne namirnice, tipa čaja. Što se grbo rodi vrijeme ne popravi, tako da je to bilo indikativno ponašanje koje je nagovestilo  sve ono što se kasnije dešavalo sa ovim pokretom koji je naneo mnogo štete po percepciju koju zapad ima u odnosu na Indiju, indijsku filosofiju i metode duhovnog razvoja.

plesMoramo da relativizujemo pežorativni pojam kurve. Pre neki dan sam sedeo u kafiću i momci pored su pričali o nekim devojkama nazivajući ih kurvama. U nekom momenti mi se uključimo u razgovor i ispostavi se da ni jedan od njih nije bio ni sa jednom od tih devojaka koje pominju. Poznaju ih, čuli su da su neki drugi bili sa njima, čuli su raznorazna hvalisanja i za te devojke misle da odlično izgledaju, ali nisu uspeli da poentiraju ni kod jedne od njih i da ostvare seksualni odnos sa ni jednom od njih. To je onaj sindrom kad neko pokuša kod devojke, ne uspe i onda kaže „ma neda kurva!“  Imam prijateljcu koja obično na to odgovori „pa kako je kurva kad ti nije dala?“, na šta ili ne dobije odgovor ili to bude neka promrmljana psovka. Kurva je žena koja je izazovna, seksualno provokativna, koja je seksualno oslobodjena i koja je gospodar svog tela. Ona ima seks sa onim sa kim ona hoće, a to obično nisu oni koji je nazovu kurvom. Žena koja ima takav stav u životu, takva žena može da bude i Sveta kurva koja ima seks sa Univerzumom. Univerzum je sve, on podrazumeva sve mogućnosti. Kurva široko širi noge jer prihvata sve mogućnosti kao potenicijal, nema odvojenosti i sve je Jedno. Nema tabua, nema predrasuda, ali kurva radi samo ono što želi, a želi ono što su joj stvarne potrebe. Dakle a njom ne može da bude svako, može da bude samo onaj ili ona koga ona pusti. Kurva je žena koja kontroliše svoj život i svoj svet. Svaka kurva za sebe spozna koje su njene lične potrebe. Tantrik je počasna žena i tantrik je Sveta kurva.

Isto kao i obični ljudi neki tantrici žive promiskuitetno, a neki žive skromno.  tantraSvojevremeno su neki moji prijatelji djotiše radili analizu iz podelnih karata jednoj devojci koja je ušla u jogu i koja je veoma promiskuitetna. Meni je skroz simpatična jer ume i da kaže ne kada želi, nema problem sa time što radi, niti da razgovara o tome i nema stid ni osećaj krivice što uživa u životu. Stvar je u tome da po djotiš analizi njene dve prošle inkarnacije su bile manastirska sadana u potpunom celibatu. Kako posle dve inkarnacije koje je provela kao monahinja da joj ova inkarnacija bude ona u kojoj menja tipove kako joj se prohte, uključujući i veze na jednu noć? Jednostavno, njena duša traži takva iskustva. To su u ovoj inkarnaciji potrebe njene duše. Boginja je sve, skup svih aspekata univerzuma. I devica i bludnica, istovremeno majka, ćerka,  svetica, lepa, ružna, nežna, gruba…ona je SVE.

zena

Da li su nam sva ta iskustva potrebna? To naša duša odluči. Oni tantrici koji su promiskuitetni, ako to mogu da drže u balastu da bude u onoj meri koliko im je to potrebno, to je onda sasvim u redu i onda su oni uspešni tantrici. Oni koji nisu promiskuitetni, to je isto u redu jer im to i nije potrebno. Svaki seks je u redu dok se svi koji uučestvuju u njemu saglasni i dok su zakonski dozvoljene dobi. Ko smo mi da nekom zavirujemo u spavaću sobu i da morališemo? Ja nemam potrebu za promiskuitetom, nemam potrebu za grupnim seksom i to onda nije deo moje priče. Ali mi je potpuno normalno da je to deo univerzuma i da ima i onih kojima je to potrebno. Moja potreba za nečim drugim i nedostatak potrebe koju neki drugi imaju ne čini jihove potrebe nelegitimnim. Jednostavno smo drugačiji.

svetla 2Sve žene su poput Boginje i njene su ćerke. Da li su sve žene dobre? Nisu naravno, ima ih raznih. Ima ih ovakvih, onakvih, skromnih, sujetnih, arogantnih pakosnih, plemenitih… isto kao i muškaraca. Na nama kao osobama oba pola je da napravimo svet koji će podržati žene da se oslobode i one koje su negde slabe, da se tu ojačaju i podignu. Svaki pokret za osnaživanje žena i za budjenje Boginje, tipa pokreti kao Crveni šator i sl, makar to bio samo skup psiholoških tehnika, afirmacija i elemenata psiho drame, trebalo bi podržati.

Žene su vekovima uslovljavane da ne misle i sebi, da budu samo majke i domaćice i da se seks svodi na to da one daju zadovoljstvo muškarcu. Nužno je da žene počnu da vole sebe i da ne samo da daju zadovoljstvo, nego da počnu da uče i da ga prihvate, šta više da zahtevaju da muškarac bude što kvalitetniji kako bi ih što bolje zadovoljio. A da bi došle u poziciju da tako nešto zahtevaju, najpre je bitno da počnu da poštuju sebe i da počnu svetla 3da vole sebe, budući da nema ljubavi bez poštovanja. Neotantra je tu odlična pošto ona uči partnere da dele, da se otvore jedno prema drugome, da se poštuju i da oboje uživaju.

Žena koja poštuje sebe može da očekuje da je neko i voli. Žena koja ne poštuje sebe, kako da očekuje je neko drugi poštuje i voli?

Nije problem, da ponovim, ako je žena promiskuitetna. Ako je to potreba neke žene promiskuitet je u redu, ako nije onda nije u redu za tu ženu da se nadje u tome. Problem je ako je žena promiskuitetna zbog neke svoje slabosti, ako je to rezultat neke traume kao kompenzacija za neki sadržaj psihe koji joj je teško da prihvati i integriše. Žene jednostavno moraju biti slobodne. A prvi korak ka tome jeste da moraju da izgrade samopouzdanje.

Svojevremeno je u Srbiji gostovao muzej voštanih figura iz Rusije i na toj izložbi je bila figura takozvane žene svinje, Ruskinje koja je po toj izložbi bila proglašena za najružniju ženu na svetu. Izuzetno ružan nadimak i izuzetno ružan epitet koji podseća na Linčovo remek delo Čovek slon,  veoma emotivan film o čoveku koji je izuzetno ružan, što je samo po sebi problem za komuniukaciju i ostvarivanje uspešno realizovanog emotivnog života. Ali pretraga interneta po imenu te Ruskinje pokazala je da se ona nije krila negde, iza neke maske, nego da je imala i brak i decu i više ljubavnika i da joj je emotivni i seksualni život bio dinamičniji od većine njenih savremenica kojima nisu bili prikačili tako ružan epitet. Ona očigledno nije poklekla duhom, nego je živela život punim plućima. Znači stvar je u stavu i u samopouzdanju.

Potrošačko društvo i mediji nameću standarde lepote i privlačnosti. Kako je već govoreno, rani nudistički propagandni filmovi su prikazivali tela bez biranja koje je lepo po standardima koje filmska i modna industrija nameću, ali kad je krenula seksualna eksploatacija teme nudizma u filmovima počelo je i prikazivanje nudističkih plaža kao mesta sa lepim, po standardima medija, osobama. Prava nudistička plaža briše te razlike i tu nema takmičenja ko je lepši, niti frustracije da neko nije dovoljno lep. Niko nikog ne gleda i žene od 70 godina, sa svim promenama na telu koje godine donose, isto su na plaži opuštene kao i devojke koje su na početku svog reproduktivnog ciklusa i čija su tela mlada. Žene se menjaju tokom godina, porodjaji donose svoje, grudi više nisu iste, dogode se bore i koža se menja… ali…svaka žena je Boginja i svaka ta bora je isto tako lepa. I svaka žena je lepa i početak isceljenja od bolesti zvane društvo je da svako sebe zavoli onako kako i jeste i kako izgleda. A to znači, kako je ranije već rečeno, da zavoli i svoje telo. To ne znači da je to opravdanje da se neko opusti i zapusti. To znači da ako žena vodi računa o tome kako izgleda to je onda zato što ONA ima potrebu da dobro izgleda i da se sebi svidi, a ne nekom drugom. Potrošačka mašinerija kaže da je standard ono što mediji nameću kao lepo, a tantra kaže da je prvi korak da žene razviju samopouzdanje i da zavole sebe i svoje telo ma kako ono izgledalo i da budu onakve kakve su sebi lepe. Znači žene moraju da postanu svesne da su Boginje koje su probudile u sebi bez obzira koliko su stare i kako im telo izgleda. Pošto su Boginje onda uvek sijaju iznutra i uvek su predivne..

goli

Tantra je alhemija. Vaišnave kada naidje neki problem i kad je gusto pobožno spuste glavu i kažu „Višnu (ili Krišna), molim te da ovo prodje što bezbolnije, molim te pomozi“. Šaivisti bi seli u meditaciju i tekli „baš me briga, makar i ćuskije padale sa nebe neću dozvoliti da mi ovo omete meditaciju“. Šakte, tj tantrici bi rekli „ovo ne valja, daj da vidimo koja mantra i jantra mogu da ovo promene u našu korist“. Tantra je akcija da se nešto iz jednog stanja prevede u neko drugo stanje.

pod nogamaSvaka duhovna škola teži da uredi svet po svojim principima. Postoji priča da je Svami Prabupada jednom izjavio, kažu da postoji audio zapis toga – ali ja ga nisam nikad čuo tako da ne tvrdim da je to istina iako sam to čuo od bivših hare Krišna članova , da će ubijati one koji nisu Krišnine bakte kad Hare Krišna budu imali vlast/moć u društvu. Tantrici su ekstremni, pa opet ne bi da ubijaju, već bi pre da urede društvo, da ga alhemijski transformišu, tako da žene u njemu imaju gotovo privilegovani položaj. Zato će se pravi tantrici sresti uvek negde u društvenim akcijama i pokretima koji se bore protiv represije i za prava žena.

Mi želimo žene koje su dostojanstvene, jake i ponosne. Želimo žene koje su svesne toga vajrayoginišta im je potrebno i koje se ne boje da to i traže. Želimo društvo gde seksualno oslobodjena žena nije prezrena već se diže na pijedestal slave isto kao što se na takav pijadestal postavlja i muškarac koji je imao puno ljubavnica.  Želimo ženu koja je poput Nje koja je oko vrata okačila ogrlicu od glava ugnjetača koji su joj pod nogama. Želimo ženu koja je u sebi probudila i Boginju i žensku moć.

Ako je to tako, i ako je žena Boginja, onda tantrik mora da ima i odredjen odnos prema ženama. Ako ga nema i ako bi se prema Boginji odnosio kao prema svojoj kučki, onda Boginja njega može da počne da tretira kao svoju kučku. Dojmim da nekako to nije baš dobar razvoj dogadjanja po onog ko bi napravio takvu grešku.  Tantra je specijalan odnos izmedju tantrika i Boginje. Taj odnos ima svoje specifičnosti, a odvija se ne samo na jednom metafizičkom nivou već i u odnosu sa ženama koje nas okružuju.

Dakle da se vratimo na početak naše priče. Potpuno razumem žene koje žele da dožive nešto više. Razumem priču da im je u braku dosadno, da ih muževi ne razumeju i da ih zanemarujju. Shvatam da žele promenu i da imaju fantaziju o egzotičnom seksu i to je sve u redu i poštujem i njih i njihove potrebe. I shvatam da misle da je tantrički seks nešto što bi ih izvuklo iz letargije, ali zapravo one misle na neotantrički seks. I nadam se da će u godinama koje dolaze neotantra da bude prisutnija na našim prostorima.

Tantra je specifičan odnos tantričkih posvećenika i božanskog koji se odvija dobrim delom i posredstvom telesnih zadovoljstava i materijalističkih uživanja. Ali tantra nosi i veliku odgovornost i opasnost sa sobom. Inicijaciju u tantru dobije jako malo ljudi, ja recimo nikog ne iniciram bez dozvole mog Gurua i tako će biti sve dok je on živ, plus tu se radi i proricanje pre toga da se vidi da li Devi to podržava, a ako podrži onda se gleda kada se to može izvesti. Možda nekog iniciram u narednim godinama, možda i ne. To nije do mene, to je do Devi koja nekog pošalje i odluči da li ta osoba bi trebalo,  ili ne, da bude inicirana. Tantra je kreiranje iluzije i niza alternativnih realnosti kako bi koristili Maju, iluziju, kao oružje protiv iste te iluzije. Tantra je paradoks.  Seks je u klasičnoj tantri orudje i metod rada, nije cilj sam po sebi. Imam dogovorenih par predavanja o tantri, verovatno ni na jednom neću ni pomenuti seks. Zašto kada je tantra zasnovana na seksu? Zato što nije potrebno da ga pominjem. Seks je dobar mamac za mnoge, dosta njih  je u regionu koristilo seks kao udicu da ostvare neku korist za sebe, ali ja nemam interes da nekog mamaim niti bih imao gde da ih mamim zato što tantra nije sistem otvorenih vrata za svakoga.  Pričati o seksu podiže intersovanje i napetost kod ljudi, ali  ako ljudi neće imati priliku za iskustvo takve vrste onda im nije lepo ni bacati takav mamac. Svrha ovog teksta je bila da stvari stavi u kontekst i da da odgovore na pitanja o tantričkom seksu koja su stizala.  I to je narode otprilike bilo to. Idemo dalje…

zena

Razlike izmedju pristupa kundalini u dakšinaćarija i vamačarija tantri


Guru-Paduka-Abhisheka

Dizanje kundalini je dakšinaćarija metafora koju je Gorakšanat dao svojim monasima. Kada se pet posuda ponudi Šakti radi se jedna specifična mantra koja počinje s bidjom, pa ide Guru/Išta mantra pa Ćićandra-kundalini-jogat samarasja šubadajam| Grihan(d) mehamrita patram kripaja (pratamam) Paramešvari (vindiavašini / ime božanstva. Ova mantra je u stvari celokupna Joga, ili da kažemo drugačije sjedinjenje Kundalini i Bodi Manasa koji se nalazi u Ćit-Čandri. Čit-Čandra je nadi (energetski kanal) koji spaja dve Guruove Paduke (papuče) preko Agja Čakre. Zapravo kundalini i Bodi Manas se sjedinjuju i kroz Sušumnu, ali to je desni put i to je kundalini joga. U Vama Margi Kundalini i Bodi Manas se sjedinjuju kroz Čandal Nadi.

Indijske veštice i sličnosti izmedju indijske tantre i zapadnog veštičarenja


 

Nakon dužeg razgovora sa ženom iz Splita koja me je ubedjivala da u Hrvatskoj žene imaju veću moć  od muškaraca , zato što se „dopadaju muškarcima“, te da sam „kažnjen od Boga“ i da je jedino katolička crkve ispravna, posvećujem ovaj tekst svim sjajnim ženama koje su danas marširale ulicama raznih gradova  protiv opresivnih politika patrijarhata i kapitalizma koje ugrožavaju žene. Svim ženama koje su marširale u znak internacionalističke solidarnosti, antifašizma, i protiv svih politika koje ugrožavaju ženske živote,  a pod parolom  Smrt fašizmu, sloboda ženama!

64

Gerald Gardner i Margaret Murray (koja je svojevremeno bila poznata baš po svojim teorijama o srednjevekovnim vešticama kao preživelom prehrišćanskom kultu) jedno vreme su bili u intenzivnom kontaktu, a razlog zašto su prekinuli saradnju jeste to što je Gardner smatrao da su veštice samo bile žene koje su nastavile da slede preživele keltske kultove, dok je Margaret smatrala da je poreklo veštičarstva iz Egipta. Za legendarni tradicionalni koven koji je vodio George Pickingill se

George Pickingill

George Pickingill

pak, po njihovoj vlastitoj mitologiziranoj istoriji, smatra da vodi poreklo od francuske porodice Canedown, koju je pre više stotina godina u veštičarstvo uvela grupa lutajućih Roma. Po preseljenju u Englesku ta linija se održala sve do James Murrella, osobe koju su smatrali jednim od najvećih narodnih čarobnjaka u Engleskoj devetnestog veka, i koji je tradiciju dalje preneo na pomenutog Pickingilla.
Romska magija postoji i jaka je, ali je pitanje da li su oni to doneli iz Indije ili je poreklo egipatsko, bliskoistočno ili evropsko. Primer jedne druge verzija porekla veštičarstva može se naći u slučaju Cecila Williamsona, kontraverznog originalnog vlasnika Muzeja Veštičarstva.
Cecil Williamson je bio zanimljiva osoba. Bavio se filmskom industrijom kao asistent producenta, a iz hobija je proučavao okultno, tako da ga je britanska MI6 angažovala sredinom tridesetih da istražuje nacistička interesovanja za okultno.
Bio je blizak sa mnogim britanskim okultistima, uključujući i samog Geralda Gardnera, ali do dan danas nije jasno da li je bio iniciran u veštičarstvo ili ne.
Tradicionalno veštičarstvo je put iluzije. Tu se grade mitovi i alternativne realnosti. Williamson je bio i obaveštajac, a oni nekad posle povlačenja iz službe, imaju profesionalnu deformaciju da nastave da igraju uloge, tako da je u različitim prilikama davao različite verzije istih događaja. Po jednoj verziji, nije nikad bio iniciran.
Po drugoj, kao mali je pokušao da odbrani ženu koju su seljani fizički napali optuživši je da je veštica koja im je razbolela prasiće. Po toj verziji, i zbog takve hrabrosti gde je i sam nastradao, ona se posle sprijateljila sa njim, i još kao dete je učio od nje magiju. Po trećoj verziji, on je kasnije učio magiju od druge veštice koja je videla da ga u školi druga deca maltretiraju i naučila ga vradžbinama da se od njih odbrani. Jedno je sigurno, a to je da je Cecil Williamson, shodno svojoj poziciji vlasnika Muzeja Veštičarstva, upoznao skoro sve okultiste, veštice i vešce u Britaniji i sa nekima od njih se i sprijateljio.
Od svih eksponata u njegovom Muzeju Veštičarstva, ostalo je zabeleženo da su najviše interesovanja privlačile voštane lutke u prirodnoj veličini, od kojih je jedna predstavljala veštičju Sveštenicu koja leži na oltaru. Za razliku od ostalih eksponata u muzeju, za koje se znalo odakle potiču i čemu služe, za ovaj eksponat nije bilo jasno šta predstavlja, sem što je na propratnom tekstu ispod figura pisalo, da je „veštica položena na oltar „Žive Smrti“ spremna za čin duhovnog začeća, kojim živa osoba postaje sposobna da zakorači iz svog smrtnog materijalnog tela u svet iza groba“. Simbol koji se iznad nalazi, vezuje se za feničansku Boginju plodnosti Tanat.

tanat

Uz druge dve voštane figure u muzeju, a koje prikazuju mladu vešticu kako daje dar Rogatom Bogu, pisalo je da narod Tanat još uvek postoji u Severnoj i Zapadnoj Britaniji, i da je to kult koji je verovao u drevnu magiju plodnosti i praktikovao je. Figure su predstavljale po tom tekstu, mladu vešticu koja se zaklinje Bogu Svetlosti. Solarni Bog Tan predstavljao je muški princip, a mesečeva Boginja Tanat ženski, te njihovim spajanjem je nastajao život. Ključ ovog kulta je po tom tekstu bila žena koja je na svakom ritualu predstavljala živi oltar na kojem su prinošene ponude i rađena magija. U tekstu dalje piše, da postoji dovoljno dokaza da se može reći, da je unižavanje ovog rituala od strane hrišćana dovelo do onoga što se danas zna kao Crna Misa, i da se narod Tanat ne bavi crnom magijom, nego da rade za dobro i da bi se mogli nazvati belim vešticama. Cecil Williamson je javno nekad tvrdio da je iniciran u tradicionalno veštičarstvo, nekad da nije, ali neki veoma pouzdani izvori iz britanskog tradicionalnog veštičarstva potvrdili su u privatnom razgovoru da je on imao veze sa ovom tradicijom.
O kovenu Tanat se jako malo zna, sem da su postojale veštice još u vreme drevne Grčke, gde je naročito Tesalija bila poznata po njima, ali se smatralo da to nije autentična grčka tradicija, nego da se njome bave stranci. Kao neko ishodište se navodila Asirija. Prva veštica za koju znamo bila je Kirka, a naziv za ono što je radila, i što je istovremeno i prvi naziv za vešticu koji znamo, bilo je polifarmakos, dakle neko ko radi sa biljem i otrovima.
Jedna od teorija zašto su Kirka i Medea bile prikazivane kao zle praktičarke crne magije jeste ta, da su u to vreme matrijarhalna kultura i religija, čije su one verovatno bile sveštenice, bila okrenuta u korist patrijarhalne.
Moramo da naglasimo jednu stvar a to je, da ne postoji suštinska podela u veštičarstvu. Veštičarstvo je jedno i forma kako će neko da ga praktikuje nije puno bitna. Ono je sposobnost da neko izvodi magiju.
Evropsko veštičarstvo kasnijeg perioda možemo podeliti na nasledno porodično veštičarstvo, tradicionalno veštičarstvo i moderno veštičarstvo. Nasledno porodično veštičarstvo je ono koje se prenosi sa starijeg člana porodice na dete koje pokaže znake da ima u sebi „veštičiju krv“. U većini slučajeva postoji samo jedna Inicijacija i ona je tu da se „održi krv“. Obično inicijacije idu po muškoj ili ženskoj liniji, tipa baba unuku ili otac sina.
Prakse su veoma pojednostavljene, sa što manje rituala i sa naglaskom na praktične čarolije i rad sa biljem. Magijski krug se u većini porodica ne koristi, a oruđa koja se koriste se ne smatraju kao „sveta“ i samo za tu upotrebu. Nema pisanih knjiga i uputstava, a znanje se prenosi usmeno.
Tradicionalno veštičarstvo je takođe nasledno porodično veštičarstvo, koje je u vreme progona veštica postalo više formalizovano, dobilo više ritualizovan oblik i u nekim porodicama čak i antihrišćansku notu u znak protesta protiv inkvizicijskih progona. Ove tradicije se mogu istorijski lokalizovati od perioda približno 15. veka, i koristile su imena lokalnih božanstava. Obično su sledile ili Boga ili Boginju, a ne oboje zajedno.
Inicijacije su prenošene sa žene na muškarca i obrnuto. Karakteriše ih mnogo više ritualnog rada nego u naslednom porodičnom veštičarstvu.
Rad je bio i na vradžbinama i na ritualnom obožavanju. Rađeno je sa posvećenim oruđima, u sakralnom prostoru, ili u stalnom magijskom krugu, ili za te potrebe u uspostavljenom takvom krugu koji bi se nakon rada uklanjao. Tradicionalne grupe su radile u okviru kovena, čiji je broj članova varirao od tradicije do tradicije, a koven
du vodili ili Visoki Sveštenik (često nazivan Magister) ili Visoka Sveštenica (često nazivana Gospa).
Rituali i prakse su zapisivani u knjigu koja se između ostaloga nazivala i Knjiga Senki.
Moderno veštičarstvo počinje od Džeralda Gardnera koji je bio iniciran u tradicionalno veštičarstvo, ali je odlučio da ga sredinom prošlog veka prilagodi ljudima koji žive u modernom vremenu.
Gardnerova tradicija ima tri stepena inicijacije i uvela je polarnost Boginje i Boga. Koristila su se imena Aradia za Boginju, i Kernunos za Boga, ali se ime Boginje menjalo na inicijaciji u treći stepen. Za razliku od tradicionalne gde praznici mogu da variraju, kod Gardnera se fiksno slavi 8 sabata koji su vezani za Sunce i trinest esbata koji su određeni Mesecom. Broj članova kovena je od 5 do 12, a inicijacije se prenose sa žene na muškarca i obrnuto. Radi se isključivo u posvećenom krugu, a rituali su strogo formalizovani i rade se iz Knjige Senki.
Nakon Gardnera, najpre je Aleks Senders napravio svoju vlastitu tradiciju, zasnovanu na modifikacijama Gardnerovog veštičarstva, što su sledili još neki drugi, tako da se danas za nekoliko tradicija koje imaju inicijacijsku liniju do New Forest Kovena u kojem je i Gardner bio iniciran, bez da su napravili neka drastična odstupanja od Gardnerovih postavki kaže se, da predstavljaju britansko tradicionalno veštičarstvo. Da ne bude zabune, to je moderno tradicionalno veštičarstvo i ne govori se o kategoriji tradicionalnog veštičarstva.
Gardnerova i aleksandrijska tradicija su nazvane tradicionalnim, zato što se kasnije pojavio čitav niz različito novih, uz polemike da li su opravdano ili ne, koristile izraz veštičije tradicije.
Neke su bile poreklom od Gardnera, druge nisu, tako da danas imamo jako puno novih i inovativnih tradicija koje mešaju elemente egipatskih misterija, šamanizma, feminizma i kabale i slično sa veštičarstvom, kako ga je postavio Gardner.
Naše domaće veštičarstvo u velikoj meri ima elemente opstalih arhajskih balkanskih kultova, pa tako domaće veštice u istočnoj Srbiji prizivaju Tartara, kao duha koji se nalazi u vodi, što ima smisla budući da se inicijacije u ovdašnjem veštičarstvu i rade blizu reka. Koncept Tartara je preživeli grčki koncept, o kojem se i danas u akademskim krugovima malo zna, budući da je bio čuvan u tajnosti pod pretnjom smrti za otkrivanje njegovih tajni.Tartar je bio po najdrevnijem shvatanju mesto rođenja ljudske duše i samog kosmosa, u čijem centru se nalazila golema vatra, Axis Mundi, koja je osnov uređenja sveta. Docnije je Tartar postao podzemlje puno prokletih duša i neprijatelja bogova, što su hriščani potom adaptirali u svoju predstavu pakla ispunjenog palim anđelima.
Zvezda sa pet kraka, odnosno pentagram, u Grčkoj je bila povezana sa petostrukom misterijom Tartara, tj sa njegovim podzemnim božanstvima kao što su Hekata, Niks, Erebos, Tifon, Kerber, i Erinije. Da je korpus praktičnih grčkih magijskih formula iz perioda pre Nove ere bio dostupan magijskim grupama i praktičarima pre osamdesetih godina prošlog veka, verovatno bi mnogi magijski sistemi danas izgledali bitno drugačije. U tim rukopisima Tifon, inače sin Tartara i Geje, nije predstavljen kao demonizovano čudovište olimpijskih Grka, već je to grčko-egipatski prvobitni praotac neukrotive magijske kreativno-destruktivne siline.
Baš je Tifon onaj koji daje moći veštici. Inicijacija je podrazumevala da neko potpuno nag nosi poput Dionisa, krunu od bršljana i ima povez na očima.
Osoba je umotavana u lanenu tkaninu poput mrtvaca kako bi mogla umreti i vaskrsnuti u svetu duhova. To joj je davalo autoritet i sposobnost da može da komunicira s duhovima i raznim Bogovima. Zapravo nema Inicijacije bez „smrti“. Da bi se neko inicirao mora da umre, a sam grčki glagol τελευτcν ima dvostruko značenje, i inicirati se i umreti.
Moje lično iskustvo je počelo tako što sam u svojim ranim tinejdžerskim danima, upoznao devojku za koju nisam znao da je bila iz veštičje porodice.
Kad smo došli do takvih tema, jednom je rekla da „veštice zapravo nikad ne umiru“ i priredila mi jedno od najbizarnijih iskustava u životu, sa sučavanjem sa nečim što je delovalo kao suočavanje sa jednim dugačkim nizom svih veštica koje su pre nje živele. Devojka je kasnije otišla u Australiju, zato što ju je zvala njena baba da se tamo preseli. Naime, veštice pre smrti moraju da prenesu na nekog Inciiajciju. Njena rođaka u
Australiji nije bila pogodna za to, i poludela je kako mi je rekla. Otac joj se bunio i naprasno je umro, i ona je jednostavno sela u avion i otišla. A ja sam ostao sa jakim osećajem da veštice i dok su žive su u stvari mrtve, a kad fizički umru i dalje su žive na neki način.
No, vratimo se Tifonu. Tokom Inicijacije morao se desiti konkretan mistični događaj koji bi potvrdio da je Iniciajacija uspešna. Konkretno, određena vrsta ptice bi se morala pojaviti sa neba i obrušiti se na osobu, umotanu poput leša, koja se Inicira i dodirnuti je krilima.
To je bio znak da Inicijat/kinja može da uskrsne, nakon čega bi se pokrov odmotavao sa osobe i spaljivao. Tifon je tako vaskrsavao nekoga, ko bi po moći postajao ravan prvobitnim božanstvima, i nakon inicijacije, budući da se Inicijacijom uklone barijere između sveta živih i sveta Bogova i smrti, dobijao moć da priziva razne duhove i božanstva, najčešće koristeći posudu sa vodom, i pre toga prizivajući baš samog Tifona.Videli smo da je Tartar bio mesto primorodijalne vatre i Ose Sveta.
Mnogo kasnije u Evropi su tradicionalne veštice svoju moć zasnivale na paktu sa Bogom koji je bio „Bog-Jarac, vatre i podzemnog sveta“, gospodar magije, plodnosti i smrti. Povezan je i sa kovačkim misterijama, tako je u severnim zemljama bio poznat i po imenu Vejland Kovač.
Zapadni ezoteričari su pravili veliku grešku kada su sledili Jamblihovo mišljenje, po kojem je njegova neoplatonistička teurgija objašnjavala ranije misterijske tradicije. Jamblihova ideje da su hermetički filosofski rukopisi u stvari autentični egipatski tekstovi je bila pogrešna, i Egipćani nisu obožavali „trans-zemaljske“ bogove uz zemaljske, što je zabluda nastala na kasnijim tekstovima koji su bili pod uticajem platonista i gnostika. U ranijim praksama i tekstovima, nije bilo „transzemaljskih“ i „nad-nebeskih“ koncepata tako da neoplatonizam nije uporediv niti objašnjava ranije magijske tradicije.
Čuda se izvode uz pomoć podzemnih duhova slično sufijima koji se pozivaju na Alahovu moć, ali, da bi izveli čuda koriste Džinove za to. Vedantisti takođe tvrde da moć dolazi od Brame, ali koriste Karna Pišaćine i Jakšine da bi izveli čuda.
Postoji usmena tradicja po kojoj se tvrdi da je pomoću pišaći sidija (moći) sam Adi Šankara pobedio u svim svojim debatama.
Dakle, kako su nastale prve veštice? To je misterija, ali sada samo navodimo jednu hristijanizovanu
legendu koja kruži u nekim veštičjim porodicama. Eva je sa biblijskom Zmijom koja ju je i navela da probaju jabuku rodila sina, Kaina. Kain je ratar i uzgajao je bilje, a Avelj je bio stočar. I Kain i Avelj su Bogu nudili žrtve, prvi biljnu, drugi krvnu. Pošto Bog nije bio naklonjen vegeterijanskim žrtvama Kain je kao vrhovnu žrtvu prineo svog rođenog brata Avelja.
Na taj način, kao prvi ubica u istoriji, Kain postaje sličan personifikaciji smrti, te dobija znak koji ga obeležava i to je veštičiji znak koji svi njegovi potomci nose. Postojali su posebni Anđeli visokog ranga koje je Bog postavio da vode računa o ljudima, sa naročitom zabranom mešanja u ljudski razvoj, ali je oko dve stotine Anđela to ignorisalo i odmetnulo se od Boga, postajući tako „Pali Anđeli“. Oni su trebali ljudska tela da ih koriste kao „posude“ kroz koje će se ispoljiti, ali i za seks sa ljudskim ženama. Deca rođena iz takvih veza su nazivana Nefilimi, pola anđeoska, a pola ljudska bića. Anđeli su ih učili mnogim stvarima uključujući i magijske veštine. Azazel, vođa Anđela je izabrao jednog potomka Kaina da ga zaposedne, dok je Lilit izabrala njegovu sestru.Veštice su po toj legendi, one koje su potomci Azazela i Lilit. Oni koji pripadaju toj krvi i imaju veštičji znak mogli su biti inicirani, jer su nosili gene koji su bili Azazelovi, koji je „otac“ veštičarstva, što znači da su veštice u startu nadljudska bića.
Veštičarstvo je veoma staro i donekle je slično šamanizmu. Po legendi vidimo da su pali Anđeli zaposedali ljude kako bi ih učili nekim veštinama, uključujući i magiju. Šamanizam je isto kao i veštičarstvo rad sa duhovima koji zaposedaju šamana. Šaman je neko koga duhovi predaka, ili neki drugi duhovi sa kojim radi, zaposedaju,
i kroz njega govore ili leče ili rade nešto drugo.
Ne može svako da postane šaman. Šamanizam je kao i tradicionalno veštičarstvo stvar plemena ili klana. Neko je rođen u porodici šamana i to mu je u krvi, a ako ga duhovi izaberu onda ako prođe iskušenja postaje šaman. Nekoga interesuje šamanizam, oseća duhove, čak ih i vidi? Čestitke toj osobi na sposobnostima, ali to ne znači da je taj neko šaman. Postoje znaci da su duhovi nekog izabrali i to je veoma bolan i težak momenat
šamanističke krize koja se poredi sa psihotičnom epizodom i koja može trajati prilično dugo. Priča se, i da se to iskustvo i ne preživi uvek. Veoma često ako duhovi nekog i izaberu, tačnije u više od 99% slučajeva, šamanovi predački duhovi mu kaži da ta osoba nije od te krvi i da mora da nađe vezu sa svojim precima i u svojoj vlastitoj kulturi.
Moguće je i da neko kao stranac bude primljen u veštičju ili šamanističku tradiciju, ali to je zavisilo od duhova predaka Biti tako primljen u liniju predaka bila je velika čast. Druge veštičje porodice i tradicije imale su druge mitove, recimo jedna tradicionalna linija koja takođe ima u svojoj mitologiji Pale Anđele,
smatra da su potomci njih i ljudskih žena u stvari vile. Jedna od uvaženijih veštica iz te tradicije mi je jednom rekla, da Inicijacija u tu tradiciju menja DNK na način da onaj ko se inicira zapravo postane sličan vilinskom narodu. Samo ćemo još reći, da je skladno i ranije pomenutoj priči o devojci koju sam upoznao i koja je bila veštica koja je otputovala u Australiju, pravilo da veštica ne sme da umre dok moć ne prenese nekom članu porodice, što se radi preko nekog predmeta,koji može biti ritualni predmet, ali znam i za slučaj da je to bio broš, koji je onda veza te izabrane osobe sa veštičijom moći. Da, veštičarstvo kako smo videli se zasniva na pripadanju veštičjoj krvi, na inicijaciji i na realnoj moći koja od toga dolazi.

Sličnošću između veštičarstva i Tantre između ostalih, bavili su se i Dr John Mumford), u svojoj knjizi “Ekstaza kroz Tantru”, i David Gordon White u svom radu objavljenom u 35. broju “Jugoistočne revije za azijske studije”. Paralele između ove dve stvari mogu se povlačiti na raznim nivoima, a ovde ću se pozabaviti nekim mogućim sličnostima kojima se njih dvojica nisu bavili. Tantra i veštičarstvo, u društvenom smislu, bili su pokreti siromašnih. Dakle, onih koje je u Indiji braminski poredak ugrožavao i koji su imali razloga da se okrenu protiv patrijarhalnog sistema kasti i karmičkih dugova. Žene su tu bile najugroženije; primer za to je Sati obred u kome se smatra da, ako muž umre mlad, njegova udovica je kriva za to, budući da je po braminskim shvatanjima on umro zbog grehova svoje žene, te je sa njim živa spaljivana.
Isto kao što su se u Indiji žene i siromašniji slojevi okretali Tantri, buneći se protiv braminskog poretka, tako su se i u Evropi siromašni ljudi okretali od crkve. Crkva je bila branitelj poretka, a pobuniti se protiv vlastelina značilo je pobuniti se protiv Boga. Ako je neko rođen bogat to je smatrano Božijom voljom, isto kao i to što je neko rođen siromašan. I Tantra i veštičarstvo se bave magijom kako bi se postigli neki konkretni materijalni ciljevi. To je i jedan od razloga zašto su i Tantra i veštičarstvo bili „anatemisani“ od strane bramina i sveštenika. Takođe, obe discipline su orijentisane ka ženi, koja je sveštenica i ima poseban status, i matrijarhalno i matrilinearno su organizovane, što direktno oponira patrijarhalnom sistemom društvenih vrednosti koje obično definišu i brane dominantne i prihvaćene religije i u Indiji i na zapadu. Zato su i Tantra i veštičarstvo bili ozloglašeni i proganjani.
Američki folklorista Čarls Godfri Lilend (Charles Godfrey Leland) objavio je takozvana “Jevanđelja veštica”, što je bio skup tekstova koje je dobio od italijanske veštice po imenu Madlen. Po tim tekstovima, ženska mesijanska figura po imenu Aradia spustila se među ljude da bi siromašne učila magiji i otrovima kako bi se odbranili. Aradia je bila ćerka boginje Dijane, a po toj istoj mitologiji je iz Italije pobegla u Srbiju.
Aradia je tako postala kraljica veštica, koje su i Italiji nazivane strege, a u Rumuniji je, pod jednim od svojih obličja, bila i kraljica vila, što povezuje veštice i vile.
I Tantra i veštice su slavile svoje obrede sa puno smeha, plesa i pesme. Spis “Sadana Vajravarahi”, recimo, daje puno naglaska baš na takvo obožavanje u krugu sa puno muzike.Dakle, u pitanju su dve pojave sa puno sličnosti, nastale nezavisno jedna od druge, u različitim delovima sveta, ali izazvane sličnim sociološkim prilikama i razlozima. Različita klima i geografija uslovile su različite pristupe, ali ono što je recimo u Indiji Kubera, u evropskom folkloru bi bio Oberon, tako da tu postoji puno prostora za poređenje, ali i za adaptaciju i substituciju. Takođe, postoji istorijska veza Tantre u njenoj zapadnoj struji sa veštičarstvom, budući da su Leonard Miles, koji je na zapad doneo levu stazu Tantre, i Gerald Gardner, osnivač modernog veštičarstva, bili ne samo prijatelji, već je Miles bio član jednog od najranijih Gardnerovih veštičijih kovena iz vremena pre revizije koju je uredila Doreen Valiente, kada je izbacila dobar deo magijskih elemenata iz Gardnerove “Knjige senki” i ubacila mnogo više folklornih elemenata kako bi to više ličilo na religiju.
Što se tiče Andrew Chumbley-a, koji je danas jedno od poznatijh imena takozvanog tradicionalnog veštičarstva, on je sa jedne strane imao kontakt sa tradicionalnim veštičarstvom posredstvom Evan John Jones-a, koji je radio sa Robert Cochrane-om, “Tubal Cain” i “1734 tradicije”). Chumbley je sa druge strane bio i tantrički inicijat, koji je u jednom momentu došao u nesporazum sa tradicijom. Uticaj Tantre na njega i njegov Cultus Sabbati je veliki, a kao primer uzmimo njegov ritual “Ljubavnički zov anđela veštičje krvi” objavljen u internom grimoaru za praktičare njegovog sistema. Struktura tog rituala deluje kao da je urađena po Kala čakri.
05Tantra i veštičarstvo su praktično-empirijski. Tantrički spisi napisani su u formi dijaloga, pitanja i odgovora, favorizujući pitanja i skepsu, te samo ono što se lično proveri jeste tako. U Tantri se znanje ne usvaja i ponavlja, već se saznaje iz iskustva. Dalje, Tantru definiše i to što je ona šaktistički kult, što znači da ženski princip, slično vešticama, u njoj ima prvenstvo, metafizički i socijalno.
Druga odlika Tantre je da je ona inkluzivna.
Dakle, za razliku od solarnih i patrijarhalnih sistema koji su dogmatski, u Tantri je bitno da nešto daje rezultat. I tu je još jedna njena sličnost sa zapadnim veštičarstvom. I jedno i drugo su ubacivali stvari spolja koje su davale rezultat. Poznavao sam jednu tradicionalnu vešticu iz Srbije, koja je u svoj rad uspešno ubacila duhove iz Hudu lekcije koje je objavio Milan Gligorijević Gaon, a koja su u stvari prevod uvodnog materijala u knjizi “Gnostički Vudu Priručnik”, čiji je autor Michael Bertiaux (Voudoun Gnostic Workbook). U pitanju su duhovi koji su verovatno bili porodični duhovi Jean Meine porodice sa Haitija. Takođe, negde pred rat, imao sam priliku da vidim par stranica iz dnevnika jedne bosanske veštice iz okoline Mostara. Dobar deo toga što je ona radila bilo je zasnovano na ko zna kom prepisu srednjovekovnog grimoara, sa nekim od sigila, prilično deformisanim, ali još prepoznatljivim.
Sa stanovišta levog puta, što je pristup koji dele i veštice i Tantrici, žudnja ne može biti uništena, kako to pokušavaju mistici desnog puta, pa se bičuju i kleče na užarenom ugljevlju, već žudnja može biti jedino pročiščena. Ne može se odgurati od sebe, ali se može transformisati. Mi smo u suštini našeg bića baš ta ista žudnja, i biti protiv žudnje znači biti protiv sebe i protiv svega što postoji oko nas. Zapravo, pravo odredište prema kome ide levi Tantrik je Kula-Sahasrara (Adho Sahasrara Čakra). Ona se nalazi ispod Muladhara čakre (korenska, bazna čakra), i povezana je sa materijalnim težnjama i žudnjom, te samim tim i sa Majom. Kula-Sahasrara čakra je čista materija i esencija Šakti. Ranije pomenute Asure nastanjuju donja područja, takozvane Tale, dakle one oblasti ispod Muladhara čakre. U indijskoj kosmologiji postoji sedam Loka, nebesa, u kojima prebivaju Deve i postoji sedam Tala. Lokama odgovara sedam čakri koje su poznate na zapadu, a Talama sedam čakri vezanih za nagone, o kojima se malo zna na zapadu. Za moderni zapadni pristup radu sa ovim čakrama vredi pogledati knjigu “Pernata i Vatrena Zmija: Maat Kundalini” (Feather and Firesnake: The Maat of Kundalini) koju je napisala Soror Nema (u rukopisu se ovo delo zvalo The Macedonian Lectures – Makedonska predavanja, zato što je bilo napisano za jednu operativnu okultnu grupu u Makedoniji, a ovo izdanje je prošireno sa dodatnim materijalima o N’Atonu, magiji haosa i magijskom isceljivanju), a izdavač je “Black Moon Publishing” iz Nju Orleansa. Kako se može zaključiti i veštice i Tantrici rade sa takozvanim donjim područjima, dakle htonskim duhovima i božanstvima i to to je još jedna sličnost među njima.
I da bi te sličnosti još više potcrtali sledi par rečenica o samom indijskom veštičarenju, 02kao delu Tantre. Indijsko veštičarenje, kao što je to malopre rečeno za Tantru, radi sa bićima koja se nazivaju Asure, Rakšase i Pišaće. Veštičarenje u Indiji se tolerisalo samo u slučaju kada je suprug želeo da probudi ljubav kod svoje žene, ali ako je hteo, kojim slučajem, da probudi ljubav tuđe žene, onda se kažnjavao novčanom kaznom.
Veštičarenje je u Indji postojalo od najranijih vremena, i podučavano je i praktikovano do uspona i pada manastira Vikramšil u periodu između osmog i jedanaestog veka. Postoji mnogo zapisa o političkoj upotrebi moći Veštičarenja među vladarima, u političkim borbama, kao i drugih zapisa o indijskim vešticama tokom prošlih vekova.
Još u ranim vremenima, sa vešticama je povezivan Agni, bog vatre, koji ima i svoj htonski i nebeski karakter, vrši svešteničku dužnost i postaje bog kiše. Htonski Agni je za nas naročito zanimljiv zato što postoje neka poređenja Rudre (Šive), koji je poistovećen sa Agnijem i grčkim Tifonom.
Njegova boja kose je crvena, a mesto gde prebiva su raskršća. Šiva se povezuje sa

kali

Kali

indijskim vešticama i, u njegovom zastrašujućem obliku Bairave, sa svojom partnerkom boginjom Kali. Zapanjujući su opisi praksi indijskih veštica i njihova sličnost sa delatnostima zapadnih veštica. Na primer: indijske veštice su se takođe bavile otrovima (tada su ih zvali Rasade), imale su sposobnost da se pretvaraju u vukove, pse i mačke, a posedovale su i takozvanu Kečara Viđu (sposobnost da lete kroz vazduh).
Sama Inicijacija i obuka veštica u Indiji takođe je slična radu zapadnih veštica. Novoj veštici bi prvo skinuli svu odeću i potpuno nagu je, u magijskom krugu (mandali), predstavili u zastrašujućoj ceremoniji Bairavi. Deo toga je uključivao jedenje mesa, a što je za braminsku kulturu u Indiji velika jeres. Posle toga bi je podučavali Magiji, što bi im svima omogućavalo da zajedno, slično zapadnim vešticama, potpuno nage polete u nebo. Način za ovakav noćni let bio je da (što je opet veoma slično praksi zapadnih veštica) premažu telo specijalnom mašću. Ne znamo da li su indijske veštice istorijski bile povezane sa zapadnim migracijama Roma, nili znamo da li one u Indiji i danas postoje, ali njihova sličnost sa zapadnim vešticama je očigledna.

chinnamasta

Astra, ili način na koji se mantra koristi kao oružje


ulaz

Sledeće je deo pripreme za predavanje u jednom joga centru o mantrama i njihovoj primeni u Šri Vidji, segment koji se tiče mantri kao astri (oružja) koji nije uvršten u predavanje budući da je to više tehnički deo sa znanjem koje baš i nije preporučljivo za primenu:  

Indija je ogromna zemlja, sa 22 zvanično priznata jezika i sa jako puno različitih etničkih grupa, običaja i religijskih tradicija koje se nekad kompatibilne, a ponekad se potpuno razlikuju po postavkama i pogledima na svet.

saivistaPo Upanišadama, bar onako kako Advaisti to shvataju, apsolutna realnost koja je Svesnost, odnosno  Braman / Atman, jeste čisto znanje (djana). Ono je statično i lišeno je bilo kakvih aktivnosti (niskrija). Ono je takodje bez samosvesnosti zato što Sopstvo nema ne-sopstvo prema kojem bi se odnosilo. Tantra nije vedska tradicija i tantra sledi Agame.  Po tradiciji Agama Svesnost (samvit), odnosno Šiva, istovremeno je i znanje (djana) i akcija (krija) i to dvoje je jedno. Šiva i Šakti, djana i krija, te Prakaša i Vimaša, svi su oni jedno. Šiva bez Šakti je šava, leš, tako da je Šiva statični aspekt Šakti koja je dinamika. Vodeni struja i voda su tako jedno. Vodeni tok nije nešto posebno od reke, to je samo voda koja teče.

Osnovni koncept filosofije Agama je krija, odnosno Šakti i odnos prema Šakti je ono što razdvaja od ostalih škola indijske misli, uključujući i Advaita-Vedantu.

U Advaita-Vedanti i njoj sličnim sistemima ne možemo da nadjemo razliku izmedju krije i karme. Za njih to je isto i svaka krija je karma, koja je čin izbora ili etičkog delovanja. Tantrici, pak, veoma oprezno koriste obe reči i ne izjednačavaju ih. Za njih je krija potpuno odvojena kategorija od karme.

Za Advaite i Šaiviste Šiva, odnosno Sopstvo, je savršen i ne može da sadrži Kriju. Za šaktističke tantrike  Šiva proizilazi iz Šakti koja je dominantna, kao što je i žena dominantna u odnosu na muškarce.

tantra.jpg

Za tantrike krija je spontana i prirodna reakcija, videti neke od ranijih postova gde sam pisao o spontanosti kao krajnjem cilju tantre, a to se savršeno uklapa i sa indijskim pojmom Lile (igre). Za tantrike krija i djana su jedno isto, tako da i Savršeno Stanje svesti zahteva neku akciju. To je jedan od razloga koji vodi objašnjenju zašto se kaže da su tantrici slobodni od karme i zašto je tantricima sve dozvoljeno, a šta će da rade zavisi od njih samih i njihovog razumevanja i lične stabilnosti.

Astra Vidja je za mnoge zapadnjake, naročito moderne jogine new age orijentacije, veoma kontroverzno i neprihvatljivo područje. Astra Vidja je znanje o oružjima.  Postoje primeri u indijskoj literaturi da je fizički medij bio korišten da se mantrama pretvori u božansko oružje, ali u Astra Vidji se mantre koriste da se mentalno napravi oružje koje se onda šalje da uništi neprijatelja.

Astra mantre se koriste protiv ljudi, protiv prirodnih nepogoda,  protiv zlih duhova, pa Purba mantračak i protiv božanstava ako postoji potreba za time. Takodje, mogu da se koriste i za lečenje, tradicionalno postoji Astra koja je bila, a i danas je tako, korištena za lečenje od infekcija. To je način ne da se bolest leči pozitivnim metodom, nego da se zaraženi deo napadne i da se bolest tako „ubije“.

Astra Vidja se daje sa usta realizovanog Gurua na uho Učenika. Ove mantre mogu da se koriste i protiv ljudskih bića, ali i za neke veoma praktične stvari u Sadani. Tako se recimo mantra Bala Trajakšari menja u Astru kako bi se pomoću nje Sadak spustio iz Samadija pomoću Guru mandale i posredstvom trenutnog Gurua, Parama Gurua i Paramešti Gurua i tako od suptilnog vratio u svakodnevno stanje.

Poseban dan za one koji koriste Astre je deveti dan Navaratri festivala posvečenog Boginji kada se radi Astra pudja.

Najbolja Astra je Guru padukam mantra koja se ne pravi na klasičan način promenom mantre, već je sama po sebi Astra.  Guru padukam mantra može da zaštiti i od nekih od najjačih Astri. Ali šta ako dva učenika istog Gurua zarate, kao što je Parašurama ubio Kartavirju? Parašurama je najpre tražio dozvolu od zajedničkog Gurua, Datatreje, da to uradi tako da se u takvim slučajevima za upotrebu Astre traži dozvola Gurua.

Kako se u praksi radi kreiranje Astre? Opis toga, ako se recimo koriste Jakše koje su posebna kategorija duhova u Indiji, bi bio da sadak najpre na odgovarajuem mestu, koje obično nije mesto za vedsku meditaciju, bez i jednog prekida izvede preko 100000 mantranja, sem u slučaju da mora hitno u toalet i sl, da bi nakon toga uradio nešto više od 10000 ritualnih žrtvovanja odgovarajućeg cveća  i mirisa bacanjem istih u vatru, opet uz ponavljanje mantre. Ako bi uspeo u tome Jakša bi se pojavila ispred njega u obliku izuzetno lepe i poželjne žene koju mora da seksualno zadovolji, ali i ona njega zadovolji iznad svih najludjih maštanja, nakon čega bi od nje dobio mač koji ga čini nepobedivim u svim bitkama.

Jaksini

Posebna podvrsta bića koja su oružja koje se kreira mantrama jesu takozvane Kritje. Po legendi prvu Kritju je napravio Gospod Šiva kada je njegova družbenica, duboko uvredjena zbog postupka Dakše, skočila u žrtvenu vatru koja se u Indiji naziva jagja.  Dakša je bio tantra ekspert svoga doba i imao je blagoslov da ne može da umre. Kritja je otišla do Dakšine jagje, uništivši ceo ritualni prostor uključujući i vatru i rasteravši sve Rišije koji su bili prisutni, da bi nakon toga odsekla glavu Dakši. Toliko je bila moćna da blagoslov besmrtnosti nije mogao da je zaustavi. Umesto Dakšine odsečene glave stavila je glavu jarca.

kritja

Kritja

Kritje su zapravo mantrom oblikovana bića, dok su Astre oružja koja su nematerijalna kopija realnih oružja (mačevi, strele, koplja…). Ljudsko telo je kreirano od 5 elemenata, a Kritje su bića koja kreiramo mantrama od 3 elementa.

Astra može da se napravi od većine mantri, kako nije baš znanje koje bi trebalo govoriti neiniciranima zato što je to jako opasno i zahteva ne samo odredjeno posvećenje nego i postignuće da bi se to i uspelo izvesti bez opasnosti po sadaku.

Kritje se dele na pet vrsta zavisno od Božanstva sa kojim su povezane:

Kritja Duma

Duma Kritja

Najpoznatije i najviše korištene su Kritje Pratjangire, koja je Šakti Narasimhe, lavolikog Avatara kojeg Vaišnave koriste u egzorcizmima i protiv crne magije.  Pratjangira je takodje zaštita od crne magije i u južnoj kauli, koja je prilično integrisana u Vaišnavizam, ona je povezana sa Šri Čakrom i štiri Sadaku od magijskih napada tokom sadane i putovanja kroz Šri Čakru. Verovalo se da je direktno iskustvo Pratjangire rezervisano samo za Rišije i svece i da je videti je neizmeran blagoslov tako da je ona veoma bitna Boginja. Kao spoj lavlje glave i ženskog tela smatraju je za sjedinjene Šivu i Šakti, a u svom punom obliku ima 1008 glava, što simbolično predstavlja 1008 latica saharsara čakre, te shodno tome i 2016 ruku od kojih mnoge drže mač. Tako puno mačeva i lavljih ričućih usta sposobni su da unište jako puno negativne karme. Tantra nema veze sa karmom, niti je priznaje. Tantra ima veze sa karmom i karma je bitna u tantri. Kako oboje može biti tačno? Lepo, to je tantra, a tantra je ponekad puna paradoksa.

Drugi primer Kritje je Duma Kritja povezana sa najstarijom od svih MahaVidja. Ova kritja dolazi u obliku dima noću. To biće stvoreno mantrom je tantrički oblik hemijskog oružja i ubija tiho i nečujno, na spavanju. Hrani se dimom, zato ponekad kada se vide tantrici kako puše, oni u stvari hrane ovo biće duvanjem dima.

Mantre koje uništavaju nekoga i izazivaju smrt jesu nešto što je zastrašujuće, ali može biti i opasno po onoga ko tome pribegne. Najpre zato što ako se sukobe dva tantrika i jedan ima jaču Astru, onda se onom drugom sve vrati i obije o glavu.  Ove mantre deluju tako što traže slabu tačku u, ako prihvatimo joginsku podelu na tri tela, suptilnom omotaču oko materijalnog tela koji se naziva Karana Šarira. Recimo, uradjena je nekome maraka mantra (mantra za smrt) koja se zasniva na Šarabešvari.  To je oblik Šive sa lavljom glavom koji se manifestovao da bi smirio i uništio Narasimhu. Vaišnave naravno ovo negiraju i tvrde da je Šarabešvara u stvari bio oblik Višnua, ali to je rivalitet koji izmedju Šaivista i Vaišnava u Indiji traje vekovima. Ovakva maraka mantra deluje preko pomenutog suptilnog tela izazivajući ogroman strah kod žrtve, što na kraju dovodi do smrti. Kako je već pomenuto ranije u ovakvim slučajevima je najbolja zaštita Guru Paduka mantra i zato je potrebno  imati potpuno realizovanog Gurua,  što ja recimo nisam ali moji Gurui jesu, budući da snaga Guru Paduka mantre zavisi od poverenja i odanosti Guruu.  Takodje i Majka može da zaštiti, biće drugi put reči o tome koja se Devi koristi kada sadaka krene ka najvišem postignuću Nirguna Bramana kada Guru Paduka mantra više ne vredi,  ali to je neka druga priča. A priča koju sada pričamo je da je u slučajevima upotrebe ovakvih mantri, a mnoge velike sadake su pale zbog upotrebe ovakvih mantri, potrebno prvo jako dobro razmisliti pre pribegavanja ovakvim rešenjima. U biti najbolje je zaštiti se, mada tantrici često pribegavaju rešenju da je napad najbolja odbrana, uz ignorisanje i opraštanje onome ko je kriv za razlog zbog kojeg bi neko poželeo da pošalje mantru u vidu oružja  na njega.  Nekad postoje razlozi zašto to nije pametno uraditi zato što svako ima svoj put i svačija duša ima skup iskustava koje bi trebalo da iskusi. Nekad je u redu da intervenišemo, a nekad bi to bilo gubljenje vremena i mešanje u planove Devi Maa koja ima plan za svakog od nas i ako joj se dovoljno predamo ona će sigurno da se postara da i ti koji su krivi za nečiju patnju prodju baš onako kako je potrebno da prodju u svom životu, dok mi nastavljamo sa našim životom i našom sadanom. Zato dobro je uvek konsultovati se sa Majkom da li da nešto tako uradimo ili ne, a ako ne uradimo jer nam ona kaže da ne onda da li će ti neki  proći dobro ili loše to je onda u njenim rukama. Djai Maa!

kali