O pomahnitaloj mudrosti i da li su Gurui i lame baš uvek dobri?

Ознаке

, , , , , , , , ,


rinpoche

Sogjal Rinpoće (1947 — 28. avgust 2019) bio je tibetanski Dzogćen Lama. Osnovao je mrežu budističkih centara u 23 zemlje i autor je knjige Tibetanska knjiga života i smrti koja je prevedena i objavljena i kod nas u izdanju Loma, 2001. godine.

Sogjal Rinpoče je bio veoma cenjen tibetanski lama, lični prijatelj Dalaj Lame, sećam se jedne slike na kojoj su on, Dalaj Lama i Karla Bruni-Sarkozi, koja je tada bila prva dama Francuske.

No, ipak su oko njega postojale kontroverze još od  sredine devedesetih, čak i sudski spor zbog tužbe za seksuano zlostavljanje. Situacija je eskalirala jula 2017. godine kada je osam njegovih najbližih učenika, koji su sa njim bili više decenija, poslalo pismo na dvanaest stranica njemu, Dalaj Lami, nekim starijim i uglednijim lamama, kao i njegovim učenicima koji su bili deo Dzogćen mandale. U pismu optužili su Sogjal Rinpočea da je izdao njihovo poverenje, fizički, emotivno, mentalno i seksualno zlostavljao učenike, kao i da ih je  materijalno koristio da bi zadovoljio svoje potrebe za luksuzom, što je sve brižni prikrivao i gradio o sebi sliku kao o mudrom i brižnom učitelju.   Sve ono što je usledilo nakon toga duboko je podelilo tibetansku budističku zajednicu. Dalaj Lama je kritikovao njegovo ponašanje,  a Francuska budistička unija suspendovala je članstvo njegove budističke organizacije, ali nisu svi budisti to prihvatili. Neke ugledne lame su bile mišljenja da je za one koji su dobili abišeku (inicijaciju) i tako stupili na put budizma, kritikovanje postupaka Sogjal Rinpočea, makar i privatno, a kamoli javno, kršenje samaje (budističkih zaveta koji se daju tokom abišeke).  Jednu takvu odbranu Sogjal Rinpočea, moja omiljena žena lama i učenica Namkai Norbua, Tsultrim Alioni, nazvala je odvratnim nepošovanjem koje uopšte ne iznenadjuje.

Jedan od argumenata na kojima su se takve odbrane zasnivale bilo je pozivanje na „ludu, odnosno pomahnitalu mudrost“. Pomahnitala mudrost, delom se to poistovećuje sa onim što se u gnosticizmu naziva „divljom gnozom“, odnosi se na takozvano božansko ludilo, odnosno teiamaniju, pojavu koju po pravilu prati veoma ekscentrično, pa čak i za opšte prihvaćene društvene standarde neprihvatljivo ponašanje. Sveti Simeon iz Edese, svetac iz šestog veka kojeg su nazivali i Sveti Simeon Luda, verovatno je prvi jurodivi, kako se ova pojava naziva u pravoslavlju.Sveti Simeon je nakon godina života u pustinji došao u grad tegleći sa sobom leš mrtvog psa kojeg je našao na djubrištu, u crkvi je tokom liturgije pogasio sveće gadjajući žene orasima i počinio razna druga iracionalna dela. Ismevali su ga, tukli no i pored toga propovedao je  Jevandjelje i isceljivao molitvom bolesne.

Ja sam, recimo, veoma sklon da u nultoj karti tarota, koja se zove Luda, vidim motiv ludaSvetog, jurodivog radi Hrista,  Simeona. Tarot se može tumačiti biblijskim motivima, kao slikovna priča inicijacije na hrišćanskom putu, veoma verovatno su dosta simbola i takvog porekla, simbola, samo izbegavajte knjigu Tarot for Christians: Lessons from Christ’s Fool (Mystic Ways Books, juni 2012) koju je napisao nadbiskup Vin Vagner, budući da je izuzetno površna i predstavljala mi je veliko razočaranje. Motiv psa, koji je doduše živ i vuče figuru na karti, sreće se još pre Marseljskog tarota, još na Mantegna Taroki kartama štampanim 1465. godine. Mnogo kasnije, u drugoj verziji tarota koju je Vejt uradio, figura na karti Luda ima na sebi 5 rana koje odgovaraju Hristovim ranama. Motiv pet rana Hristovih, samo u vidu pet mlazova krvi iz pet rana, sreće se na karti As Pehara, koja simbolično odgovara Svetom Gralu. Ovih pet mlazova uz pet rana napajaju Dušu. Nije teško izvući zaključak da je Vejt kartu Luda vezivao za Hristov duh, a ako se uporedjuju različite karte i simboli na njima svašta se može pronaći. Recimo da ružu koju luda ima u ruci, ima i smrt samo na svojoj zastavi. Mnoge tu postoje misterije, ali je ono što je meni interesantno to da postoji mogućnost da je  Vejt možda bio inspirisan motivom Svetog Simeona, Svete Hristove Lude. Zapravo, Hrista nazivaju raznim imenima, a malo je poznato da postoji i tradicija da ga nazivaju „Svetom Ludom“, jedan od proponenata te ideje je i Piter Fan, vijetnamski katolički biskup i član Federacije azjskih biskupa, koji zastupa morosofiju, odnosno „blesavu mudrost“. Da li je ptorebno da kažem da je Racinger, dok je bio kardinal, izjavljivao da je glavna doktrinalna opasnost po veru azijska negativna teologija?

Poseban oblik „božanske ludosti“, meni veoma zanimljiv,  sreće se u Baul tradiciji u Indiji. U pitanju je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, sa uticajem budizma, koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan baš ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Bauli put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a u praksi su veoma bliski vaišnavskoj tantri koja se bavi odnosom Rade sa Kaalom, njenim ljubavnikom koji je Krišna. U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul je put materijalizma i Bauli radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Parvathy Baul

Parvati Baul, vodeća Baul muzičarka i pripovedačica, slika je objavljena u skladu sa Creative Commons licencom

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske energije. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja slog Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a slog Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Prevod:

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Znači, božije ludilo je prisutno i veoma cenjeno u skoro svim religijama (grčki i rimski paganizam, hinduizam, islam…). Od modernih tibetanskih majstora za pomahnitalu mudrost vezuje se Čögjam Trungpa.

Po njegovim vlastitim rečima „pomahnitala mudrost“, ješe čolva na tibetanskom, ključna je za razumevanje Padmasambavinog postignuća. Padmasambava je inače bio Drugi Buda i on je uspostavio Vadjrajana učenje na Tibetu. Po Čögjam Trungpi luda mudrost nije vezana za psihoze, ili za uobičajena ludila ili mentalne poremećaje. Ona je stanje koje direktno izvire i realizacije, prevod sa tibetanskog doslovno znači haos praiskonske mudrosti, pa tako ni ne pravi kompromise sa dualnošću. Opis ovog stanja je da se mudrost izmakla kontroli i podivljala, što je negde i odnos koji institucionalizovane religije kao politizovane strukture, imaju prema autentičnoj realizaciji.

Pagalbaba

Pagal Baba

Guru koji je tantru poslao na zapad preko našeg Guruazvao se Pagal Baba. Baba je počasno ime koje se daje mudracima, a znači i otac/deda, ali i stari mudrac, dok reč Pagal znači ludak. Ošo je takodje bio učenik jednog drugog Pagal Babe, obojica su bili iz iste tradicije.  Zanimljivo je pročitati šta je sve o Pagal Babinom nekonvencionalnom i nenormalnom ponašanju on rekao u svojoj knjizi  Glimpses of a Golden Childhood. Obojica Pagal Baba definitivno se nisu ponašali normalno, po standardima društva, ali su obojica i bili realizovani Gurui.

Stvar je u tome da zapad ima idealizovani stav o istoku i da je potraga za duhovnošću  u stvari neretko samo pokušaj da se ostane u zoni udobnosti i da se stvori o sebi utisak koji neko želi da ostavi kao o „duhovnoj“ osobi. Takodje, zapad najčešće ima potpuno nerealan stav o istočnim majstorima, idealizujući ih i tretirajući kao nekakve nadljude koji su nepogrešivi i koji su uvek dobri i ljubazni. Dobrim delom za to je kriva teozofija koja je napravila jako puno štete i pogrešnih razumevanja na zapadu, otvorivši vrata za različite manipulacije i zloupotrebe.

Zapravo, ljubaznost je nešto što se na istoku može, ali i ne mora, razvijati. Dobar deo jogija i Gurua su zapravo veoma često veoma neprijatni, baš kao i zen majstori. Učitelji koji se predstavljaju kao „dobri“ veoma često su manipulatori. Učitelj ne može da bude dobar, zato što se svaka dekonstrukcija ega doživljava kao opasnost i nešto veoma neprijatno.  Majstor mora nekog isprovocirati. Različite kulture to različito doživljavaju. Pre nekih desetak godina u Srbiji je bio zapadni zen monah koji je dugo godina živeo u Aziji. Prijatelj i ja smo otišli da slušamo predavanje. Pola predavanja je monah pričao o tome kako se veverice plaše, a pola je psovao i vikao. Možda to šokira u nekim drugim zemljama, ali nama dvojici koji živimo ovde gde su psovke i nasilje svakodnevica u medijima i gde to vidimo na ulici, na pijacama i po javnim ustanovama, to nije ni malo šokantno. Poštujem zen, poštujem tog monaha, ali delovalo je kao da se negde izgubio u kulturnim različitostima. Tih dana sam, zahvaljujući internetu, konačno uspeo da nadjem i pogledam istorijski snimak gostovanja Sex Pistols kod Bil Grandija, koji su tu uleteli na frku budući da su Queen bili otkazali u poslednji čas. Sve što sam ja tu video šokantno nije bila grupa zbunjenih klinaca, već pijani voditelj. Nas ovde čak ni emisija u kojoj su gosti bili Jelena Tinska i Dušan Prelević-Prele, koja se može okarakterisati kao skandal, nije šokirala. Šokantniji mi je bio jutarnji program kod Baneta Vujašinovića gde su gosti bili Miroslav Ilić i neki japanski IaiDo zen mačevalac, gde je on demonstrirao tehniku, a ovi se pitali šta on to radi i delujuči dibidus pijano mu nudili „kau čiz from maj Mrčajevci“  Zato me manite priča o dobroti i ljubaznosti, pitanje tehnologije kako se radi sa svešću u velikoj meri odredjeno je kulturnim nasledjem i dominirajućim društvenim normama.

butan penis 2

Fotografija penisa sa zida u Butanu, autor Kandukuru Nagardjuna; objavljeno u skladu sa Creative Commons licencom

Čögjam Trungpa je dolazio iz duhovne linije povezane sa Dompibom, poznatim indijskim MahaSidom, sa jedne strane i sa druge sa Drukpa Künlekom, takozvanim „ludim jogijem“  koji je konertovao Butan u budizam i bio poznat po tome što je voleo žene i alkohol. Crteži penisa koji se vidjaju kao grafiti po Butanu  imaju veze sa njegovim kultom o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova na ovom blogu.

I Dompiba i Drukpa Künlek su bili poznati po svom nesvakidašnjem ponašanju i načinu podučavanja, isto kao i sam Čögjam Trungpa. Za njega budistička samilost nije bila ljubaznost, kako to mnogi misle da jeste, već je to biti kreativan kako da nekog probudite. Pri tome, stalno je skretao pažnju studentima da ga ne imitiraju. Druge lame su učenicima govorile da ne mogu da ga imitiraju, ili razumeju, dok nisu u stanju njegovog uma, a videli smo ranije da je on sam govorio da je takvo ponašanje rezultat direktnog izviranja iz realizovanosti.

A metodi mu jesu bili veoma neprijatni. Umeo je da naredi da provale u sobu para koji je došao na seminar, da ih na silu dovedu i skinu do gole kože pred svima. Da li Tibetanci preziru zapadnjake, ili smatraju da su zapadnjaci previše arogantni i sirovi tako da im se ego mora rušiti brutalnom silom, ili smatraju i jedno i drugo, pitanje je na koje ja nemam odgovor. Ali je po njihovim vlastitim svedočenjima jasno da su za njih svi zapadni putevi, bili duhovni ili oni koje pruža psihologija, u redu sve dok ruše ego zapadnjaka. A sve što je maskirano u budistički omot i koristi budistički rečnik, ako to ne radi za njih nije pravi put.  Zapravo i samo korištenje izraza ego nije budističko, budući da takav koncept ne postoji u budizmu. U budizmu postoji ideja o neznanju sebe, tj ko smo/šta smo. Mi projektujemo ideju ko smo, a to je lažno ja i ne postoji, na realnost i onda živimo lažni život. Um to lažno ja onda tretira kao bitno, u odnosu na druge, iz čega se radja sebičnost.

Duhovni sistemi razbijaju naše lažne predstave o onome šta jesmo i šta svet oko nas jeste. Ne lome nas kao nas. Ideja da neko kod nekoga nešto lomi može biti veoma opasna i može da u stvari uvede u zloupotrebu i dominaciju nad nekim, što nije budjenje te osobe, nego porobljavanje.  Kada se neko optuži da ima „veliki ego“ to se obično odnosi na to da taj neko smeta zato što je sposoban, jaka je ličnost i može da postigne nešto što osoba koja ga za to ne može i onda pokušava da diskreditacijom skloni osobu koja ugrožava njen vlastiti ego. Lideri koji to koriste su zapravo slabi i loši lideri, kojima je oko njih potreban mediokritet još slabiji i lošiji od njih, kako u svojoj nesposobnosti ne bi bili ugroženi. Dok se neko ne suoči sa tim ko stvarno jeste, bitno je kod učenika izgraditi zdrav samsarični ego koji čuva učenika sve dok je vidljiv i pod kontrolom. To je Ošo govorio, to govori i tantra, to govore i neke tibetanske lame i to je deo objašnjenja kada ja kažem da mi idemo kroz materijalizam.

Da li su Čögjam Trungpa i Sogjal Rinpoče bili potpuno realizovani i da li je to što su radili bio spontani rezultat njihove vrhunski realizovane svesti? Nisam neko ko je u stanju da na to da odgovor, a i nakon smrti je bilo puno različitih mišljenja i u samom tibetanskoj zajednici. Ako ćemo iskreno, sam Dalaj Lama je rekao da nije kompletno realizovan. Razlika izmedju tibetanske i indijske tantre je da ova potonja poznaje koncept Đivanmukte, tj nekog ko je potpuno oslobodjen dok i dalje boravi u telu. U tibetanskoj tantri nisam siguran da li i jedna škola to uopšte prihvaza kao moguće. Ali danas je to jako retko i jako teško, pa ipak to jeste argument kojim se opravdaju mnoga antisocijalna i kriminalna ponašanja raznih lažnih gurua, da sad ne pominjem imena. Možemo se svi složiti da se božija dela ne mogu komentarisati budući da su ljudei nesposobni da ih razumeju. Izgovor da je neko Bog, ili da radi pod uticajem Boga, neke više mudrosti ili šta već drugo u istoriji često je korišten da se opravdaju raznorazne nepodopštine.  Kako onda neko dodje do toga da je stvarno božanski inspirisan da uradi baš ono što je potrebno?

Na primer na sledeći način. Krija Šakti je moć delovanja, ali nju ograničava društveno okruženje svojim normativnom. Dobro i loše kao karakterizacija nekih akcija predstavljaju karma-malu (nečistoću delovanja) gde se neka delovanja vide kao dobra (šuba), a neka kao loša (ašuba). Samo to verovanje neke aktivnosti odredi kao karmičke, što kasnije vodi do vezanosti za ciklus patnje.
Osoba koja je društveno uslovljena pravilima koja društvo propisuje, radi ono što su joj rekli da je dobro, a šta su joj rekli da nije dobro izbegava. Takva osoba je društvena programirana.
Tantrik prvo dobro intelektom dovede u pitanje sve što su mu rekli da je dobro, ili nije, parasaktipa tek onda kad dekonstruiše društveni normativ, sluša svoj unutraćnji glas iz dubine. Dakle prvo razmišljati, pa iz stanja praznoće i mira pustiti da Glas kaže šta je potrebno da se uradi u nekom trenutku. Zato i postoji meditacija, da možemo da budemo u neuslovljenom stanju Uma.
Vigjana Bairava Tantra krije mnoge tajne, stih 77 govori o tome kako se pomoću 5 mudri ispoljava Vrhunska Svest, kroz trenutak intuitivne svesnosti. U tom smislu intuicija je način za Realnost da nas uputi šta i kako je najbolje da radimo.
Šta je intuicija i odakle dolazi? ParaDevi, kao vrhunsko tantričko božanstvo, oličenje je pratibe, tj Kundalini Šakti koja je povezana i sa intuitivnim uvidom i sa instinktima i sa kreativnim impulsom koji neko zove inspiracija. To je, te tri stvari, suština božanskog ženskog principa i moći kundalini.

Znači za takvo „vodjstvo“ potrebno je ozbiljno stanje svesti. Da li su pomenute Lame bile stvarno u takvom stanju da su mogli da nastupaju sa stanovišta božanske mudrosti? Dalaj Lama je tu bio veoma jasan. Po njemu pomahnitala mudrost mogu da praktikuju samo još poneki MahaSide koji su visoko realizovani i da danas možda postoji svega par takvih praktičara u himalajskim pećinama.

Mi znamo ko smo mi i ko je ko, ali gledamo svoja posla. U tantri je seks između učitelja/učiteljice i učenika nešto što je dozvoljeno i što je deo, ili može biti deo, sistema, ali to se zna unapred. Oni koji u to ulaze se unapred slažu sa time, zato što znaju da se to može desiti. U tantri oralni seks nije samo seks, u muški ud se priziva Rudra, tako da je to u stvari smirivanje besa Rudre. Ali to ne znači da je svaki poziv joga Gurua da mu to učenice urade baš to. Ja ne bih isključio da su neki joga Gurui koji su bili centar seksualnih skandala radili baš to, ali to što su oni pored joge ušli tajno u tantru nema veze sa njihovim joga učenicima. U jogi nema seksa i ako neko ulazi u sistem u kojem očekuje da se poštuje celibat onda ta osoba u to ulazi očekujući da neće biti seksa niti da će joj to neko ponudiri. Zato je to različito, u tantru ulaze oni koji nemaju problem sa seksom i kojima je to čak životni stil. U jogi to ne mora biti tako. A uostalom, ni u tantri to nije zagarantovano. Postoje tajne mudre koje tantričke žene pokažu muškarcima, odnosno obratno, mudre koje muškarci mogu da pokažu ženama, na koje se odgovori drugim mudrama ako neko pristaje. Dakle tu je stvar veoma konsenzusna i nema zloupotreba i nasilja. Zato samo svima savetujemo da budu oprezni i da postupaju što pametnije u svojim izborima i u onom na šta pristaju, a na šta ne. Đai Ma!

Savasana Mahakali

Tantra, orgazam i ženska sloboda, drugi deo


Današnja joga i vedska učenja koja su poznata na zapadu su veoma mizoginični.

draupadi

Mizoginije u  Mahabharati, gde Judištira, kralj Hastinapura, prokocka svoju suprugu Draupadi kao da je njegovo vlasništvo

Organizacija koja počiva, doduše po mnogim Indusima dosta iskrivljeno, na braminskoj kulturi i principima, ISKCON, tj Hare Krišna pokret kako su poznati na zapadu, dobar su primer razlike izmedju braminske i tantričke kulture. Njihov osnivač A.Č. Baktivedanta Svami Prabhupada, nije se libio da se poziva na Čanakiju, indijskog filosofa od pre 2000 godina, u tvrdnjama da su žene manje inteligentne nego muškarci i da im se ne može verovati, kao i da koristi Manuov zakonik kako bi pravdao ideju da se ženama ne bi smela dati sloboda i da demoni navode ljude na takve ideje. Postoji gomila citata gde on tvrdi da žena mora da bude podredjena volji muškarca,   da se udovice ne smeju ponovo udavati, da bi ženama trebalo ograničiti edukaciju i još mnogo toga sličnoga. Takva stanovišta po pravilu imaju oni kojima manjka duhovno iskustvo, a Hare Krišna sledbenici uglavnom deluju kao da samo prepričavaju ono što su čuli i ne odaju utisak da je iko od njih, kao ni sam A.Č. Baktivedanta Svami Prabhupada, imao bilo relevantno duhovno iskustvo, što i jeste verovatno razlog njihove arogancije i netolerantnosti. Sasvim je sigurno da oni tu dobijaju ono što im je potrebno, pa makar to bilo i da samo veruju, što je sasvim u redu i legitimno. Ne bi bilo pristojno komentarisati njihove izbore i njihove potrebe, ali istovremeno moramo biti i svesni da bi situacija u kojoj bi se oni našli u poziciji posedovanja društvene moći bila društveno veoma opasna i da postoji velika verovatnoća, pošto je on davao i izjave o nasilju nad onima koji nisu prihvatili Krišnu, da bi to bilo nepravedno društvo zasnovano na netoleranciji i teroru vernika nad „nevernicima“, uz veliku dozu nepoštovanja ženskih prava. Slično bi bilo i kada vi dobar deo drugih indijskih učenja bio u poziciji da definiše društveni normativ, budući da je Indija veoma netolerantna zemlja gde su Boginja i žene poniženi i gde je procenat silovanja medju najvećim u svetu. Slučajevi seksualnih zlostavljanja po ašramima nisu retki. Ono što većina ljudi ne shvata jeste da dobar deo Indusa ima odnos prema zapadnih ženama kao prema manje vrednim i  koje gledaju samo kao seksualne objekte.

Jedna od škola joge u kojoj su se desili seksualni skandali, na šta nije reagovano u samoj školi, jeste i indijska Biharska škola joge,  zbog čega su je ostale škole joge u Australiji u jednom momentu bile stavile pod bojkot. Satjananda, kao neko po kome je Biharska škola i bila prepoznatljiva, svojevremeno je bio izbačen iz Šivanandinog ašrama zbog seksualnog skandala, ali je kasnije vraćen, a finalnu titulu nije ni dobio od Šivanande već od dva druga Gurua na Kumba Meli, što je protiv tradicije.  Šivanandin ašram je, po vlastitim rečima o kojima su neki i svedočili, napustio ne samo zato što je porodica Goenka donirala zemljište da se izgradi novi ašram, već i zato što nije hteo da ga iko pita da li radi ovo ili ono, već je želeo da bude slobodan, nezavistan i da ne zavisi od društvenih normi koje odredjuju šta je dobro, a šta nije.  Postoje razna svedočenja, neka od njih veoma potresna i dramatična, o dršavanjima u njegovom ašramu koji opisuju kao mesto osnovano zbog moći, novca i seksa.  Bez da ulazim u to šta je tu tačno, ili da li je išta od toga tačno, dovoljno je i ono što je o seksualnim zlostavljanjima u Australiji utvrdila istraga nadležne komisije.

0000aU ranijim tekstovima pomenuta Gajatri mantra se rasporedjuje po telu njasama. Tantrici iz Indije, u laganim razgovorima na ovu temu, obično će spomenuti da Satjanandin ašram  zna i tantričke njase, ali da ih iz strateško-ideološkog razloga ne koristi budući da funkcioniše po jednom patrijarhalnom i mizoginom obrascu, što je po njima i razlog zašto se dešavaju ranije pomenuti seksualni skandali. Njase imaju kao jedan od ciljeva da iscele pasivno agresivno seksualno ponašanje mušakaraca, a celibat rezultuje seksualnim devijacijama i nekontrolisanostima, tako da se po nekim mišljenjima kundalini ne može podstaknuti ako nismo seksualno aktivni.  Kundalini se ne podstiče seksom, ali okruženje koje pravimo seksualnom aktivnošću utiče na uslove da se to desi.  Sa druge strane, celibat, tj i ako se tokom seksa ne ejakulira, pomaže da se koncentriše magijska moć. To našim rukama daje da budu magnetične i da prenose magiju. Dakle celibat ne pomaže da se kundalini podstakne, već da imate magijsku moć da mantru instalirate u vaše ruke i da dodirom prenesete vaš uticaj na nekoga i tako tom osobom manipulišete. Tako i muškarac može uticati na um žene i zavesti je protiv njene volje, ili obrnuto.

Postavlja se pitanje šta mi kao praktičari možemo da uradimo? Sećamo se slučaja sa Jogom u svakodnevnom životu, kako je to zataškavano i kako je bilo i onih koji, kada se to više nije moglo kriti, nisu i dalje imali hrabrosti da se suoče sa time šta se dešavalo. Sredinom prošlog veka, u Indiji je naš Guru. koji je i poslao tantru na zapad, zbog nekih otmica i zlostavljanja žena u Indiji, a na koje nije bilo prave reakcije, digao pravi  srednjovekovni ustanak u svojoj provinciji, gde je naš tantrički klan napao policiju mačevima, kopljima, lukovima i strelama. Ustanak je ugušen barutom i olovom, naš Guru utamničen, a Nehru je odlučio da svi Sadui u Indiji moraju da nose lične isprave što je izazvalo buru negodovanja medju Naga Babama, Agorima i ostalim lutajućim saduima koji skoro ništa ne poseduju. Znači to  se i nije pokazalo kao baš pametna opcija. Indija je izgubljena za tantru, žene su u Indiji ponižene i svojevremeno kad sam gledao po G20 godišnjem ocenjivanju zemalja uključenih u tu grupu, na osnovu šest kriterijuma (kvalitet zdravlja, nasilje koje trpe, učešće u politici, radne mogućnosti, pristup resursima i opasnost od trgovine ljudima i ropstva),  Indija je bila na nezavidnom četvrtom mestu. Zato je, po proročanstvu iz MeruTantre, tantra da bi opstala morala da napusti Indiju i to je uradio naš Guru kojeg je taj spis i prorekao. Svet nije lepo mesto za život i mi moramo da povratimo harmoniju i da ga učinimo boljim. Prvo moramo sebe da sredimo, zato što da bismo isceljivali druge i svet, mi prvo moramo da sebe iscelimo. Kako to Lalešvari , velika tantrička jogina i pesnikinja iz 14. veka, reče: „kada pepeo padne na ogledalo, iskoristi ga da ispoliraš to isto ogledalo“.

Lalla

Lalešvari

U tradicionalnoj tantri su Guru mandala & mantra dikša ključni. Oboje su u osnovi nešto što su ljudi,  u saradnji sa izvesnim onostranim bićima koja su izvor moći i ona koja omogućuju iskustvo u tantri. Tantra je kao lavirint, mitska mapa i hram kroz koji putujemo. Um Indusa je uvek imao potrebu da klasifikuje i imenuje paranormalne fenomene koje poznaje priroda. Tokom više hiljada godina neka bića, koja se u Indiji nazivaju butama, preuzela su danas prepoznatljive oblike i imena kao što su Matangi, Bairavi, Tara i sl. Oko njih su se lokalno počeli formirati kultovi, tako da u Indiji razni regioni, pa čak i pojedinačna sela, imaju svoju vlastitu tantru, to jest kult vezan oko nekog bića i njegove prateće svite.

Koncept Išta Devate (ईष्ट देवता) je ideja o tome da postoji božanstvo koje je naše lično i bdi nam nama.  U natalnoj karti djotiša će vam pogledati 12-tu kuću od AtmaKarake u podelnoj D9 karti (Navamši) i ako tu postoje planeta ona odredjuje ko vam je Išta Devata. Ako postoji više planeta Išta Devatu će odrediti najjača od njih, ili ako nema planeta koja aspektuje ili vladar kuće.   Ali inicijacijom u tantru neko dobija Išta Devatu tradicije kao predmet obožavanja i kao božanstvo koje ga štiti. Išta Devata je tako idea da nam neka energija za koju imamo predispozicije, postane biće, ili Boginja, koje će biti naša primarna Darana (koncentracija) za rad. U smislu ličnog razvoja to je jako dobra tehnologija, ali u globalnom smislu upotrebljivosti za društvo to postaje poput dečije maštarije.

Sve nakon dikše je tehnička procedura, tantra je u osnovi tehnologija, koja daje

Bagalamuki

Bagalamuki

rezultat i koja daje moći. Zato se tantra štiti, ono što ima vrednost se jednostavno čuva. Sa druge strane. Indusi nisu baš kondicionirani da deluju samostalno i da sebi pomognu. Mitovi o čitavim muslimanskim armijama koje su nestajale nakon tantričkih priziva u pomoć zaštitničkih bića su možda tačni, možda su i netačni, ali to definitivno nije pomoglo Indiji u prošlosti, kao što joj ni danas ne pomaže da bude slobodna, samostalna i samoodrživa zemlja. Naravno, postoji i legenda da je Nehru, kao i drugi indijski državnici posle njega,  bio posvećenik Boginje Bagalamuki, uz čiju pomoć je navodno sprečio Kineze da napadnu Indiju, ali to može biti mit sličan onom koji vainavski tantrici pričaju o Pratjagiri.  Ako zanemarimo legende,  ili ako ih shvatimo kao samozavaravanje što bi potcrtalo pitanje koje sledi, a ono je da li u tako usko lokalizovanoj priči pitanje je da li oni koji su unutar Guru Mandale imaju ideju šta se uopšte dešava oko njih ili na celoj planeti? Indusi ne funkcionišu dobro izvan svojih lavirinata i kao individualna bića koja funkcioniošu i izvan lavirinta svojih božanstava. Već pomenuti Ošo i Krišnamurti, koji je najoštrije kritikovao baš Ošoa, bili su izuzeci koji su uspeli da izadju iz lavirinta. To im nije donelo benefite duhovnog iskustva,  budući da su odbacili koncept Išta Devate, ali im je dalo drugačiju percepciju sveta i njegovih potreba. To je možda i jedan od razloga zašto Ošo nikad nije davao tradicionalnu tantru, mantru i jantru svojim učenicima. Isto kao što su i neki njegovi učenici, koji su napravili svoje sisteme, poput Šri Matadji koja je osnovala Sadadža jogu, jako izbegavali bilo kakvu vezu sa tantrom.

korto maltezeKada živite u Indiji onda radite sa bićima koja tamo žive. Ako izuzmemo strip Korto Malteze i njegovu epizodu San zimskog jutra koja je jedna od najlepših i inspirisana je Šekspirovim Snom letnje noći i keltskim i germanskim legendama, a u kojoj se Merlin i britanski vilenjaci bude kako bi sprečili da sa invazijom Nemaca na ostrvo dodju i njihovi vilenjaci i mitska bića, prva koja mi je skrenula pažnju da su onostrana bića teritorijalna bila je početkom devedesetih jedna mlada veštica iz Italije koja me je vodila u šumu da tamo na gljivama razgovaramo sa patuljcima. Samo na odredjenim mestima je to bilo moguće, pošto oni, kako mi je bila objasnila, žive tu. Meni je to bilo logično, a mnogo kasnije mi je to isto pisao Terens MekKena, posle Timoti Lirija verovatno najveći psihonaut XX veka, sa kojim me je bio povezao Džon Balans iz znamenite industrijske i eksperimentalne muzičke grupe The Coil. Iako je od par desetina poruka većina bila nejasna i skroz polupana, ono što nije bilo je izmedju ostaloga jasno potcrtavalo da se različite prirodne supstance za menjanje svesti uzimaju na sasvim odredjenim geografskim lokacijama, zato što bića koja se žele kontaktirati žive baš tu. Kao primer koji to ilustruje može da se navede pokušaj Alistera Krolija da u Indiji prizove Hekatu. Zvao je nju, a javila se Boginja

Bavani

Boginja Bavani

Bavani. Jednostavno Hekata nije bila tu i došla je najbliža i najsličnija Boginja, mada to tako ne izgleda, ali to je već misterija njihovih priroda.

Zapad isto nije deo sveta koji je isceljen od lošeg odnosa prema ženama. Na primer, Trampova relativno skora odluka da promeni definiciju porodičnog nasilja i seksualnog napastrovanja vratila je borbu za ženska prava bar 50 godina u nazad.  Medju pionirima društvenih reformi koje su imale za cilj da to promene bio je i austrijski psihijatar Vilhelm Rajh (1897 – 1957). Jedno vreme je bio Frojdov saradnik, ali se posle razdvajanja i od njega i od njegove teorije preorijentisao na seksualnu terapiju i teoriju o značaju orgazma, postavši tako jedna od najradikalnijih ličnosti u celokupnoj istoriji psihijatrije. Verovao je da je orgazma bitan ne samo za celokupno zdravlje pojedinca, nego i za revolucionarne promene društvenih struktura, a za uspon nacizma krivio je veliki broj nemačkih devica., a poznata je i njegova rečenica „Definisati slobodu isto je što i definisati seksualno

Wilhelm Reich

Vilhelm Rajh, slika iz policijskog dosijea

zdravlje, ali niko to otvoreno neće da prizna.“ Zalagao se za žensku ekonomsku nezavisnost,pravo žena na  vanbračne veze i pravo na razvod, a otkrio je i seksualnu životnu energiju koju je nazvao orgon. Rajhov orgon nema veze sa današnjim orgonitima, ma koliko se oni koji ih danas prave upinjali iz petnih žila da to tako predstave. Na kraju je u Americi uhapšen, kao opasan po društvo.

Već pomenuti Ošo je po svemu sudeći mrzeo Indiju, žestoko je kritikovao Gandija i želeo je da „isceli svet“, a kao tehnologiju za to umesto klasične tantre prigrlio je baš adaptirane Rajhove ideje. Ošo Radžniš je inače  bio indijski tantrik, direktni učenik Pagal Babe, ali se tada zvao samo Aćarija Radžniš. U Kalkuti, na istorijskoj 64 jogini mahačakradištana proslavi u Kaligat hramu 1973, verbalno se sukobio sa Ramnat Agorijem i ostalim autentičmnim autoritetima indijske tvrdokorne tradicionalne tantre. Nakon toga Ošo je izbačen iz tradicije, sa glave su mu skinute Guru Paduke i izbačen je iz šeme drveta inicijata linije kojoj je Ramnat Agori bio nosilac. Ramnat Agori je inače bio iz Zapadnog Bengala i poticao je iz Pakur kraljevske porodice. Smatra se za jednog od večih indijskih svetaca XIX i XX veka, bio je Agori i majstor tantre, kao i Mahant svih Nat jogija Nepala. O njemu je već na ovom blogu pisano, u kontekstu njegovog susreta sa Alisterom Krolijem kad mu je rekao da pošalje našeg Gurua, koji je pre toga na zapadu bio prijatelj sa Krolijem, u Indiju kako bi se ispunilo proročanstvo MeruTantre.

Ramnath

Ramnat Agori Baba

Ošo je bio profesor filosofije, veoma obrazovan i inteligentan, tako da je shvatao  ograničenja tradicionalnih indijskih sistema. Napustivši tradiciju, kao tantrik i prvo pod imenom Bagvan Šri Radžneš, a potom kao samo Ošo, zadržao je filosofiju „duhovnog materijalizma“ i po nekima  je bio prvi „kapitalistički“ Guru na zapadu koji je propovedao potrebu da neko bude bogat. To ilustruju i nalepnice koje su prodavali u njegovoj komuni u Americi, a na kojima je pisalo: Isus spasava, Mojsije investira, a Bagvan troši. Ošo je najpoznatiji po skupim satovima i najskupljim automobilima koje je imao, kao i po seksualnim slobodama u svojoj komuni, koje je zagovarao.  Budući veoma inteligentan, Ošo je okvir tradicionalne tantre skroz pošteno zamenio neotantrom i neosanjasom.

Guru mandala kao tehnologija ima svoje zaštitne metode, ali ni to nije stopostotno sigurna garancija od zloupotrebe, u vidu Guru Paduka koje se učeniku stave na glavu i koje podrazumevaju da linija prenošenja tradicije drži učenikov ego pod kontrolom. Guru koji je realizovan deluje spontano i po slobodnoj volji. Slobodna volja znači ne da radi šta mu se prohte, nego da je i volja slobodna od spoljnih uticaja (planete, razna bića i slično), tako da Guru radi ono što je potrebno. Kad spoznamo šta su naše potrebe i šta je potrebno da radimo, onda ne radimo nepotrebne stvari. Danas je percepcija Ošoa iskrivljena verovatno i od strane onih koji ga napadaju, kao i onih koji su izabrali da ga slede. Jedni ne vide šta e stvarno bilo loše kod njega, a drugi šta je bilo stvarno dobro.

Danas je malo poznata činjenica da je Ošo privukao veoma ozbiljne i obrazovane ljude u svoju komunu, čak 20% članova ih je imala magistraturu iz neke oblasti. Takodje, skupi automobili i seks nisu bili cilj sami po sebi. Oni su bili ekspresija njegovog učenja da bi ljudi trebalo da rade ono što ih čini radosnima. Ako su to skupi automobili kao u njegovom slučaju u redu, ako nisu onda to ne bi trebalo da rade.  Pri tome baviti se materijalnim i uživati u tome je sasvim u redu, po njemu, a seks je samo ispoljavanje ljubavi koja mora da bude slobodna.

To je bio duh vremena, ja sam jednom sreo Velečasnog Mozesa koji je osnovao Božiju

Isus1

Propagandni poster Božije dece o Isusu i seksu

decu, hrišćansku denominaciju koja je propovedala slobodan seks.  Tada je bio već veoma star i sa njim su bile dve devojke, znatno  mladje od njega ali punoletne. Jedna od njih, za osamdesete veoma izazovno obučena u kožnu odeću, mi je rekla da mogu da spavam sa njom ako pridjem njihovom kultu, ali da moram devet meseci da apstiniram pre toga. Iako sam bio jako mlad, a ona veoma privlačna, malo to delovalo degutantno i kao da u tome ne samo da bih ja bio izmanipulisan, nego da je i ona izmanipulisana žrtva.

Svojevremeno me je neko odveo u Ošov centar i posle toga sam ga zbog te osobe posećivao  redovno i radio različite meditacije i prakse tamo, kao što sam bio i na mnogim žurkama koje su tamo održavali.  Medju ljudima tamo su bili i neki koji su radili direktno sa Ma Anand Šilom, najbližom Ošovom saradnicom dugo godina, tako da smo u neku ruku imali veoma autentično iskustvo.  Ošo je imao ideju da je seks potreban i dobar, ali da je potrebno da se upražnjava onoliko i kada mi to stvarno želimo. Većina ljudi ima kompulsivnu potrebu za seksom i Ošo je želeo da ljude isceli. Video snimci, obrazovni, koje smo tamo gledali delovali su kao niskobudžetni meki nemački porno film iz sedamdesetih.  Sem tog ohrabrivanja slobodne ljubavi, u praksi Ošo je pokušao sa ljudima nešto što u teoriji može da deluje da može da da rezultat, ali u praksi samo kratkoročno. Naime, neki članovi komune su prolazili kroz program da im je dnevna rutina da samo jedu, piju, spavaju i da imaju seks. Dakle dehumanizovano smenjvanje kao na traci, sa jedne žene na drugu i neko bi pomislio da to deluje kao rajska priča. Naravno da nije bilo tako, veoma brzo bi se svima smučio seks, pričali su mi da tamo gde su bili samo je neki naš mornar izdržao duže od mesec dana. posle neko vreme niko ne bi poželeo ni da pomisli na seks, ali nakon nekog perioda svi bi se vratili na staro.

Sila 2.jpg

Ošo i Ma Anand Šila

I Ošo i Vilhem Rajh su imali nešto zajedničko. Promovisali su slobodnu ljubav, ali kada su njihove veze bile u pitanju nisu baš bili voljni da dele sa drugima. Rajh je, tako, suprugu dugo i ljubomorno ispitivao da li ga je prevarila nakon što se vratila sa malo dužeg puta. Ošo je imao jednu stalnu vezu, Vivek za koju je mislio da je u neku ruku povratak njegove ranije devojke iz Indije koja je umrla. Vivek je bila samo i jedino sa njim, on je bio sa mnogim ženama u ašramu, tako jedna od danas poznatijih učiteljica neotantre opisuje svoju „inicijaciju“ kod Ošoa u Mumbaiju i to je u biti opis malo maštovitijeg oralnog seksa koji mu je pružila. Kada je Vivek zatrudnela sa njim, a po onome što  Ma Anand Šila opisuje u svojoj, delom autobiografskoj. knjizi Don’t Kill Him,  na koju su iz Ošove internacionalne fondacije  dakako osuli drvlje i kamenje, ta trudnoća je bila  veoma planska i nakon toga je Ošo naterao da abortira i steriliše se.

knjigaOšo je jedno promovisao, ali je pitanje koliko je on bio zreo za to.  Pri tome, Ošo nije, ili bar ne deluje da jeste, koristio svoju poziciju moći da totalno kontroliše seksualni život svojih sledbenika, kao što je to recimo radio Čarls Menson. Slično se desilo i u ašramu Čarlsa Bernera u Australiji. Znalo se sa raskol koji se tamo dogodio i za sudske tužbe, ali su se kockice sklopile tek nakon jednog skorašnjeg susreta u Indiji nekih ljudi odavde sa Bernerovom tadašnjom sekretaricom. Početak problema u ašramu bila je Bernerova direktiva da parovi u ašramu izmene partnere, što je bilo previše za dobar deo njih.

Berner je zanimljiv u kontekstu priča o Ošou zato što je Intenziv prosvetljenja, Bernerova najpoznatija tehnologija, koja je veoma uticala i na staru Jugoslaviju i bez koje ne bi bilo ni organizacije koju je pokrenuo Slavinski, Bele gnotičke crkve,  tehnika koja se po Evropi i Indiji proširila baš zahvaljujući Ošou i njegovim neosanjasinima.  Džef Lav je bio Bernerov instruktor Intenziva prosvetljenja koji je doneo ovu tehniku u Evropu 1971, predstavljajući je pred grupom psihologa iz raznih zemalja koji su u Engleskoj bili na obuci  humanističke psihologije (geštalt, bioenergetika i sl).  Medju Evropljanima koji su se tako upoznali sa Intenzivom bile su i dve Ošove učenice, Ma Prem Arup i Punam, koje je Džef Lav obučio da budu majstorice intenziva i one su na prvoj sledećoj poseti Ošovom ašramu u Puni demonstrirale ovu tehniku pred Ošom.  Ošo se na keca oduševio ovom tehnikom i od tada je postala tehnika koju su prošle na hiljade Ošovih sledbenika. Danas se, ako sam dobro informisan, u Ošovom ašramu u Puni i ne rade duže tehnike i meditacije, ali neki Ošovi centri u svetu i dalje drže trodnevne Intenzive, prošli za koji znam je bio u Ošovom centru na Nepalu, u Katmanduu,  početkom decembra.

Kako smo videli Ošo je odbacio zatvorenu tantričku tehnologiju, učaurenu u svojim klanovima i ekskluzivnim paktovima sa indijskim onostranim bićima. Umesto toga Ošo je prihvatao sve što deluje i pravio je jednu veliku mešavinu svega i svačega što je imalo za cilj terapeutsko dejstvo i budjenje pojedinca.  Danas imam jednu drugačiju percepciju njegovih tehnika, recimo džiberiš smatram opasnom tehnikom, ali sam u proteklim decenijama toliko puta otvorio njegovu Narandžastu knjigu da su mi se i domaće izdanje i ono na engleskom već razlistali i ispadaju iz korica. Tu je on stavio sve što je moglo da bude korisno, iz najrazličitijih duhovnih sistema.

meditacija.jpg

Sem Intenziva dosta njegovih učenika je išlo na vipasanu kod učitelja ove meditacije po imenu  Gonka. Vipasana je budistićka tehnika povezana sa disanjem, izuzetno dobra tehnika koja daje uvid u istinsku prirodu realnosti, po poreklu ne starija od stotinak godina i nastala kao potreba da se ožive meditativne prakse teravada monaha, koje bi bile podesne i za one koji nisu zaredjeni monasi. Originalno pokrenuta na Tajlandu i Burmi, vipasana se proširila i na ostale budiste i zapadne meditante kojima je kao  pokušaj azijskih reformatora da usoje zapadnu sekularnu akademsku platformu po kojoj je Budaa Sākjamuni bio etički orijentisan filosof i proto-naučni model, koji je oslobadjao od dogme i sujeverja. Vipasana danas nije uniformna škola, postoji nekoliko načina na koji se podučava. Definitivno nije u osnovi tantrička tehnika, mada su mi pričali da u Burmi i na Tajlandu neki monasi mešaju tantričke elemente u vipasanu i rade je na grobljima. Takodje, postoji primena vipasane u tibetanskom dzogćenu, ali to je različito. Tibetanci se, recimo, ne slažu sa zen majstorima oko mirnoće koju ovi naglašavaju, već razvijaju osećaj i za smirenost i za pokret, integrišući tako potpunu integraciju nečije percepcije u probudjenu svesnost.  Ali i zen i tibetanski majstori kritikuju Genkinu vipasanu zato što pruža uvid samo u praznoću sopstva, a ne u prirodu praznoće svih fenomena.

Ošo je mešao razne tehnike, pri tome je ponekad i  imao neku ideju o tome o čemu se tu

Zen tarot

Ošov Zen tarot

radi, recimo u svojim komentarima na Viđana Bairava tantra on govori o ovladavanju snovima, što jeste nešto sa čim ova tantra tradiconalno i radi. Isto tako veoma često verovatno nije imao pojma šta i kako se nešto radilo, već je pošao od toga da Viđana Bairava tantra ima 112 tehnika i da njegov i učenici bi trebalo da rade deo tih tehnika, koje po njemu sve vode do istog, kako bi bili budni. Čak je govorio i o Andakar Ki Sadani, mada ta njegova knjiga vidim nije decenijama ponovo štampana, što je sadana koja se radi u mraku i koja je veoma ozbiljna i opasna. Njegovo recikliranje je išlo toliko daleko da je čak napravio i svoj tarot, koji zapravo i nije namenjen za proricanje već za probudjenje i zato se i zove Zen tarot, od 79 karata. Ta dodatna je karta na kojoj je on sam. Taj tarot je nešto što mislim da podrobnije ispitam u praksi u narednih par godina.

Meni je bilo zanimljivo da pratim razvoj Mohandjija, koji je kao duhovni učitelj u usponu, a  koji po mom utisku slično Ošou reciklira različite tehnike, iako imam utisak da to baš tako i ne želi da predstavi,  koje kombinuje. Mada, mora se reći da su sličnosti medju njima male, gotovo zanemarive, a razlike mnogo veće. Počeo je sa nekakvom meditacijom čistoće, potom sa nečim što je zvao šaktipatom, da bi kasnije odobrio i lavirinte koje su radili neki njegovi učenici (slično je Ošo odobravao tehnike koje su mu donosili učenici), odnosno svesno hodanje koje je zapravo budistička tehnika koju daje  i Dipak Čopra. Ošo se odricao tradicije, negirao je i nije davao mantre, kao ni jantre. Mohandji se poziva na razne indijske tradicije, isto ne daje mantre, mada sam ja vidjao kod nekih  njegovih učenica Guru Mantru koje su tvrdie da su dobile od njega i koja je bila Satja Sai Babina mantra u kojoj je samo Sai Babino ime zamenio svojim, niti radi u okviru matrice parampare, već se poziva na to da se kroz njega „prelamaju“ različite tradicije koje on posle tako „sažvakane“ kao svojevrsni instrument tradicije dalje prenosi učenicima. Kako god da se okrene to nije indijska tradicija, ali on svojim učenicima daje ono čime su zadovoljni i samim tim je svaka dalja priča na tu temu izlišna.

Oso malaOšo je bio buntovnik i „negativac“ koji je potpuno pokušao da razruši tradiciju, koju je smatrao štetnom po pojedinca, dok je Mohandji pozitivac, otud njegovo preporučivanje da se ne nosi crno, koji se kako smo  videli u neku ruku zaklanja iza tradicije u njenom totalitetu. I Ošo i Mohandji okupljaju ljude koji su zanimljivi i koji ne deluju kao loše osobe. Samo što im je pristup iskustvu potpuno različit. Ošo je davao brze i rizične tehnike koje su imale za cilj da dovedu veoma brzo do iskustva,  to jeste tako u tradiciji u kojoj je i on bio pre izbacivaja i tu se veoma brzo doživi prosvetljenje. Kasnije, kad se udje u unutrašnji krug adepata radi se na sidijima, tj moćima. Mohandji radi na čistoći i to radi sporijim tempom i manje opasno. Ošo je potencirao seks, Mohandji potencira humanitarni rad, što je tradicionalno indijski stil. Fascinira, recimo, koliko Agore izazivaju strah, ali onda se vide preko dana kako volontiraju u bolnicama za gubavce i leprozne. Što se tiče uspešnosti onoga što se daje i Ošovi neosanjasini i Mohandjijevi učenici veoma su zadovoljni onim što dobijaju i to im koristi, tako da je to nešto što ne dolazi u pitanje. Voleo bih recimo a znam šta su Mohandjijevi učenici  radili na ritritu na Kopaoniku, gde će Mohandji dati tehniku za budjenje unutrašnjeg plamena, što po nazivu i po povezivanju sa Divalijem, deluje zanimljivo. Da li je to bila neka nova tehnika, ili nešto što liči na neku poznatu praksu, videćemo, ali to je pitanje načina na koji on radi da bi razvio razvije svoju tehnologiju. Takve tehničke stvari su interesantno, ali to izvan okvira priče nije bitno onima koji to ne rade. Ono što je meni zanimljivije jesto to da  obojica dele, kao zajedničko, poziciju moći. I Ošo je mogao, a to bi sigurno mogao i Mohandji,  da ima moć nad učenicima, s tim što je Ošo time bio opijen i uradio je svašta što mu je posle zamerano, a Mohandji ne deluje kao neko ko je skrenuo ka problematičnom. To što su Ošou skinute Guru Paduke sa glave, a one su garant parampare za kontrolu nečijeg ega (što se u praksi nije uvek  pokazalo kao efikasno, zavsno od toga koliko je neko bio odan svom Guruu i da li mu je Guru bio realizovan),  jeste nešto što se ne sme zanemariti kao činjenica.

kailash

To što je neko Guru, ili duhovni učitelj, ne znači da ne podleže pod uticaje nevidljivih bića. Po teoriji, kada je Ošo izbačen iz tradicije izgubio je zaštitu i sve kasnije što je radio, kao i korištenje droge, bili su rezultat onoga na šta su ga ta razna nevidljiva bića navodila.  To važi za Učitelje, ali još više za učenike i više o tome mislim da pišem u narednIM tekstovima, tako da generalno važi pitanje koliko Šri Vidja stvarno jeste potpuna zaštita, budući da praktičar priziva u sebe beskonačno, a koliko su takve priče samo odbrana „franšize“?

Iako se Mohandji poziva i na Šri Vidju on jednostavno nije deo tantričke priče, u jednom usko shvaćenom značenju te reči, tako da vratimo se  Ošou. Ošo je nekad bio deo tantre i iz te tantričke liberalnosti i slobodnog stila proizašlo je i  njegovo mešanja svega i svačega. Neki su od toga imali koristi  i duhovno iskustvo nekog nivoa, neki drugi su propali i zaglibili se u drogama ili prostiticiji.  Kako smo videli slobodna ljubav i seksualnost su forsirani kao  osnov Ošovog „recepta“ za promenu i oslobadjanje sveta, ali to je opasna igra i mač sa dve oštrice. Naime, seks štiti, ali se preko njega najlakše i

Sila

Ma Anand Šila, u sredini

navuku razni astralni paraziti. Imam neke drage prijateljice koje igraju u striptiz barovima. Većina devojaka koje tamo rade imaju ozbiljne probleme, dešavaju se i čudni fenomeni, a bilo je slučajeva da se to moralo rešavati i egzorcizmom. Takodje, ispostavilo se da vlasnici klubova i menadžeri veoma često obole od različitih neočekivanih i netipičnih bolesti. Tako da je seksualnost pipava teritorija i Ošo nije baš najbolje plivao u toj vodi. Tu tradicija to ipak radi bolje. Samom Ošou bi štošta mogli da zamerimo, kao i Šili koja je zapravo sve vreme bila zaljubljena u njega i na kraju je iz te opčinjenosti i razočaranosti, sve pomešano za željom za kontrolom i proizašlo sve to loše što se desilo. Ali ako bi neko Ošou nešto i zamerao, on je bar ostavio inteligentne sledbenike. Margot Anand je recimo jedna od njih, koji kao i neki drugi njegovi učenici danas svetu nude neotantru kao vid pomoći. Kakav je onda odnos tradicionalne tantre ka neotantri? U jednom dogmatskom smislu veoma negativan, ali u nekom drugom praktičnom smislu neotantra se smatra veoma korisnom.

Isadora

Isadora

Većina zapadnjaka koji su na zapad preneli tantru ne rade je javno, već je ograničavaju na  izuzetno mali krug učenika. Možda najkvalitetniji primer toga bila je Isadora. U Indiji je inicirana u južnu tantru i bila je vaišnavski sahadjija i inkarnacija Hladini Šakti. Za vaišnave, Šrimat Radika je transformacija Krišnine ljubavi i njegova unutrašnja energija koja se zove Hladini Šakti.  Dikša Hladini Devi se smatra najvišom u vaišnavskoj tantri i ona se zato i naziva Maha Nirvana Dikša. Isadora je imala da obavi veoma bitan isceliteljski posao na zapadu. Privatno je imala svoj krug učenika, a poslovno je bila uspešna Plejboj zvezda, seksualni savetnik i edukator. Pomagala je ljudima da poprave veze i radila programe osnaživanja žena da preuzmu moć u svoje ruke. Kao seks koučer imala je nacionalnu televizijsku emisiju Urban KamaSutra i saradjivala sa CNN. Bila je imućna i imala sredjen materijalni život i uspeh na kojem su joj mnogi zavideli. Pa ipak, tragično je preminula. Isadorina smrt još je jedan razlog za preispitivanje sigurnosti tehnologije, bar nekih, tradicionalnih linija tantre. Njen model rada je trenutno dominantan i medju drugim tantričkim tradicijama na zapadu, da se privatno radi tradicionalna tantra, a javno da se radi seksualni koučing i isceljivanje, kao i programi za osnaživanje žena.

Pri time moram napomenuti da najveći broj onih koji se kod nas reklamiraju kao tantrički maseri, odnosno tantrički ili seksualni iscelitelji, nisu čak edukovani ni u oblasti neotantre već su verovatno videli nešto na internetu, pa krenuli da se tako predstavljaju. Pri tome, tradicionalna tantrička masaža ne postoji budući da ni u jednom tradicionalnom tekstu nema ni pomena o tome. U tantri se koristi masaža marma tački, da se suspenduje pašu (životinjska) energija pre seksualnog čina (maitune), ali to nije tantrička masaža, več klasično ajurvedsko znanje delom implementirano u tantru. Tačnije rečeno, postoje tehnike koje su više tehnike samomasaže, fokusirano na posebne tačke u konbinaciji sa disanjem, vizuelizacijom i instaliranjem mantričkih slogova u telo, kao deo rada sa suptilnom energetskom anatomijom radi  poboljšanja zdravlja i vitalnosti. Mada se može koristiti i za povećanje libida,  ali se smatra da su to netantričke metode koje tantrički jogini i jogine mogu da koriste za poboljšanje kvaliteta prodedure tantričke joge. Ali čak i te tehnike nemaju puno veze sa onim što rade moderni new age neotantrički maseri. To ne umanjuje kvalitet, ili korisnost onoga što moderni tantrički maseri nude, već samo znači da je reč o različitim stvarima pod sličnim imenom. Ovo što se radi u klasičnoj tantri deo je KamaŠastre,  što tehnički nije tantra, tako da bi moderni „tantrički“ maseri pre potpali pod tu kategoriju. Deo tradicionalnih samomasaža sačuvan je na Tibetu u rukopisima Buton Rinlen Drupa iz 14. veka i deo je KalaČakra tantre. Takodje, originalno KamaSutra, koja nije striktno tantrički tekst sama po sebi, poznaje njasa tip masaže za povećanje libida.  Teorija koja stoji iza toga je da, po KalaČakra tantri,  planete, kosmičke sile i ostali faktori imaju povezanost sa ljudskom unutrašnjom suptilnom anatomijom i nama kao mikrokosmosom.  Energija cirkuliše u našem telu u skladu sa fazama Meseca i zauzima oblik različitih kombinacija sanskritskih slova u našem telu. Manipulacijom tih tačaka na telu, može da se poboljša, ali i pogorša, nečije zdravlje, isto kao i da se pojača ili smanji libido, tj pojača ili suspenduje pašu energija u nama. Ta znanja su ušla u KamaŠastra tekstove i prakse, koji iako inspirisani tantrom, nisu bili tantra. I to znanje je nazivano „Mesečevo umeće“ i pomagalo je da se pojača nečija seksualna želja. Sve ovo izrečeno, naravno, odnosi se na Indiju i Tibet, a šta se i kako radi, na primer, u Kini pojma nemam.

Ayurvedska masaza

Tantra veoma brzo donosi natprirodna iskustva i prosvetljenje, ali ni jedno iskustvo koje se postigne nema svoj smisao ako time ne pomažemo svetu. Tantra se radi da bi svet bio bolji. Tantrici harmonizuju, što znači da je stanje ravnoteže u univerzumu prirodno stanje tantrika, gde je sve onako kako je potrebno i u skladu sa svim ostalim. Tantrik ne radi samo sa ljudima, on često pacifikuje uznemirene i traumirane duhove, koji izazivaju nesreće i katastrofe ako se ne smire. Što se tiče ljudi rekli smo već da u smislu uticaja na pozitivne društvene promene tradicionalna tantra ima diskutabilan potencijal da u sadašnjim uslovima i okolnostima  menja društvo na bolje, pogotovo  zapadno. Isto tako rekli smo da zato tantrici imaju potrebu  da se uklope u svoje okruženje i da većina tantrika radi i neotantru i seksualni koučing, odnosno terapije.

Deo životnog stila u Indiji bila je nagost. Oni društveni slojevi koji su i prihvatali tantru, bili su poznati po tome što nisu imali stid i odbojnost prema nagosti, za razliku od vedske pre-britanske Indije koja je bila manje liberalna čak i od islamskih zemalja i koja je bila strogo hijerarhijska zemlja sa strogim moralnim i etičkim pravilima. Dakle postojale su faktički dve Indije.

skulptura

Ali po skulpturama i po različitim putopisima i stranim izvorima možemo da znamo da je nagost u Indiji bila prihvatljiva do 2. veka tekuće ere, žene su uglavnom išle golih grudi, a oko pojasa bi mogle da imaju neku odeću, ali nisu morale. Žene iz vladarskih porodica su pokrivale noge, na nekim skulpturama, ali ne i grudi. Čak je i Budina majka na skulpturi koja je predstavlja skroz golih grudi.  Promena odnosa prema odevanju i uvodjenje obaveznog pokrivanja golotinje dolazi sa usponom Gupta kraljevstva, ali odnos najnižih slojeva izvan kasti, čija je kultura tantrička, nagost nikad nisu ni napustili. Kad je moja prijateljica tantrička sveštenica došla iz Indije u posetu, šokirala je sve na plaži na Dunavu kad se odmah skroz skinula i nije joj bilo jasno što je gledaju. „To je indijski stil“, samo je rekla.

Indijski stil, kako ona to zove, podrazumevao je da je svaka žena Boginja. I svaka je lepa, što znači da svaka od njih prihvata svoje telo onakvo kakvo jeste. One su jednostavno zadovoljne sobom i bez nametnutog osećaja stida ili potrebe da izgledaju onako kako to muškarci žele. To je negde u osnovi tantre i to je jedna od razlika kako tantrici vide društvo, a kako bramini. Braminsko društvo se zasniva na krivici i pretnji kaznom, a tantričko na slobodi. Ili bar tako tantrici misle o sebi.

nudisticka psihoterpija

Oglas iz američkih novina za golu psihoterapiju

Zanimljiva stvar koja se desila u Americi bila su naučna istraživanja po kojima su mislili da je skidanje svega sa sebe pred drugima dobro za zdravo društvo i da je čak terapeutsko. To je tvrdio  psiholog Abraham Maslov (1908-1970) koji je smatrao da je nudizam, dakle skidanje svega sa sebe u društvu,  vrsta terapije. Tokom šezdesetih u Americi je nastala i gola terapija gde su se pacijenti polako skidali i gde je radjena grupna terapija na kojoj su svi goli, tako da su u početku takve terapije radjene u nudističkim kampovima, naročito ako bi imali bazen. Ta terapija bi danas bila verovatno svrstana u transpersonalne, budući da je i nastala u saradnji sa Abrahamom Maslovom i na osnovu njegovih teorija, a kažu da je bila veoma uspešna u više životnih oblasti. Čak je i magazin Psychology Today imao naslovnu stranu na kojoj je bila gola žena i pored koje je pisalo U potrazi za autentičnim sopstvom.  Na žalost, nije uspela da opstane zato što je konzervativna Amerika to smatrala kršenjem kršenjem moralnim kodova i društvenih očekivanja zajednice i u suprotnosti sa profesionalnom etikom, tako da mislim da psiholozi danas ne mogu da dobiju licencu za ovakav rad. Što je šteta pošto je to jedna od prilika za isceljivanje društva koja je time onemogućena.

Ceo taj model društvene represivnosti prema ženi i seksualnosti veoma dobro, do dela kad se upliće u Rusalje i dionizijecsko i dok sasvim nepotrebno ne počne da govori o Julijusu Evoli (pri tome izostavljajući priču o Mariji deNaglovski što je veliki propust), odlično objašnjava Isidora Bjelica u svojoj knjizi Srbija bez orgazma. Negde na toj liniji je i tantra, zastupajući ideju da je društvo koje je uredjeno na muškom principu, sa hijerarhijom, nadmetanjima i uskraćivanjem prvenstveno žene za njeno pravo na kvalitetan orgazam, u osnovi jedno veoma nepravedno i nesretno društvo.  U praksi primenjeno na lokalnom modelu i aktuelnom trenutku ono što je potrebno da se to ispravi, sa tantričkog stanovišta i prebačeno u uslove moderne zapadne civilizacije, bilo bi:

– Potrebno je osnaživanje žena unutar duhovnih zajednica i jogičkih/istočnjačkih grupa. Poen više ako su žene te koje vode grupe. To moraju da žene pokrenu i sprovedu, a ne da bude sprovedeno od strane muškaraca. U prvom slučaju žene imaju moć koju su same uzele, u drugom je to moć koji im ustupa i samim tim dozvoljava muškarac, što je sasvim druga priča.

– Potrebno je razumeti i u javnosti afirmisati da osnaživanje žena nije protiv muškaraca. To je samo uspostavljanje ravnoteže i ispravnog karmičkog odnosa u Univerzumu

– Potrebno je da se žene društveno solidarišu, saradjuju i štite jedne druge.

– Potrebno je menjati percepciju o seksu kao nečemu sramnom i lošem. Muškarci moraju da uče da obraćaju pažnju na ženske potrebe i da zadovolje žene. Žene moraju da se oslobode stida i da počnu da vole sebe, da shvate da nisu ničije vlasništvo, da imaju pravo na orgazam i da smeju i da je potrebno i da ga zahtevaju za sebe. Njihovo telo je njihovo vlasništvo i njihov orgazam je njihovo pravo.

– Potrebno je destigmatizovati seksualno oslobodjenu ženu i ne samo prihvatiti je kao ravnopravnu, već je i poštovati zbog njene hrabrosi da bude jaka, svoja i slobodna.

– Potrebno je raditi na iskustvu svakog od nas. Kada doživimo Istinu i kad shvatimo da smo zapravo mi JEDNO, tad osećaj podvojenosti iščezava. Sa njime se smanjuje kapacitet za nasilje i dominaciju.

nastaviće se…

slobodno

 

 

 

 

O nevidljivim putevima na Drvetu života


  1. Te puteva ne znaju grabljivice, jastrebovo ih oko ne opaža.
  2. Zveri divlje njima nisu kročile niti je kada lav njima prošao.“

Knjiga o Jovu, 28: 7-8

Hidden Tunnel

Skriveni tunel, slika Susanne Nilsson, preneta u skladu sa Creative Commons licencom

Opšte je poznato da se 22 velike arkane tarota veoma precizno podudaraju sa 22 staze drveta života. Male arkane  smeštaju se u sefire drveta, tako što svakom kabalističkom svetu odgovara jedna „boja“ malh arkana. Ostaje nam 16 dvorskih karata koje su neraspoređene. Da li je to baš tako?

U svojim lekcijama o tarotu Pol Foster Kejs je, bar koliko ja znam, prvi pomenuo da postoje i „tajni“ putevi na drvetu života. Te lekcije su išle na papiru i u vidu audio kaseta koje su pratile taj kurs.  Nigde u Zlatnoj zori, koliko sam ja video i kao instrukcije dobio i bio podučen, se oni ne spominju, kao ni u A.’. A.’. Doduše, jednopotezni heksagram koji  se njima dobija na drvetu, korišten je u enohijanskom radu sa Anđelima u Zlatnoj zori. Jedna, veoma cenjena grupa nastala posredno iz Zlatne zore je pre dosta godina bila organizovala prenošenje i ovog znanja u vidu višednevne radionice. Da li je to bilo tradicionalno znanje iz Zlatne zore za koje ja ne znam, budući da se oni više zasnivaju na kasnijem obliku Zlatne zore koji se zvao Stela Matutina, ili su to oni kasnije razvili, ni tada nije rečeno niti sam ja to ikada posle saznao. No, ono što su tada dali vezano za prirodu ovih skrivenih staza veoma je zanimljivo i daje zanimljive mogućnosti jednog drugačijeg čitanja i poznavanja dvorskih karata.

kasete

Originalne kasete sa BOTA tarot lekcijama, iz kolekcije autora

Naime, Kejs nigde nije dao, koliko bar ja znam, nikakva dalja uputstva ili objašnjenja vezano za to na šta se ti putevi odnose, niti kako se povezuju sa tarot kartama, ali je očigledno da se šesnaest skrivenih staza može povezati sa 16 dvorskih karata koje su bile neraspoređene na drvetu. Deset sefirota i 22 staze daje broj od 32, što je brojčano odgovarajuće hebrejskoj reči za srce. Kada im se dodaju nevidljive staze to je 48 što je brojčano odgovarajuće hebrejskoh reči za mozak. Takođe, to je i broj anđeoskih priziva. Ovo nisu moja istraživanja ni uvidi, ovo je zasnovano na učenju koje na osnovu svojih istraživanja i uvida daje jedan od zapadnih ezoterika, Dejvid Huls,  a istovremeno to negde odražava način dolaska do znanja i dekodiranja modela po kojem Univerzum funkcioniše. Recimo, broj latica čakri, što je pojam iz indijske joge i tantre i u slobodnoj interpretaciji se može tumaćiti kao energetski centar koji približno odgovara lokacijama na telu koje idu duž kične.  kada se fokusiramo na aktiviranu kundalini energiju od korenske do srčane čakre jeste 32. To odgovara zbiru poznatih staza i sefirota. Kad dodamo skrivene i dobijemo broj 48, onda imamo broj latica čakri od korenske do grlene i to upućuje na vezu između srca i govora. Boginja Sarasvati je ustoličena u višuda čakri i ona je između ostaloga i boginja  govora.  Za ovu čakru vezana je posebna moć, sidi, koja se odnosi na govor i koja se naziva vak sidi. Vak sidi znači da kada nešto kažemo, to se i desi. Da bi se stiglo do toga to što kažemo kažemo iz čistog srca. Setimo se šta sam ranije pisao o Štajneru i njegovom organskom načinu razmišljanja.

Raspored dvorskih karti po nevidljivim stazama je zasnovan na rasporedu slova neizrecivog božijeg imena היה (JHVH) i elementalnom rasporedu vatra – voda – vazduh – zemlja, kao i na šesnest geomantijskih figura. Nekada te kombinacije karte, staze koja povezuje sefire i geomantijske figure mogu biti neobične i zbunjujuće, ali mora se uzeti u obzir da svaki skriveni put ima dva čuvara koji se odnose na naše najveće radosti i najveće strahove. Tako da  ove staze mogu biti veoma korisne, ali nisu za početnike i zato sa razlogom i jesu bile skrivene.

Prosvetljenje, mit ili realnost?


sveceogledalo

Ne postoje Tragač i Bog. Postoji samo Bog koji sam sebe doziva kako bi sam sebe iskusio. Sufiji kažu da je Bog beskrajno Ogledalo, koje se ispoljava kao svi oni individualni odrazi koji se pojavljuju na njemu. Sopstvo koje traži Ogledalo je u stvari samo Ogledalo koje projektuje ogledanje kao tragač koji traži Ogledalo.
Tragalac nema svoje vlastite namere, sve je to dinamika, tj volja, samog Ogledala. Kada Ogledalo nameri da tragač traži ogledalo, potraga je sama po sebi Ogledalova namera, ne tragačeva. Kada Ogledalo razotkrije svoj vlastiti Identitet, tragač je vidjen u pogrešci da bude tragač…zato što ono što je vidjeno nije vidjeno okom tragača, nego okom Ogledala.
Sufiji su znatno bliskiji tantričkoj tradiciji nego jogi, zato često pominjem Baule.

baulBaul tradicija je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, pomešan sa uticajem budizma. Baul tradicija je put koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Slede put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a tajna sahadja (vaišnavska) tantra im nije strana, tako da su oni put žudnje Rade za Kaalom, svojim ljubavnikom. U Mahabharati Krišna se razotkriva kao vreme, Kaala, a u Bagavati Giti Krišna se obznanjuje kao „uništivač“ koji će pobiti sve ratnike na obe strane.

U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul su put materijalizma i oni radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom i inicirano tantrički razumenom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske „energije“ koje su u stvari jedna energija. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Sličan osećaj vezan za ovu pesmu i celu ideju iza nje imao kad sam privu pru čitao pesmu Dva tela Oktavio Paza koja počinje stihom:

Dva tela, licem u lice,
katkad dva su talasa
a noć okean je.

A završava se stihom koji je u osnovi veoma dobar opis onoga što se dešava tokom tantričkog seksa:

Dva tela, licem u lice,
dve su zvezde koje padaju
u prazno nebo.

Šta ovo znači? Naime, Istina nije neutralna i nije odvojena, niti samo posmatrač sveta materije, energije i emocija. Istina je dinamička suština svakog iskustva.

Postoji stanje koje postoji pre nego mi imamo misao o tome. Čim imamo misao o Istini, Istina se više ne doživljava realno, već je postala naše tumačenje Istine. Sve što možemo da opišemo, definišemo ili prenesemo rečima nije Istina.

Pre neki dan sam konačno kupio knjigu Slavinskog o Intenzivu gnoze. Priznajem da sa njegovim ranijim izdanjem na tu temu, Susretima sa istinom, nisam baš imao najbolju komunikaciju. Zašto ovu nisam tako dugo kupovao ne znam, valjda nije bilo vreme i stigla mi je baš na dan kada je u Srbiji, posle ko zna koliko vremena, održavan četvorodnevni Intenziv Prosvetljenja. Posle pola pročitane knjige imao sam jako uverenje da je Slavinski veoma napredovao izmedju te dve knjige, a ono što je pisao o Istini preko posrednih znakova veoma ima smisla i upućuje na jako iskustvo.

Istina nas dovodi do naših realnih potreba. Zapravo, sahadja (spontanost) delovanja je ispoljavanje Istine i tada verovanja i društveni konstrukti padaju u vodu i radimo baš ono što je potrebno.

Dubok nivo prosvetljenja nas dovodi u situaciju da razlikujemo šta je Istina od onog što je naša ideja o Istini. Tada shvatimo da je sve već bila Istina, samo je nismo prepoznavali zato što smo je zaboravili. Istina je iskustvo dubokog spavanja bez snova, kada nestaje svest i briše se onaj koji iskusi. Isto kao i u istinskom orgazmu gde nema ideje o subjektu i objektu već je sve samo bljesak.

prosvetljenje

Da li je tada sve neistinito? Zapravo, čim imamo ideju da je nešto neistinito, to je već misao i samim tim i ta ideja je netačna. Istovremeno i ono što je Istina samim tim postaje netačno, za nas, zato što sve dok imamo ideju o nečemu to nije Istina.

Zato jednostavno ništa nije bitno. Nikakvo iskustvo o kojem pričamo, čim pričamo, nije bitno zato što ima ko da ga priča.Svi smo prosvetljeni i niko nije, jer da jeste ne bi to bili ni oni ni mi. Svaka joga je pogrešna zato što nema ko  da se ujedini sa ničim i svaki put je zamka. Kad se izbriše demarkaciona linija koju pravi ono što uzmemo za identitet, kad mi zapravo sebe poništimo, tada dodjemo do Istine, ali ne dodjemo u stvari zato što tada ne postoji niko kome bi Istina bila bitna i ko bi je spoznao. Istina je jednostavno besmislena zato što nema ko da joj da smisao. Ja kad dajem joga nidru ne dajem je da se ljudi opuste. Dajem je tako da se ljudi rasprše u Ništa. U Ošovom centru najdraža mi je bila meditacija da sam bez glave, to je put da neko misli iz Srca. Kasnije sam naučen pomenutoj nedualnoj tantričkoj nidri gde nekog uvodim do stanja da nestaje, da se razidentifikuje od svog uma i kad nema sa čim više da se identifikuje da oseti Istinu. Što je nemoguće zato što nema ko da je oseti. Znači unapred nećete ništa uraditi i bolje batalite priču i bavite se nečim pametnijim. Ali ako niste pametni koji učitelji danas su dobri da se neko za to pripremi? Mnogi su loši i daju loše prakse ljudima, ali oni koje bih izdvojio kao pogodne po zapadnjake i nama u regiou dostupne bar putem knjiga su:

  • Ekart Tol koji podučava nedualnost i na način dostupan zapadnjacima im govori o „anupaji“, tj onom što se u tantri zove „put bez puta i metoda“.
  • Majkl Braun i njegov proces prisutnosti na zapadnjacima veoma pristupačan način daju uvod u nedualnost. Kod nas prevodjen i izdavan, popularan i čak postoje domaće FB grupe za rad po ovom metodu.
  • Keti Bajron i njen Rad. Tehnika je malo u nekim segmentima diskutabilna, ali se pokazalo da u kombinaciji sa tradicioanlnom tantrom prilično zapadnjacima ubrzava put ka budjenju i olakšava neke propratne okolnosti. Nisam siguran da je ona sama sve najbolje razumela, ali prevedena je kod nas i dosta ljudi već duže vreme radi po tom metodu.
  • Ruper Spira kao učitelj nedualnosti. Učio je od Žan Klajna, od kojeg je učio i Daniel Odier,  učenika Krišnamaćarje iz Madrasa i Dibianandapuria iz Kašmira. Nije kod nas prevodjen, što je šteta pošto je veoma upotrebljiv i primetan je veoma veliki uticaj Vinjana Bairava tantre u onome što podučava.

Istina je Božanska Svest, a ona dolazi iz uma srca i istina je usaglašena sa svim našim radostima i tugama. Ona pulsira. Ona je solve i coagula alhemičara, ona teži da oslobodi svako iskustvo u bezgranično, ali i da se skupi u oblik svakog pojedinačnog iskustva koje smo imali. Svest je tako skupljanje i širenje izmedju iskustva i oslobadjanja od tog iskustva. Ne postoji ni jedno jedino stanje koje već nije Svest. Za razliku od joge, koja je usmerena na odvajanje od sveta i na poništavanje akcije i rasplinjavanje u Praznini, tantra je iskustvo Praznine koje daje svoj efekat u akciji u materijalnom svetu koji je iluzija u Iskustvu Praznine, ali koji je realan kad se shvati da je on i Duh koji ga prožima. Tako je tantrik nevezan za materiju samim tim prihvata materiju kao iluziju, ali je nevezan i za nevezivanje i tada prihvata materiju i kao realnu. To je deo paradoksa Iskustva kada se Bog koji ne postoji, povučen je u Prazninu, ispolji. Na različitim nivoima Iskustva Bog i postoji i ne postoji, kad doživimo iluziju ona je iluzija, ali dok smo u njoj mi je doživljaamo kao realnu i delujemo u materijalnom svetu.

vodopad2

Ako izgradimo naš identitet na vezanosti, ili nevezanosti, u oba slučaja to vodi do patnje. Vezanost za telo i materijalno i identifikacija sa nevezanosšću i Prazninom, oboje su nešto što se mora izbeći, zato se balansira izmedju toga i jednostavno pulsira. Širimo se i skupljamo u iskustvu, raplinjavamo se u Praznini i kondenzujemo se u materiji sve vreme bivajući u Svesti.

Oslobadjanje zatočenih emocija i „energija“ na svim  ravnima jeste ono što mi zapravo radimo. Sve te ravni su mentalne konstrukcije, zato što snagu dobijaju od ljudi, ali su istovremeno i potpuno stvarne. Dakle one su i iluzija i realnost. Jedan od načina na koji su se tantrici vekovima odvajali, odnosno rade to i danas,  od fizičkih aktivnosti koje uzrokuje karma, dakle faktori izvan nas, bio je da goli trče, skaču, obrću se, savijaju i rade blesave stvari koje ljudi ne razumeju i koje nemaju svrhu ni razlog da se čine. Takodje, pričati o nebitnim stvarima, voditi glupe razgovore i onda čak lupetati i govoriti nerazumljivo, sve su to bili delovi postupaka kako su se oslobadjali od mentalnih konstukta i projektovanih lažnih sadržaja koji su u stvari samo interpretacija našeg ega – sad je valjda jasnije odakle je Ošo Radžniš preneo svoju tehniku džiberiša. Sve ovo naravno dobija svoj smisao kada postoji linija prenošenja tradicije sa Gurua na Gurua, sve do poćetka, do Apsoltne Svesti od koje je prvi Mudrac dobio znanje. Znanje u jeziku tante znači Iskustvo, a Neznanje znači da neko nema Iskustvo.

Body Erotic Female Sexy Woman Act Naked

Imati Iskustvo nije dovoljno. Šta svet ima od toga što postoji Iskustvo ako se u svetu ne deluje tako da svetu bude bolje? Joga je povlačenje od sveta, Om Namah Šivaja mantra je mantra odvajanja, kad krene da se realizuje propadaju vam emotivne veze, dragi ljudi na ovaj ili onaj način odlaze, porodica može da ode u tri lepe, ljudi mogu da umiru oko vas. Ali mi radimo drugačije, kod nas mantre nemaju taj efekat. Mi radimo tako da Iskustvo koje steknemo nas vodi da činimo svet boljim i iluziju koristimo kao oružje protiv same iluzije. Tako u stvari oblikujemo svet da podrži lakše dolazak do Iskustva i da bude bolji. Zato mi mislimo organski, govoreći i delujući iz srca tako da u stvari Mudrost jeste ta koja vodi naše postupke, ne neki izmišljeni moral. Ples Rade i Krišne, tj je ritualni seks, koji može biti fizički, a može biti i unutrašnji gde se  u svakoj čakri  u unutrašnjem ritualnom seksu spajaju božanstva što je pravi rad sa svašakti, tj kundalini. To se povezuje sa Dakšina Kali. Ona oživljava Šivu, zato je njeno stopalo na Šivinom srcu. Bez nje Šiva je mrtav, tj neko je povučen u Prazninu i nije prisutan u materijalnom svetu. Šakti, dakle ono što iluziju čini ispunjenu Svešću čime je sve u iluziji zapravo već Svest zato što ništa sem Svesti ne može da postoji odvojeno budući da je sve što je odvojeno samo kreacija ega, mačem u ruci Kali seče iluziju i tako uklanja sva tri otrova koji truju ljude i zbog kojih su ljudi nesrećni. Dakšina Kali desnim stopalom stoji na Šivinom srcu, a Smašan Kali levim, dok im je mač u suprotnoj ruci. To je i razlika u načinu na koji deluju dve Kali, ali je poenta u tome da bez Šakti Spoznaja nema nema smisla za ljude. Praznina Šive je beživotna dok joj Šakti ne da smisao i ne oživi je preko srca, tada u tom skupljanju i širenju Šive i Šakti koji su zapravo nepostojeći pošto Šakti kreira Šivu kad se ispolji i stvara Svet, mi pulsiramo i Mudrost se izliva i ponovo povlači dajući ljudima Život Istine.

U Indiji se, na jednom osnovnom i pojednostavljenom nivou, učenja mogu podeliti na ona koja promovišu tzv bedu, tj ideju da postoje dve u osnovi različite esencije realnosti, tipa svesni duh i nesvesna materija, odnosno na ona koja promovišu abedu, tj ideju da postoji samo jedna realnost koja postoji, tj Svest ili Bog, a da je sve ostalo iluzija pošto se sve na kraju ispoljava kao Jedno.

Postoji i beda-abeda, što je najčešće učenje u Indiji kao kombinacija ova dva učenja koja podrazumeva da individualno sopstvo (djivaatman) i različito i nije različito od krajnje realnosti koja se zove Braman i predstavlja „različitosti u jednom“. Tome bi na zapadu odgovarao drevni gnosticizam, a u Indiji su eksponenti ove škole bili Baskara i Čaitanija.

Sve indijske filozofske i joginske tradicije, sem možda lokadjate, u Indiji se klasifikuju pod jednu od ove tri škole.

plamenTantra je široka i obuhvata različite poglede, ali ona koju mi podučavamo je u stvari para-advaja. To je četvrta škola i doktrina o „najvišoj nedualnosti“ koja sadrži i dualnost i nedualnost. To nije transcendentalističko učenje, pošto transcentirati znači otići preko, prevazići nešto, a to znači i isključivanje nečega. Ultimativna svest je paradoks, zato što je i sublimirana esencija svih stvari, ali i zbir svih realnosti koje se opažaju. Ceo svet je Jedna Realnost, koju ne prekida vreme, ne okružuje prostor, ne definišu svojstva, ne može se ispoljiti rečima, niti se može razumeti uobičajenim načinima saznanja. Ova bit realnosti se ne smešta negde iznad, nego u predeo srca. Ona je Crna Kali, Blještava Tama i podrazumeva i dualnost koja se opaža kao stvarnost, ali i nedualnost koja negira tu dualnost kao lažnu stvarnost. Ovaj paradoks postojanja i jednog i drugog je pulsiranje svega što postoji, ali i čistota nebivanja u nepostojanju.

Na našu vezanost utiču tri „nečistoće“, koje su u stvari neznanje koje je Svest preuzela da bi konačno postala individua. Te tri nečistoće su nečistoća individualnosti, nečistoća različitosti i nečistoća delovanja.

Nečistoća individualnosti je duboko nesvesno verovanje da smo nesavršeni i nekompletni, da nešto nije u redu sa nama. Zbog ovoga ne znamo da smo Bog, to je osnov naše patnje i nesreće. Svako ko ima samosvest pati od ovoga. Ovo neznanje se ne uklanja ako vam neko kaže da postoji, ono se uklanja time da neko ima iskustvo božanskog savršenstva.

Univerzum nije neko drugi ko nas je stvorio, niti nas je Bog stvorio. Mi smo univerzum koji ima uvid o sebi kao o biću, pošto mi nikad nismo bili odvojeni od celine, činjenično i doslovno, dakle i fizički i duhovno. Mi nismo tu zbog nekog posebnog razloga, tu smo samo da BUDEMO. Kad je Univerzum neispoljen mi onda NISMO i to je ultimativno iskustvo. Mi nismo ništa drugo do površina ogledala koja nema ličnost i koja nije vezana za slike koje se na njoj pojavljuju kao refleksija i nestaju. To je Svest.

Ego je projektovano sopstvo, interpretacija našeg uma šta mi mislimo da jesmo. Dobro ili loše. Ali kada nestanu sećanja i kada nestane iluzija projektovanog identiteta ko smo, ne ostaje ništa, nas nema. Ostaje samo Svest. Taj lažni identitet je ono što se plaši smrti, taj lažni identitet je ono što pati. Ne može da pati nešto što ne postoji, ne postoji subjekt koji bi bio nosilac patnje ili bolesti. Iskustvo je takvo da ne postoji karma, ne postoji ni telo, pa ne postoji ni nešto što bi bilo bolesno. Zato neko može da se leči, ili ne, ali u biti nije vezan za to. Zato mnogi mistici i monasi i jogiji se nisu lečili. Nije im bilo bitno. Jednostavno su odlučili da se ne bore sa bolešću zato što nisu ni imali strah od smrti, ni vezanost za telo, pošto im nije lažni identitet, tj ego, diktirao šta da misle iz straha.

Summa summarum celog teksta je da se niko ne može prosvetliti. Ne prosvetljujemo se mi, zato što kad se to desi nema više našeg lažnog identiteta. Ostaje samo Istina, tako da se nismo mi prosvetlili. Prosvetljenje se desilo, ali ne nama. Kad mi nestanemo ostaje Istina što je suština koju sakriva naša interpretacija onoga što mi mislimo da jesmo. Tako da je prosvetljenje u stvari stvar paradoksa, potp ne postojimo mi kao svedok da se ono desilo. 

Om Šanti Sadgatirbujat, Zoran Radosavljević


Zoran Radosavljević je bio jedan od najboljih vedskih astrologa i djotiš Gurua na svetu. 1. novembra njegov Učitelj Sanđaj Rat objavio je da je Zoran Radosavljević preminuo toga dana u 3.27 posle ponoći.

ॐ शान्तिः। सद्गतिर्भूयात्।, neka tvoja duša nađe mir i nastavi ka oslobodjenju. 

Tekst predavanja o tarotu održanog u Zrenjaninu 12. oktobra 2019. godine


Stone Short Stones Tarot Tarot Cards Crystal

Sledeće je tekst radionice koju sam o tarotu održao u Zrenjaninu. Dobrim delom tekst prate slike koje sam koristio na radionici, uz par izuzetaka:

separator

Hvala vam što ste došli na ovu radionicu. Trudiću se da opravdam vaše poverenje i da vam vreme provedeno ovde ne bude protraćeno. To vreme nam je ograničeno i zato ću dati sve od sebe da ono što želim da izložim prenesem sažeto, ali istovremeno i razumljivo. Tarot je nešto čime se dugo bavim, tačnije tarot je uz gnosticizam i indijsku tantru moje glavno područje interesovanja i delovanja, a koliko uspešno spajam te tri stvari jeste legitimno pitanje. No u mom radu te tri stvari su, ma koliko to delovalo medjusobno nekompatiblino, veoma prožete tako da to i definiše moj pristup tarotu koju ću danas pokušati da vam prezentujem.

Obično transfer znanja počinjem, zavisno od onih kojima se obraćam ili centriranom molitvom i lektio divina vežbom ili tantričkom nedualnom joga nidrom, kako bi se prisutni mentalno pripremili da budu u stanju u kojem im je lakše da prime Znanje. U ovom slučaju to nećemo raditi zbog vremenskog ograničenja, ali i zato što se ne poznajemo dovoljno. U svakom slučaju vratićemo se na to tokom lekcije, tako da bih sada prešao na to šta je to tarot?

Tarot je špil karata kojih najčešće ima 78. Najverovatnije su nastale od običnih igraćih karata. Od toga 56 su takozvane male arkane, odgovaraju kartama od jedan do deset običnih igraćih karata, plus 16 takozvanih dvorskih karata koje odgovaraju kraljevima, kraljicama i žandarima običnih karata uz dodatak karata koje se zovu paževi, odnosno princeze. I pošto slika govori više od reči evo i vizuelno kako to izgleda.

004

Tarot jeste verovatno isprva i nastao kao igra. Zapravo, tarot se i danas igra kao društvena igra u većem delu Centralne Evrope.U Sloveniji, recimo, postoji tarot savez Hand of tarock cardsSlovenije koji obuhvata 26 klubova koji se takmiče, pri tome su neka od tih društava aktuelni sportski klubovi koji imaju svoju tarot sekciju. Ove karte su skraćeni tarot špil (54 karte), bez svih malih karata, konkretno bez: 1, 2, 3, 4, 5 i 6 crnih i 5,6, 7, 8, 9 i 10 crvenih.

Tarot je danas najpoznatiji kao veština proricanja sudbine. Obične karte se negde od 16. veka koriste za proricanje sudbine i ta veština se zove kartomantija. Proriče se običnim kartama, tzv cigančicama, orakularnim kartama i lenormand kartama. Cigančice ne znam da koristim, Vesna Balaban ima odličnu knjigu o njima koju koriste i neke svetske škole koje podučavaju gledanje u karte. Lenormand su francuske karte casopiskojih ima 36 i ja lično njih tek učim, samo je problem što je za njih najbolja literatura još uvek neprevedena sa francuskog, dok orakularnih karata ima veoma puno i najrazličitijih su vrsta, oblika i broja karata u špilu. Tako da se sada ne bih puno bavio tim drugim vrstama karata. Na slici je „Dodatak o proricanju kartama“ iz jednog američkog magazina iz 1971. i u tom prilogu je obrađeno proricanje kartama, proricanje čajem (kod nas bi to bila kafa) i proricanje dominama. Može se proricati skoro svime, ja sam recimo na radionici na ovogodišnjem festivalu ovde u Zrenjaninu demonstrirao tantričko proricanje brojanicama.

Različiti oblici proricanja su više ili manje konkretni i imaju različitu „dubinu“. Neki su veoma konkretni, a neki su veoma fleksibilni u tumačenju i daju više „filozofske odgovore“. Na slici su lenormand karte, a razlika u načinu na koji tarot i lenormand daju odgovore bi se mogla videti na sledećem primeru. Odgovori Tarot su recimo poput: „Da li si zbilja sretna sa njim? Trebalo bi da preispitaš kako se osećaš, da li sebe voliš toliko koliko očekuješ da ti drugi daju? Ti si divna osoba i zaslužuješ bolje i više. Zato bi trebalo da odeš dalje kako bi našla najbolju vezu za sebe.“

lenormandOdgovori lenormand karata na isto pitanje su recimo poput: „Frajer te vara sa dvoličnom kučkom iz vašeg društva.“

Nikad nisam koristio domine, niti znam kako se njima proriče. Isto tako ne umem ni da gledam u kafu, kao što ne znam da gledam ni u pasulj. Svi ti metodi mogu da daju informacije koje mogu biti odgovori na nečija pitanja. Pitanje je koji su dometi i kakve mogućnosti ostavljaju različite metode i zato ćemo se sada pozabaviti nekima od njih koji mogu biti interesantni za našu priču iz različitih razloga. Postoje veoma zanimljive divinacije u svetu, za neke nisam nikad ni čuo, a o nekim samo čitao tako da o njima ne mogu da ništa govorim pošto nemam iskustva sa njima. A i teško su povezive sa tarotom i nisu korisne za našu priču tako da sam izabrao sledeće:

Geomantija je proricanje zemljom u kojem postoji šesnaest geomantičkih figura, svaka jegeomantija sačinjena od četiri reda, sastavljenih od jedna ili dve tačke. Šesnaest figura su varijacije načina na to kako jedna ili dve tačke mogu biti raspoređene u ta četiri reda. Geomantičko proricanje se oslanja na geomantičke inteligencije, za koje se kaže da su onostrana bića koja pripadaju elementu zemlje, kao i na tradicionalnu astrologiju.

Ovim figurama odgovaraju prvo četiri prvobitna elementa Zemlje, Vazduha, Vatre i Vode, a zatim i sedam planeta drevnih vremena, kao i dvanaest znakova Zodijaka. Geomantijske figure se iscrtavaju u pesku, mada danas mnogi koriste papir i olovku. Ja sam tradicionalan i koristim malu portabl zen baštu, koja ima pesak.

geom3Geomantija kod nas nije popularna, što je šteta budući da je ona veoma konkretna i daje odgovora koji su da ili ne. Moj prijatelj Džerald Šuster, preko kojeg sam i došao u kontakt sa mističnim bratstvom svetlosti A.’. A.’. pre više desetina godina, bio je prijatelj i biograf poznatog zapadnog ezoterika Izraela Regardiea, koji je objavio materijale tajnog ezoterijskog Reda Zlatne zore koji je bitan za istoriju tarota i o kojem ćemo još pričati, bio je veliki pobornik ovog proricanja. Džerald mi je pričao da je Izrael koristeći geomantiju dolazio do infromacija o rudnim i naftim nalazištima i zatim trgujući na berzi pravio veliki novac na osnovu tih informacija. Neki tarot špilovi, kao recimo Tot tarot, na nekim kartama imaju geomancijske simbole, zbog čega poznavanje geomantije pomaže da razumemo i prirodu i značenje tih karata. Takođe, Le Grand Jeu de Mlle lenormand karte imaju ove simbole na sebi, a postoje i posebne geomantijske karte kojima se proriče, slika je priložena na prezentaciji.

geomantijske karte

Poreklo geomantije je po nekima arapsko. Postoji i geomantija u Indiji, gde se opiru tvrdnji da su geomantiju preuzeli od Arapa. U Indiji se geomantijsko otvaranje počinje mantrom, vezanom za Boginju Matangi, koja se ponovi sedam puta i koja povezuje sa energijama Majke Zemlje. Zatim se udahne duboko i zadrži dah. Sa zadržanim dahom se prave tačke, a sa izdisajem broje linije i formiraju figure.

Ako se ispusti vazduh pre vremena, ponavlja se mantra i onda klijent, nakon molitve Božanstvu, daje brojeve koji formiraju linije. Zadržavanje daha može da se primenjuje i pri otvaranju tarota i daje zanimljive rezultate.

Ji đing je Tjen Šu, nebeska knjiga, za Kineze i deo je taoističkog učenja. Star je više hiljada godina. Proricanje se zasniva na linijama koje se dobijaju ili bacanjem stabljika, ili kineskih novčića. Linije mogu biti cele ili prekinute, tako da kombinacije šest linija daju ukupno 64 heksagrama. Onaj koji se dobije daje odgovor na postavljeno pitanje. Promenjive linije menjaju jedan heksagram u drugi tako da često dva heksagrama daju odgovor.

Za razliku od geomantije koja daje veoma jasne odgovore na pitanja u obliku da ili ne, odnosno može na primer da jasno pokaže gde se nalazi izgubljena stvar, Ji Đing je više filosofski sistem koji ne govori samo o tekućem stanju stvari i ishodu, već daje savete šta se može uraditi da bi se izbegle loše situacije i umesto njih prizvala dobra sreća.

Sa druge strane, Ji Đing može da da i veoma praktične informacije, mada se to kod nas Ji Djingmanje zna, tipa kada će se tačno nešto dogoditi. Tokom osamdesetih nije bilo interneta, knjige su se teško nabavljale, a izvor literature nam je sem knjiga Slavinskog bio Ivan Prekop iz Zagreba, koji je valjda imao fotokopirnicu i bio blizak teozofima. Od njega smo uzimali razne fotokopije prevoda i knjiga na engleskom. uključujući i knjige o Ji Djingu, a odlične materijale o Ji Đingu, pod imenom Ji Čing, u Zagrebu je izdao i Rade Sibila koji je bio u krugu transcendentalnih meditanata ako se dobro sećam i koji je zaslužan za više veoma bitnih prevoda i izdanja tog vremena. Jedna od tih knjiga, a mislim da je izdao tri o Ji Đingu, govori baš o veoma konkretnoj, praktičnoj i ovozemaljskoj primeni Ji Đinga uljučujući i vremensko određenje dogadjaja za koji se pita.

Đotiš se smatra za jedan od šest udova veda. Đotiš se povezuje sa svetlom i u stvari je nauka o svetlosti. Đotiš ne koristi spoljne planete, pošto one ne isporučuju karmu. Planeta znači Graha, što znači ščepati. To je slično verovanju drevnih gnostika da su ljudi u kavezu zarobljeni uticajem Zodijaka i da je oslobođenje izaći iz tog uticaja i preći u sferu čistih ideja gde su duše slobodne u Pleromu.

BrihaspatiNa slici je inače Brihaspati, to je jedno imena za planetu Jupiter koja je Guru Božanstava, isto kao što je Šukra, Venera, Guru za bića koja se uslovno mogu nazvati demonima. Slika Brihaspatija u prezentaciji i koju upravo gledate je tantrička, iz kula tradicije, tako da je malo neuobičajena i za većinu Indusa.

Đotiš smatra da je uticaj planeta preko njihove senki koje bacaju na zvezdani svod i cilj je osloboditi se tog uticaja i tako i karme. Đotiš je duhovna praksa i vedski astrolog ne proriče. On sagledava problem, daje dijagnozu, vidi problem i daje korektivnu meru da se problem reši.

Tarot i geomantija imaju veze. Isto tako mogu se povezati i tarot i ji đing. Između ostaloga ji đing heksagrami su podeljeni u gornji i donji kanon. Prvi se sastoji od heksagrama od 1. do 30. a drugi od 31. do 64. Heksagrami idu grupisani u parovima jedan parni i jedan neparni, tako da prvi par dva parna i neparna odgovara asovima, drugim dvojkama i tako dalje, da bi kasnije neki heksagrami bili podudarni i dvorskim kartama i velikim arkanama, primere možete videti na slici. Zanimljivo je da 64. Heksagramu odgovara velika arkana Svet. To je filozofija u koju nećemo sada ulaziti, ali takve veze tarota i ji djinga mogu pomoći u tumačenju, bar sam ja to nekad pozivao u pomoć. Ji đing je u svakom slučaju sistem koji je veoma vredan i ko ima afiniteta za njega vredi ga proučavati i praktikovati.

Đotiš je već mnogo kompleksnija priča koja se teško može povezati sa tarotom. Zašto ga valmikija uopšte pominjem? Prvo, ja nisam đotiša, imao sam priliku da ga učim na čemu sam zahvalan, tako da imam predstavu šta je to. Prave đotiše su veoma vredni poštovanja i to je znanje koje je izuzetno vredno i korisno. A ovde ga pominjem zato što đotiš daje veoma lep primer kako bi neko ko ljudima otvara tarot trebalo da se ponaša i postupa. Đotiš je duhovna praksa. Da bi neko bio uspešan đotiša on mora da radi na sebi i da popravlja svoje nedostatke. Tada to znanje može da se razvije u njemu i natalne karte mu se onda „otvore“. Za razliku od tarota koji da odgovor, veoma često kroz specifično otvaranje baš za to pitanje, na odredjeno pitanje đotiša je u karti u stanju da sagleda ceo život, sadašnjost, ali i u prošlosti kroz inkarnacije, mada delom verovatno i one inkarnacije koje nekog tek čekaju. Recimo, ako kod đotiše neko dodje sa pitanjem kako da ubije ženu ili muža, da bi nastavio da živi sa ljubavnicom ili ljubavnikom, onda đotiša neće da mu da odgovor kako da to uradi, nego će videti gde je najveći problem te osobe i daće mu korektivnu meru, način, kako da to reši. Tako ta osoba na kraju postaje bolja i prestaje da misli o tome kako da počini zločin. Mitski primer Narade, kralja svih drevnih mudraca koji je bio proklet da svima mora da govori istinu, lepo to ilustruje. Valmiki koji je na slici koju vidite, koji je bio ubica koji je pljačkao kraljeve i bogataše, presreo je Naradu, ali ovaj nije imao ništa što bi od njega Valmiki mogao da otme. Umesto toga, da ga Valmiki ne bi ubio, Narada mu je ponudio mantru koja će ga učiniti najbogatijim čovekom na svetu. Mantra je bila Mara, boginja smrti. Ali severni mesečev čvor, Rahu, voli da pravi zbrku i promenio je slogove tako da je Valmiki mantrao Rama umesto Mara i on je pročistio srce, prosvetlio se i prestao da bude bandit koji pljačka i ubija ljude.

Dakle nije stvar u tome da se nekom kaže sudbina. Đotiš je uticaj na sudbinu i daje način kako je promeniti. Tarotu može delom slično da se pristupi. Primer jedne žene iz Amerike koja je profesionalno otvarala tarot i kad je sebi otvarala za brak koji je bio u krizi, dobila je kombinaciju koja nije davala ni malo nade. Imala je troje dece i nije joj se baš ostajalo raspuštenica. Ona je stvari sagledala iz drugog ugla, pokušala je da otvaranje tumači kao sagledavanje toga u čemu je problem u braku i to ispravila. Do dana današnjeg je u braku koji funkcioniše i gde su problemi rešeni.

DM Krejg.jpg

Donald Majkl Krejg

Donald Majkl Krejg, poznati zapadni ezoteričar koji je kao ŠambalaNat vodio tantričku zonu u Americi, radio je na stvaranju psihoterapije tarot kartama za koju je bio inspirisan radovima jedne druge, tada već preminule, zapadne ezoteričakre Melite Denings. Njena knjiga o astralnoj projekciji je kod nas prevedena u izdanju Esotherie tako da ako želite obrati pažnju na taj naslov. Ona je bila psiholog jungovske škole, ali je bila počela da razvija psihoterapiju na osnovu tarot karata zasnovanu na radovima Vilhelma Rajha,dakle oblik telesne psihoterapije. Jedna od stvari koju đotiša mora da proceni je na kom nivou daje korektivnu meru, da li je to na nivou nečijih ubedjenja ili je to karmički nivo duše. Ova terapija je zgodna za nivo nečijih stavova koji su pogrešni. Recimo da neko misli da nikad neće imati novca. Toj osobi stalno prilike za novac izmiču zato što je ubedjena da je nesposobna. Izabere se odgovarajući špil na kojem su ljudske figure. Može se videti da su na klasičnim špilovima, uključujući one sa početka prošlog veka, telesni položaji na kartama koje su vezane za imanje novca uspravni i slobodni, a na onim drugim kartama zgrčeni i skrušeni. Ideja je bila da se neko iz jednog telesnog položaja u jednom dramskom kontekstu uz oslobadjajući ples i disanje, transformiše u drugi telesni položaj i da to utiče na neutralisanje nekih predubedjenja, strahova i slično. Ono što je meni bilo interesantno jeste to da je on meni jednom bio rekao da je na njegovu ideju da tako pristupa tarotu više uticala knjiga Vedske remedije u astrologiji, jednog od najcenjenijih indijskih astrologa Sandjaj Rata, nego Melita Denings.

Dakle, tarotu je, po mom shvatanju, veoma mudro pristupiti slično kao što vedski astrolozi pristupaju đotišu. A to prvenstveno znači poštovanje i karata i onoga kome se tarot otvara. Uvek volim da citiram mog prijatelja Milana Tarota, koji je sjajan lik koga oni koji ga ne poznaju uvek shvate na pogrešan način, koji je rekao da se karte ne bacaju. Karte se otvaraju, a baca se đubre. Ja uvek postupam sa kartama sa poštovanjem, perem ruke pre toga, umivam se i slično. Držim ih na visini iznad srca, a kada otvaram sednem tako da mi je radna površina na kojoj otvaram bar na nivou pupka. Nikada ne otvorim više od tri pitanja za redom, što je moj lični princip koji ništa ne mora da znači nekome drugome, tako da pre novih postavljanja pitanja napravim pauzu. Da bih nekom otvorio karte potrebno je da stvarno postoji razlog za to. Postoje ljudi koje interesuje to „tek tako“ i koji to doživljavaju kao zabavu. Sa druge strane postoje osobe kojima je stvarno bitno da dobiju odgovor na neko pitanje i da znaju kako da postupe. Kada su u pitanju medicinska pitanja, to izbegavam. Prevelika je odgovornost i tu starno neko mora da bude dobar tumač. Ja jesam obučavan i za takva otvaranja, ali više da se vidi mogući magijski uticaj koji izaziva bolest, nego da dam medicinsku dijagnozu.

Tumač tarota je tu da pomogne onome ko mu je došao sa pitanjem. Nije tu da bude bitan i da ima osećaj superiornosti, niti da uzme novac. On je tu da pomogne. To otvara pitanje naplaćivanja. Tradicionalno, šamani i iscelitelji ne naplaćuju, ali istovremeno dobijaju za to od ljudi novac ili nešto drugo, nebitno šta. To znači da tradicionalno ne postoji fiksna tarifa za uslugu, ali ta usluga ima svoje troškove, ne samo utrošeno vreme nego i sredstva koja su potrebna. Neko poštuje onoga kome je potrebna pomoć, vrši svoju ulogu u zajednici da reši problem i to ne naplaćuje. Onaj kome je bila potrebna pomoć oseća zahvalnost i kao znak poštovanja daje poklon onome ko mu je pomogao. To je ono kao kod nas kad pitaju vračaru koliko košta, a ona kaže posle obavljenog posla „daj šta daš“. Šta god da neko da je dobro, bilo da je to novi automobil, bilo da je to jedna jedina jabuka i to onda nije transakcija već znak poštovanja.

Ne radim profesionalno i ne naplaćujem, a kada me posle pitaju koliko to košta uputim ih da daju prilog za lečenje nekog bolesnog deteta ili školovanje nekog siročeta, po njihovom izboru i onoliko koliko oni žele. To je moj pristup, ostali pristupi su takodje u redu i ne komentarišem. Kod tarota je stvar da je tu razvijeno mnogo različitih pristupa i svi oni rade posao, bez da je neki bolji ili lošiji. Neki smatraju da je samo jedan tarot špil dovoljan. Ja volim da komplikujem, a delom sam tako i učen, tako da zastupam ideju da je dobro imati više špilova. Na slici su neki od špilova koje koristim, kao i slika pomenutje knjige Rada Sibile o Ji Djingu, dok se u sredini nalazi kutija od ružinog drveta sa simbolom ruže i krsta, koja služi da se u njoj čuvaju karte.

Rade Sibila; Tator karte; Maja Mandić

Tu su i velike lenormand karte, knjiga Maje Mandić o tarotu koja se može svima preporučiti kao jedna od najboljih i najinventivnijih knjiga o tarotu napisanih ne samo kod nas, nego i šire. Crno bele karte koje su takodje na slici je izdala organizacija Graditelji Adituma, koju je osnovao poznati i priznati ezoterist Pol Foster Kejs. On je bio član čuvenog i za istoriju modernog tarota veoma bitne organizacije pod imenom Zlatna zora koju smo ranije pominjali. Graditelji aditoruma su svoj spoljni krug zasnovali na tarotu, a unutrašnji na gnostičkom hrišćanstvu. Članovi dobijaju crno bele karte koje svako mora sam da oboji, kako je to bilo i u Zlatnoj zori. Na sledećoj slici su on i En Dejvis, žena koja ga je nasledila nakon njegove smrti.

Foster i Dejvis

Pol Foster Kejs i En Dejvis

Dakle zašto bi se imalo više špilova? Neke škole tarota preferiraju da se za odredjene delatnosti koriste takozvani trenirani špilovi. To znači da je špil namenjen samo za jednu svrhu ili vrstu pitanja. Inače ova slika koja je upravo na prezentaciji je iz Delfi knjižare u Tarot karte delfi knjižara knez mihajlovaBeogradu i tu su različiti tarot špilovi i knjige na engleskom o tarotu koje je proletos tamo slikala moja prijateljica Isidora koja je trenutno već par meseci u Indiji u Vrindavanu, mada mislim da ovih dana putuje u Nepal. No, vratimo se potrebi za više tarot špilova. Na primer, neki ljudi vole da kada otvaraju tarot sa pitanjem kada će se nešto dogoditi, onda za takva vremenska pitanja imaju špil koji se samo za to koristi. Zatim, kada se tarot koristi za takozvanu astralnu projekciju, što bi pojednostavljeno objašnjeno bilo da neko putuje izvan svog tela i svesno posećuje razna mesta, to se može raditi kroz tarot karte. To je odličan način da se nauči tarot, da se neko projektuje u karte. Takodje, kada se tarot koristi za odredjivanje životinje moći i kontakt njom, što je primena tarota za rad u neošamanizmu, onda se može koristi samo za to namenjem špil i potrebno je da taj špil bude ilustrovan motivima prirode i životinja. Jedan od mojih omiljenijih tarota, na slici, jeste Druidski tarot.

druid2

Sem što je pogodan za ovakve neošamanističke radove, on je vizuelno jako lep i ima zanimljiv način posvećivanja i zato mi je jedan od omiljenih. Drugi od onih koje koristim jeste jedan od andjeoskih tarota, ovaj je britanski, na onoj slici sa više špilova je bio skroz dole levo, direktno ilustrujući neke segmente rada srednjovekovnog ezoteričara Džona andjeoskiDija. Veoma nežan tarot pogodan za pitanja i odredjivanje stvari vezanih za andjele. Nikako ih ne bi trebalo brkati sa Andjeoskim tarot kartama Dorin Virčju. Ona se sama odrekla tih karata, jednom sam išao na njen seminar za stručnjaka za vile i to su mi bile bačene pare. Ima ljudi kojima te karte odgovaraju i ja to poštujem, meni ne odgovaraju. Ove karte na slici mogu da se kombinuju a geomantijom pošto se sistem rada sa andjelima preklapa sa 16 geomantijskih figura, naročito je to bilo vidljivo iz astrološkog odredjivanja pozicija lokalnih svetilišta u nekom gradu vezanog za Andjela zaštitnika toga grada, gde su veliku ulogu imale geomantijske figure. Sledeća slika predstavlja Gral tarot, koji je veoma zanimljiv, pošto se različite karte uklapaju i čine širu sliku vizuelno odnoseći se jedna prema drugoj. Ovaj tarot je inspirisan legendom o Mariji Magdaleni i gralu. Meni je veoma pogodan za pitanja vezana za duhovnost i to naročito zapadnu. Dakle ovaj tarot mi je za sve što je u domenu ezoterične masonerije i gnosticizma, mada za ovo potonje koristim i Tarot katara.

grail3

Sledeća slika je Motherpeace tarot, feministički tarot čije su karte okrugle. Skroz neobičan špil namenjen ženama, služi za žensko isceljenje i meni je veoma zanimljiv za pitanja koja su ekskluzivno u domenu ženskih interesovanja i dilema.

mother

Ovaj špil koji vidite na slici je Tarot Deva. Veruje se da sve u prirodi ima svoju inteligenciju i duh. Deve su bića koja nevidljivo prožimaju celu prirodu kao svojevrske arhitekte svega živoga. Bez njih nema ni života, kao ni evolucije i oni deluju na suptilnim nivoima usmeravajući sile prirode da preuzmu oblik, tako da su Deve neko ko čuva sve genetske kodove biljaka.

deva tarot

Kada komuniciramo sa Devama mi ulazimo u produbljeni odnos sa duhovima biljaka i prirode i učestvujemo u isceljenju prirode i planete. Zajednice deva uključuju i duhove prirode i biljaka, ali i vile i duhove elemenata. Ovaj špil je veoma specifičan zato što sadrži više od 78 karata, naime ima ih 93. Dodatne karte su dvorske karte koje pripadaju elementu duha, kao i 22. Veliku arkanu koja je nazvana Separator, svrhe da bude prag izmedju svetova. U stvari sve karte ovog špila su svojevrstan prag za prelaz u druge, astralne, svetove pošto su napravljene kao da se gleda kroz ključaonicu i u stvari zaviruje u drugi svet. Zato su i slike na njima prenaglašene, jednostavno onostrana bića vole jednostavnost, blještave boje i kičericu.

Kako sam već rekao ovaj špil ima više karata od standardnih. Kada je to slučaj uvek mora da postoji dobro objašnjenje za to. Zato je uvek dobro pročitati knjigu koja ide uz špil, šta više neki špilovi su veoma teški za rad bez propratne knjige. Inače Tarot Deva je nju edž tarot. Stvar sa nju edžom, koji je često kritikovan i u najvećem broju slučajeva mogli bismo reći da je to s pravom, jeste u tome da je on veoma široka kategorija i da je problem što nije prošlo dovoljno vremena, a to može zahtevati i desetine, pa i stotine godina, da bi o mnogim njegovim eksponentima mogli da imamo mišljenje. Sve je jednom bilo nju edž. Ne jednom sam čuo od ljudi koji pripadaju Hare Krišna pokretu ili pak Gaudia Matu, da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro bar 500 godina. Zašto baš 500, a ne recimo 700 godina? Zato što se oba pokreta zasnivaju na nečemu što je počeo da podučava Ćaitanija koji je rodjen u 15. veku. Za svoje vreme i on je u Indiji smatran za ono što se danas naziva nju edž, tako da kada bi imali stav da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro recimo bar 700 godina, onda ne bi ni sebe priznavali. Stoga ja ne odbacujem apriori sve što je nju edž, recim Edgar Kejs mi je u nekim segmentima recimo zanimljiv, a zanimljiva mi je i škotska Fajndhorn ekološka nju edž zajednica u kojoj su radeći baš sa devama napravili čuda koja su se manifestovala u neverovatnom rastu biljaka. Nisam još bio tamo tako da nemam mišljenje o njima, ali jednog dana planiram da ih posetim, delom i zato što to što oni rade jeste veoma kompatibilno sa ovim tarot špilom sa kojim radim to što i oni rade, ili bar mislim da rade.

Kako sam već rekao ovaj špil ima više karata od standardnih. Kada je to slučaj uvek mora da postoji dobro objašnjenje za to. Zato je uvek dobro pročitati knjigu koja ide uz špil, šta više neki špilovi su veoma teški za rad bez propratne knjige. Inače Tarot Deva je nju edž tarot. Stvar sa nju edžom, koji je često kritikovan i u najvećem broju slučajeva mogli bismo reći da je to s pravom, jeste u tome da je on veoma široka kategorija i da je problem što nije prošlo dovoljno vremena, a to može zahtevati i desetine, pa i stotine godina, da bi o mnogim njegovim eksponentima mogli da imamo mišljenje. Sve je jednom bilo nju edž. Ne jednom sam čuo od ljudi koji pripadaju Hare Krišna pokretu ili pak Gaudia Matu, da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro bar 500 godina. Zašto baš 500, a ne recimo 700 godina? Zato što se oba pokreta zasnivaju na nečemu što je počeo da podučava Ćaitanija koji je rodjen u 15. veku. Za svoje vreme i on je u Indiji smatran za ono što se danas naziva nju edž, tako da kada bi imali stav da ne priznaju ništa iz Indije što nije staro recimo bar 700 godina, onda ne bi ni sebe priznavali. Stoga ja ne odbacujem apriori sve što je nju edž, recim Edgar Kejs mi je u nekim segmentima recimo zanimljiv, a zanimljiva mi je i škotska Fajndhorn ekološka nju edž zajednica u kojoj su radeći baš sa devama napravili čuda koja su se manifestovala u neverovatnom rastu biljaka. Nisam još bio tamo tako da nemam mišljenje o njima, ali jednog dana planiram da ih posetim, delom i zato što to što oni rade jeste veoma kompatibilno sa ovim tarot špilom sa kojim radim to što i oni rade, ili bar mislim da rade.

I sad neko ima više špilova i šta da radi sa njima? Kako se karte otvaraju i tumače? Neko može uzeti knjigu, ili naći na internetu značenje pojedinačnih karata i naučiti ga. Da li mu to omogućuje da dobro tumači karte? Uzmimo primer karte Carica. U mnogim opisima njenog značenja nalazi se da je to nešto lepo na putu, recimo dete kao novi član porodice ili neko novo ostvarenje, neki kreativni projekt, ili nova emotivna veza. Ali isto tako da može biti i nastavak i siguran odnos u kojem se uživa. Dakle ovo je otprilike jedna od varijanti koje neko može dobiti. Početak nove veze ili nastavak i uživanje u staroj? Karte imaju svoje značenje u odnosu na poziciju u otvaranju i u odnosu na druge karte. Ja sam za više pitanja o vezama dobio Caricu i kada su veze pucale zato što je ženski deo hteo da ode, ali i kad su opstajale jer je to želeo isto ženski deo. Analizom nakon što bi se videlo kako se situacija razvijala, videlo se da bi obično ako se pitanje odnosilo na zrelu ženu , u dobrom delu slučajeva značilo da, ako nije bila u pitanju želja za trudnoćom, onda je bila potreba da izadje iz veze i bude „vladarica svojeg života držeći ga čvrsto u svojim rukama“. U slučaju mladjih žena koje su nerealizovane i nesamostalneveoma često je to bila želja da se ostane u vezi i da ih partner tretira kao Caricu zaštićenu u dvorcu. Kada se otvara ne zna se uvek koliko neko o kome se pita ima godina. . Može se nešto postići ako se postavljaju podpitanja klijentu, odnosno ako se izvuku dodatne karte na neku kartu da je pojasne. To je jedan racionalan pristup i to je u redu. Recimo, veoma zgodna matematika koja pomaže da se veoma precizno neke stvari odrede jeste i korištenje elementarnih dostojanstava karata.

4 elementa alhemija

Sve karte male Arkane se dele na četiri elementa: vatra (Štapovi), voda (Pehari), vazduh (Mačevi) i zemlja (Pentakli). Elementi mogu biti u dobrom odnosu jedni sa drugima ili u lošem. Tako i karte kad se nadju jedna pored druge mogu da oslabe ili pojačaju, mogućnost da se nešto desi zavisno od toga da li se elementi koje predstavlju slažu ili ne.

Karte istog elementa ili elemenata koji se slažu pomažu se i jačaju neku mogućnost bilo da govorimo o dobrom ili lošem uticaju. Isto tako Karte suprotne prirode slabe kartu koju tumačimo.

Štapovi – Vatra – ne mešaju se dobro sa Peharima, ali idu dobro sa Diskovima i Mačevima.

Mačevi – Vazduh – ne idu dobro sa Diskovima, ali idu dobro sa Peharima i Štapovima.

Pehari – Voda – ne idu dobro sa Štapovima, ali se mešaju dobro sa Mačevima i Diskovima.

Diskovi – Zemlja – ne mešaju se sa Mačevima, ali idu sa Štapovima i Peharima.

Ako neka karta dođe između dve druge karte koje ne idu dobro zajedno, tada se uticaj neutrališe.

Generalno, podeljeno po elementima značenje četiri grupe karata bi bilo:

Štapovi – energija, svađa, otpor, aktivnost, želja.

Pehari – zadovoljstvo, radost, ljubav, brak.

Mačevi – Nevolja, tuga, svađa, gubitak, možda bolest.

Diskovi – Posao, novac, posedovanje, materijalne teme.

U ranije pomenutoj Zlatnoj zori ako bi neka karta bilo previše oslabljena, tj ubijena, drugom kartom sa čijim se elementom ne slaže i koja bi bila numerički mnogo jača, onda tu kartu ne bi ni uzimali u obzir u tumačenju. Ovako mi racionalno možemo da dodjemo do lakšeg razumevanja tumačenja. Sa druge strane ja sam sklon tome da se potpuno zaboravi sve što smo čuli da neke karte znače. Karte se upoznaju, idealno je ako neko nije sposoban da se astralno projektuje u njih, da onda bar meditira na svaku kartu pojedinačno. Zatim, tokom otvaranja idealno je isključiti racio i govoriti iz srca pustivši nečemu što je blisko intuiciji da nas vodi.

INRIINRI, moto rozenkrojcera, na jednom racionalnom planu je Iesus Nazarenus Rex Iudeorum i tu je on Isus kao kralj Jevreja. No, na astralnom planu doživljaj i značenje tog natpisa je Igne Natura Renovatur Integra što bi značilo „cela priroda se obnavlja kroz vatru“. Ta vatra je viša astralna Vatra koja pročišćava i auru. Zato je ruski tarot špil sa početka prošlog veka, prikazan na slici, bio u plavičastoj boji jer je to zapravo boja astralne Vatre, koja je i vatra obnove i ponovnog duhovnog rodjenja.

ruski tarot

Svaku kartu tarota tako možemo posmatrati na više nivoa i davati joj različita značenja.

Samson; Biblija, tarot karta SnagaU moderno vreme kao tarot karta koja prikazuje žensku moć tretira se najpre karta Snaga. Istini za volju, Snaga je nekad davno predstavljala Samsona. Na slici koju vidite je crtež iz Biblije iz 1340. na kojem Samson ubija lava.

Samsonu je snaga bila u kosi. Možete pročitati po internetu verovanja o mističnoj moći kose, ali ta verovanja su se zasnivala na tome da su primitivni narodi smatrali da u kosi vračeva žive razna mitološka bića. Tako se na Tibetu veruje da u kosi Ngalpa lama, što su nezaredjene lame koje se žene i zasnivaju porodice, žive mitska ženska bića Dakini koja su izvor njihove moći.

ngkapa

Ngalpa lama

Dodaci i promene vizuelne predstave su ovoj karti dodali novi nivo simbolike. Da se primetiti da ova karta u novom izgledu, skupa sa kartama Mađioničar i Svet, gledano u tradicionalnoj francuskoj predstavi tarota, imaju simbol beskonačnosti prikazan na njoj.

Zadržimo se na trenutak na Mađoničaru, odnosno Magu kako se zove u kasnijim špilovima. Rečenica iz Novog zaveta koja može da odrazi poruku ove karte je: „Vetar duva gde hoće i fijuk njegov čuješ, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“ (Jovan III-8). Drugi citati iz Novog zaveta koji ima veze sa ovom kartom je „Jer je moj jaram blag i moje breme lako.“ (Matej, XI-30)

Šta nam ovo govori? Madjioničar je gospodar svoje sudbine i on je slobodan. On je neko ko je ovladao elementima i ima pristup duhovnom svetu i njegovim bićima. On to može jer postupa po jednom od osnovnih principa ezoterije, a to je da stvari radi sa lakoćom i bez napora. Njegova koncentracija je laka i bez napora, rad se pretvorio u igru, slično tantricima koji su postigli svećaćara praksu spontanosti gde je sve igra, tako da mu je svaki jaram koji prihvati lagan i svako breme lako.

Da bi do toga došli moramo da isključimo naš racionalni um. Poruka ove karte i jedno od njenih postignuća se može ilustrovati primerom Svetog Dionizija, prvog biskupa Pariza kome je oko 250. godine rimski namesnik odrubio glavu na Monmartru. Nakon toga, po legendi Sveti Dionizije je ustao, uzeo odsečenu ruku pod mišku i propovedajući išao kilometrima do mesta gde se danas nalazi bazilika njemu posvećena. Šta je pouka ove priče? Svetog Dionizija je zaposeo Andjeo. Dok razmišljamo i ulažemo napor da se trudimo, duhovni svet nam nije lako dostupan. Kad iz glave i racionalnog uma prebacimo svest i svoju „volju“ u područje srca, koje je i mesto duše, tada mislimo srcem bez napora i duhovni svet nam je dostupan. Srcem se gleda duhovni svet i sa njim se srcem komunicira, Isus u Govorima na gori uostalom kaže „Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga videti“. Preduslov za to je unutrašnja tišina. Naš um priča, srce čuti. Jednom su Majku Terezu, za koju se smatralo da razgovara sa Bogom, pitali šta govori Bogu dok se moli. „Ništa“, odgovorila je. „Samo slušam“. „A šta vama Bog onda govori“, pitali su je. „Ništa, samo sluša“, odgovorila je, „i molim vas nemojte me pitati da vam objasnim jer ne znam kako bih“.

Racio je više muška stvar, a intuitivna, izbalansirana i senzitivna funkcija srca može da se shvati kao po prirodi više ženska.

Kako je napomenuto i karta Madjioničar i karta Snaga sadrže znak za beskonačnost. Ako je moto karte Madjioničar bio „jer je moj jaram blag i moje breme lako“ poduka karte Snaga je da prirodni integritet isključuje unutrašnji konflikt i da istinska moć deluje bez napora. Dakle od ovladavanja moći, dolazimo do primene te moći koja je budući da dolazi iz srčanog centra, a ne racionalnog uma, bez napora, spontana i po svojoj prirodi ženska moć.

I sada dolazimo do Rudolfa Štajnera, poznatog mistika i vidovnjaka. On je svega par puta u svojim predavanjima pomenuo tarot, ali su neki njegovi učenici kasnije veoma lepo i opsežno njegovo učenje objašnjavali preko tarota. Ovde u Zrenjaninu postoji izdavačka kuća koja se bavi izdavanjem knjiga Rudolfa Štajnera, takodje u Vršcu deluje Udruženje za antroposofsku medicinu Srbije koje je takodje izdalo neke veoma interesane knjige vezane za lečenje po Štajnerovim principima. Ali mi i jedni i drugi deluju prilično kruto i konzervativno, budući da je Štajner veoma težak autor i da ga je mnogo bolje razumeti preko dela njegovih učenika koje recimo izdaju u Bosni.

Naime, Štajner je podučavao o tri vrste memorije. To je koncept koji se danas prilično koristi u Štajnerovoj valdorfskoj pedagogiji, ali meni je više bio interesantan u kontekstu istorije umetnosti, a tarot i jeste u biti umetnički izraz, gde umetnosti nije ništa drugo do skup zapisa koji dokumentuju duhovni razvoj čovečanstva i promena u ljudskoj svesti. Inicijacijska funkcija umetnosti, što bi mogli da primenimo i na tarot, jeste njen odnos sa tri vrste ljudske memorije, lokalizovane, ritmičke i vremenske, koje se razvijaju paralelno sa razvojem svesti. Umetnost tako beleži neko iskustvo koje pojedinac ili grupa dožive, zavisno od njegove prirode, kao podsetnik na to iskustvo i to na različite načine zavisno od toga koji je stepen razvoja svesti tog pojedinca ili grupe, a u skladu sa time i koja je memorija potrebna i da se to iskustvo i predoči kao odgovarajuće umetičko delo. Umetnik tako preuzima ulogu i šamana i sveštenika, ali i poistovećivanja sa onim Izvorom od kojeg i dolazi isceljenje i sveštenička služba.

Mi smo svi prosvetljeni, samo smo to zaboravili. Umetnost služi da nas podseti na Izgubljeni raj, na iskustvo. Ali kada se desi iskustvo onda memorije polako blede i urušavaju se. Da bi se to postiglo Štajner je smatrao da se mora preći na organsko razmišljanje i da se mora misliti i govoriti iz srca. Uzimajući tarot kao model za objašnjavanje Štajnerovih misli onda bi karta Mesec odražavala „materijalističku intelektualnost“. To može otiči još dalje, pa da neko pod maskom intuicije sledi svaki prizemni nagonski impuls koji proglasi za glas mudrosti.

Formalna logika je vezana za individualizam i za interes pojedinca, organska je vezana za doživljaj pojedinca kao celine, zato je to deo holističke svesti. Prva se bavi kvantitetom, druga kvalitetom, prva pohlepom, druga saživotom u balansu i harmoniji. Kada se to postigne govori se iz srca i to je najbolja pozicija za tarot čitača. U Evropi pre njega tome su najbliži bili u svojoj filozofiji Dante i Majstor Ekart, koji je u neku ruku veoma blizak onome što danas podučava Ekart Tol koji je veoma pogodan za zapadnog čoveka današnjice i vredan pažnje.

Problem je što se mora postići da se stvarno govori iz srca. Mi tada mislimo, govorimo i dajemo iz srca. Ovo što sam upravo uradio su dve mudre koje su povezane sa srčanim centrom. U tantri one služe za pročišćenje i isceljenje srca. Prva se odnosi na oslobadjanje od greha koji je neko, u indijskoj paradigmi gledano, počinio prema kravama u svim prethodnim životima, gde je krava veza sa Kosmičkom Majkom, a druga se odnosi na kletvu žena, zbog grehova koje je neko počinio prema njima. Inače ja vučem takvu kletu, takozvana šukra šapa, iz prošlih života.

Veoma često mi živimo tudje živote, nekad naših predaka, a nekad radimo i govorimo stvari koje nam nameću entiteti koji su nam se nakačili. Iz nekog razloga nikad nisam uzeo da pročitam knjigu Memento, prošli životi od Bojane Mihajlović,sestre Živorada Mihajlovića-Slavinskog. To je tehnologija rada sa prošlim životima, ali sa naglaskom na oslobadjanje od uticaja prošlih života kako bi živeli sada i ovde. Veoma bitan deo tog rada je oslobadjanje uticaja entiteta koji nam često svoj uticaj nameću kao naša navodna sećanja. Razmišljam čak da prodjem obuku za Memento procesora, pošto mislim da to može biti korisno za rad sa ljudima i veoma olakšavajuće.

Ovde u Zrenjaninu u centru indijskog misitika Ošo Radžniša, koji je postojao pre dvadesetak godina, pre toga je mislim bio centar Ramane Maharšija, radili smo Ošovu meditaciju koja se zove Giljotina. Inače Ošo Radžniš ima svoj tarot koji vidite na slici.

osho tarot

Nisam sa njim radio, imao sam ga u rukama, ali do sada ga nisam nabavio, iako nameravam da to uradim i da ga isprobam za meditaciju zato što nije namenjen toliko za prognoze, više je to zen tarot namenjen za postizanje iskustva, koje je i svrha ove pomenute meditacije. To je meditacija gde zamišljamo da nemamo glavu. To može dovesti do izuzetno zanimljivog iskustva, a u predgovoru pre te meditacije u svojoj Narandžastoj knjizi, kod nas izašla u Sutomoru 1990, Ošo je rekao da meditacija nije koncentracija. Zapravo njegov opis šta je to meditacija je izvanredan primer advaite, no ovom prilikom bih se ja pre osvrnuo na to kako su Štajnerovi učenici, u svojim pisanjima o tarotu definisali cilj meditacije. Po njima, svrha meditacije je u tome što vodi do svesnog učešća u onome što se konkretno dešava u svetu oko nas. Dakle meditacija nije povlačenje, meditacija je stanje u kojem možete da funkcionišete u realnom svetu u kojem živimo i da to funkcionisanje bude takvo da u datom trenutku postupimo na najbolji mogući način. Ja vas ne mogu naučiti da tumačite tarot. Ali mogu da vam pokažem kako da budete u stanju da to radite. Sutra je ovde u organizaciji udruženja Zdrav život gong kupka. Tradicionalno ja ne znam kako su gongovi tantrički korišteni u Indiji, raspitivao sam se i sve što sam čuo da smo nekad koristili ne zvuk gonga nego tišinu izmedju dva udarca, za stanje svesti o kojem smo danas ovde pričali. Zato sutra ako budete na kombinovanoj gong kupki i času joge koje drže Anika Petrović, odlična majstorica gonga i naša draga instruktorka joge Aleksandra, prepustite se tišini izmedju zvukova i pustite da vaše srce sluša i progovori kroz tu tišinu. Zahvaljujem se organizatorima koji su me pozvali da danas ovde govorim, zahvaljujem se svima koji su me učili, kao i svima vama koji ste danas došli ovde.

Ostanite nasmejani i srećni i vidimo se neki sledeći put.

0000

Tantra i odbrana od crne magije (Drugi deo)


kavach

Prvi deo ovog teksta privukao je dosta pažnje, ali i izazvao prilične nedoumice. Pitanja koja su postavljana bila su dragocena, zato što odgovori na njih mogu da prilično razjasne stvari, no, o tome ćemo verovatno u sledećem nastavku.

Ovaj put, prateći znake, nastavak ću koncipirati nešto drugačije. Već duže vreme prisutni su znaci crnomagijskog delovanja u mom smeru.  Detalji takodje drugi put, za sada samo da sam to koristio da pratim svoje reakcije na to što se dešava. Da li sam zabrinut, da li sam besan? Šta poželim da uradim kada mi se desi neki efekat koji mi nanosi štetu?

Jedan od razloga za ovaj tekst u ovom momentu bila su javljanja više osoba koje su tražile pomoć pošto su mislile da su pod crnom magijom.  Ljudi u takvim situacijama, bilo da je to realno dejstvo crne magije, deluju različito, ali po pravilu te različitosti su veoma emotivno obojene i imaju tendenciju da idu ka ishitrenosti.

Stvar je u tome da ljudi vole da stvari stavljaju u kategorije pravednog i nepravednog. Ljudi imaju običaj da nešto doživljavaju kao da je to nešto što ne zaslužuju i da nije u redu da se baš njima to dešava. Ne postoji takva stvar kao pravednost u Univerzumu. Rišiji i božanstva su posmatrali veoma ružne stvari, bez da su reagovali. Jednostavno, što pre ljudi shvate da nikoga nije briga za njih i da nema učiteljice koja će da izgrdi dete koje ih maltretira i da ih zaštiti od takvog deteta, to bolje po njih. Dakle, najpametniji pristup je po onoj narodnoj „pomozi sebi, pa će ti i Bog pomoći“, zato što mi stvaramo svet oko nas i koliko smo u stanju da utičemo na ono što nam se dešava toliko će nam dobro i biti.

Problem je u tome da ljudi u takvim situacijama reaguju emotivno. Jedan od načina na besni sivakoji se u Indiji radi crna magija jeste da se prizove MahaKroda, to je aspekt besnog Šive. Da bi to neko uspeo mora da bude i sam besan, tada se bes te osobe poistoveti sa Šivinim. To je energija osvete. Ali da bi to delovalo mora da postoji nešto kod toga na koga je usmereno što će na to da odreaguje. Namkai Norbu, koga ja smatram za jednog od najvećih ezoterika u prošlom veku, kako istoka tako i zapada, po pričanju mog prijatelja koji je dzogćen učitelj jednom je  izgrdio učenike na svom seminaru zato što su se obavili zaštitnim budističkim konopcima. „To je za decu, za nemoćne i za početnike, kako vas nije sramota“ – oštro im se obraćao. Sve što je trebalo da urade jeste da budu u rigpi, tj jednom nepromenjivom stanju koje je pozadina svih samsaričnih iskustava, odnosno stanju koje je Prvobitna Čista Svest. Tada smo kao ogledalo, odrazi se registruju, ali ni jedan zapravo ne utiče na ogledalo, pa tako ni nikakva crna magija ne može da utiče na nekoga.

Bili ili ne u tom stanju, opcija besa kojim se nekome odgovori na njegovu crnomagijsku delatnost je delotvorna, ali i opasna. Drugi pristup je spontano delovanje iz smirenosti, odnosno sahadja. Tada radimo ono što je potrebno i rezultat je onaj koji je potreban i sve se dovede u ravnotežu.  Agore koji su medju najvećim svecima i isceliteljima Indije, na primer povlače se od ljudi. Jedan od razloga za to jeste zato što su Agore besne i sklanjaju se od ljudi da ih ljudi ne bi uvredili i povredili, te da onda u besu oni ne povrede te ljude.Pošto je bes veoma nezgodno stanje, u kojem često delujemo iz osećaja da je to što radimo  pravedno, pitanje je kako transformisati bes?

Apsolutno je pogrešno uzeti bilo koju mantru za to, sa neta ili iz neke knjige. Onaj ko daje mantru mora da prvo zna koji je bes u pitanju. Kroda je bes generalno, mana je za slučajeve besa koji je izmedju dve osobe, a diveša ako je u pitanju neprijateljstvo ili mržnja, koje se često greškom zameni za bes. Kada onaj koji daje mantru to zna onda mora da da baš onu mantru koja će toj osobi da pomogne. Zašto to kažem? Zato što postoje različite mantre za bes koje različito deluju. Znam za slučajeve da su ljudi radili šante prašante mantra sadanu za bes, da bi posle završetka stanje bilo još gore. Onda dodje neko drugi pa kaže da je trebalo da rade Narasimha mantru. To je isto ozbiljna mantra koja može dati rezultat, ali u nekim slučajevima, bojim se da se može desiti da se negativnost koju neko oseća nesvesno koncentriše i projektuje, oslobadjajući tako osobu besa,  ka drugima i tako ih povredi. Bes je često posledica traume, ali to što ćemo se delom osloboditi besa tako što ćemo ga usmeriti nesvesno na nekoga nije rešenje i dugoročno se, znali to ili ne, nećemo osećati bolje.

Dakle, pametno je da je prva stvar da smo mi smireni. Kako to postići je pitanje na koje postoje različiti odgovori, zavisno od osobe i situacije. A potom je pitanje šta i kako uraditi? Cilj je da uradimo tačno ono što je je najbolje u nekom momentu. To može biti ignorisanje, uzvraćanje napada, izbegavanje ili nešto potpuno drugo. Onog momenta kada dodje da je potrebno ja ću reagovati na najbolji način, koji je to način nije bitno. I šta se desilo, pa sam napisao baš ovakav blog?

plavi budaNaime , pre neki dan  sam od prijateljice koja se bavi reikijem i teta hilingom i koja mi se obratila za mišljenje vezano za slučaj moguće crne magije koji su joj tražili da skine, čuo da je u jednoj od fejsbuk grupa, koja ima ime po Plavom Budi što je Buda koji se koristi za izlečenje, ali se nikad tako nije pominjao u toj grupi, vredjan neki korisnik. Da ne ulazim sada u detalje, u proteklom vremenu je bilo puno ružnh priča vezano za tu grupu i ljude odatle,,  tako da kada mi se neko obrati vezano za crnu magiju i osvrne i na ovako nešto, to mi deluje kao jedan od znakova.

Sa tibetanskim Plavim Budom nemam puno iskustva, nisam nikad radio sa njim niti sam dobio njegovu mantru, tako da sem intelektualnog znanja ništa ne znam  o njemu iz ličnog iskustva.

Ono što znam da rade je da se samo lečenje vrši  tako što se zamišlja Plavi Buda i rade se mantre, da bi se na kraju neko „rastopio“ u prirodno stanje. Lepa praksa, ali kad se neko predstavlja kao Učitelj,  nazove grupu po ovoj praksi bez da postoji i jedna jedina indicija koju bih ja znao da je ikada od bilo koga podučen jogi ili bio uveden ili imao veze sa bilo čim sa Istoka sem ako je nešto pročitao na internetu, pa se onda tu ljudi žale na svašta,  onda tu nešto nije u redu.

Vezano za ovog tibetanskog Budu se obično navodi Lotus Sutra kao ključna, u njoj se  objašnjava Učitelj Zakona kao iscelitelj,  a to je istovremeno i sutra koju smatraju finalnim Budinim učenjem i esencijom samog budizma. Dakle lečenje i krajnje učenje budizma se mogu na neki način povezati.

Po ovoj sutri najviše sile iz nevidljivih oblasti spuštaju na Učitelja nemerljivu zaštitu i snagu koju obezbedjuju onostrani duhovi, koji sem ovoga pozivaju i razna druga bića, kao što su jakše i nage, da slušaju kada Učitelj Zakona podučava. Kasnije, u poglavlju 26, naglašava se veza izmedju Plavog Bude i Učitelja Zakona, tj Darme. Medicinski Buda, smatra se, ne donosi samo dobro zdravlje nego i ublažava uticaje loše karme iz prethodnih života.

Ako neko ima osnaženje od strane Gurua onda sebe poistovećuje sa Plavim Budom, a ako nema onda se on zamišlja ispred nas, okružen slogovima mantre koji se takodje zamišljaju i svetlošću koja iz njegovog srca ulazi u naše srce i krunsku čakru. To je ono što se javno zna o tome, a kažu da se usmeno prenosi praksa da se u stvari zamišlja 8 isceljujićih Buda, dakle još 7 pored Plavog Bude,  kao i da se njegova mantra radi jedan mala ciklus nad čašom vode, na koju se onda dune i koja se onda daje obolelom da je ispije.

8 medicinskih buda

8 medicinskih Buda

Tradicija Plavog Bude je doneta na Tibet iz Indije verovatno u 8. veku kada ju je Santarakšita preneo tibetanskom kralju Trisong Deutsenu. Namera mu je bila da poboljša napredak Tibeta tako što će ovom praksom da poveća zdravlje stanovništvam spreči zaraze, omogući zaštitu od crne magije i zaštiti ekološki sistem od prirodnih katastrofa.

plava tara1Stvar je u tome da ja nemam neki odnos prema Plavom Budi, kao ni budizmu uopšte. Jednostavno nije moja priča, ali u toj laganoj meditaciji na Plavog Budu, preko ideje o plavim božanstvima uopšte (Krišna, Šiva, Kali…) odjednom sam postao svestan Plave Tare sa kojom ja nisam nikad pre radio, a koja je jedan od aspekata Tare i koja se naziva Ekadjati. Tara u hinduizmu i Tantri je božanstvo koje je po nekim školama identično Kali, a po drugima je jedna od 10 MahaVidja. Na Tibet je Tara kao božanstvo stigla verovatno kada i Plavi Buda i veoma brzo postala popularna, iako postoji i mnogo uvreženije mišljenje da je sa Tibeta se proširila na Indiju, ali se za razliku od indijskog shvatanja na Tibetu podelila na svojih dvadeset i jedno ispoljavanje. Većina tih njenih vidova se na Tibetu raspoznaju kao neka druga boja. Tibetanci zapravo zapadnjacima daju veoma malo, tako su od 21 Tare na zapadu davane, čak veoma često, inicijacije Zelene Tare, održavane su i u Beogradu kada su neke lame gostovali,  kao i inicijacije u Belu Taru. Ali za dobar deo ostalih Tibetanci nisu davali čak ni informacije o nekim naprednijim tehnikama rada sa njima, a kamoli inicijacije, smatrajući da to nije za zapadnjake.

Jedna od te dvadeset i jedne Tare, Plava Tara Tibeta je, tako, u tibetanskoj tantri u stvari majka svih Buda i zaštitnica dzogćen tantre i svih 84000 dzogćen učenja. Postoji istorijska veza izmedju dzogćena i indijske tantre, najviša realizacija svetlosti u dzogćenu je ono što je u tantri Mahaprakaša, osnovna priroda (svabava) čiste univerzalne svesti koja je istinska priroda Sopstva.

trisula

Indijska Tara ima dve bidja mantre, jedna od njih je prokleta od strane Vašiste, jednog na najstarijih vedskih Rišija i jednog od saptarišija. Zbog te kletve smatra se da ta mantra ne deluje u Kali Jugi i zato je rade samo malobrojni tantrici sposobni da je realizuju. Zanimljivo je da je to ista bidja mantra koja se koristi i za trišulu.

Problematika mantri na koje je bačena kletva je vrlo zanimljiva. Kletva se u Indiji naziva šapa i zapravo kletve se smatraju za blagoslove, ma koliko to sumanuto i nelogično zvučalo. Kletva i bačena crna magija nam omogućuju da vidimo zašto se to dogodilo, gde je problem, kako da ga popravimo i tako da se usavršavamo. Zato je odlazak kod indijskog astrologa jedna od pametnijih stvari koje neko može da uradi. Ja sam nekoliko godina učio djotiš, ali nikada sebe ne bih nazvao djotišom niti mislim da znam djotiš, ili da sam sposoban da ga praktikujem. U svakom slučaju indijski astrolog je taj koji nekom može pomoći da odredi koju mantru i za šta bi neko trebalo da koristi. U Srbiji postoji nekoliko jako dobrih djotiša, ja planiram da u narednih godinu ili dve iz Indije dovedem jednog tantričkog Gurua koji ima oralnu transmisiju djotiša 64 Jogini, što je izuzetno malo poznat tantrički djotiš sistem i želja mi je da se on prenese ovde. Takodje, u oktobru bi Srbiju trebalo da poseti Margito Jušić, vastu savetnik i indijski astrolog iz Hrvatske, koji daje neke remedije koje su meni zanimljive budući da su malo drugačije od onoga što sam video do sada, uključujući i način na koji se radi sa Kuberom. Tako da budući da bi trebalo da se zadesimo u isto vreme i na istom mestu, nadam se da će biti prilike da se upoznamo i razmenimo informacije o tome kako on to radi.

tara.jpg

Vratimo se mantrama i prokletstvu. Stvar je u tome da je jako mudro veoma oprezno pristupiti znacima koji ukazuju da je neko pod crnom magijom. Aha, to mora da je to – pod dejstvom sam crne magije, to je stav histerične sujeverne domaćice. Nije svako pero na koje naidjemo znak da nekog kontaktiraju andjeli, već je to pre povezano sa činjenicom da pticama prirodno ispada perje i da tamo gde ima ptica ima i perja. Ali ako se u sred leta na letnjoj temperaturi prateći viziju nadje usred normalne livade deo sa  snegom i ispod njega posebne trave, to je već nešto što teško da zdrav razum može da objasni.  Katolička crkva, na primer, veoma ozbiljno pristupa egzorcizmu, potrebno je i mišljenje psihologa i lekara, ali i jako prisustvo natprirodnih znakova i pojava, da bi se egzorcizam odobrio. Mada, ako neko lebdi metar iznad kreveta i predmeti lete po kući, onda tu teško da ima neke dileme da li se dešava nešto natprirodno, ili ne. U mom slučaju u preteklih par nedelja bilo je raznih pojava, tipa da sam u kupatilu i u ogledalu vidim tamni obris nečega što mi pomera vrata u hodniku koja i stvarno budu pomerena kad se okrenem i izadjem iz kupatila. Razni znakovi bi trebalo da se nadopune da bi potvrdili dijagnozu, a jedna od svari koja ukazuje na crnu magiju je i da sveti predmeti padaju sa zida, sami od sebe pucaju i slično. Meni je sama od sebe pukla rudrakša brojanica, tako da su svi čvorovi ostali, samo se od Guru zrna na jednoj strani odvojio ostatak brojanice. Guru iz Indije, koji me obučava svetom tantričkom znanju po  Šankari što je još jedna od tantričkih tradicija koju prolazim i gde sam još na obuci,  samo je rekao da ništa ne brinem i da će mi poslati drugu rudrakšu. Uz to dao mi je novo znanje, 24 mudre koje se koriste za isceljenje uz Gajatri mantru i način kako da ih koristim. 24 mudre koje se pominju po internetu kao mudre koje leče uz ovu mantru sam već imao, ali ovo su mudre koje se rade uz ove pomenute i nisam nikad bio čuo za njih, niti video da su igde objavljene. Zašto mi je ovo bilo zanimljivo? Zato što je Gajatri isto prokleta mantra. Čak tri mudraca su bacili kletvu na Gajatri, izmedju ostalih i več pomenuti Vašista.

Gajatri je najsvetija mantra, zašto bi neko bacio kletvu na nju i kako je onda uopšte koristiti? Stvar je u tome da su neke od najmoćnijih mantri u Indiji pod kletvama. Svaka od tih mantri, kada se realizuje, može da se koristi za različite stvari. Kletve bačene na mantru su, u stvari, način da se neko spreči da ne troši besmisleno potencijal mantre. Za neke stvari, koje se tiču nekih banalnih želja i hirova, postoje mnoge druge mantre koje neko može da koristi za to, tako da bi korištenje npr Gajatri mantre za to bilo kao da neko poznaje nekog ministra, pa umesto da to iskoristi za nešto stvarno bitno cima ga da se otpusti kuvarica u školi zato što se nekom ne dopada to što je njihovom detetu spremila užinu sa jednom  vrstom džema, a ne drugom.

Gajatri može i da leči, a može biti i mantra konačne realizacije. Isceljenje je prvi korak i

agori

Agori

to je tako i na istoku i na zapadu. Neko je prvo iscelitelj i leči i sebe i svet. Religijski je put da se to radi tako što neko prihvati Zakon i onda ga prenosi dalje. Videli smo da je tako i u slučaju Plavog bude i Lotus sutre. Mene je moj kaula/vamaćara Guru zavetovao da nikad ne postanem religiozan, a ja se mojih zaveta držim tako da to nije moj put. Nas često optužuju za crnu magiju, što je istina uz jedno veliko ali. Naime, ako uzmemo kao primer Agore onda ćemo videti da se njih svi plaše, ali da ih smatraju i za najveće iscelitelje u Indiji, sa najvećim moćima da to rade. Isceljujuća moć Agora dolaze od onoga što se obično zove veliko umeće u praktikovanju crne magije. To je ogromna moć, da li je Agore koriste zato da maltretiraju ljude koje sretnu? Ne bih rekao, mada se doduše kaže da je po nekom njihovom pravilu Agorima dopušteno da ubiju do 7 osoba u životu i znam za neke priče, recimo da je jedan Agori jako pobesneo na čoveka koji je ubio psa. Tog čoveka je magijski ubio, a psa oživeo.  Ali moć koju imaju i koja dolazi od toga koliko predano se posvećuju Šivi i Kali,  koristi im da apsorbuju uzrok bolesti koji je napao pacijenta koji leči, tj duhove koji to uzrokuju, te da ga potom napadnu crnom magijom i tako nateraju duhove da oslobode pacijenta bolesti.  Moć koji Agore dobijaju je ogromna i oni bi mogli da utiču i na okolinu i sile prirode, ali oni to ne rade. Agora da bi bio uspešan, kao i svi tantrici, mora da bude u ravnoteži. Mi ne postupamo po Zakonu, mi smo izvan njega. Mi postupamo po dva pravila, pravilu slobodne volje (Svećaćara) i prirodne spontanosti (Sahadja). To znači da ne radimo stvari zato što je neko rekao da je to tako potrebno i dobro, nego zato što mi to hoćemo, mi mislimo da je to dobro i što samo spontano skliznemo u neku reakciju. Znači uskladiti se sa Univerzumom i u potrebnom trenutku spontano postupiti onako kako je najbolje sagledano iz jedne široke perspektive jeste tantrički put. Mi znamo načine da skinemo kletve sa mantri i da one budu delotvorne, ali mi smo i sposobni da ih upotrebimo, a da ne protraćimo njihovu moć na budalaštine.

Tantrik radi na više nivoa. Mnogi učitelji joge posle svog časa izgovore Om šanti šanti šanti. Šanti znači mir, a ponavlja se tri puta zato što se odnosi na tri nivoa patnje i bola. Prvi koji je uzrokovan našim vlastitim neznanjem, emotivnom neuravnoteženošću i fizičkim bolestima. Drugi nivo je izazvan dejstvom raznih duhova, a treći dejstvom božanskih i prirodnih sila. Tri ponavljanja reči šanti je priziv mira i harmonije na tri nivoa postojanja, koji su povezani sa tri ljudska tela (štula, linga i karana šarira) koji takodje trebaju izbalansiranost i smirenost. Takodje ovo balansiranje se odnosi i na tri vrste karme (Sančita, Prabada i Krijamana karma) tako da je u stvari to veoma bitna formula balansiranja. Kada smo tako izbalansirani onda možemo da delujemo spontano i dešava se Sahadja. A dešava se tako zato što smo se po prirodi približili  nekim bićima i ponašamo se slično njima. Ako smo besni onda smo blizu bićima koja su besna. Ako smo smireni onda smo blizu bićima koja su smirena. Nije baš da zastupan Zakon privlačnosti, on ima puno grešaka i deluje, ali dugoročno štetno, tako ne bih da to tako izgleda i zato  bi ovog puta mnogo primerenije bilo citirati izreku koja se pripisuje Ocu Tadeju, a koja glasi „kakve su ti misli, takav ti je život.“. A sledeći citat za koji kažu da je njegov je savršeni opis onoga što i tantra podučava:

“Možemo da idemo kuda hoćemo, radimo sta hoćemo, pa opet, nije to sloboda. Sloboda je ona Gospodnja Sloboda – kad je čovek oslobođen od tiranije misli. Kad ga ne tiranišu nikakve misli, kad živi u miru. On je tada stalno u molitvi, stalno očekuje od Gospoda, radi po savesti, trudi se. Svaki posao radi od srca. Celokupno biće naše treba da učestvuje u molitvi, i u radu, i u svemu. I da ne budemo ratnici na nepravednoj strani, da ne ratujemo ni sa kim. Da misleno ne ratujemo. Da budemo pomireni sa svima. Da ne primamo uvrede k srcu”.

rigpa kapljice

Dakle kako smo već rekli u prošlom delu ovog teksta, nema negativnih energija, ima samo blokada za energije koje ne pustimo da odu, otprilike kao što i Otac Tadej govori. To stanje bez misli, u svom vrhunskom postignuću, jeste pomenuta Prvobitna Čista Svest.

Plava Tara, tj Ekadjati, kao jedno od najstrašnijih i najopasnijih božanstava tibetanske i indijske tantre nije samo ona koja transformiše nečiji bes. Ona je zaštitnik, kako je već rečeno, koja obezbedjuje i uklanjanje svih prepreka koje ometaju dobru sreću i duhovno budjenje budući da je ona simbolična projekcija nečije Prvobitne Čiste Svesti. Ona dakle predstavlja vrhunsku nepodeljenost gde je neko zaštićen time što zapravo ni ne postoji subjekt koji bi mogao biti ugrožen i ne postoje personane slabosti.

Lerab Lingpa

Lerab Lingpa

Ekadjati se pojavljuje, odnosno može se pojaviti, sama onda kada je neko spreman i kada je to potrebno. Velikom Majstoru mudrosti, Longčempi, koji je izuzetno bitan za ezoterične prenose znanja i energije u dzogćenu, pojavila se u 32. godini njegovog života i vodila ga kroz tajne Dakini rituale i prakse, ispravljala njegov izgovor Dakini jezika i učila ga pevanju Dakini priziva.  Sličan primer je i Lerab Lingpa, koji je živeo vekovima posle Longčempe, od 1856. do 1926.  Sa 12 godina je tokom lova video rukopise napisane Dakini jezikom i teško se razboleo zbog toga. Tokom bolesti koja ga je izolovala od spoljnog sveta pojavila mu se Ekadjati i uputila ga u prakse Dakini, nakon čega je ozdravio. Kažu da i danas Dalaj Lama radi prakse koje je Lerab Lingpa dobio od Ekadjati.

Po legendi, ona je pomogla Padmasambavi da potčini tibetanske demone i načini ih zaštitnicima budizma. Povezana je i sa zvezdom Sirijus što otvara neke zanimljive mogućnosti njenog shvatanja i tumačenja.  Ekadjati je tantrički oblik Tare, obožava se na grobljima,  najčešće u ponoć, pojavljuje se u fizičkom obliku pred praktičarima i smatra se da praksa sa njom veoma brzo dovodi do dobijanja posebnih moći.

Smatraju je identičnom sa Kali, a u nekim tradicijama se preporučuje da se ne ide dalje u Ekadjatiobožavanju i vizuelizaciji od njenih sandala. Ali većina tradicija se slaže da je ona kraljica svih tantrika u Kali Jugi. Ali ako neko nije Maha Sida, nije mu pametno da direktno radi sa njenom svešću, več preko svoje suvašini (partnerke), ili posredstvom home, budući da se ona mnogo brže može manifstovati kroz vatru i uslišiti želju tantrika.  Tokom home  uspostavlja se Gurumandala i njasama levog puta se priziva Ekadjati,  koja je oličenje Božanske Majke i to je povezano sa Boginjom Varahi koju smo već pominjali na blogu.  Ekadjati je tako stanje bljeska Jednosti koje nastaje jasnim sažimanjem fokusa šakti kroz tapas. Tapas je u jogi i tantri izraz koji se odnosi na snažnu moć volje i čvrstu istrajnost u praksi, a ne na odustajanje posle prvih poteškoća i prepreka.  Zanimljivo je da reč tapas dolazi od korena tap koji ima značenje „izgoreti“ što ima i značenje „goreti od istrajnosti“, ali ima i drugu simboliku koja upućuje na praksu sažimanja ega koji „izgori“.

Ekadjati se po onome što ja znam obožava isključivo u okviru VamaMarg škola. Ne znam da postoji neki oblik desnog puta koji radi sa njom. Smatraju je za najusamljenije i najizbegavanije božanstvo. Ekadjati je Vrhunska realizacija, to je stanje sa one strane ega. Ego je iluzija i ego se plaši Istine. Svaki realizovani Guru u stvari deluje zastrašujuće, zato što ljudski ego tu vidi Istinu, a Istina znači njegovu anihilaciju. U tom smisli i strah od smrti je u stvari strah ega od sopstvenog uništenja. Ekadjati je božanstvo koje štiti, ta zaštita je snagom Istine, što znači da su njene predstave zastrašujuće, isto kao i predstave Kali.

Već smo pominjali Agore, ovo što sledi je prevod jednog njihovog rituala koji ima veze sa Ekadjati:

Svajambu Adeš!
Sledimo šta je Samorodjeno
Agora Adeš!
Prihvatamo šta je Iza Iluzije
Avaduta Adeš!
Nedisciplinovanu disciplinu, mi iznosimo
Alakša Naranjana
Nevezano, nepovredivo, percepcija bez percepcije je………….
BOM
Praznina gde zemlja se sjedinjuje sa vodom je Svadistana!
BOM!
Praznina gde voda se sjedinjuje sa vatrom je Anahata!
BOM!
Praznina gde vatra se sjedinjuje sa vazduhom je Adjna!
BOM!
Praznina gde vazduh se sjedinjuje sa nebom je Samanakala čakra u Bramarandri!
BOM!
Praznost gde se nebo sjedinjuje sa zemljom, od Sopstva do nesopstvenosti i do bezsopstvenog Sopstva izmedju
korena neba i korena zemlje!

agorOvo je praksa prenošenja moći na one koji su dovoljno sposobni da dobiju milost Agori Gurua NiruTara tantre i Sahadj sadane na dan kada je SvajambuNata, koji je na Tibetu poznat kao Padmasambava, odnosno Guru Rinpoče, bio iniciran od strane Ekadjati. Tokom toga on je bio pretvoren u HUM mantru i usisan u Prazninu Materice.
Da bi neko postao Avaduta mora da se probudi Čandali, vatrena žena, koja se spušta kroz lobanju na dole. U svakoj čakri se odvija seksualni odnos, tj različite se stvari dešavaju kad se tokom ovog procesa ima seksualni odnos sa različitim ženskim božanstvima. U Anahata čakri se ima seksualni odnos sa Plavom Tarom. Tokom toga povezuju se čakre i tajna je u rasporedu kojim se to radi i to je praktična instrukcija rituala gore opisanog u kojem se u stvari tokom seksa uz ostale čakre spajaju i čakre iznad Saharsare i ispod Muladare, što je u stvari ponavljanje kreacije Univerzuma.

I ako zanemarimo sve ovo gore nabacano i retko kome zanimljivo, kako se na kraju razvila situacija vezano za  izneto na početku vezano za crnu magiju? Mislim, to je negde i povod za tekst, zar ne?

Tantra ima dva cilja. Prvi je boga, zadovoljstvo i materijalni uspeh i to je negde i Mohinisemantički, preko prajezika od kojeg su nastali i sanskrit i srpski jezik, sa našom rečju Bog.  Boga se kao uživanje ne odnosi samo na senzualnost, ona se odnosi i na to, ali ona je u biti ostvarivanje harmonije u našem životu izmedju ličnih i emotivnih odnosa, porodice, mentalnog i fizičkog zdravlja i materijalne stabilnosti u skladu sa našim realnim potrebama i iz te harmonije proizašlog ostvarivanja ovozemaljske sreće. U tom smislu tantra je, pojednostavljeno rečeno, umeće da se uživo u životu i skup tehnika koje tome pomažu. Drugi cilj je duhovno oslobodjenje. To je odnos prema prvom cilju. Kroz materijalno mi se naučimo kako da se odnosimo prema materijalnom i da ne budemo vezani za njega. Prvi cilj  je kako da nešto postignemo da bi bili srećni, a drugi kako da podnesemo da smo to postigli smireno. Ne odbacujemo sreću, težimo ka njoj, ali se ni ne opterećujemo njome. Jednostavno je živimo spontano. To je Sahadja, kada se prosvetljenje živi u materijalnom svetu gde se ostane funkcionalan uprkos duhovnom iskustvu.  Monasi se odvajaju u manastire i divljinu, u isposnice, pošto ne znaju kako bi sa tim isksutvom živeli okruženi svetom koji boravi u svakodnevnom životu. Mi koristimo svet koji nas okružuje i svakodnevicu da bi stabilizovali to iskustvo i živeli ga intenzivno svih 24 časa.

okoviKada se dešava dejstvo crne magije, može se desiti da neko oseća kao da je počeo da ga bije maler. To znači da odjednom materijalno stanje može da se potpuno promeni, izgubi se posao, ili krene loše, pojave se neočekivane obaveze i slično.   Neko počne da se oseća kao da je iznenada sputan i vezan. Znači nečije zadovoljstvo, boga, postaje ugroženo samim tim što je i materijalna stabilnost postala ugrožena.

Ja plaćam račune, plaćam porez  i kupujem hranu kao i bilo ko drugi. To znači da se u životu bavim i stvarima od kojih mi dolazi novac za to. I u nekoj dugoročnoj kombinaciji koja je trebala da mi obezbedi legalne i dobre prihode, kako bih osigurao stabilnost za budućnost,  delovalo je kao da se ništa ne može promeniti i da mi je tu pozicija zacementirana. Šta više, to mi je bilo i obećano. Moj dugi rad i ulaganje u to jednostavno je od strane drugih ljudi koji su takodje deo  toga, bilo prepoznato i poštovano. Onda se odjednom desilo da sam potpuno iracionalno bio izvan te priče, kao i neki drugi ljudi i da se sve promenilo u smeru koji nigde ne vodi. Znači bio sam izigran. Dan pre toga znao sam da će se to desiti, imao sam jednostavno viziju toga, tako da sam bio veoma pripreman i smiren. Takodje, i u nekim drugim stvarima koje sam radio sa raznim drugim ljudima, a koje su manje bile vezane za finansije, a više za moje lične pasije, po onom Marfijevom zakonu Ako išta može poći naopako, poći će, odjednom su stvari počele čudno da se preokreću na moju štetu. Bilo je jasno da se nešto dešava. I ja nisam uradio baš ništa, samo sam bio izuzetno smiren i redovno nastavljao svoje svakodnevne prakse.

Kako rekoh niz asocijacija me je doveo do Plavog Bude. Plavi Buda je otvorio put do Plave Tare koja je odjednom samo bljesnula, kao nešto što postoji i tu je. Ali samo kao ideja, kao koncept i nešto u nekakvom koordinatnom sistemu neke druge dimenzije, bez da je delovalo da to ima neke veze sa tim što se dešava. Samo smo se negde prepoznali, sa jedne strane ona, a sa druge moje odsustvo strasti i emocija da se uzvrati koje je bio rezultat mira i jednostavno nepostojanja ideje o tome da sam uopšte ugrožen . Racio bi rekao da jesam, ali moje tibetansko ime koje mi je Lama Ngawang dao pri davanju utočišta je Pun mesec prosvetljenja, što je potpuno simbolično odgovaralo situaciji u kojoj se negde sve to dešavalo negde drugde, gde sam to registrovao, ali me uopšte nije uzbudjivalo.  No istovremeno postojala je šteta po mene koje sam bio svestan. Da sam bio besan ili imao neku drugu emociju, mogao sam da pribegnem raznim metodama, tantričkim ili nekim drugim, da ili kaznim te ljude ili pokušam da preokrenem stvari i obezbedim sebi neku korist umesto da potpuno budem izigran. Mogao sam da udarim po onome ko je bio iza napada.  Ali nisam, samo spontano nisam radio baš ništa i čekao sam ni sam ne znam koji momenat. Kada sam postao svestan da je Plava Tara tu, opet to ništa nije značilo. Andjeli ili božanstva mogu biti prisutni blizu vas, ali to ne znači da će išta preduzeti da vam pomognu. Šta više, Andjeo može sve vreme stajati pored vas, dok prolazite kroz neku životnu patnju ili opasnost, bez da išta uradi. Ta bića su jednostavno takva. Samim tim to u osnovi ništa nije moralo da znači.

Ali onda sam imao susret sa ženskom osobom koja je čula šta se desilo i želela da se vidimo. Pitam kako si znala šta se desilo, nasmeje se i kaže „imam treće oko“, što je izjava koju od osobe tog profila i nedostatka interesovanja za ezoterično i alternativu nikad ne bi moglo da se  očekuje. Glas joj je bio drugačiji, maksiofacijalna ekspresija i držanje tela. Objasnila je da sa tim ljudima i ona ima problem i da će se ona postarati za njih i da će ih  izbaciti iz tih poslova. Na kraju mi je dugoročno ponudila još bolju kombinaciju. Ja sam znao ranije da je ta osoba u poslu veoma nemilosrdna, ali je ovde pokazala veliki stepen saosećajnosti i rekla da im neće sve preseći, što je bilo čudno za nju. U čemu je tu stvar?

Onostrana bića se mogu fizčki pojaviti medju nama, ali to se ne dešava baš toliko često. Mnogo jednostavnije je da deluju kroz nekoga. Osoba posle ne mora ni da zna da je nešto izgovorila, ili uradila, iako dok to radi deluje potpuno prirodno i normalno. Meni se to u životu više puta desilo da vidim, veoma neočekivano i često uz identifikaciju tog bića koje je nekog zaposelo i koje bi se i predstavilo. U ovom slučaju Plava Tara (Ekadjati), je delovala kroz tu osobu. Ekadjati je zaštita, ali ona iako je zastrašujuće božanstvo ne deluje iz besa, već je transformacija besa u  milosrdje. Otud i ta izjava da ih neće skroz upropastiti. Jednostavno u jednom momentu postao sam svesatan da sedim sa Plavom Tarom koja je tu da me zaštiti i istovremeno mi je to bilo toku obično i normalno da nisam imao nikakvu reakciju. Samo sam rekao dobro. I u narednim danima sve je počelo da se popravlja u raznim sferama mog života.

Stvar je u tome da su preci prva linija odbrane, a u tantri je i Guru najveća zaštita do nekog momenta kada više Guru Paduka mantra ne deluje, odnosno i onostrana bića koja su izvor zaštite i moći koje tantrici imaju. Što je paradoks pošto su Guru i ta bića jedno.  Odnosno nijedno. Zato je izuzetno bitna odanost Guruu.  Meni je bilo zabavno da sam od kako sam pustio kosu, samo je vezujem, shvatio da fizički ličim na našeg Gurua, koji je bio prvi belac koji je na zapad doneo tantru iz Indije, kao ispunjenje proročanstva iz MeruTantre.  Guru na ovoj slici je imao 71 godinu, ali na njegovim mladjim slikama smo veoma slični, ili ja to samo tripujem. Ni to ne isključujem kao mogućnost.

Dadaji

Dadadji i LalitaDevi

Rekao sam da su Guru i ta bića jedno, pošto se realizovani Guru poistoveti sa kosmičkom matericom i u jednom momentu on u stvari poradja Bogove, to je moć mantre, koji ne postoje dok ih Kosmička materica ne porodi. Zato se kaže da Guru može da zaštiti od Šivinog besa, ali da Šiva ne može od Guruovog. U raznim sistemima je bitno da neko bude iniciran da bi mogao da radi sa bićima koja pomažu i štite u tom sistemu. Ako je neko iniciran u centralno-američki kult koji radi sa duhovima okrutnih ubica i kriminalaca, a takvi kultovi postoje, onda ti duhovi očekuju od njih da i oni budu takvi. Ako neko nije nasilan ti duhovi mu neće pomoći. Ako je u sistemu gde se radi sa bićima koja su smirena, onda i taj neko morqa biti u takvom stanju svesti. Kad se izbalansiramo sa prirodom takvog bića onda možemo sa njima da imamo komunikaciju i pomoć od njih. Ako ne jednostavno smo „izgubljeni u prevodu“. I u tom smislu zakon privlačnosti, koji sam već pominjao, ne deluje zato što to nije privlačenje. To je izjednačavanje i onda ne privlačimo, već manifestujemo, tako da bi bolje bilo da se to definiša kao Zakon Manifestovanja.

Jedini problem sa takvim bićima je što su oni koji su negde inicirani pod zaštitom, ali i oni moraju da slede pravila inače ona mogu da im naprave problem. Ako neko ne zna kako da se postavi, takva bića mogu da ga tretiraju kao svoju igračku.  Jedna od najglupljih stvari koje neko može da uradi jeste tetoviranje simbola koji se povezuju sa nekim božanstvima ili duhovima, ako nije već u grupi koja je posvećena radu sa njima, ili na neki drugi način individualno ima uspešan poseban odnos sa njima . Tako se pravi trajna veza, ugovor takoreći, sa njima i oni mogu da tu osobu počnu da tretiraju kao svoje vlasništvo sa kojim se igraju. Ljudi jako greše kada misle da imaju privilegovan položaj kod božanstava. Mi njih gledamo kao božanstva, a životinje kao životinje, ali oni životinje bolje gledaju od nas, a nas kao životinje. Isto važi i za tetoviranje svetaca. Neko možda misli da je frajer što je istetovirao pola ikonostasa po sebi, ali to i nije baš najbolja ideja. Sveci umeju isto da budu neugodni ako se sa njima ne zna raditi, mada za razliku od božanstava i bića iz drugih sistema oni su bar voljni da pomognu i onima koji nisu u njihovoj veri, čak i ako nisu ni hrišćani.

Što se tiče predaka, stvar je u tome da oni nama pomažu, ali i mi ih dižemo i ispravljamo njihove padove iz života. Tantričke ceremonije tarpana, koje su u Indiji deo šrada ceremonije, imaju za cilj da pomognu precima da se podignu, a ne da se vraćaju i da nam prave probleme. Isto kao što i roditelji nekad žele da deca žive njihove ambicije i želje, tako i preci nekad pokušavaju da mi živimo njihove živote. Vastu, dakle uredjenje životnog prostora, tu može odlično da pomogne i pretpostavlajm da već pominjani Margito Jušić zna kako da pomogne, kao što sam i potpuno siguran da u Srbiji Dalibor Purhmajer  zna kako se vastuom sprečava takav problem sa precima.

Toliko u ovom delu i hvala Tari na Ljubavi!

Plava Tara

 

 

O tome da li je mudro raditi sa tarotom pod dejstvom supstanci za menjanje stanja svesti?


b8bfc45aa494637ce3c985a58dad80f3

Sledeći tekst je prvi deo poglavlja knjige o magijskoj zaštiti za tarot čitače. Knjiga je pred završetkom, bar što se tiče pisanja, a ovo  poglavlje je posvećeno opasnosti od kombinovanja tarota i sredstava za menjanje svesti.

Jedan od onih špilova koji su našli mene a ne ja njih, veoma brzo postajući jedan od mojih omiljenih špilova, bio je takozvani Ciganski tarot Valtera Vegmilera. Valtera Vegmiler je prvobitno 1973. snimio jedno od remek dela kraut roka, dvostruki album pod imenom Tarot, na kojem se nalaze 22 pesma inspirisane velikim Arkanama Tarota. On nije primarno bio muzičar, već švajcarski ekscentrik, mistik i multitalentovani umetnik koji se krajem šezdesetih i početkom osamdesetih družio sa H.R. Gigerom i Sergiusom Golovinom. Ovaj potonji, takođe mistik, umetnik i odličan poznavalac alpskog folklora i legendi, koji je pisao o ezoteriji, interesantan je i zbog toga što je njegova knjiiga o vešticama, bilju i magijskim gljivama fotokopirana i prešvercovana u istočnu Nemačku gde je postala kultni naslov među tamošnjom hipi andergraund kulturom. Te iste 1973. kada je izašla ta knjiga u Švajcarskoj, on i Klaus Šulc su izdali meni drag i uvek rado slušajući psihodelični i veoma eksperimentalni album pod naslovom Lord Krishna Von Goloka. Klaus Šulc je učestvovao i na snimanju pomenutog Vegmilerovog albuma inspirisanog Tarotom, na kojem su uz njega i Valter Vegmilera, čiji glas slušaoce i vodi kroz Tarot karte, učešće uzela i neka druga poznata imena kraut roka poput Manuela Gotšinga i Hartmuta Enkea iz znamenitog progresivnog/ambijent rok projekta Ash Ra Tempel, te Džeri Berkersa iz progresivnog/simfonik rok benda Wallenstein. Ovaj album danas smatraju jednim od bisera psihodelične kontrakulture druge polovine dvadesetog veka, a da to mišljenje bude još utemeljenije doprinosi i činjenica da ga je Vegmiller snimio na nagovor svojevrsnog gurua psihodelične kulture šezdesetih i sedamdesetih,  Timoti Lirija koji se u to vreme u Švajcarskoj krio od američkih vlasti koje su ga tražile radi hapšenja.

front2

Vegmiler je kasnije napravio i izdao svoj vlastiti Tarot špil, pod nazivom Ciganski tarot ( Zigeuner Tarot), možda jedan od najpsihodeličnijh Tarot špilova ikada. Taj špil je 1996. godine reprintovao US Games, verovatno najpoznatiji izdavač tarot karata, a iste te godine Vegmiler je za Swatch dizajnirao Oracolo model sata, no to je neka druga priča koja sa ovom našom i nema puno veze.

Vegmiler je i sam bio Rom, verovatno je zato i svoj tarot tako nazvao, ali u biti to je veoma koloritno bogat i ekspresivan tarot koji je  verovatno i nastao na LSD-u. Da li je i namenjen da se koristi na LSD-u, te na šta bi to ličilo, stvarno ne znam. Uz ovaj tarot je, kao uputstvo za korištenje, išla knjiga The World of the Tarot: The Gypsy Method of Reading the Tarot koju je napisao Sergius Golovina. Tu knjigu nikad nisam nabavio, niti imao priliku da je do sada držim u rukama tako da ni ne znam šta u njoj piše i da li uopšte i na koji način obradjuje vezu ovih karata sa LSD-em. Isto kao što ne znam ni prirodu i kontekst jednog drugog psihodeličnog tarot špila objavljenog u 1967. u magazinu za psihodeličnu estetiku Oz. Očigledno da oba primera ukazuju na to da je hipi kultura bila receptivna za tarot i bilo je povezivanja istoga sa psihodeličnim drogama.

Ono što ja ovim hoću da kažem jeste to da ma koliko to delovalo primamljivo, po mom mišljenju to je veoma glupo i može biti veoma opasno.

liri

Timoti Liri

Pri tome nemam loše mišljenje o psihodelicima i sredstvima za menjanje svesti. Naprotiv, recimo ja sam predložio Esotheriji da objavi Psihodelično iskustvo Timoti Lirija, ali istovremeno mislim da sem hrabrosti potrebne za upuštanje u priču sa psihodelicima ljudi moraju da imaju i pameti. Azija i razni drugi delovi sveta imaju svoju tradiciju upotrebe biljaka i drugih sredstava za menjanje stanja svesti, što znači da poseduju i svoje sisteme kako se oni koriste. Zapad je to zaboravio. Sredjovekovne evropske veštice su se okupljale na Sabatima. Sabat, kao izraz, prvi put se u literaturi sreće u 15. veku u delu »Bič, Jeretik Opsenara« (Flagelum Haereticorum Fascinariorum, 1458), autora Nikolasa Žakerijusa. Mada bi neko pomislio da je poreklo reči sabat jevrejsko, smatra se da ono, u stvari, dolazi od imena Boga Sabazijusa i da ima veze sa grčkim bogom Dionisom i njegovim drevnim bahanalijama.
Verovalo se da se na sabat stizalo leteći, pomoću masti koje se nanesu na telo.
Masti za letenje su opasna stvar. Većina biljaka koja ulaze u recepte ovakvih masti su sem što su otrovne takodje pod domenom planete Saturn i povezuju se sa podzemnim područjima, sa čijim duhovima veštice tradicionalno i rade. Otrovni put je i put isceljenja, jer ono što uzima život može i da ga spase. Samo taj put nije bio za neobučene i neinicirane, potrebno je imati iskusno vodjstvo i znati šta raditi ako stvari krenu kako ne treba, koji je antidot i slično. U suprotnom mogući su i kobni efekti, ne jedna poznata veštica je tragično završila eksperimentišući sa ovakvim supstancama.

sabat

Veštičiji sabat, 1910.

Kanabis, takodje, primenjivan je ne samo medju vešticama i u folklornoj magiji, već i medju grimoarskim praktičarima magije. Tako magijski spis Knjiga Raciela donosi uputstvo za gledanje u magijsko ogledalo kako bi se preko njega komuniciralo sa duhovima u kojem Andjeo otkriva da se pre gledanja u ogledalo neko namaže, slično mazanju veštičijim mastima, tečnošću iz kanabisa i pelina. Mnogo pre ovog rukopisa postojala je praksa u Vizantijskoj magiji da se ispred magijskog ogledala udišu mirisi koji bi izazivali promenu u svesti, u osnovnoj kombinaciji tamjana i kanabisa. Knjiga Raciela sugeriše da je to, da bi pričao sa djavolima i preminulim osobama, koristio još Adam nakon izgona iz Raja.
Naravno, podrazumevalo se da bi ova smesa davala sposobnost vidjenja i razgovora sa duhovima samo ako je ogledalo bilo napravljeno u skladu sa magijskom tradicijom propisanom u grimoarima.
Znatno kasnije, u 18. Veku u Francuskoj pojavio se Red izabranih sveštenika (Elus Cohen), iz masonerije proizašla francuska teurgijska organizacija nastala u 18. veku, a koja se bavila vraćanjem u prvobitno rajsko stanje i borbom protiv sila mraka.
Najpre, od posvećenika se očekivalo da posti. Pošto su magijske operacije obavljane na praznike i svete dane, sedam dana pre toga dozvoljen bi mu bio jedan manji vegeterijanski obrok dnevno, a na dan izvodjenja operacije ništa.
Potom, korišteno je nespavanje kako bi neko upao u posebno stanje svesti tokom rituala.
Kao treći element preduslova za promenu percepcije, služle su halucinogene supstance, izmedju ostaloga i beli i crni mak, kao i gljive, od čega su se pravili mirisi.
Od ove kombinacije mirisa sa veoma dugim rituala, koji su trajali noću po tri sata, ponavljajućih molitava i disanja što bi sve izmorilo onoga ko to izvodi, senzorne deprivacijr gde su tokom dugih perioda u ritualu vezivanr oči, kao i vodjenja računa o magijskim danima, satima i položaju meseca, očekivao se ulazak u stanje izmenjene percepcije.
Mi ne znamo da li je masonerija uključivala upotrebu napitaka za menjanje percepcije i stanja svesti. Postoje spekulacije o tome, ali to još uvek nije dokazano. Mnogo je izvesnije da je u originalnom Kaljostrovom obredu, tj u egipatskom masonskom obredu, korišten halucinogenu napitak u nekim od stepenova. Takodje, neke sufi tradicije na istoku koriste biljku divlja rutvica kao miris za svoje rituale. Upotreba ove biljke je veoma drevna, verovalo se da oko nje bdiju sedam andjela. Persjanci su je povezivali sa Spenta Armaitijem, zoroastrijanskim Arhandjelom Zemlje i jednim od šest ameša spenta, odnosno dobrostivih besmrtnika, iliti arhandjeoskih hipostaza Božanskog. Tih šest ameša spenta su povezani, čak čine njihovu okosnicu, sa nekim od viših stepena Škotskog obreda masonerije.

Zapad je, kako je već rečeno, polako zaboravljao svoje tradicije upotrebe psihodelika. Alister Kroli je možda najkrivlji za povratak psihodelika u modu. Mnogo godina kasnije, američki psiholog Timoti Liri je 1972. godine uzeo Krolijev Tot tarot i otvorio karte sa pitanjem „Ko sam ja i koja je moja sudbina“. Dobio je kartu za koju je Krouli govorio da predstavlja njega i to je, po njemu, potvrdilo njegova nadanja da je on reinkarnacija Alistera Krolija. Godinu dana ranije on je sa saradnikom putovao Saharskom pustinjom, eksperimentišući sa LSD-jem. Liri je po svemu sudeći to uzimanje LSD-a radio na neki svoj ritualni način, a rezultat je, sve skupa sa egipatskim božanstvima na nebu i usred kovitlajućeg vrtloga vazduha i peska pojavljivanja čoveka u odori sa kapuljačom i sa rukopisom koji je on  povezao sa Džonom Dijem, srednjovekovnim magom i mistikom koji je primio takozvani enohijanski magijski sistem,   bio takav da je pomislio da je tu bilo mnogo više od niza halucinacija iz njihove podsvesti. Tek je godinu dana kasnije slučajno saznao da je decenijama pre toga na istom tom mestu u Sahari takodje putovao Kroli sa svojim saradnikom i ljubavnikom Viktorom Nojburgom i izvodio svoje enohijanske prizive koji su rezultovali jakim iskustvima koja delom čine sadržaj njegove knjige Vizija i glas što ga je dodatno ubedilo u to da je on Krolijeva reinkarnacija.

Nojburg

Stranica sa fotografijama iz knjige Magijska dilema Viktora Nojburga

Ole i Hana Nidal, bračni par tibetanskih lama  koji su putovali po svetu i širili budizam su u mladosti poznavali Timoti Lirija i sa njim eksperimentisali sa LSD-jem. Kasnije, na svom hipi medenom mesecu gde su putovali po Indiji, Pakistanu i Tibetu  i švercovali hašiš i vredne religijske predmete, sreli su se sa budističkim učenjem tako što su meditirajući na planinskom vrhu Tibeta, pod snažnim dejstvom LSD-a, osetili jako razumevanje koncepta samilosti i potrebe da se ona proširi na sva bića.  Nastavak meditiranja na Budu pod dejstvom LSD-a je vodio do susreta sa Karmapom,  poglavarom Karma Kadju škole tibetanskog budizma. Ole i Hana su i zvanično postali njegovi učenici 1968. kao prvi zapadnjaci, koliko ja znam, primljeni u Karma Kadju. To je pratio ritual pročišćavanja njihovih negativnih mentalnih stanja prouzrokovanih korištenjem LSD-a, nakon čega su potpuno prestali da upotrebljavaju bilo kakve narkotike.

karma kagyu

Dobar deo i ostalih zapadnjaka koji su postali budistički učitelji dele istu priču vezanu za droge, koje su im bile poput Belog zeca koji je utrčao u rupu i kao Alisu odveo ih u zemlju čuda. I svi oni su naknadno odbacili droge. Ja sam više pričao sa Hanom Nidal nego sa Oleom. Njih su uglavnom pitali o budizmu i Tibetu, mene je interesovala njihovo nekadašnje poznanstvo sa Lirijem. Njihovo iskustvo sa LSD-u, kad se uporedi sa onim što su kasnije doživelu na Tibetu, po njenim rečima bilo je površno, a Liri je bio lišen saosećanja. Oni su do kraja ostali u kontaktu sa nekim članovima njegove porodice tako da u imali informacije o njemu iz prve ruke. Liri je bio uhapšen 1970. zbog posedovanja dva praktično opuška ostala od džointa i osudjen na 10 godina robije, koju je lakše podnosio jer je na testovima koje su mu dali, a koje je sam bio napravio dok je radio na Harvardu, dao odgovore koji su ga poslali da radi u bašti, ali je i uprkos tome ipak pobegao iz zatvora. Uspeo je da izadje iz zemlje i krio se u inostranstvu, dok ga nisu ponovo uhapsili u Avganistanu odakle su ga vratili u Ameriku gde ga je čekala zatvorska kazna od 95 godina.  Lično predsednik Nikson ga je bio proglasio za najopasnijeg čoveka u Americi.

Nakon napravljenog dogovora sa FBI Liri je pušten iz zatvora i od tada je pisao o kolonizaciji svemira i informatičkim temama, a popularizaciju psihodelika je izbegavao. Naravno, puštao je glasine da privatno troši velike količine raznih droga svaki dan, ali je Hanin komentar na to bio da je na osnovu onoga što oni znaju svaki dan pio jako puno viskija, a LSD-a i ostalih psihodelika baš i nije bilo.  No, obratimo pažnju na jednog drugog Lirijevog saradnika iz mladjih dana, Ričarda Alperta, koji je sa Lirijem na Harvardu radio na istraživanjima terapeutskih efekata LSD-a. Obojica su 1963. zvanično oterani sa Harvarda, Liri iz proceduralnih razloga nepridržavanja obaveze održavanja nastave, a Alpert zbog davanja psilocibina studentu, da bi sledeće godine zajedno napisali jedno od ključnih dela kontrakulture šezdesetih, knjigu Psihodelično iskustvo. Par godina nakon toga  Alpert se otiskuje u Indiju gde sreće indijskog Gurua Nim Karoli Babu, koji ga uzima za svog učenika i daje mu ime Ram Das (Božiji sluga). Po povratku u Ameriku Ram Das otvara joga ašram i piše knjigu Be Here Now, istovremeno i njegovu autobiografiju, ali i praktični vodić za duhovnost, koja je onima koji nisu po rodjenju Indusi objašnjavala kako da postaju jogiji. Ta knjiga je izuzetno uticala na hipi pokret i čak su je nazivali biblijom kontrakulture.

Ram Das

Ram Das

Ram Das je Guru koji je i danas živ. Iako ga iz Indije kritikuju izmedju ostalog i zbog davanja mantri, jedan je od onih Gurua koje ja ne kritikujem, koji su mi zanimljivi i koje cenim. Nije se ustezao da kaže i da nekad u nečemu nije uspeo i imao rezultate, ali ono što je za nas interesanto jeste to da je Nim Karoli Baba od njega tražio da proba LSD. Ta priča je malo kontroverzna i sam Ram Das je davao kontradiktorne verzije te priče, sam se očigledno dvoumeći šta se tu tačno dogodilo, ali to pravljenje magle i jeste prepoznatljiv indijski stil i deo njihovog ne samo neodoljivog šarma, već i načina na koji vide svet i žive. Lekcija koju mu je o LSD-u i „drevnoj jogijskom medicini koju danas jako malo njih radi“, tj o upotrebi halucinogenih sredstava, meni je bila veoma indikativna i veoma kompatibilna sa pristupima tome u drugim krajevima sveta. Sam Alpert je uzeo LSD bar 337 puta pre nego je počeo da se bavi jogom posle čega je napustio, bar po onome što znamo, dalje eksperimentisanje sa psihodelicima.

To je sličan obrazac, kako smo već rekli, sa mnogim drugim današnjim duhovnim učiteljima koji su svoju potragu počeli eksperimentisanjem sa drogama u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka. Manje više svi oni imaju isti stav o drogama, da su one u njihovo vreme bile jedan od retkih načina da pokušaju da budu drugačiji i da budu bolji. Malo je poznato da je još dok je radio na Harvardu Timoti Liri poznavao Meri Majer, ljubavnicu američkog predsednika Džona Kenedija. Ona mu je 1962. Tražila LSD koji je Kenedi želeo da proba kako bi proširio političku viziju. Što je i uradio.

Ali po svim tim učiteljima, ono što je nekog šezdesetih činilo avangardim, danas je besmisleno i glupo i samo je polako odlagano samoubistvo. Svet se promenio, a mitovi, simboli i tehnologije imaju ograničen rok trajanja. Kada su belci stigli u Ameriku duvan je bio sveta biljka i ljudi su od njega halucinirali. Duvan je bio medicina koja je nudjena kao ponuda osnostranom i korištenim za lečenje i kad se pravilno koristi u ritualne svrhe on niti izaziva zavisnost niti ima štetne posledice po zdravlje. Slično važi i za ostale halucogene supstance, u tradicionalnom okruženju ih uzimaju bez razvijanja ovisnosti i posledica po zdravlje i sa tačno odredjenim ciljevima koje žele da postignu. Samo za razliku od njih, na duvan je kada su belci počeli da ga zloupotrebljavaju samo za uživanje, bačena kletva i danas on na zapadu nije sveta biljka, nego je biljka koja izaziva bolesti i smrt.

carlos castaneda

Karlos Kastaneda

Sa druge strane postavlja se i pitanje da li i kako takve supstance uopšte i deluju izvan plemenskog okruženja i svog prirodnog habitata? Osamdesete su u staroj Jugoslaviji bile godine obeležene Krolijem i Kastanedom i svaki drugi narkofil i narkoman se tada pravdao njihovim knjigama i navodnom duhovnošću. Kastaneda je bio prevara i pisao je samo kvalitetnu fantastiku, ali njegove prve dve knjige koje su govorile o drogama, zato što je to bilo moderno u to vreme, inspirisale su ne samo moju generaciju, nego i nekoliko  generacija pre nje, kao i nekoliko posle, da eksperimentišu sa tatulom (lat. Datura stramonium), veoma otrovnom biljkom  koju je on promovisao u svojim knjigama. Više ljudi koje znam su trajno oštetili psihu tatulom, moje iskustvo sa njom je bilo divlje i nekontrolisano i skoro svi okultisti sa zapada sa kojima sam pričao, a koji su je probali u ritualnom kontekstu, rekli su mi da je to droga koju ne bi nikad uzeli ponovo. Terens MekKena, verovatno najpoznatijim svetski psihonaut posle Lirija,  je eksperimentisao sa skoro svime što mu je došlo pod ruku, a za tatulu je bio rekao da mu je skoro došla glave i da je jedva preživeo.

Tatula je zajedno sa kanabisom deo indijske tantre, naročito se to odnosi na tantru iz siv1jugoistočne indijske države Asam, kao  i ezoterične tibetanske tantre (MahaKala tantra i VadjraMahaBairava tantra). Kao ponude Šivi prinosi se razno bilje, medju kojim i kanabis i plodovi tatule koja je naročito povezana sa njime. U ajurvedi se koristi za razne lekove, a mitološki tekst Vamana Purana donosi priču da je tatuta nastala iz Šivinih grudi.  Šiva je Višdari, odnosno onaj koji je ispio otrov, tako da se njemu tatula prinosi kako bi on neutralisao otrov.  Takodje, veruje se da je tatulino seme trinetra, tj Šivino treće oko.

Nekad je u tantri kanabis korišten sam, kao u Tarinoj tantri gde se veruje da vino bez kanabisa nije dovoljno da prouzrokuje ekstazu, a nekad u kombinaciji sa tatulom i jednom vrstom otrovnog oraha, odnosno za ritualni tantrički seks u kombinaciji sa kamforom i betelom gde te biljke imaju karakter afrodizijaka. U Indiji postoji 51 sveto mesto za tantrike, to su takozvana šakta pit mesta i veruje se da su to lokacije na zemlji na koje su pali raskomadani delovi tela Boginje. Svako od tih mesta je povezano sa nekom psihodeličnom biljkom ili susptancom, kanabis i tatula tako takodje imaju svoje povezanosti sa nekim od tih mesta. Ali njihova upotreba, a to je ona joginska medicina o kojoj je pričao  Nim Karoli Baba, ima smisla samo u ritualnom kontekstu i vezano za te lokacije. Vratićemo se još na to.

U Evropi ritualna upotreba tatule je praktično zaboravljena sem u nekim retkim preživelim veštičijim porodicama i klanovima. U Americi upotreba tatule je deo rituala američkih indijanaca koja varira od plemena do plemena, ali generalno nije uzimana pre puberteta i bila je deo rituala prelaza pri obeležavanja prelaska od stanja dečaka u stanje muškarca. U nekim plemenima su je uzimale i žene. Ta ceremonija bila je povezana sa ostvarivanjem kontakta sa ratnikovim duhom čuvarem, odnosno pomačagem spavanja, čime su se sticale natprirodne moći, ili neke obične ovozemaljske veštine kao što su veština jahanja, gadjanja lukom i strelom i slično. Takodje, koristili su tatulu i za kontakt sa mrtvima ili da bi videli vlastitu budućnost, ta izlečenje i mnoge druge stvari.

Postoji veza izmedju tatule i magičnog kamenja koje su koristili indijanci. Ovo kamenje je korišteno za isceljivanje, zaustavljanje požara, izazivanje kiše, nalaženje izgubljenih predmeta, izazivanje nevidljivosti u bitci i za mnoge druge stvari. U nekim plemenima indijanski vrač bi ovakvo kamenje dobijao nakon prvog uzimanja tatule, tako što bi se nakon abstinencije od seksa šest meseci i nakon posta od mesec dana tokom kojeg nije postojala samo zabrana jedenja mesa, nego i soljenje i nakon plesa za budjenje, ovo kamenje samo pojavilo tako što bi levitiralo iznad zemlje i na njemu je bilo samo da ga pokupi.

kojot tatula

Skelet kojota i tatula

Tradicionalno tatulu ljudima daje Kojot, mitsko životinjsko biže veoma važno u mitologiji američkih indijanaca, a sa njim su veza bili i ritual povezivanja sa njim pomoću tatule  pripremali iskustni vračevi starci, koji su imali funkciju ne samo da ritualno uzberu i naprave napitak od tatule, već da i nakon rituala propitaju učesmke kako bi testirali viziju koju su imali.  I oni su morali da se pripremaju, post i apstinencija od seksa bar tri dana pre rituala, kako ne bi uvredili duha tatule, od čega nije zavisila samo efikasnost rituala, već i to da li će učesnici uopšte preživeti.

Svrha rituala je bila da se učesnicima otvori „drugi svet“. Tatula, odnosno njen duh, tako je bila inicijator koji je otvarao vrata i povezivao sa svetom duhova nakon čega je neko tu komunikaciju mogao da ostvaruje nekad  i bez potrebe da ponovo uzima tatulu. Cilj je bio da neko dodje u kontakt sa svojim pomagačem iz sna, životinjskim duhom koji bi mu dao doživotnu zaštitu i vodjstvo, neretko i dodatne veštine kao što su veština isceljivanja, poboljšana hrabrost ili veština u lovu. Nekad, duh bi tragaču dao predmet, talisman, koji bi sa njim ostao i nakon vizije. U slučaju da se pomagač ne pojavi ritual se ponavljao posle nekog vremena.

Tatula je korištena za kontakte i sa drugim duhovima sem sa ličnim pomagačem. Tada se tačno znalo gde se taj ritual izvodio, zato što su oni tačno znači gde ti duhovi žive i samim tim gde ih prizivati. Odredjene pećine, drveće i stene su bila mesta gde se išlo da se kontaktiraju sasvim odredjeni duhovi koji su im davali informacije, veštine ili usluge koje su im bile potrebne.   Većina plemenskih zajednica u svetu ima sasvim drugačiji moral i etiku od naših i kod njih je crna magija veoma česta i uobičajena pojava. Duh tatule se tako koristi, pri čemu on nema problem da saradjuje u tome, da se otkrije nečije pravo iili slabosti, kako bi se ta osoba magijski napala, razbolela ili čak ubila, kao i da se izazovu prirodne katastrofe.

Jedna od stvari koje rade neke moderne čarobnice i čarobnjaci jeste da, inspirisane ritualnom upotrebom tatule u proricanju koja se pominje vezano kako za Inke, tako i za Delfijsko proročište gde se veruje da su pre proricanja konzumirali seme tatule, pre otvaranja tarot karata zapale miris načinjen od suvog lišća i cvetova tatule. Takodje, neki drugi u vrežicu u kojoj čuvaju tarot karte zašiju i suvo lišće tatule.

(nastavak u knjizi kada izadje)

mag

Magični tarot, autor  Joel Ormsby, objavljeno u skladu sa pravom na nekomecijalno publikovanje u skladu sa Creative Commons licencom

Tu ćemo da stanemo, dalji deo teksta govori o amazonskoj ajavski, kao i o tome kakve se opasnosti mogu desiti nekome ko uzima tatulu i slične stvari, te zašto uopšte bi iko i radio to povezano sa tarotom, kada će biti toliko naradjen da neće ni znati šta radi. Malo se priča i o tome šta se dešava sa ljudima koji uzimaju takve supstance u auri, kako im se nakače paraziti i razni duhovi, te malo o nekim zavisnostima kao opsednutostima i kako se zavisnost u stvari leči egzorcizmom. Tako da je zaključak teksta da tatulu ne bi trebalo da  uzimate nikada, kao što se ne preporučuje ni uzimanje bilo čega drugoga od sličnih stvari, a samim je zaključak da ni tarot ne bi trebalo mešati sa sredstvima za menjanje stanja sesti. Zašto? Zato što nije potrebno, a i pametnije je.

 

 

 

Tantra, orgazam i ženska sloboda (prvi deo)


radost

Džesa O’Brajen (Jessa O’Brien), gola blogerka iz Australije; slika je objavljena sa njenim ljubaznim  dopuštenjem

Jedan od načina potčinjavanja žena u patrijarhatu bio je i oduzimanje prava na seksualnost ženama i njihovo onemogućavanja da dožive orgazam. Patrijarhalni sistemi generalno imaju negativan odnos prema seksualnosti smatrajući je grešnom i nečistom, ali u društvima koja su prethodila patrijarhatu seksualnost se smatrali svetom i davali joj zaštitni karakter.
Razmotrimo ova dva pristupa na primeru gotskih katedrala u hrišćanstvu i primeru tantričkih hramova u Indiji.

gargojla

Notr Dam

Ceo svet je nedavno bio svedok velikog požara u kojem je izgoreo deo Notr Dam katedrale u Parizu. Ona je, kao i druge srednjovekovne katedrale gotičkog stila, imale na svojoj fasadi čudna biča, takozvane rigalice po kojima je i bila poznata. Najpopularnije štivo srednjeg vijeka, uz Bibliju, bio je bestijarij ili srednjovekovni praktikum fantastične biologije sa popisom biljaka, životinja, demona, zmajeva i drugih mitoloških bića, kojima je, po narodnom verovanju, Bog dao mistična svojstva. Mistika i simbolika tih bića postaje tako deo likovne opreme katedrala, kojima su naročito bogato ukrašavane gotske katedrale u Francuskoj. Sva ta neobična bića i čudovišta, zapravo zajedno čuvaju i brane od zlih sila Božju kuću na zemlji. Na katedrale su kao kamene figure stavljani lavovi, grifoni (četvoronožna krilata čudovišta veličine vuka, sa nogama i kandžama lava i glavom orla, iz čijih očiju seva vatra), te rigalice, u našim krajevima poznate još i kao vodorige (fr. gargouille – grlo), monstruozni zoomorfni oblici nalik na zmajeve koji rigaju vodu, tj služe za odvod voda, koje nastaju od padavina, iz usta i čuvaju crkvu od zlih demonskih sila. U keltskoj i germanskoj mitologiji rigalice se spominju kao bića koja se kreću po noći, a danu se skamenjuju. Po legendi Sveti Romanus, koji je kasnije postao Biskup Roua, je pobedio zmaja i spalio ga, ali vrat i glava nisu mogli da izgore zato što su već u sebi imali vatru. Zato su glavu sa vratom postavili na katedralu kako bi terala zle sile od svete gradjevine i vernika.

Jasno je da se verovalo da će bića vatre, koje su hrišćani pokorili, morati da brani crkve od samih sebe, dakle vatre, služeći kao kanal za vodu. Zanimljivo je da su sa zagrebačke katedrale 1644. skinute ovakve gotske zaštitne dekoracije, uključujući i rigalicu, kada je ona preuredjena u starom romaničkom stilu, da bi 1645. nakon požara u kojem je izgorela rigalice bile vraćene. Čudna podudarnost je činjenica da je samo nekoliko dana nakon što su sa njene fasade, prvi put u njenoj istoriji, radi restaurcije skinute rigalice, Katedrala Notr Dam takodje izgorela.

Hrišćanstvo se dakle branilo od zlih sila takodje silom. Kulture koje prethode partijarhalnim su se branile plodnošću, što hrišćanstvo nije moglo budući da su plodnost i seksualnost proglasili za nešto loše i prljavo. Kao primer odbrane plodnošću mogu se navesti drevne grčke žene koje su, kada bi trebalo da „oteraju zlo“ ili da recimo smire oluju na moru, zadizale haljine i pokazivale svoje genitalije, što je verovanje i običaj koji se dugo bio zadržao i u Kataloniji. Plodnost je u tim kulturama bila sveta, a golo telo nije bilo tabuirano. Slično tome, u indijskoj tantri plodnost ima zaštitni karakter. Tantrički Hadjuraho hram, koji smatraju za jedno od sedam indijskih čuda, verovatno privlači najviše pažnje na zapadu zato što se u njemu nalaze skulpture na kojima su parovi koji imaju seks i te skulpture danas se najčešće mogu videti kao ilustracija poznatog indijskog spisa Kama Sutra.Ali Hadjuraho hram uopšte nije posvećen seksualnom uživanju i samo 10% skulptura u Hramu imaju erotsku prirodu. Postoji nekoliko verzija objašnjenja zašto se te erotske skulpture tu nalaze. Po jednoj predivna Hemavati se kupala na mesečini i lično mesec ju je napastvovao, nakon čega je ona pobegla i sama u šumi odgajala sina Čandravarmana, rodjenog iz te veze. Po napisu iz samog hrama on je kao sin Indua (meseca) postao kralj, započeo vladavinu legendarne Čandela dinastije i izgradio Hadjuraho hram sa skuplturama koje prikazuju ljudsku strast i njenu uzaludnost.
Po drugima svrha ovih skulptura bila je da ponovo izazove strast u umovima Indusa koje je asketizam budizma u to vreme umrtvljavao. Po trećima, budući da su takve skulpture samo na spoljnom zidu hrama, njihova svrha je bila da neko ostavi napolju zadovoljstva sveta kako bi postigao Oslobodjenje.
Neki drugi, pak, bili su mišljenja da su skulpture zapravo bile vrsta edukacije i označavale različite aspekte tantričkog kulta, ali pravo tantričko objašnjenje, o čemu je već pisano na ovom blogu, jeste to da je tantra kult plodnosti, a rituali plodnosti su uključivali praktikovanje rituala sa seksualnim odnosom, ili nekad bar njegovo simbolično predstavljanje. Plodnost nije podrazumevala samo razmnožavanje kao primarni cilj, već i odbijanje zla, smrti i loše sreće, kao i promociju života, uspeha i sreće.

maituna
U hramovskoj umetnosti erotske figure su korištene da prizovu ne samo dobru sreću, već i zaštitu hrama i onih koji se nadju u njemu i na tim skulpturama uglavnom ni nisu predstavljeni ljudski likovi, već polubožanstva i mitska bića koja imaju seks i tako štite unutrašnjost hrama od „zlih“ uticaja?
Takodje, u jednom od hramova iz ovog kompleksa parovi koji imaju seks su postavljeni oko likova Matrika (Majki). Seks je bio zaštita, ali sekundarno i način na koji se njima udovolji, a u ovom slučaju su skulpture zamena za aktuelni seks.
Zaštitni karakter parova koji imaju seks se može videti i iz tantričke inicijacije gde su zapravo oko inicijata parovi koji imaju seks rasporedjeni po digbal (pravci sveta) rasporedu. Tehnički, to nije sama inicijacija, već je zaštita pri inicijaciji kojom se instalira astralna zaštita u auru budućeg tantrika, koji time može da bez opasnosti izvodi tantričke prakse koje bi nekom naudile zdravstveno, ili čak mogle biti opasne po život.
Dakle jedan od načina na koje je patrijarhat pokorio žene, kako smo videli, jeste i kontrola seksualnosti i nametanja osećaja srama vezano za nagost. Iako se tantra povezuje sa seksualnošću zapravo tu postoji jako puno ne samo predrasuda, već i veoma pogrešnih shvatanja. Tantra je celokupno zasnivana na seksu, ali je potpuno i nepovezana sa seksom, što je svojevrsan paradoks budući da neko može da ima jako seksualno iskustvo kosmičkog orgazma, što jeste prosvetljenje, bez i da ima seks.

Jedna od većih indijskih svetica koja je bila obdarena raznim moćima i demonstrirala

Anandamayi Ma

Šri Šri Anandamaji Ma

više puta čuda, Šri Šri Anandamaji Ma, skoro sve vreme bila je u stanju orgazma, bez da je imala seks. Postoji veza izmedju prosvetljenja i orgazma, kako ćemo videti dalje u tekstu, a vezano za Šri Čakru, konkretno za bindu tačku u sredini i trougao oko nje.

Šri Šri Anandamaji Ma nije bila tantrički Guru niti je podučavala seksualnu tantru. U njenom ašramu se od onih koji su želeli da mu se priključe tražila sriktna bramaćarija (seksualna apstinencija) , ne samo telesna nego i misaona i emotivna. Što je donekle bilo u skladu sa imenom Nirmala koje su joj dali roditelji po rodjenju, a koje znači savršeno čista. Pa ipak je skoro stalno bila u stanju orgazma, bez seksualnog odnosa.

Osnov tantre  jeste takozvana Šri Čakra koja se sastoji od više isprepletenih trouglova i u njihovoj sredini tačkom koja se naziva bindu. Postiči tu tačku znači postići stanje prosvetljenja, ali to je stanje koje se ne može postići. Mi smo uvek u tom stanju, uvek smo bili i uvek ćemo biti, samo toga nismo svesni. U tom smislu niko se ne prosvetli, neko se samo „seti“ tog stanja i onda udje u taj doživljaj. To je jedan od razloga zašto su drevne indijske rišije nazivali „videocima“. Oni nisu ništa postigli, samo su svedočili nešto što su videli i što je uvek bilo tako i što se ne menja.

Danas na zapadu mnogi govore o kundalini, ali ona je nešto drugo od onog šta joj se pripisuje. Kundalini je energija života i smatra se da je ona ženske prirode, tačnije veruje se da je ona indijska Boginja, žena je njena praslika u malom, a  moć koju žena poseduje, metafizički i materijalno, dakle i socijalno, ovaploćena je u Kundalini. Po mističnoj anatomiji Boginja prebiva u genitalijama žene i tu je ustoličena i kundalini energija, tačnije rečeno njeno sedište je u klitorisu i to je u stvari bindu tačka Šri Čakre. Još uvek postoji dilema da li je klitoris u stvari nerazvijeni penis, ili je penis samo veoma uvećani klitoris, ali i bez te dileme, žene su sa klitorisom nalik na penis zapravo mnogo kompletnije od muškaraca. Postoji mistična veza izmedju bindua (tačke) koju indijske žene nose na čelu i klitorisa. Klitoris je mesto zadovoljstva i sreće, a jedna od prvih stvari koje se dešavaju kada kundalini krene da se aktivira je osećaj gubljenja identifikacije sa telom i svih briga i to je jedno sveopšte rasplinjavanje, što je veoma slično orgazmu. Zapravo, tantra uči da se živi intenzivno u materijalnom svetu i uživa, put tantre je put boge (zadovoljstva), što je sanskritski veoma vezano za našu reč bog, a ne put odricanja i joge. I kunilingus je izuzetno važan deo tantričkog seksa zato što se pre toga Boginja prizove u klitoris žene i onda je oralno stimulisanje klitorisa u stvari zadovoljavanje Boginje koja oseća sve što oseća i žena koju tantrik zadovoljava. Tradicionalno, test pre inicijacije je da tantrik oralno uspešno zadovolji 107 jogina u hramu, pre nego što ga 108 inicira.

Živeti uspešan tantrički život znači dopustiti da životni tok energije teče bez pravdanja, radosno i spontano uživajuči u svim delićima egzistencije i gde je sve u kosmosu u savršenom redu i izbalansiranosti, kao što je to oduvek i bilo. Izvor tog toka je tačka u centru crteža Šri Čakre i to je simbolično klitoris. Tantričkim jezikom govoreći to je par u seksualnom odnosu, koji reflektuje tantrički božanski par Šivu i Šakti. Bindu je tako centar orgazmičke energije, ali to nije genitalni orgazam, već višesatni kosmički orgazam koji protresa celo telo i širi se i izvan tela.

more.jpg

Dakle u tantri je seks ključan, ali on ne mora biti konkretno prisutan u tantri. Ali orgazmička energija i iskustvo kosmičkog orgazma jesu prisutni i na tome se cela tantra i zasniva i to je mnogo primalnije i intimnije osećanje od bilo kojeg običnog orgazma koje su žene na zapadu doživele i ta kosmička percepcija orgazma je bindu tačka. Zavisno odakle gledamo, pošto percepcija može ići u oba smera, bindu je tačka i kreacije, ali i negacije kreacije. On je i poradjanje univerzuma, dakle njegovo ispoljavanje, ali i njegovo anihilovanje i povlačenje u stanje pre nego što se nemanifestovano manifestuje. Trougao oko njega se odnosi na shvatanje univerzuma. On podrazumeva odnos, subjekt, objekt i predikat. Bindu je nepodeljenost, dakle nema nikoga ko bi sa nekim komunicirao. Dvoje su svoju dualnost izgubili u Jednom.

Tantra počinje sa stanjem izmedju sva i jave, a negde joj je kulminacija u dubokom snu. Orgazam i stanje dubokog spavanja bez sna su identični bindu tački, zato što se tu ego izgubio. Nema ga pošto nema ni subjekta koji bi išta opažao, tako da  vreme i prostor iščezavaju u bljesku tantričkog orgazma. Orgazam je, kao sećanje na iskustvo „izgubljenog Raja“, iza svakog duhovnog iskustva i to je ono čemu teži duša svakog ljudskog bića.

seks i mantra

 

Seks oslobadja i od inkarnacije. Seks je umiranje u kojem se dvoje identifikuju kao božanstva i onda „jedno u drugom umru“. Samo iskustvo orgazma prati vidjenje blještave svetlosti. To je ista ona blještava svetlost o kojoj je podučavao Timoti Liri u okviru svog psihodeličnog iskustva. Kada neko umre i kada dodje trenutak da bude inkarniran, onda pre nego će biti uvuĉen u matericu trebalo bi da se seti  iskustva sebe kao božanstva, koje je imao tokom ritualnog tantričkog seksa, čime će moći da blokira matericu žene u koju bi trebalo da bude inkarniran, pa tako  da blokira i svoje uvlačenje u inkarnaciju. Drugi naĉin je da se u trenutku kada spermatozoid prodre u jajnu ćeliju, a to je doživljaj koji prati jak bljesak svetlosti, neko ko je na redu za inkarnaciju seti bljeska koji je doživljavao (ili doživljavala) tokom tantrićkog seksa za života i tako u posmrtnom stanju taj neko može da se oslobodi toĉka radjanja i umiranja. Sećanje na neka ranija iskustva u nekim momentima na duhovnoj stazi može biti veoma bitno.

Jedan od 112 stihova iz drevnog spisa Viđana Bairava tantra iako veoma kratak krije

svapnesvari

Svapnešvari Devi

tajnu seksa, ovladavanja snovima i pobede na smrću, što je praksa koja se u Indiji usmeno prenosi u okviru nekoliko tradicija kašmirskog šaivizma i šaktizma. Ta tehnika se odnosi na koncentraciju na dvadašu (pozicija 12 prstiju iznad i ispod nosa), pri čemu se meditira na dah kao na  prana šakti, ali slabašno i nežno, vodeći je izmedju obe dvadaše, smestivši je u srce i meditirajući tamo pre nego se utone u san. To je jedna od tantričkih tajni kako se postiže sidhi Boginje Svapnešvari i moć kontrole nad snovima, ali ne samo svojim, nego i tudjim. Tantrik tako, sem što može da pobedi smrt, može i da u takvom stanju uspostavlja kontakt sa raznim onostranim bićima, da radi jogu ili neku drugu praksu.

Tradicionalno, podučavanje o tantričkom seksualnom ritualu se naziva Rahasja Vidja, pri čemu je Vidja znanje, a Rahasja ovde ima i značenje ezoteričnog, tako da je to u stvari davanje tajnog znanja naprednim učenicima i to je pre deo KulaMarge, dakle Kula učenja kao nadogradnje tantre. Joni Pudja tako ima za cilj da se postigne unutrašnje znanje (đana), pomoću stimulansa i supstanci koje vede zabranjuju, a koje praktičari levog puta  smatraju za nektar. To je pre svega alkohol, koji je za one koji slede Vede razlog da budu prokleti, a sa kojim se u ritualnoj posudi, o čemu smo već pisali na blogu, izmešaju seksualni fluidi muškarca i žene (kundagoloka). Alkohol je za tantrike Šiva-Rasa, dakle spoljna suština Šive bez koje nema ni oslobodjenja. Mesto gde se održava ritual, po gi lampetradiciji, mora da bude osvetljeno gi lampama i namirisano lepim mirisima i eteričnim uljima, a okretanje para tokom seksa je ili ka istoku, ako se traži moć ili uživanje, ili ka severu ako se traži oslobodjenje. Pročišćenje se radi tako što se telo prvo „spali“, a potom ponovo „izgradi“ mantrama, da bi potom telo bilo ispunjeno odgovarajućim energijama i tako transfomisano.

Nakon što se posuda napuni fluidima koji se izmešaju sa vinom, time se prskaju čakre učesnika, da bi se vino, posvećeno Joginima, potom i popilo.   Ovo je sažeto prezentovan   skraćeni oblik rituala, još skraćeniji oblik je da neko sat vremena radi trataku (intenzivno gledanje) na žensku vaginu. To ne sme biti vagina  partnerke, ili žene koju poznaje, niti žena ne sme biti plaćena za to. Nakon toga se prekida kontakt sa tom ženom i sa njom se tantrik više ne vidja.Da se zaključiti da nije lako naći partnerku za tantrički seks. Znam Gurua južne tantre u Indiji koji već godinama traži pogodnu ženu za to po celoj zemlji, za sada bez uspeha.

0000

Tantrički uredjeno društvo stavlja u svoje središte ženu kojoj daje sva prava uključujući i ono da doživi što kvalitetniji orgazam. Vedsko uredjeno društvo ženi oduzima mnoga prava, do pre nešto više od sto godina žene čak nisu mogle da dobiju Gajatri mantru, najstariju molitvu na svetu koja potiče iz RG vede, kao ni najniža kasta i oni koji nisu pripadali kastinskom sistemu.  Kod tantrika su žene uvek mogle da dobiju inicijaciju u mantru, kao i svi ostali koji to zaslužuju, bez obzira na pol ili kastu.

Mantre dolaze od Rišija, ali oni ih nisu izmislili. Oni su ih videli, tako da su u stvari samo svedočili njihovo postojanje. Tantrici retko sebe tako zovu, tantra se naziva put mantre. Šaivistička tantra se zove MantraMarg, a tantrički budizam je MantraJana. U tantri mantra nije molitva, to nije samo skup glasova u nizu, mantra je za tantrika živo biče. Mantre su božanstva i statua božanstva može biti samo komad materijala, drvo, smola, kamen ili kamen, sve dok se ne oživi tako što se u nju pusti prana. Statua nije živa zato što je mi obožavamo, nego zato što je ispunjena pranom i taj obred oživljavanja se zove prana pratišta. Izgled božanstva nije božanstvo, ona energija koja je u njemu, odnosno u statui. Jantra, kao simbolični diagram može da bude samo to, a možemo da u nju instaliramo energiju božanstva i tako da je oživimo. Oživljavanje se postiže pomoću mantre, pošto je mantra zvuk tela božanstva. Za tantrike mantra može biti živa ili mrtva isto kao što i ljudsko telo može biti živo i kao što može biti mrtvo, pri čemu oblik ostaje isti. Tako i mantra može da ima isti oblik, ali da bude živa i da bude mrtva. Mantra je nosilac naročite vibracije, pulsiranja svesnosti, koje mi zovemo božanstvom. Ako je u mantri energija to je onda živa mantra (ćaitanija mantra), dok je mrtva mantra onda je to đada mantra.

35mm original

Jantra Boginje Pratjangire, u južnoj tantri glavne zaštitnice od magijskih napada

Mantre koje se nadju u knjigama ili na internetu su po pravilu mrtve mantre. Mantra se dobija tako što je daje ovlašteni predstavnik tradicije (aćarija, Guru itd). Isto važi za kirtane, nije svako ko peva sa gitarom neko ko izvodi kirtane; Krišna Das je recimo neko za koga se kaže da su kirtane koje peva živi. Živi su zato što ih je žive primio od svog učitelja i prenosi ih dalje. Zato on može da prenese mantru, ali to nije mehanički proces. Taj proces može biti uspešan ili ne mora biti. To zavisi od mantre, to je njena odluka i ona bira da li će oživeti ili ne. U tom smislu nikad se ne dobija mantra od učitelja, dobija se kroz učitelja zato što su u tantri sva božanstva mantre. No nisu i sve mantre božanstva.

Neke tantričke škole, recimo oni koji rade po Šankačariji, bar po onome što sam video i dobio, sa gajatri mantrom počinju obuku.   Gajatri stimuliše nerve u ustima i utiče na aktiviranje kundalini i čakri, a pre početka mantranja gajatri aktivira se vatrena energija, budući da gajatri aktivira solarnu energiju, da bi se nakon toga koristila mantra za lunarnu, mesečevu energiju. Duža verzija Gajatri se smešta u čakre, po delovima, a kraća samo u jednu. Aktiviranje vatrene energije i lunarne pre i posle gajatri ima za cilj da se aktiviraju dve kundalini, niža i viša, koje se onda susretnu u srčanom predelu. Kada je reč o čakrama na zapadu, tu se radi po kjubika modelu, ali se greši zato što se smatra da su bidja mantre koje se tu koriste mantre čakri. One to nisu nego su mantre elemenata.

I da bi ovaj prvi deo završili kako smo i počeli, ponovićemo ono što je već bilo rečeno na ovom blogu. Za pravilno izvodjenje mantre potrebno je da mantra oživi. U tantri se kaže da je Šiva bez Šakti samo Šava (leš).  Bez Šakti nema života. Mantra bez Šakti ne deluje. Isto tako društvo koje guši ženu, oduzima joj moć i tabuira seksualnost, nije srećno društvo, nije kreativno i teško da može biti slobodno. U narednim nastavcima ćemo stoga više govoriti o seksualnosti, društvu i položaju žene gledano iz tantričkog ugla. Đai Maa!

sakti2

(Nastaviće se)

Ezoterična masonerija i lečenje


Hermetički red Zlatne zore je osnovan 1888. u Londonu od strane tri masona i člana organizacije Societas Rosicruciana in Anglia, ali su rituali reda po nekim izvorima mnogo stariji od tog datuma i vezuju se za Bratstvo svetlosti (Fraternitas Lucis), koje je u Nemačkoj osnovao baron Ecker Von Eckhoffen, član Zlatne Ruže i krsta. Članovi ovog reda u Nemačkoj uglavnom su bili i članovi masonske lože L’Aurore Naissante koja je smatrana za „veoma drevnu rozenkrojcersku ložu u Frankfurtu na Majni i u kojoj je, kako kažu, čuveni Lord Bulwer Lytton takodje dobio inicijaciju. On je bio i 51. Imperator rozenkrojcerskog reda Starije braće, a nakon njega tu dužnost su obnašali i Alphonse Louis Constant (Eliphas Lévi), William Wynn Westcott, Samuel Liddell MacGregor Mathers i Rudolf Steiner. Po legendi, ovaj red je nastao 1316. nakon progona templara kada je nekoliko vitezova pobeglo u Englesku i nakon toga u Škotsku. Medju njima je bio i baron Guidon de Montanor, iniciran na bliskom istoku u alhemiju, koji je to znanje preneo Gaston de la Pierre Phoebusu sa kojim je zajedno i osnovao taj red.
Ono što je za nas zanimljivo jeste to da se smatra da je izvor rukopisa na osnovu kojih je Zlatna zora i napravljena i koji su stigli iz Nemačke bila baš L’Aurore Naissante loža. U prilog tome ide i činjenica da su malopre pomenuti William Wynn Westcott i Samuel Liddell MacGregor Mathers bili dvojica osnivača Zlatne zore. Pomenute rukopise je posedovao Kenneth MacKenzie, mason i autor pozamašne Kraljevske enciklopedije masonerije, ali i veza ostrvske masonerije sa rozenkrojcerima, budući da je bio iniciran u Francuskoj. Poznavao je Eliphasa Levia i američkog rozenkrojcera Paschal Beverly Randolpha, a nakon njegove smrti pomenute rukopise, na osnovu koji je i nastala Zlatna zora, njegova udovica je predala William Wynn Westcottu.

slika

Zlatna zora je bila hermetička organizacija, orijentisana ka okultizmu, po poreklu masonska, a na svom zenitu i finalnoj razradi svog sistema više inicijacije su joj se prilično vratile duhu masonerije. No ezoterija je od samog početka bila prisutna i tako u prvoj inicijaciji u Zlatnu zoru u momentu dok kandidat kleči zapadno od oltara Hierofant mu otkriva moć svetlosti koja je isceljujuća. To nije samo verbalno saopštavanje, kandidat je u stvari talisman koji se puni, tako da on postaje potencijalna posuda za svetlost sa kvalitetima mudrosti, milosrdja i isceliteljske sposobnosti. Pa ipak isceljenje je nešto što se baš i ne pominje u dokumentima klasične Zlatne zore i čega nije bilo u knjigama i njoj. Sledeći primer ceremonije korištene u poznijoj Zlatnoj zori može biti ilustracija hipoteze da je lečenje bilo deo oralne tradicije koja je prenošena u Zlatnoj zori:

Ceremonija kuće svetlosti

Obući odoru 6=5 stepena. Izvesti terajuće i prizivne pentagrame. U Hramu stati u centar i okrenuti se ka istoku, dati LXV znake i spustiti Božansku belu blještavu svetlost.
Izjaviti: – “Ja (ubaciti duhovno ime) ovog dana i časa nameravam da sa božanskom dozvolom izvedem ovu ceremoniju za (ubaciti ime osobe kojoj je potrebno isceljenje)
Prizivam Velikog Arhandjela Mihajla i molim se da ovaj Hram može postati žiža za fokusiranje Božanske svetlost.”
Sesti i odvojiti astralno telo od fizičkog, te se astralno projektovati krot tavanicu. Stojeći, astralno, na krovu širiti zračne talase čiste energije naokolo, kao što bi i svetionik slao zrake svetlosti. Nakon što se to uradi 2 – 3 minuta se koncentriše na osobu, ili osobe (do njih troje) kojima je potrebno isceljenje i kojima se želi pomoći i oni se zatim eksplicitno pomenu. Spustiti se astralno dole i sedeti mirno i tiho. Zatim se moliti da se ono što je potrebno tim ljudima da bi bili zdravi i dogodi. Vratiti se na fizički nivo i skinuti odoru.

Arhandjel Mihajlo je u Zlatnoj zori bio Arhandjeo Juga. Mistično ime 4=7 stepena, koji je stepen vatre, jeste Pharos Illuminans, odnosno Prosvetljujuća kula Svetlosti. Iako je Rafailo primarno bio smatran kao Arhandjeo vezan za lečenje, uostalom samo njegovo ime znači „Bog leči“, Arhandjeo Mihajlo se takodje još od četvrtog veka, kada se uspostavljaju prva hrišćanska svetilišta njemu posvećena, poistovećuje sa lečenjem. Mihajlo je mnogo poznatiji kao Arhandjeo koji predvodi armiju andjela u ratu protiv Samaela. Da li zbog toga ili nečega drugoga, ali Arhandjeo Mihajlo ima bitnu ulogu u katoličkom egzorcizmu gde se čita deo iz poslanice Efežanima i deo iz Apokalipse, te koristi Psalm 67. Film Isterivač djavola je skoro svima poznat, ali je malo poznato, da je on snimljen po istinitom dogadjaju iz 1949. kada je katolička crkva smatrala da postoji potreba da se izvrši egzorcizam nad zaposednutim dečakom. Danima je dečak govorio izmenjenim glasom i delovalo je da se ništa ne dešava, sve dok se u jednom momentu nije čuo jasan i smiren glas koji se predstavio kao Arhandjel Mijahlo i naredio Satani i ostalim zlim duhovima da odstupe.

Arhandjel Mihajlo

Arhandjel Mihajlo, slika William Butler Yeats-a iz njegovog dnevnika Zlatne zore

Kako je već ranije rečeno postoji veza izmedju egzorcizma i isceljenja. Zlatna zora je u jednoj od svojih kasnijih faza razvoja imala ritual egzorcizma zlih duhova koji je podrazumevao da se odredi dan i sat ili Venere ili Sunca, da se egzorcist tri dana pre toga priprema na poseban način, da Hram bude prazan sem stolica na kojima se sedi, upotrebu Svete Vode, kao i odgovarajućeg mirisa i magijskog mača. Sam tekst ceremonije, koja je malo duža od slična malopre date ceremonije za lečenje i na momente prilično slična njoj, neću ovde objaviti, samo ću reći da uključuje i projekciju Volje i sebe u auru zaposednute osobe kako bi se rešio problem. Ono što je zanimljivo je to da je i ova ceremonija, namenjena za korištenje 6=5 stepenima Zlatne zore i malo ozbiljnija nego prethodno navedena, korištena za lečenje i da je u toj verziji izraz žrtva menjan u pacijent. Operacija je izvodjena astralno, a mogla je da se radi i po slici pacijenta na daljinu. Ideja je bila da se pacijent izleči tako što bi se iz njegovog energetskog tela isterali duhovi koji su uzročnici bolesti i umesto da dalje ludaju svetom i prave nekom drugom problem, prebace u neki materijalni objekt, recimo posudu sa vodom ili komad zemlje, koji bi se potom posvetio da obavlja dobro i onda odneo u prirodu gde bi se predao zemlji da joj bude na službi oslobadjajući tako ne samo pacijenta nego i uzrok njegovo bolesti od zla.
Klasična (regularna) masonerija je moralna inicijacija. Zato klasična masonerija nema u sebi uključeno mistično isceljenje, za nju je isceljenje kada neko iz neregularne obedijencije predje u regularnu. Ako je nekom potrebno lečenje taj neko ili koristi usluge klasičnog lekara, ili sveštenika budući da je klasični mason po obavezi vernik. Katolička crkva poznaje instituciju služenja mise za lečenje i takve mise su potpuno posvečene samo tome. Pravoslavna crkva takodje ima svoj obred za lečenje, on se zove jeleosvećenje (Ἱερόν Εὐχέλαιον) i zapravo to je najmanje poznata od svetih tajni koju vrši sedam sveštenika, ili sedam episkopa.
Dakle masonerija ne preuzima delatnosti u domenu sveštenstva. U Engleskoj nije došlo do sukoba izmedju Crkve i masonerije, kao u katoličkim zemljama gde je Papa bio izdao bulu protiv masonerije i gde su masoni morali da potraže alternativu, tako da je gnostička crkva u Francuskoj bila često nazivana i masonskom crkvom.
Ezoterična masonerija je okultna inicijacija i ona ima pristup okultnim silama. Lečenje je obično deo pobočnih redova, recimo i Azijatska braća su imala takav pobočni red koji je bio posvečen lečenju Hristom, dok se u nekim drugim redovima uz pomoć Arhandjela, ili svetlošću u jednom pobočnom MM redu gde je patron reda Sveti Grigorije Palama. Pošto ezoterična masonerija ima često i formalne odnose sa gnostičkom crkvom, kako je pomenuto gore, postoji takva veza sa Hristom i Arhandjelima. Pri tome momenat kada neko može da počne da leči zavisi od stepena inicijacije. Sveštenstvo radi sa Andjelima, kada sveštenik posvećuje hostiju na oltaru zapravo ne radi to on. On samo prinosi pričest na oltaru, Andjeli je dižu na nebo i vraćaću na oltar posvećenu. Kada to radi Biskup, on radi direktno sa Arhandjelima. To je viši nivo iskustva i onda on zapravo ne posvećuje. On prepoznaje da je hostija več sveta, što je pre korak koji je, bar je moje iskustvo bilo takvo, sličan iskustvu u istočnim advaita učenjima.
Odnos prema lečenju tako u stvari na simboličan način odražava i odnos izmedju tradicionalne i ezoterične masonerije, kao dve potpuno različite tehnologije u duhovnom smislu, pri čemu je diskutabilno da li je uopšte opravdano da ezoterična uopšte i koristi naziv masonerija.