Ko je bio Patandjali?


nage2

Nage su od materijalnih bića poslednji koje su prevarila božanstva hindu panteona. Kada je Asura Rahuketu pokušao da pije nektar, nakon Samudramantane, Višnu mu je svojom Sudaršana čakrom presekao vrat kako amrita ne bi prošla njegovo grlo i Rahuketu je od tada podeljen na Rahua i Ketua, koji su postali mesečevi čvorovi u djotišu.  Glava je ostala besmrtna zadržavajući sećanja, ali je telo umrlo.

visnu

Višnu sa Sudaršana čakrom

Nage su mogle da piju nektar i ako bi pao na svetu darba travu, što je razlog zašto su po legendi zmijama jezici postali račvasti kako bi u tome bile onemogućene. Treći primer, ali ne i poslednji zato što ih ima još jako puno, kako vedska božanstva sprečavaju Nage da postignu besmrtnost jeste priča o Kralju Naruši. Njega ljubomorni Indra nije pustio na nebo. Postoji izvesna gnostička paralela izmedju odnosa Naga i bogova u Raju sa Adamovim i Evinim padom iz Raja, ali to je neka druga tema i tu bi mogli da pričamo o etiopskoj Knjizi Enoha, kao i o tome da je Etiopija nekad bila poznata kao „zemlja Naga“, pri čemu njihovi kraljevi nose ime Nagaš što je povezano sa rečju Naga. Filostratus je navodio da je Etiopija bila indijska kolonija i tu postoje razne druge povezanosti sa Nagama, ali kako rekoh to je neka druga tema. A tema sada je da  Nage jednostavno još uvek čekaju na besmrtnost u kojoj Devate uživaju.

Nage imaju uticaj na ljudski rod. Mira Alfasa, Majka Šri Aurbindovog ašrama, bila je u jednoj od prošlih inkarnacija Kraljica Elizabeta I. Za vreme njene vladavine počeo je uticaj okultnog i astrologije na britansku imperiju i formiranje tajnih društava, a britanska kraljevska porodica došla je pod uticaj baš Naga.

Na sanskritu iste reč imaju više značenja i izraz Naga znači i zmijsko božanstvo i smrtni čovek.  Drevni Rišiji koji su poštovali Asure su kreirali ljudsku rasu i nakon kompletiranje tog velikog vremenskog razdoblja, koje se zove kalpa, kad se ljudska rasa pojavila, oni su se povukli sa materijalnog plana i postali Naga Bogovi. U tom smislu ljude su kreirale Nage, a ljudski zadatak je da kreira novu rasu pre nego se i čovečanstvo povuče iz materijalnog sveta. Tada će ljudska rasa postići besmrtnost, jer besmrtnost i jeste cilj tantrika. Ne prosvetljenje, već baš besmrtnost. Kada se to desi za tu novu rasu svet u kojem će živeti biće mitija, kao što je i za nas svet u kojem živimo mitija. Mitija je jedan od najvažnijih koncepata Advaite i znači da ovaj svet u kojem živimo nije stvaran svet, dakle nije objektivna realnost. Za tu rasu mi kao ljudi ćemo biti Bogovi i realnost, a svet u kojem će živeti biće virtuelna iluzija. Iznad njih biće stepenica našeg sveta, kao što i iznad našeg postoji stepenica gde su naši stvoritelji Nage. Stvoritelji stvaraju nove stvoritelje i tako u nedogled i teško je reći koliko ima takvih stepenica iznad nas. Ali pošto je Atma nekad bila sa četiri sloja, posle sa pet, da bi danas bila jedanestoslojna, pri čemu reč kalpa (कल्प) znači i u neku ruku simulacija, a kodni joj je broj 11, veoma je verovatno da se pre nas dogodilo 10 kreacija, od kojih je svaka bila kalpa unutar kalpe, tj simulacija unutar simulacije.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Patandjali  kao poluzmija

Nage ne potiču od Arijevaca i njihove kulture, dakle one su pre-arijevska božanstva i zato ih ne smatraju plemenitima, več narodnim bićima.  Tim pre je za vedantiste šokantna činjenica da ljude nisu stvorile Deve već Nage.

Postoji 12 različitih vrsta Naga i one se prilično precizno podudaraju sa 12 astroloških kuća, po onome što rade i što odgovara značenju astrološke kuće.

Naga koja je prisluškivala razgovor Šive sa Parvati gde je on njoj obelodanio tajno učenje joge je  uhvaćena u tome i kažnjena je od strane Šive da to znanje prenese ljudskom rodu. Zato je ta Naga preuzela ljudski oblik i pred ljudima se pojavila kao Patandjali.  Ili drugim rečima inkarnirala se u Patandjalijevom telu.

Postoje priče u Indiji o potrazi za svecima i velikim jogijima koje su tražili na Himalajima, ali bi umesto njih našli skelete velikih zmija i ostatke zmijske kože oko njih. Što znači da su neki veliki jogiji u stvari bili Nage koje su se ljudima predstavljale kao ljudi kako bi ih podučavale jogi i tantri. Ovako podučava tantra i to je put ka ispunjenju ljudske svrhe. Adeš! Adeš! Adeš!

naga kanja

Advertisements

O Arhandjelima i Mesiji, iz predgovora knjizi Duhovi tarota


DUHOVI TAROTA

Upravo je izašla knjiga Duhovi tarota koju je napisao Nenad Djorđević-Talerman.
Nenad se u knjizi ne bavi samo značenjem karata, već i uspostavljanjem kontakta sa inteligencijama do kojih su karte „prolazi“.

Sledeće je deo iz predgovora knjizi koji sam sticajem okolnosti napisao ja:

U Zlatnoj zori se pretpostavljalo da je čovek, kada prođe kroz duhovi tarota 3transformacije koje nosi prelaz iz stepena u stepen, već povezan sa energijama reda. Za rad sa tarotom prvo bi se uradilo spuštanje božanske svetlosti takozvanim kabalističkim krstom, zatim bi se karte uzele u ruke i svesnost bi se proširila do nivoa srčanog centra u odgovarajućem kabalističkom svetu. Onda bi se manipulisalo bojama i imenima božanskih centara u telu sve dok se majstor ne bi dovoljno ispunio božanskom svetlošću. Nakon toga bi se, držeći tarot obema rukama, prizivao anđeo tarota koji se zove Hru u predeo srca ne bi li on vodio ruku onog koji otvara karte. Vođenje ruke je zajednički motiv u raznim drevnim metodama proricanja, a i u našim krajevima postoji među stravarkama, tj ženama koje salivaju olovo, kao i u kultu Fatime, poreklom iz turskog šamanizma, gde se priziva Fatima kako bi ona u stvari vodila ruku žene koja saliva olovo.
citanjeDakle anđeo zapravo izvodi divinaciju. Jedna od velikih grešaka onih koji rade divinaciju jeste da dozvole empatiji da ih emotivno poveže sa klijentom. Naši donji energetski centri nisu toliko pročišćeni kao srčani i kad nekom radimo divinaciju, bar se magijski to tako shvata, mi se zapravo ne obraćamo direktno tom nekom, niti on nama, već anđeo to radi za nas kao posrednik. Takođe, ako značenje neke karte u otvaranju nije jasno, treba da se stavi ruka na tu kartu i da se ponovo prizove anđeo kako bi nam se karta „otvorila“. I naravno, pre nego što se otvaranje završi, obavezno se treba zahvaliti anđelu. Na inicijacijama i u ritualima Zlatne zore koristila su se imena dva anđela, Hua i Hru. Za ovog drugog smo rekli da je anđeo tarota. Zapravo, oba imena su imena istog anđela, koji je vodio red Zlata zora, samo su se odnosila na njegovo ispoljavanje u različitim kabalističkim svetovima i na njegove razlčičite funkcije. Kada je vodio Red, anđeo je bio poznat kao Hua, a kada je podučavao bio je poznat kao Hru. Sam anđeo Zlatne zore je u stvari više od anđela i pripada božanskom nivou arhanđela, dakle onih koji stoje oko božjeg prestola.

andjeli

Ono što nisam pisao u predgovoru, pošto to u neku ruku prevazilazi samu tematiku tarota, jeste to da je Hua u stvari stanje ravnoteže izmedju Arhandjela Metatrona koji u ovom slućaju predstavlja vrhunsku milost – i to je isti onaj glas sa kojim je Mojsije pričao na gori i koji mu je preneo Božiju Volju – sa Arhandjelom Sandalafonom, koji je vrnunska strogost. Ta unija stvara stanje Rahamima, vrhunske samilosti, koja je energetski balast u centru u grudima koji je povezan sa Mesijom. Tačnije HUA je posebni Arhandjeo koji je Mesija. To je misterija Andjela čuvara, misterije isijavanja Aba (Otac) i Ama (Majka) njihovim sjedinjavanjem odozgo sa nižem ženskim i muškim principom (Nukva i Ben) odozdo, postajući tako pojavljivanje andjeoskog lika u bračnim odajama duha. Hua je i on i ona, slično Ardanarišvara Šivi u tantri, ali i Jahve Eloimu, imenu Boga koje se odnosi na muško i žensko ujedinjeno u Telu Svetla, duhovnom Božijem Sinu.
Hua, kao ime od tri slova obuhvata i tri kategorije duhovnoe anatomije sveta: Svetu Šekinu kao slavno božansko prisustvo na ovom svetu, svet andjela i celokupno kabalističko Drvo Života, tj misteriju stvaranja sveta. Na taj način Hua je energetski tok kojim se Vrhunska Svetlost Andjela spušta do sveta nas ljudi i blagosilja ceo svet. Činjenica koju sam pomenuo gore, da pripada redu prestola, znači da sedi na prestolu, što ga povezuje sa Gnostičkim Iskupiteljem koji obnavlja prvobitno stanje (Hristos-Sofia), tako da su Hru i Hua zapravo blizanačke snage koje vode do Iskupljenja. Što nas dovodi do toga da je Andjeo Čuvar mnogo uzvišeniji i svetiji koncept od onoga što se obično misli.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Mojsije na gori razgovara sa Bogom posredstvom Metatrona

Mantra za tantrički seks


02Čuli ste za tantrički seks? Ne, to nije ono što vam govore da jeste na „tantričkim radionicama“ koje se održavaju po Hrvatskoj i ponekad po Srbiji. Tantrički seks nije samo pojačana strast. On je i to, ali za tantrički seks je potrebno izgubiti svest u Božanskom i zato je to kosmički seks. Hoćete da prizovete Lalitu u telo vaše partnerke kako bi je zadovoljili? Mantra od 16 slogova koja se koristi kao mantra tradicije u Šri Vidji se na zapadu može svesti na mantru Aim Hrim Šrim Klim Sau. To je mantra koja se koristi za to.

Hrim otvara srce za Šrim, lunarnu energiju žudnje Klim, dok je Aim vrhovna Šakti mantra, ono što je za šaiviste Aum, dok Sau oslobadja nektar iz krunske čakre.

04Dakle to je ono što vam je u osnovi potrebno za tantrički seks. Prvo se priziva Ganeša, zatim koristi pročišćenje Kali mantrom Hrim Krim Hum Kali, gde Hrim, opet, otvara srce, Krim preseca blokade energije i razbija energetske čvorove, a Hum širi pranu. Na kraju se koristi Durga mantra za zaštitu.

Seks nije glavna stvar u tantri, on je tehničko sredstvo. U tantri su glavne stvari jantra (crtež) i mantra (reči koje se izgovaraju).

Za pravilno izvodjenje mantre je potrebno, manje više, sledeće:

1) Mantra

2) Riši (onaj koji je napravio mantru)

3) Ćanda (model izgovaranja)

4) Devata (ime božanstva)

5) Bidja (glavni izvor moći)

6) Šakti (ona koja oživljava i pojačava mantru)

7) Kilaka (način otključavanja mantre)

Uz to se dodaju i njase, položaji prstiju na telu kojima se ti delovi energizuju (Riši njasa, Kara njasa i Hridajadi njasa, koji idu uz mudre (položaje prstiju kojima se prizivaju božanstva) i Djana (sliku božanstva na koju se kocentriše u Trećem oku). Sve to čini mantru uspešnom.

I to nije sve što je potrebno pre tantričkog seksa, sve u svemu tantrički seks je nešto drugo od onoga što pričaju raznorazni „tantrički“ učitelji (koji samo hoće novac ili da na prevaru dodju do seksa manipulišući naivnim zapadnim ženama), nije nešto lako i ne može se naučiti na nekoj vikend radionici.

01

Namkai Norbu je završio svoju tranziciju


41951307_2083598795039444_3266896719706587136_n

Namkai Norbu Rinpoče je juče, u utorak 27. septembra, završio svoju tranziciju. Zadnji seminar na Tenerifima mu je prekinut zbog bolesti i prebačen je u bolnicu, dugo su se informacije o njegovom zdravstvenom stanju držale samo u krugu najbližih učenika da bi se sprečili uticaji sa strane, ali su pre nekog vremena učenici dobili instrukciju da počnu da rade Guru jogu i da se ujedine u svesti. U ovom trenutku učenici iz celog sveta dolaze u Merigar kako bi zajedno radili praksu, ali je porodica saopštila da je Majstor u ovom momentu u Tugdamu (Samadjui) što je faza koja traje od 3 do 7 dana i  da mole da paze da ga u tom posmrtnom periodu ne uznemire.
Namkai Norbu je sa dve godine prepoznat kao tulku, tj reikarnacija velikog Dzogćen učitelja Adzom Drugpa (1842-1924). Bio je jedan od najvećih Dzogćen Učitelja i majstor tibetanske tantre. Pošto je živeo u Italiji veoma je bio uticajan na prostorima bivše Jugoslavije.

11056460_10206847695968490_8448782155537322147_n

Namkai Norbu ispred kipa Tare

Kada su Namkai Norbua pitali da li Tara postoji on je odgovorio „Ona je realna kao i ti“.
Postoje velike sličnosti, ali i razlike, izmedju tibetanskog dzogćena i indijske tantre. Na Dzogćen putu glavna prepreka da neko postigne Dijamantsko telo jeste podučavanje drugih. Sve dok neko ne postigne 8-mi bumi prosvetljenja.
U tantri, podučavanje drugih je glavna prepreka da neko postigne nirvanu sve dok neko ne shvati da je on samo orudje u rukama Gurua da bi se očuvala parampara.
Namkai je prevazišao sve prepreke i sigurno je bio jedan od najvećih Gurua i duhovnih učitelja u svetu i ovo je bio veličanstven trenutak kada on je ostvarivao Dugino telo. Najveće poštovanje za Majstora.

Šivine suze, zmijski pršljenovi i ostale brojanice…


Pravoslavne brojanice su postale čest modni detalj, prodaju se na mnogo tezgi po Beogradu i vidimo ih često i obmotane oko članaka mladih ljudi. U hrišćanstvu su se brojanice pojavile prvo u istočnoj Crkvi negde oko trećeg veka, da bi znatno kasnije ušle i u katoličanstvo preko Svetog Dominika, osnivača dominikanskog reda.

Ali brojanice su po nekim istoričarima pojavile nekih hiljadu godina pre hrišćanske upotrebe, a poreklo im je iz Indije i tantričkih praksi vezanih za indijskog Boga Šivu.

Brojanice posebno posvećene Šivi se nazivaju rudrakše. Rudrakša brojanice se prave od

Rudrasksha

Elaeocarpus ganitru

plodova drveta Elaeocarpus ganitru koje raste u Butanu i Nepalu, a u Indiji se može naći u Asamu, Bengalu, Biharu, Madjapradešu i Maharaštru.

Rudrakša brojanicama se pridaju mistična svojstva. Mogu se naći moderna svedočenja o naučnim istraživanjama koja su pokazala da zrna Rudrakše imaju prirodna elektromagnetna svojstva koja pomažu koncentraciji i utiču na simpatički i parasimpatički nervni sistem.

rudraksa

Prodovi rudrakše

Po drevnim spisima Indusi veruju da je samo izgovaranje imena Rudrakša dovoljno da zameni dobru karmu koja se stiče brigom o 10 krava, dok onaj ko samo dodirne posvećene Rudrakše stiče blagodeti ravne onima kao da je nahranio 200 ljudi. U trenutku smrti fizička blizina Rudrakši, veruje se, umrlog vodi direktno na Šiva Loku.

 

U Šrimad Devi Bagavatamu se prilično i veoma temeljno piše o rudrakšama, kao ilustracija može poslužiti deo iz glave IX:

22-37. Stotinu osam zrna Rudrakše na žrtvenome koncu smatraju se za stotinu osam Veda (označavajući potpuno znanje, kao šesnaest obeležja Meseca); na rukama se smatraju kao Dig (strane sveta), na vratu se smatraju za Devi Sarasvati i Agni (vatru). Zrna Rudrakše trebala bi da koriste ljudi svih boja i kasta. Bramani, Kšatrije i Vaišije trebalo bi da ih nose  nakon pročišćenja Mantrama tj. s razumevanjem; dok ih Šudre mogu nositi bez ikakvog takvog pročišćenja Mantrama, tj. Ne znajući, bez razumevanja. Držeći ili noseći semenke Rudrakše, ljudi postaju poput utelovljenog Rudre. Tu nema sumnje. Sa semenkama Rudrakša na telu svi gresi nastali od gledanja, slušanja, sećanja, mirisanja i jedenja zabranjenih stvari, nepovezanoga govorenja, obavljanja zabranjenih stvari, i td. bivaju posve uništeni; koje god su radnje obavljenje, jedenje, pijenje, mirisanje, itd, to je kao da ih je uradio Rudra Deva Osobno. O veliki Muni! Onaj koji se srami držanja i nošenja zrna Rudrakše, niti nakon kojeg broja rođenja ne može biti oslobođen ove Samsare. Onaj koji kudi onoga ko nosi zrna Rudrakše ima mane u svome rođenju (svinja!). Tu nema sumnje. Nošenjem Rudrakše Brama je ostao stabilan u Svome Bramanstvu i neuprljan i Muniji su ostali verni svojim odlukama. Stoga nema bolje i uzvišenije stvari od držanja zrna Rudrakše. Onaj ko sa predanošću dade odeću i hranu onome koji nosi zrna Rudrakše biva oslobođen svih grehova i ide u Šiva Loku. Onaj koji za vreme Šrade  ugosti nekoga ko nosi zrna Rudrakše, nesumnjivo ide u Pitri Loku. Onaj ko pere stopala onoga ko nosi zrna Rudrakše i pije tu vodu, biva oslobođen svih greha i sa velikom čašću boravi u Šiva Loki. Ako Braman s predanošću nosi zrna Rudrakše sa zlatnom ogrlicom, on postiže Rudrinstvo. O Inteligentni! Gde god bilo, ko sa ili bez vere i predanosti nosi zrna Rudrakše sa ili bez  Mantre, on biva oslobođen svih greha i stiče pravo na Tatvađanu. Ja nisam u stanju potpuno opisati veličinu zrna Rudrakše. U stvari, svi bi na svaki način trebali nositi zrna Rudrakše na svojim telima.

Rudrakše mogu da se nose kao „nakit“, kao naušnice ili kao privesci oko vrata. Rudrakše tad donose blagoslove, a mogu biti i deo astroloških remedijalnih mera za ispravljanje negativnog uticaja neke planetarne kombinacije. Rudrakše koje se tako nose ne koriste se kao brojanice.

SONY DSC

Rudrakše, kao i ostale indijske i budističke brojanice, najčešće imaju 108 zrna. Sto deveto se ne računa, ono je razdelnik izmedju dva ciklusa mantranja. Kad se u jogi i tantri završi ciklus od 108 mantri, Rudrakša se jednostavno rotira horizontalno i ciklus počne ispočetka. Pri odbrojavanju zrna obavezno se koriste samo palac i srednji prst. Kažiprst je pravovernim Hindusima i jogijima „zabranjen“, jer se takvo odbrojavanje koristi kad se radi crna magija.

Kažiprst se odnosi na Gurua (Jupiter), planetu darme i blagoslova, dakle bilo bi logično da se onda koristi za mantranje. Koji je odgovor na pitanje zašto se ne koristi?  Pre neki dan sam pitao Dejana Kladarina da li je njemu u Indiji, ili u centru u Nemačkoj gde je obučavan, ikada objašnjeno zašto se kažiprst ne koristi na djapa mali. Odgovor je bio da nije dobio nikad takvo objašnjenje. Zapravo ni ja nisam nikad dobio takvo objašnjenje.  Mogući razlozi za nekorištenje kažiprsta pri mantranju mogu biti to što se kažiprst odnosi na pretke i koristi se u pogrebnim ritualima , zatim to što se odnosi na anakaru (ego), a neko mora da prevlada ego da bi se predao Bogu i ego mora biti sklonjen po strani dok neko meditira, kao i činjenica da se u Indiji smatra da je kažiprst previše energetski jak i slično nekorištenju pri mantranju, on se ne koristi za ponude ahutija tokom jagje. Ahuti znači žrtva i obično se prinosi u vatru.

Maha Mritundjaja Jagja

Sveštenici prinose Ahuti tokom Maha Mritundjaja jagje

Indusi veruju da kažiprst kontroliše negativnu energiju oko nas i jako će se uvrediti ili čak razbesneti ako im kažiprst uperite u pravcu čela i mesta gde se nalazi treće oko, a takodje se u Indiji ni ne savetuje da se kažiprstom trljaju zubi. Veruje se da će, ako se to radi, oni ubrzo početi da propadaju.

Kažiprst je povezan sa ustima i stomakom. Kada jogiji hoće da kontrolišu jezik, oni drugim prstima kontrolišu kažiprst. U trenutku kada stiču znanje bave se srednjim prstom zato što je on povezan sa srcem i umom, tj sa razmišljanjem iz srca. Zato se u slučaju vaišnava i bakti  potencira mantranje sa srednjim prstom na mali – tako se postiže ljubav prema Bogu.

Simbolično gledano, kad neko radi djapa meditaciju na joginski način on tu  pokazuje srednji prst materijalizmu i materijalnom svetu. Naravno treba li da napomenem da ja radim djapu kažiprstom?

diSa druge strane, dok se desnom rukom radi mantra uz izbegavanje kažiprsta, leva je u djana mudri gde se palac i kažiprst dodiruju. To, po nekim školama,  znači da se karma zaustavlja.

Da li je išta od toga pravi razlog zašto se kažiprst ne koristi, ili sve od toga po malo, stvarno ne znam. U osnovi ne bi se trebalo time ni opterećivati previše. Ono što je bitno je da se rudrakšama, kao i ostalim brojanicama,  mora pristupiti sa poštovanjem, dakle pre nego što se uzmu u ruke i što se započne mantranje, najbolje je to raditi u ranu zoru, opere se telo, naročito od pojasa na dole,

A0220-Yogadanda-Meditation-Stick-Japa-Dandai-Wood-Stick-Danda

Danda štap

ruke i usta. Same Rudrakše se inače čuvaju u čistoj platnenoj vrećici, pazi se da tokom mantranja ne padnu na zemlju i ruka se drži u visini usta ili srca. U Indiji postoje štapovi, takav štap se zove danda, koji pomažu onemoćalima da im ruka  kojom mantraju stalno bude na toj visini. Rudrakše se se unose u toalet, niti se nose na sebi dok se vrše fiziološke potrebe. Čistunci izbegavaju seks dok ih nose, ali za mene je to pogrešno. Skroz je u redu imati rudrakše tokom seksa, koji je dobro imati često, te ja ohrabrujem sve koji ovo čitaju da imaju seks što više i što češće. Naravno i da nose Rudrakše i van i tokom seksa.

Postoje razne korespondencije vezane za Rudrakše. Ovo je recimo veza boja Rudrakši i indijskog sistema kasti, pri čemu se mora ponoviti da tantra, naravno, kako se zna ne priznaje kaste kao model društvene podele:

Bramini – bela

Kšatrije – crvena

Vaišije – žuta

Šudre – crna

rudraksa-0

Rudrakše

Sistem kasti nije, kako to Bramini propovedaju,  zasnovan na sociološkom modelu koji se danas prihvata o podeli ljudi, već na sistemu koji se zasniva na tome ko kakvu karmu sledi. Prvi su oni koji slede put Brame i oni su sveštenici, pudjari i sl. Kšatrije slede jedan revnosan i ratnički put, žestok i tu su često obožavaju neke od Devata koje drugima deluju gnevno i opasno. Vaišije dižu hramove i sveta mesta kao „donatori i ktitori“, a Šudre konkretno i fizički rade na održavanju tih mesta i konkretno rade na dobrobiti onih koji ta mesta posećuju. Rudrakše odredjenih boja svima njima pomažu da shodno njihovim potencijalima iskoriste najbolje od karme, a istovremeno da se oslobode onog negativnog.

Rudrakša na sanskritu znači Šivine suze. Rudra je jedno od imena boga Šive,, a akša znači suza. Po legendi iz njegovih suza koje su pale na zemlju i pretvorile se u semenke, izraslo je drvo od kojeg se dobija seme Rudrakše.

Rudrakše se razlikuju po broju brazda na zrnu, po njima se kaže da rudrakša koja se najčešće i koristi i ima pet brazdi, u stvari ima pet lica. Zavisno od toga odredjuje im se i za šta su namenjene, kojim se mantrama aktiviraju i slično.

tulasi mala

Tulsi brojanica

Tulsi je brojanica koju najčešće koriste vaišnave. Tulsi drvo (Ocimum sanctum) je jedno od najsvetijih drveta Indije. Udate žene u Indiji smatraju za svoju obavezu da ovo drvo obožavaju kao Ma Tulsi, dakle Boginju Tulsi.  Ove brojanice se nikad ne koriste za Šivine mantre. Mantrajte na njoj šaivističke mantre i Šiva će je pokidati, tj jednostavno ste u situaciji da kada uspete u mantri da vam brojanica pukne.

kristal

Spatik mala

Postoji jako puno kombinacija koje povezuju odredjenu vrstu materijala od koje se prave brojanice sa mantrama koje se na njima rade. Recimo, brojanica od gorskog kristala, takozvana spatika mala, je Šakti mala. Kada se izmešaju gorski kristal i rudrakše naizmenično to je Šiva-Šakti mala i to je tantrička mala koja simbolizuje maitunu, tj seksualno sjedinjavanje.

Crni ahat je kamen koji je jedan od najjačih kamenova za zaštitu. Male (brojanice) od crnog ahata se nazivaju hakik male i one se koriste za uklanjanje crne magije. Jedini problem je što te brojanice nekad nisu baš puno jeftine,  a za ovu praksu je potrebno da se nakon rituala skidanja magije one unište. Crni ahat ulazi i u kombinaciju koja se koristi za praksu koja radi sa Apsarama, na primer. Mala od lotosovog semena pak je namenjena mantrama namenjenim Boginji Lakšmi.

Od svih ovih brojanica na zapadu najviše pažnje izazivaju brojanice od kostiju, često ljudskih. Budući da je pre dva dana bio 27. juli, dan kada se daju ponude Nagama, mitskim bićima iz azijske mitologije o čemu sam pisao tačno pre godinu dana u tekstu 27. jul, dan kada se daju ponude Nagama , imam potrebu da pišem i o brojanicama od zmijskih kostiju koje su veoma važne u tantričkoj praksi.

Brojanice od kostiju su tradicionalno radjene od ljudskih kostiju, ili u slučaju brojanica iz

ljudska

Brojanica od delova kostiju uzetih sa ljudske lobanje

Nepala i od kostiju tibetanskog jaka, mada se danas na tržištu sreću i one od kostiju azijskg vodenog bivola. U budističkoj tantričkoj tradiciji korištenje ritualnih objekata načinjenih od ljudskih kostiju ima za cilj da monahe i praktičare podseti na prolaznost i smrtnost. Teravada budisti isto, zbog takvog razloga, u nekim svojim manastirima često čuvaju izložene čitave ljudske skelete kako bi podsećali svoje monahe i posetioce na ljudsku prolaznost. Neki monasi su za jedini osnov svoje meditacije uzimali  neku ljudsku kost i ta praksa se održala sve do sredine prošlog veka, a da li se ta praksa radi i u današnje vreme ne znam.

kali5Brojanice od kosti, a to je nešto što se dobija kao informacija u tradiciji i što ne znam ima li kao podatak na internetu, koriste se za rad sa Ganešom. Pašaka kevali je indijska tantrička veština proricanja upotrebom kockica od kostiju koje se zovu paso i direktno je povezana sa Bogom Ganešom. Autor ovog načina proricanja je po predanju Riši Garga, jedan od bitnijih astrologa vedskog vremena i autor najvećeg dela RigVede. Brojanice od kostiju se takodje koriste za mantre Kali i ostalih zastrašujućih božanstava i tad su najčešće izrezbarene u obliku lobanja. Da se primetiti da i sama Kali ima ogrlicu od lobanja oko vrata. Ogrlica od lobanja koju nose ne samo Kali već često i ostale Mahavidje, baš kao i sam Šiva, naziva se nar mund mala odnosno mundamala.

Broj lobanja ovakve male na slikama Kali simbolizuje broj slova sanskritskog alfabeta i ukazuje da je Kali, kao nosilac ovakve male, u stvari Šabra Braman, konačna realnost koja se manifestuje zvukom. Za različita božanstva koja je nose ova brojanica ima različita značenja.

Na Tibetu i Nepalu neki monasi sami zaveštavaju svoje kosti kako bi se od njih pravile brojanice i manastiri nešto zaradili. Brojanica od ljudskih kostiju se, po tradiciji, radla od kosti sa lobanje i to je najbolje kada se sa 108 lobanja iseče mali deo u području trećeg oka i od tih 108 lobanja napravi jedna brojanica.

nepalska brojanica od ljudskih kostiju

Nepalska brojanica od ljudskih kostiju

Tantričko-šamanistički ova brojanica, recimo, može da se koristi za lečenje.Za psihologe svet je mrtav i sve je mrtvo i sve dolazi iz uma. Lekari slično vide svet i leče posledicu. Za tantrike i šamane sve je živo oko nas, svaki kamen, list, otpalo pero… i sve ima svog duha, pa tako i bolest. Kada se završi  tantrička ceremonija za isceljenje sa svakim od 108 odbrojavanja na brojanici tantrik-šaman se obraća odgovarajućem zastrašujućem božanstvu i traži da obolelu osobu oslobodi od duha bolesti koji je muči. Kako se odbrojavanje mantri bliži kraju tako i slabi moć duha bolesti. Time tantrik ne leči samo obolelog nego oslobadja i duha i uzdiže ga kako više ne bi pravio takva zlodela. Tantra ne radi toliko sa ljudima koliko uspostavlja balast u svetu izmedju ljudi i duhova, a ovako oslobodjeni duh kada se ponovo rodi u ovom, ili nekom drugom svetu, biće bolji, napredovaće i uzdići se.

Takodje, kosti se ne uzimaju tek tako kako ko hoće i zato mnogi praktičari upozoravaju da se ne uzimaju bilo koje male koje se mogu nači na pijacama po Indiji i Nepalu. Duhovi moraju da odobre da se te kosti koriste. Tibetanci jedu meso, ali zbog nenasilja ne ubijaju životinje i zato posao kasapina na Tibetu i Nepalu obavljaju Muslimani. Budisti kad koriste brojanice od kosti jako vode računa da su napravljene od kostiju životinja koje su umrle prirodnom smrću, a nisu ubijene. Ja znam za jedan manastir na Nepalu gde prodaju brojanice od uginulih bivola, dosta su niske cene samo ja ne volim tako ispolirane brojanice iako su veoma lepe i imaju ih i u beloj i u crnoj boji, ali ako neko ide na Nepal mogu mu objasniti kako da ga nadje. Inače to je veoma zanimljiv tantrički manastir gde se radi i čod ritual.

Za sve one koji misle da su ove prakse morbidne, samo podsećanje da je i u hrišćanstvu poznata praksa da se od kostiju, od slonovače pa do ljudskih, rezbare brojanice u obliku lobanja. Takve brojanice su nazivane Memento mori (seti se da ćeš morati da umreš) i u upotrebi su negde od 14-15 veka.

RDLM-2800-c

Memento Mori katolička brojanica

Lobanje su deo hrišćanskog, naročito pravoslavnog misticizma. Monah Akakije, vodja zilota u Srbiji, nekad u mladosti je bio moj najbolji prijatelj. Recimo, ja sam mu radio tetovažu 4 Skins na nozi. Budući da je išao u umetničku školu i spremao se za fresko slikara što je, ako se dobro sećam na preporuku Vladike Lavrentija kasnije i otišao da izučava u manastiru u Grčkoj iz kojeg je, ako se i to dobro sećam, izbačen jer je jedno veče pobegao u grad na koncert Dr Feelgood gde je izazvao incident kada se potukao oko neke Grkinje nakon čega je prešao na Svetu Goru, objasnio mi je jednom prilikom značenje lobanje na ikonama Isusa. Lobanja ispod Hristovih nogu je po pravoslavnoj tradiciji lobanja Adama. Rani hrišćani su verovali da je mesto pogubljenja Isusa bilo blizu mesta gde se nalazila grobnica Adama i da je Isusova smrt oprala Adamove grehe svojom krvlju.

Neki monasi prave brojanice od biljke bogoridičine suze, (Coix Lacryma), koje se mogu

suze

Katolička brojanica napravljena od bogorodičinih suza i kostiju

nabaviti u Hilandaru, ali i u manastiru Vavedenje u Beogradu, čije monahinje ih prave. Uz ove brojanice ide predanje po kojem davno bejaše jedan monah koji tugovaše mnogo, jer ne mogaše naučiti plesti brojanice. Tada mu se ukaza Presveta i pitaše ga: „Zašto tuguješ, čedo?” A on uzvrati: „Ne mogu naučiti plesti brojanice”. Onda mu bogomati darova semenčice i reče: „Uzmi ove suze moje i uzgajaj ih na rukodelj, te pravi brojanice za molitvu govoreći: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me” i „Presveta Bogorodice, spasi nas”.

Ono što nas vraća na priču o Isusu i Adamovoj glavi jeste jedna druga vrsta brojanica. Naime, jednom je Tau Palama, jedan od američkih gnostičkih biskupa novije generacije kojeg ja izuzetno cenim i ko radi izvanredan gnostički rad, imao na oltaru brjanice. Hematit? Odgovorio je sa da… hematit je kamen vezan za krv i za iskupljenje greha. Brojanice od hematita su izbanredne za gnostičke prakse, mislim da ih i katolici veoma cene i to naročito one koje

benedikt

Brojanica od hematita sa medaljonom Svetog Benedikta

su posvećene Svetom Benediktu, uz koje naravno ide i medaljon Svetog Benedikta za koji se vežu brojni oprosti i zaštita od svakog zla. Iz ovoga se vidi da i hrišćanstvo, slično indijskoj jogi i tantri, ima svoje brojanice izradjene od posebnih materijala za posebne namere. Ja recimo, u svom radu kad radim gnostičku priču, koristim  uz molitve običnu drvenu brojanicu, pri tome ne znam od kojeg je drveta, sa medaljonom svetog Kristifora. Zašto njega? Zato što je sam imao njegovu brojanicu, to jest dve. Jednu sam iskoristio za neki rad vezan za zaštitu od crne magije, a ova mi je bila slobodna i sasvim sam njome zadovoljan.

zmijska

Brojanica od zmijskih kostiju

I kako rekoh pomenuću i brojanice od zmijskih kostiju. Postoje dve vrste takvih brojanica, prve su napravljene od kičme kobre i kod njih nije bitno koliko ih ima već da su kosti složene po istom redu po kojem idu duž zmijine kičme. Te brojanice se isto nazivaju malama, ali one se generalno ne koriste za mantranje. To su više šamanističke brojanice i šamani i seljani ih koriste za magijsku zaštitu, odnosno da se povežu sa zmijskim božanstvima tokom isceljujućih ceremonija. Ove brojanice se pripremaju na poseban ritualni način, gde se mrtva znija zakopava u zemlju uz odgovarajuće mantre, da bi se nakon otkopavanja očišćene kosti nanizale na brojanicu koja se posvećuje Nagama i Šivi. O Nagama sam pisao pre godinu dana i taj tekst se nalazi na linku koji sam dao iznad. Ovakve brojanice se koriste i tokom ceremonije posvećene Nagama, tj pudje.

naga puja 2

Naga Pudja sa brojanicom od kobrine kičme

Znanje o Nagama u dzogćenu prenosi, bar koliko ja znam, za zatvoren krug učenika koji su primili transmisiju Namkai Norbu Rimpoče. Za njega imam samo najdublje poštovanje, on je veliki Učitelj i Majstor, ali na žalost čujem da mu je zdravlje narušeno, da na Tenerifima nije uspeo da završi seminar koji je radio i da je trenutno hospitalizovan. Poželimo mu sreću i ozdravljenje.

Postoji 8 klasa Naga, uglavnom su vezane za element vode, ali prisutan je i element vazduha. Sa Nagama se radi na specifične dane, kao što je recimo bilo pre dva dana. Tim danima one su bolje raspoložene da saradjuju, drugim danima su pospane i nervozne ako ih neko uznemirava. Neke Nage su veoma razvijena bića, ali obično mi ne možemo da kontaktiramo baš ta bića, već ćemo kod neke reke ili jezera kontaktirali lokalnu Nagu koja kontroliše tu vodu. To su obično veoma „prizemne“ Nage. Takva klasa Naga nema nema samilosti i čak i ako im pristupimo ljubazno mogu da nas provociraju i da nam naude. Na Nepalu je opasno, recimo, kupati se u potocima bez da pre toga nije dobijena dozvola od Nage koja vlada tom vodom. Sećam se nekoga ko se, ne znajući šta radi,  okupao u rečici. To je uvredilo Nagu koja je vladala tom rečicom i on se razboleo. Zvanična medicina nije mogla da mu pomogne i tek je uz šamanovu pomoć došlo do izlečenja.

Naga par

Skulptura Naga para

Postoje realizovani Majstori iz prošlosti koji su uspeli da kontrolišu Nage. Transmisijom koju primamo inicijacijom u neku praksu, mi dobijamo moć da autritetom tih Majstora iz prošlosti sigurno kontaktiramo sa Nagama. To je tibetanski pristup. Postoji i razlika u ponudama koje se daju, na Tibetu se recimo ne daju mirisi koji su primereni npr Anutara Tantri zato što sadrže životinjske sastojke koji mogu isprovocirati Nage. U Indiji se daju skoro svi mirisi sem ketake i čampaka, zato što je Gospodar Naga, Šiva, prokleo te dve biljke.  Mada i tu postoje finese, pa u nekim selima, naročito na Filipinima,  mladjim se Nagama mogu nuditi mirisi, ali starijima, koje vladaju i poljima koja nam donose prinose i samim tim od kojih seljaci zavise, ne nude se mirisi već se nudi krv koze, kokoške ili brava. Kažu da to obavezno poboljša prinose…

Kambodžanska kraljevska porodica, po legendi, vodi svoje poreklo od Naga, konkretno jedan bramin je oženio Naga ženu i danas njihovi potomci vladaju kraljevstvom Kambodže. Nage su veoma povezane sa materijalnim bogatstvima i zadovoljstvima i prakse sa njima su za veoma brza, materijalna ili erotska, postignuća. Školjke su bitan deo Naga pudje, kao i brojanice. Brojanice za praksu sa Nagama mogu biti i skroz od školjki.

brojanica od skoljki za nage

Naga brojanica od školjki

Brojanice kada se rade baš za mantre su od kostiju krupnijih zmija. Ako na internetu vidite Naga malu od zmijskih kostiju i piše da je od kostiju anakonde, nemojte se začuditi. U Aziji nema anakondi, ali su južnoameričke zmije dobile ime po azijskoj reči kojom su označavali azijskog pitona više od stotinu godina. Takva brojanica od kostiju pitona je slična brojanicama od drugih kostiju i koristi se i za mantre, ali isto tako i za Naga pudje. Veoma često je 109-o zrno, dakle graničnik, na ovakvoj brojanici umetnuta školjka.

naga puja

Naga Pudja sa brojanicom od zmjskih kostiju i školjkom

Tantra je tesno povezana sa Nagama budući da je velik broj drevnih tantri ljudima prenet baš ili preko Naga ili preko Garuda. Garuda je mitski protivnik Naga, ali u osnovi njihov animozitet je u stvari odnos izmedju elektriciteta i magnetizma u svom najčistijem obliku i to je način na koji se ispoljava svet.

trataI kako izgleda tantrička praksa sa Nagama? Koristi se brojanica od zmijskih kostiju i tehnika koja se zove trataka.

Trataka je tehnika u kojoj se gleda u plamen sveće, ili još bolje gi lampe. Tehnika je prilično potcenjena u raznim joginskim krugovima, recimo alternativna verzija joni pudje, najsvetije ceremonije za nas tantrike, ili bolje reći pojednsotavljena joni pudja je da neko   prvo nauči trataku na svoj vlastiti odraz u ogledalu. To je prilično opasno raditi bez Gurua, postoje razni fenomeni koji se tu mogu dogoditi i koji mogu da nekog ozbiljno prestraše, tako da se to ne preporučuje ako neko nema vodjstvo iskusnog Učitelja. Nakon toga se praktikuje uzdržavanje od seksa, u mislima i praksi, bar dve nedelje nakon čega se radi tratak na joni. Dakle to se radi sa „uslužnom“ ženom, ne redovnom devojkom ili ženom, kojoj se minimum sat vremena gleda u vaginu uz ponavljanje odgovarajućih mantri.  Naročito je bitno naglasiti da uslužna ne znači plaćena žena koja to radi za novac, pošto je za joni pudju zabranjeno iznajmiti prostitutku.  Nakon završetka nipošto nema seksa, a svaki kontakt sa tom ženom se prekida.

Da se vratimo tantričkoj praksi sa Nagama, koja se radi tako što se izvodi tratak tokom

takshak 2

Tašak

koje se energija Naga usisava preko Adjna Čakre, uz korištenje brojanice napravljene od zmijskih kostiju i ponavljanje mantre Kralju Naga, Tašaku. Nage i Nagini imaju izuzetno aktivno treće oko, odnosno pinealnu žlezdu, mitološki to je osnov legende da se kod nekih od njih to se razvije u dragulj na čelu.

Naravno, ovo je praksa koja se radi samo posle odgovarajuće inicijacije koja nekom omogućuje da sigurno radi sa Nagama. Nage su deo zaštitnika tantrika, neke od njih se prizivaju na jednoj od strana sveta kad nam je potrebna zaštita. Takodje one su i zaštitnici šamana, na šamanskoj odeći zmijske kože nekad vise otpozadi i to je šamanaova zaštita koje mu Lu, kako se Nage zovu medju šamanima na Tibetu, Nepalu i u Mongoliji, pružaju.

Jedan od načina da se ne izazove bes Naga, a one se lako ražeste i još lakse svete, jeste da se poštuju vode i njihova svetost.  Mantre su jedna vrsta prakse, ali posvetiti se očuvanju voda i sprečavanju njihove zagadjenosti – to je takodje vrsta prakse sa Nagama. Nije dovoljno samo meditirati i mantrati, bitno je kako se to prenese u svakodnevni život. A to znači ne prljati vode i boriti se da one ostanu čiste. Neko ne može da umilostivi Nage i dobije njihov blagoslov ako ne poštuje vodu, Zato je deo praksi šamana i tantrika da se izvinjavaju Nagama zato što ljudi prljaju vodu.  Čuvajte vodu i uživajte u njoj, ali sve vreme budite svesni i da voda nije vaša. Mi je delimo sa mnogim drugim bićima i kad razvijemo takav stav i počnemo da ga primenjujemo u životu mi se razvijamo. voda

Mnoge brojanice danas su lažne. Trka za profitom i pohlepa su doveli do lažnih rudrakši, recimo, a o lažnom poludragom kamenju koje se lije ili od opiljaka ili je plastično da i ne govorimo. Kupujte brojanice na proverenim mestima, neki dobavljači daju i sertifikate, mada je i to nekad diskutabilno, da su brojance originalne. A kod nas moja prijateljica i jedna od jogina čije vreme tek dolazi, Maja Vučkovič, izradjuje provereno dobre male. Tako da je možda adresa na koju možete da se obratite ako su vam potrebne neke specifične brojanice baš ona – Brojanice Maje Vučković.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Razotkrivanje tajne „pet M“


Stari tekst koji sam našao na hard disku i koji nije moj tekst. Ako se dobro sećam nastao je iz neke komunikacije i saradnje sa ruskim tantricima pre dosta godina , ali sam već zaboravio i imena i situacije, kako je tekst uopšte i nastao, ko je tačno autor i otkud je on završio kod mene uopšte, ali mi se i danas čini zanimljiv i vredan da se prenese.

dvoje

Jedna od najsuštinskijih sastavnih delova doktrine i prakse Kaula-tantrizma je „pančatatva“ ili misterija „pet M“ („pančamakara“). U kontekstu sadane (tantričke prakse) pančatatva je glavni ritual, žrtvovanje Kule i mistično zajedništvo sa Boginjom. Po doktrini, to se razotkriva kao gnoseološka matrica po kojoj je Telo Božanskog, makro i mikrokosmos, raspoređeno.

Akkamahadevi2Po doktrini Tantre, metod da se postigne puno savršenstvo je uživanje u svetu ljubavlju prema Boginji. Joni-tantra 6.25 kaže: „Sreća se postiže kroz uživanje, kroz uživanje postignuta je sloboda. Stoga, treba se posvetiti potpuno uživanju“. Ali, pored toga, naglašeno je da je ljubav najbitnija na ovom putu. Na primer, Meru-tantra 10.67 kaže: „Samo onaj čija je ljubav jaka uspeva na ovom putu Leve strane“; isto iznosi Kularnava-tantra, Parananda-sutra i druge Tantre. „Zašto je uživanje tako bitno? Zato što se pomoću uživanja objavljuje to duhovno blaženstvo, za koje se kaže da je oblik Apsoluta manifestovan u telu“. (Kularnava-tantra 5.80). I kao što Devi-rahasja iznosi, „Najuzvišenija Gospa je zadovoljena putem obožavanja predstave blaženstva“ (Utarakanda 58.11). Međutim, ovaj put uživanja nije otvoren za svakoga; Tantre naglašavaju da je jedino „heroj“, vira, sposoban da to sledi. Takav vira ima potpunu veru u sebe i Boga, ispravno znanje i logiku, posvećenost Shakti (Boginji i voljenoj ženi) i odgovarajuću inicijaciju u Kula liniju. Onda postoji samo jedno uputstvo koje treba da se sledi sveć-ćaćara, „sleđenje nečije sopstvene volje“ (Kali-tantra 8.19).
Doktrina „pet M“ treba da bude postavljena u ovom kontekstu. Pančamakara je osnov kula-yoge. Đanarnava-tantra 22.68 kaže da „je sjedinjenje muškarca i žene istinska yoga“. Kroz ujedinjenje u ljubavi neko stupa u prebivalište transcendentnog, paramaples2pada. Kako Šiva kaže u Mahešvara-tantri, „biti u ljubavi je [biti] iznad sveta“. Pet suštinskih elemenata Kule, pančatatva, su pet aspekata ljubavnog zajedništva sa Šakti. Mahanirvana-tantra 5.22 insistira da je pančatatva neophodno obožavanje Nje. „Pet M“ su toliko mnogo važni da Kularatnavali tvrdi da bez 5M Boginja nije nikad zadovoljena.
Pet kula-tatvi označavaju celokupnost Boginjinog prisustva. Tantričko pričešće postoji u pet oblika: vino, meso, riba, mudra i maituna. Na sanskritu sve te reči počinju slovom „m“, otud i naziv panchamakara. Od ovih pet, dva poslednja ostavljena su bez prevoda; razlog za to je što postoji nekoliko njihovih značenja. Mudra uopšteno stoji za prženo žito (koje simbolizuje ono semenje karmi koje je spaljeno u vatri znanja) ali prvobitni smisao mora da je bio „seksuali partner“. Ovakvo tumačenje ne podržava samo budistička tradicija, već takođe i tantrička etimologija termina: “ono što donosi radost zove se mudra”. Krajnja makara, maituna, je seksualno opštenje i njegov rezultat, izbacivanje telesnih izlučenja.

buda
Sa jedne strane, ritualna upotreba 5M je čin antinomianizma, transgresija društveno – religijskog zakona Smriti baš kao što Nirutara-tantra sugeriše odbacivanje vedskih propisa. Ipak, to je samo površina ovog rituala; njegova suština je mnogo dublja. Simbolično, pet tatvi predstavljaju pet aspekata Boginje, pet delova Njenog Tela. Nadovezujući se na njih 5M ustanovljuju metod tantričke joge. Vino (madja) simbolizuje mističnu intoksinaciju ljubavnim osećajem, prema-rasa, koji se javlja kao rezultat buđenja srca pod uticajem božanske milosti (anugraha-šakti). Vino odgovara Šakti, ženskoj strani Božanskog. Meso, sa druge strane, stoji za mušku stranu Božanstva, Šivu. shivaTo simbolizuje svesnost, unutrašnju tišinu, kontemplaciju (dhiana). Vino i meso su Šakti i Šiva (vidi Kularnava-tantra 5.78). Kularnava stih dalje kaže: „Onaj ko uživa [njihovu sjedinjenost] je sam Bairava, i blaženstvo koje buja iz njegove sjedinjenosti je Oslobođenje“. Bairava je simbolizovan ribom (matsia odnosno mina), zmajem ili zmijom. Ovaj zmaj se uzdiže, to je personifikacija arohana-šakti, energija uzdizanja. Kako Šiva-sutra kaže: „Bairava se uzdiže“. To je takođe sankšoba, seksulano buđenje Boginje (vidi Nirutara-tantra 5.19). Tada, blaženstvo sjedinjenja mudra, „ono što donosi radost“. Četiri opisana elementa odgovaraju četiri strane sveta. Oni su četiri aspekta pete tatve, koja je iznad svega. Maituna predstavlja okretanje ka prvobitnom Jedinstvu, što je stanje Božanstvenosti. To je savršeno zajedništvo muškarca i žene u ljubavnom užitku, mahasuka buhističkih Tantri. Dok vino i meso korespondiraju spuštanju Šakti, gracioznoj moći Božanskog, a riba i mudra – rezultirajućim naglasku na nižoj kundalini, maituna je samarasja, „stapanje u istom ukusu“. U maituni se, seksualnim sjedinjavanjem sa Šakti, realizuje, paramananda, najviše blaženstvo. Kako Tantre kažu „sreća koja se ispoljava u sjedinjavanju ima kvalitet vrhunskog blaženstva“ (samjoge Ajate saukhiaM paramAnandalakŠaNam).
Po Kula učenju, ritual 5M bi trebalo da bude izvođen jedino kada neko ima autoritet bijwasanstock(adikara) dobijen od Boginje i Gurua i kada poseduje ljubav prema svojoj, Šakti, tj ženi. Tantre naglašavaju da na ženu treba gledati kao na inkarnaciju Boginje (na primer, vidi Mahakala-samhita Guhiakali-kanda 10.1663). Povrh toga, Anadakalpa-tantra 15.46 ide tako daleko da kaže da „neko može odbaciti svoju majku i svog oca, neko može odbaciti Šivu i Višnua, neko čak može odbaciti Boginju – ali nikada svoju voljenu ženu“.
„Ta Vrhovna Gospa Šakti, koja je slavljena kao [davateljica] Oslobođenja, Ona je manifestovana u obliku žene“ (Butašudi-tantra 7.17).

Sai Baba iz Širdija, mantre i lečenje


Protekli vikend u Zrenjaninu je veoma uspešno održan festival posvećen Zdravom životu, a u organizaciji istoimenog zrenjaninskog društva.  Najpre sve pohvale za organizatorke koje su to izvele u veoma kratkom roku, sa minimalnim sredstvima, a izgledalo je kao da je iza toga stajala cela mašinerija ljudi, koja je to dugo pripremala i sa puno novca. Ljubav i posvećenost čuda čine, a za neupućene  Zdrav život je uz novosadsko udruženje Vrelo bilo jedno od prvih ekoloških  udruženja u Jugoslaviji i oba udruženja bavila su se zdravim životom i generalno alternativom.

zr3

Javni čas joge na festivalu

Tokom ta dva dana u Zrenjanin je imao priliku da vidi različite programe i predstavljanja raznih tehnika.

Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da su bili prisutni Mohandjijevi učenici koji jesu bili simpatični. Mohandji i ja smo se svojevremeno upoznali, ne shvatam ga previše ozbiljno iako on svojim učenicima očigledno puno znači i daje im nekakvu duhovnu satisfakciju, osećaj pripadnosti i suštine, odnosno neku nadu bila da je ona osnovana ili nije nebitno je, on je ono što je njima potrebno. Mohandji mi je u osnovi veoma simpatičan kao pojava  i to veoma i uvek sam ga doživljavao kao nekoga ko kao da je izvučen iz nekog dobrog filma. To je naravno plus, a ono što me je u stvari potaklo da sledeći tekst bude tema bloga jeste činjenica da se Mohandji u velikoj

399716_4407231016464_1629652285_n

Satja Sai Baba i Šivananda

meri povezivao sa pojavom Satja Sai Babe  do te mere da je svojevremeno kao svoju mantru, bar po informacijama od nekih njegovih učenica koje su mi pokazale mantru koje su dobile od njega ,  davao u stvari Satja Sai Babinu mantru u koju je umesto njegovog imena stavio svoje.

Da li je to još uvek mantra koju daje učenicima  ne znam, niti će išta što će dalje pisati imati veze sa njim, on je pomenut samo kao uvod u temu. Ovo što sledi je načelna priča o čudima bez da se odnosi ni na koga, sem što je naravno indirektno povezano sa Satja Sai Babom kao primerom kako se nešto ne radi.

Satja Sai Babu tretiram kao prevaranta i zločinca, prilično oštra izjava priznajem, kojeg je indijska vlada tolerisala zbog miliona dolara koje je donosio od turizma. I ne mislim da je imao ikakve veze sa Sai Babom iz Širdija na kojeg se pozivao.  Sai Baba iz Širdija je bio veoma veliki svetac, kod nas prvi put popularisan preko Meher Babinih sledbenika budući da je bio jedan od pet Učitelja koji su, po tom učenju, pripremali rodjenje Meher Babe i prihvatili ga kad je došao na svet.

Poreklo Sai Babe iz Širdija je nepoznato, a ime Sai dobio je kada je po drugi put došao u Širdi. Videvši ga lokalni sveštenik u hramu je uzviknuo Dolazi Sai i od tad je ostalo da ga tako zovu. Sai je reč koja označava duhovnjaka koji prosi za život, a može da znači i Bog. Ono što se ne zna je da je zapravo to ime u njegovom slučaju skraćenici oblik mantre jednog oblika Kali gde je ona u seksualnom odnosu na Šivi, koji je predstavljen kao leš.

Kali-Union

To je česta tantrička poza budući da je tokom tantričkog seksa žena najčešće ili u krilu muškarca, ili na njemu budući da je u tantri žena dominantna.

Mantra ovog oblika Kali počinja sa Sa i završava se sa I. Sai je tako u stvari skraćeni oblik te mantre. Sai Baba iz Širdija je i umro na dan kada se slavi njen rodjendan, što samo ukazuje da ga je Majka uzela na svoj dan.

Devraha Baba

Devraha Baba

Postojao je jedan jogi u Indiji, Devraha Baba se zvao, koji je živeo preko 250 godina. Mnogi veliki političari, od Indire Gandi do Gorbačeva su dolazili da ga posete. Njegov dug život je bio posledica rada sa jednim od oblika Kali, ali i toga što je prakrikovao praksu koja se zove Kanda manda jogam.

To je jedna od najtežih praksi i rade je Agore. Radi se na leševima koji gore, dakle to je praksa koja se radi na grobljima, da bi se neko razdvojio od identifikacije sa svojim telom. Tokom ove prakse se sve uništava i ponovo gradi i jogini koji je rade nemaju strah čak ni od gubljenja delova tela. To znači da tokom njenog izvodjenja odsecaju svoje udove, nekad samo recimo stopalo i kad se tako odseca samo deo tela to se zove Eka kanda joga, koje onda bacaju u pogrebne vatre. Nakon 12 časova ti delovi tela se ponovo pojave iz vatre i sjedine sa ostatkom tela kako bi jogin „ponovo oživeo“. Zavisno od broja odsečenih delova tela menjajui se nazivi ove prakse, a samo najnapredniji su uspeli da odseku 9 delova tela, to se onda naziva Nava kanda joga, i uključuje i odsecanje i same glave.

Ova tehnika se radi tek nakon što je neko potpuno ovladao Kundalini šakti, a daje razne benefite uključujući da daje telo neranjivo i otporno na bilo koje oružje (iča maranam, odnosno moć da se umre po svojoj želji i to je ono što daje neranjivost). Ali najbitnija korist od ove prakse je depersonalizacija i uništenje lažnih identiteta.

Sai Baba iz Širdija je radio ovu praksu. To je bio deo čuda za koje je bio sposoban. Postoje dublje veze izmedju njega i Šri Vidje. Tako je jedinstvo Muslimana i Indusa nazvao DrarakaMai, po Draraki, Krišninom gradu.

Postoje sličnosti u njegovom koncipiranju DrarakaMai sa Lalita Sahasranamamom. Za Sai Babu DrarakaMai je bila sama Šri Mata i to je bila sasvim specifična forma Šri Vidje.

Sai Baba iz Širdija je izvodio mnoga čuda. Satja Sai Baba je to isto želeo i mogao je da materijalizuje stvari, sveti prah, satove i sl. Najpre, takva materijalizacija znači da se predmet sa nekog mesta u svetu prenese na ono mesto gde ga neko „mateirjalizuje“ sa ili bez svedoka. To znači da ako je stvarno neko nešto materijalizovao onda je to odnekud uzeto i to se onda ponekad i ponegde zove kradja.

Ja lično ne mislim da je on bio neko ko je falsifikovao čuda, za šta ga neki optužuju, već da je razvio te moći i po svemu sudeći da je voleo da se razmeće njima. Voleo je da upoznaje velike jogije i mistike i jednom prilikom, tokom jedne takve posete, kad je demonstrirao neke materijalizacije zatraženo mu je da materijalizuje neke sasvim odredjene stvari, ništa komplikovano, ali vezano za predmete koji se koriste u obožavanju Šive, a ne samo satove i sl. Sai Baba to nije bio u stanju da uradi i tom prilikom mu je rečeno da prestane sa daljim materijalizacijama i razmetanjima, što on naravno nije učinio.

Znači, ako bi uzeli da je tačno da je mogao da materijalizuje stvari hajde da malo razmotrimo kako se mogu postići takve moći?

Naime, priča se da  Sai Baba iz Širdija, koji je bio poznat i po moći materijalizacije i po sposobnosti da odseče delove svog tela koji bi mu psole izrasli i po mnogim drugim moćima, nije nikom dao Inicijaciju. Sa druge strane imao sam priliku da budem upoznat sa zanimljivim  mantrama od strane nekog ko je tvrdio da ima liniju prenošenja znanja tih mantri od Sai Babe iz Širdija. Da li je to tačno ili ne, pitanje je. Sam Sai Baba davao je veoma kontradiktorne informacije o svom poreklu i onome što radi, tako da u biti sve i može i ne mora biti istina. Jednostavno ne znamo. Ono što znamo jeste da je priča zanimljiva.

Shirdi Sai Baba.jpg

Sai Baba iz Širdija

Naime, u Indiji još uvek postoji tradicija lečenja koja se poziva na Sai Babu iz Širdija i radi sa Šri Čakrom i sa energijama Božanske Majke. Osnovna ideja je da se za lečenje koriste natprirodne energije koje su prečica da se neko poveže sa Božanskom energijom Majke i tako isceli osobu kojoj je to potrebno. Da bi se time ovladalo koriste se mantre za pet elemenata (zemlju, vodu, vazduh, vatru i duh/akašu).

mandalaČuda prate ovu tehniku i za svaki element postoje znaci koji pokazuje da je neko ovladao ovom tehnikom. To je slično zapadnom pristupu radu sa elementim gde neko, recimo, kao test mora da rukom zamrzne tečnost u posudi ili da joj digne temperaturu do tačke ključanja. Druga sličnost sa zapadnim metodama, bar onoliko koliko sam ja dobio u nekim zapadnim školama jeste upotreba ružine vodice koja se koristi skoro identično zapadnoj upotrebi.

Ružina vodica je kod nas veoma lako nabavljiva i to visokog kvaliteta i po povoljnoj ceni budući da se uvozi iz Bugarske. Ružina vodica iz Bugarske je veoma cenjena u svetu, gde je mnogo skuplja nego što jo jje cena ovde. Pre lečenja prvo iscelitelj pere svoje ruke ružinom vodicom, a potom i pacijent opere ruke, lice i vrat tako se simbolično predajući iscelitelju i otvarajući za božanske energije pojedinačnih elemenata koji bi trebalo da ga milošću Majke izleče.

Pre isceljivanja se koriste Guru i Ganeš mantra, kao i Gajatri mantra. Same mantre koje se koriste za elemente se u osnovi izvode iz Nama Šivaja mantre, koja se i odnosi na pet elemenata. Ova mantra je pod pokroviteljstvom Šive u formi Rudre, astrološki se on smešta u osmu kuću, pri čemu ta mantra koristi resurse druge astrološke kuće, koja je kuća održavanja i te resurse koje odatle uzima upotrebljava za rad na petoj astrološkoj kući koja je kuća mantre i Gurua i to je kuća žestine naše Darme. Tu nalazimo našu svrhu,  sva hrana, reči i sve ostalo što unosimo preko druge kuće transformiše se u duhovno znanje kojim se poništava neznanje akumulirano preko karme iz prošlih života koje se ukorenilo preko osme kuće odakle i dolazi.  To znanje, po ovoj mantri, daruje Šiva zajedno sa moćima (sidi). Om Nama Šivaja oblik ove mantre se odnosi na druge astrološke kuže, tu je u devetoj kući pokrovitelj Šiva u Hara formi i to je Šiva koji je ispio otrov kako bi spasao druge, zato su  mu vrat i telo plavi, tako  da je i efekat ovog oblika mantre drugačiji.

Meni je bilo fascinantno to što su znaci da je neko uspešno ovladao mantrom, dakle manifestacije u telu i dešvanja oko nas, bili skoro identični onima koji prate slične vežbe u zapadnoj ezoteriji, što znači da su na različitim delovima sveta i bez uticaja jedni na druge neki Majstori doživeli isto i to inkorporirali u prakse svojih učenja. Sa druge strane u okviru samim indijskih koncepata dijagrami i jantre koji se u ovoj liniji daju sasvim dugačiji od onih koji se sreću u većini Šri vidja škola više mi ličivši na neke rane hrišćanske ili na grafičke prikaze.

Mantra i element koji daju moć materijalizacije, tj prenosa predmeta a jednog mesta na drugi, jeste mantra koja se daje za element Duha, tj Akašu.  To je mantra koja se direktno obraća Šivi i koja daje razne moći, od moći telepatije, preko moći da se misteriozno materijalizuju predmeti iz bilo kog dela sveta pred nama, pa do moći da se razgovara sa natprirodnim bićima, nebitno da li su to indijska polubožanstva ili zapadni andjeli.

Kad kažem da kontaktiramo sa takvim bićima ili andjelima, ne mislim na kanalisanje i shivazatvaranje očiju nakon čega dramatično patetičnim glasom lokalna domaćica ili neki praktičar new age isceliteljskih metoda koji sad navodno koriste andjele, saopšti da je u kontaktu sa „andjelima“. Naš nervni sistem i svest nisu baš prilagodjeni takvim iskustvima i to je prejaka „frekvencija“ za njih. Kod takvih kontakata  postoje po pravilu intenzivne telesne reakcije, od krvarenja iz nosa, pa do nekontrolisanih pokreta tela – u osnovi nešto slično vezano za telo i jeste recimo osnov šamanizma, bar u Nepalu, gde bez toga šamanizma i nema. A i to je tipičan propratni efekat na primer Kali pudje kad se radi po selima i zabitim mestima. Kad se Kali nekom javi, to ljudi okolo primete bez da taj neko to mora da saopšti prisutnima.

Nevezano za to, poenta bi bila da čuda služe da ljudima pokažu da onostrani svet postoji, da ih otvore za ono što im je skriveno, a ne da se nekim manipuliše što većina ljudi radi i što je Satja Sai Baba radio. Zato otkrijte ko ste i šta je ono što je potrebno da radite u skladu sa vašim ili tudjim potrebama. To je cilj tantre, da postupamo po realnim potrebama i da se igramo, jer Univerzum je stvoren igrom! Šante, šante, šante!

ling.jpg

 

Bezgrešno začeće i pravljenje astralnog deteta u tantri


333.jpg

Bogorodica Marija je, po biblijskoj priči, bezgrešno začela.
Šta to znači? To znači da je to deo jevrejskog kabalističkog učenja o kreiraju takozvanog Mesečevog deteta po kojem se u dete koje će se roditi useli napredna duša koja će biti od koristi napretku ljudskog roda i civilizacije.
To je slično tantričkom učenju o takozvanom Joginibu detetu. Veliki tantrik Abivanagupta, na primer, bio je takvo dete.
Takvo dete se uobičajeno rodi od normalnih roditelja, ali oni ne moraju da znaju šta su dobili na porodjaju i da to suštinski i nije njihovo dete.
Fetus and pregnant womanParalelu sa time možemo naći i u šamanizmu, gde neko postaje šaman tako što ga na rodjenju izaberu duhovi koji u njega nasele jedan aspekt duše koji nemaju ostali ljudi, a koji Burjati zovu Uda, dok se u drugim sibirskim plemenima na primer zove ongor, sahiusm, odnosno mnogim drugim imenima. Uda je jedna od tri duše koje imaju ljudi i ona nije ograničena i vezana, dakle to je onaj aspekt duše koji se ne reinkarnira i koji nakon smrti ostaje u prirodi kao predačka sila, ili duh prirode. Uda može stotinama i hiljadama godina da čeka dok se ne pojavi osoba u koju će ući i koja posle postaje šaman.
Uda sadrži memoriju svih šamana sa kojima je bila povezana i ona je ta koja pomaže pri radu sa ostalim duhovima i koja daje zaštitu bez koje bi rituali i putovanja u druge svetove bili opasni.
Uda ne mora ući u šamana na rodjenju, to se može desiti i kasnije, u predpubertetskom dobu, ali i znatno kasnije. Recimo nekoliko dana, meseci ili godina nakon što porodični šaman umre, bitno je samo da se šamanski linija zasnovana na krvi nastavi. Mada, moguće je i da nekog kao bebu duhovi otmu i da ga treniraju da postane šaman.

U tantričkom Joginibu ritualu, slično zapadnim verzijama ove prakse, oboje partnera onimoraju biti veoma posvećeni i koncentrisani i u odredjenom stanju svesti.

Samo sjedinjavanje partnera počinje kao običan seks, ali ulaskom u samadi oba partnera niža kundalini počinje da se aktivira i obični seks postaje mistični i natprirodni seks.

Partneri su sad u kontaktu, fizičkom i natprirodnom, trudeći se da ni za sekund ne prekinu taj kontakt,  ali su oni još uvek dva odvojena subjekta. Ako jedan partner primeti da drugi nije još ušao u stanje svesti u kojem on jeste, onda mora da ostane u tom stanju svesti dok i drugi partner to ne postigne, ili dok on ili ona to ne izazove i kod druge strane. Oni se onda sliju u jedno i posle daljih faza ovog tantričkog sjedinjavanja na kraju oboje dostingu unutrašnju lingu. Ovo je čisto energetski fenomen i unutrašnja linga se poistovećuje sa srcem i ustima jogini.

Svetlo i Energija se izmešaju i onda nastaje narastanje u širenju beskrajnih ispoljavanja. To je mesto bljeska iskustva biti , ali i mesto odakle dolazi Joginibu dete, produkt mistične unije dvoje tantrika. Najčistija supstanca u ljudskom telu se nalazi u ženi i ona se sjedini sa muškarčevom virjom. Virja je izraz koji označava muško seme, ali je i izraz za muškarca heroja. Kada se muška i ženska supstanca spoje oni kreiraju veoma plemenitu esenciju koja se naziva MahaRasa koja onda kontrliše razvoj deteta u majčinoj utrobi.

unijaIako samo začeće počinje kada se aktrivira niža kundalini zapravo viša kundalini je ta koja će hraniti ovaj embrion.

Svaki seksualni čin daje neki rezultat, dete koje se začne može biti astralno ili fizičko, a nakon ovog rituala gde se začne astralno dete žena tantrik nosi bebu u stomaku i ima sve osećaje da je trudna. Ali nakon što osam meseci plod raste u materici njega tu više nema. Dete se na mističan način prenese u plod drugog deteta i rodi kod drugih roditelja. Druga žena tako na mističan način zanese to dete, tj u njeno dete se prenese drugo dete koje je u stvari u zemaljsko telo spuštena veoma napredna duša.

U vaišnavizmu Krišna se smatra za Avatara, dakle za bezgrešno začetu inkarnaciju Boga. Da se primetiti da su sličnosti sa Hristom evidentno vidljive.

Krišna je bio osmo dete, rodjeno u zatočeništvu svojih roditelja,  princeze Devaki i njenog muža Vasudeve iz kraljevstva Jadava.  Devakin brat, Kralj Kamsa, pobio je šestoro njene prve dece, sedmo Balarama je navodno pobačeno, tako da su Devaki i Vasudeva iz svog zatočeništva po mitu prošvercovali malog Krišnu napolje i prebacili  kod Jašodi i Nandi u Gokul, zamenivši njihovu ćerku njime.

Za Krišnu se i u tom mitu kaže da nije začet standardno nego „menatalnim prenosom“.

eight vasus

Osam Vasua

Njegova fizička majka, u neku ruku duhovna „surogat majka““ bila je Jašodi, ali njegova prava tantrička majka bila je Devaki koja je dete prebacila u stomak Ješodi i tako ostala devica. Da bi se na zemlji u telu pojavio Avatar (spuštanje božanstva u materijalno telo), potreban je ovakav tantrički ritual bezgrešnog začeća.  Posrednici koji prenose dete, tj svest jer nije reč o fizičkom detetu, iz tela žene tantrika u telo žene koja će ga roditi, bar u slučaju rodjenja Krišne, bila su božanstva koja se zovu Vasui i kojih ima osam.  Oni se odnose na pet elemenata (PančaButa), na Sunce, na Mesec i na zvezde.

Tako rodjen Avatar je bezgrešno rodjen i zadržava svoje božanske moći. Obično ga dočekaju neki Učitelji koji ga pripremaju za njegovu misiju i pomažu mu da shvati ko je i šta bi trebalo da radi. Oni koji veruju da je Meher Baba, na primer, bio avatar navode da ga je sačekako pet Učitelja, izmedju kojih je bio i jako zanimljiv svetac Sai Baba iz Širdija.

tantric

Jedan od prvih neakademskih publikacija o jogi na zapadu bila je knjižica od dvadesetak strana pod imenom Yoga: eine Skizze über den psycho-physiologischen Teil der alten indischen Yogalehre (Skeč o psihološkim delovima drevnog indijskog joga učenja) koju je na nemačkom 1896. u Minhenu objavio Austrijanac Karl Kelner.  Kelner je bio povezan sa teozofskim, sa slobodnozidarskim krugovima i sa alhemijom, a podučavao je i hata jogu. U knjižici je naročito pominjao  tantrika Bima Sena Pratapu iz Lahora kojeg je sreo u Indiji. Kelner je u u Austriju po svemu sudeći više puta dovodio različite indijske Gurue, pa je tako i učitelj  Bima Sena Pratape, Šri Mahatma Agamja Paramahamsa,  više puta je i sam posetio Austriju izmedju 1900. i 1905.

Kelner je po mnogima jedan od začetnika seksualnog okultizma na zapadu, on sam tvrdio je da je tajna seksa koju je dobio tantričke prirode i da ju je dobio od tri orijentalna Majstora, od sufija Solimana ben Aife i od dva malopre pomenuta tantrika Bima Sena Pratapua i Šri Mahatma Agamja Paramahamse. Pri svom zadnjem boravku u Austriji Šri Mahatma Agamja Paramahamsa je zbog odavanja seksualnih tajni koje mu je preneo, prokleo Kelnera. Nedugo posle toga 1905. Kelner je nastradao u nesreći koja je pogodila njegovu laboratoriju. Bliski njemu, ali i austrijski i nemački parapsiholozi tog vremena, smatrali su i tvrdili da je ta nesreća nesumljivo bila rezultat kletve koja je na njega bačena. I tu ćemo stati sa pričom o zapadnom okultizmu i seksu zato što bi to priču odvelo u sasvim drugom smeru, ali ćemo ostati blizu priče o kabalističkom učenju.

Ulcinj

Kula u Ulcinju u kojoj je bio zatočen Šabatai Cvi

Šabatai Cvi (שַׁבְּתַי צְבִי‬) je bio sefardski rabin i kabalista koji je tvrdio da je baš on dugo očekivani Mesija. Zanimljivo je, recimo, da je Šabatai Cvi oženio  poznatu bludnicu tog vremena, koja se zvala Sara i kako ćemo videti, on i njegovi sledbenici imali su malo drugačiji odnos prema seksualnosti od zvaničnih Jevreja, kao i od Muslimana.  Umro je u zatočeništvu u  Ulcinju, gde je i sahranjen. Postoji legenda da i danas postoji porodica koja brine o njegovom grobu čija se lokacija krije kao tajna. Ulcinjani su ga zvali Efendija Aziz Mehmet, a u centru Ulcinja se danas nalazi mauzolej njemu posvećen.

Da li su se njegovi sledbenici održali u Ulcinju ne zna se, ali postoje priče da su, ili su bar postojali do pred kraj prošlog veka, njegovi sledbenici polu-tajno opstali u Istambulu medju grupom Jevreja koja je prihvatila Islam. Nekada ih je bilo nekoliko desetina hiljada, a danas, kažu, jedva par stotina, a kuriozitet je da je Mustafa Kemal Ataturk, po nekim informacijama, poreklom baš iz te religijske grupe što bi moglo da bude zanimljivo objašnjenje njegove sekualrne politike koja je bila preporodila Tursku.

Ova grupa, za pravoverne Jevreje veoma jeretična i neprihvatljiva, vodila je računa da sezene njihovi rituali tajno odvijaju u skrivenim sinagogama. Jedan od najčudnijih njihovih rituala, koji je izazvao dosta pažnje i posle projektovan na druge religije jeste i uzrok mitovima o orgijama u crkvama za različite konfesije optužuju jedni druge, jeste Praznik Jagnjeta. On se odvija u noći izmedju 21. i 22. adara. Adar je šesti mesec jevrejske civilne godine i 12. mesec crkvene. Kada pada varira od godine do godine, ove je recimo bio izmedju 15. februara i 16. marta.

Tokom tog praznika bi se prvi put te godine jelo jagnje. Nakon gozbe i raznih molitvi i ritualnih radnji bi se pogasile sveće i parovi koji učestvuju u ovom obredu bi se poskidali goli i imali seks uz razmenu partnera. Deca začeta u takvom ritualu bi se onda smatrala za svetu i za moguće Mesije.  Šta se tu tačno radilo i zašto se to dešavalo pitanje je? Postoji kontroverza oko upotrebe seksualnosti u pokretu Šabatai Cvia, kao i frankističkom pokretu koji ga je nasledio u Evropi. Kada, kako i koliko je tu bilo seksa i dalje je pitanje na koje nikad nije precizno odgovoreno. Primera radi, sam Šabatai je jednom u Izmiru tražio da mu sledbenici dovedu svoje nevine čerke. Nakon nekoliko dana vratio ih je i dalje nevine i netaknute.

mg1

Iako su tehnologija i načini izvodjenja različiti, sličnosti izmedju Šabataievog pokreta i tantre postoje.  Da li su to bili medjusobni uticaji, ili su na različitim mestima i u različitim vremenima ljudi otkrili slične pojave i principe, ostaje otvoreno pitanje. Ali u osnovi to nije ni bitno. Bitno je da su nekad neki radovi na unutrašnjim nivoima veoma kompatibilni iako to ljudima spolja ne deluje tako niti vide te neprimetne astralne crnapoveznice. Tau Malahi, jedan od meni dražih gnostičkih Biskupa koji podučava gnosticizam zasnovan na Sofiji kao ženskom božanskom principu, jednom je izjavio da je gnosticizam na unutrašnjim planovima praktično isti rad kao i tantri. Učenje te struje gnosticizma o Crnoj Nevesti, koja se zove KaliKala budući da je i na sanskritu i na hebrejskom reč za crno Kali, veoma je slično indijskim tantričkim konceptima. KaliKala je tako SofiaNigra, koja se poistovećuje sa Lilit. I Lilit i KaliMa plešu na mestima smrti i vatre i mogu se napraviti jake paralele izmedju te dve Boginje, pogotovo što je KaliKala ljubavnica Unutrašnjeg sunca.

Jedan od naših Gurua u Indiji, verovatno zadnji tantrički Guru koji je tamo ostao, ima i gnostičko posvećenje koje je dobio u Kalkuti od nekoga za koga bi se mnogi iznenadili kad bi znali ko je u pitanju. Možda nekom izgleda čudno da tantrički Guru sa Agori inicijacijom, koji je više godina živeo u Indiji na groblju pored TaraPita istovremeno bude i posvećeni gnostik, ali te dve stvari mogu itekako da idu zajedno.

TaraPith.jpg

TaraPit

Uostalom i Mirče  Elijade je u svojoj knjizi Okultizam, magija i pomodne kulture: Eseji s područja komparativne religije (izd. GZH, Zagreb, 1981) pisao o takvim sličnostima.

Sa druge strane iako Joganandu znaju samo kao Jogija, on je imao veoma adaptivan second_comingodnos prema Hristu. Njegova knjiga The Second Coming of Christ: The Resurrection of the Christ in You (Drugi dolazak Hrista, uskrsnuće Hrista u vama), jeste jedna od najdubljih prezentacija gnostičkog hrišćanstva koje sam ikada čitao.

Postoje neke unutrašnje veze astralnog tipa izmedju Joganandinog učenja i izvesne zapadne okultine škole koja je bila aktivna u Engleskoj početkom prošlog veka i te veze nisu na zapadu poznate čak ni učenicima te škole. Ali, recimo, njihova Zlatna knjiga se čuva u privatnoj biblioteci Joganandinog ašrama u Pasadeni, a kako je tamo dospela nije poznato.

Ne sećam se da je Jogananda negde govorio o tome kako je Hrist tehnički rodjen kao Avatar, pre je govorio da se Avatar spusti voljom Boga, ali je povezivao svoju tradiciju sa Hristom tvrdeći da su Gurui iz njegove Ananda linije bili ne samo takodje i Avatari (Babadji kao MahaAvatar, Lahiri Mahasaja kao JogaAvatar, a njegov vlastiti Guru Šri Juktešvar  kao DjanaAvatar), već da su njih trojica bili i tri Maga koji su kad se Hrist rodio, prateći zvezdu, došli da ga pozdrave.

Tantrički seks kojim se prave astralna deca je ozbiljna i odgovorna stvar. Dete je u stvari svaki rezultat koji se time postigne, to ne mora biti inkarniranje duše u neki realni fetus. Može se,recimo, napraviti  i veštačko astralno biće kojim se, na primer, kontrolišu snovi čime se može menjati i realnost, slično načinu na koji šamani u nekim kulturama sanjaju svet i tako ga održavaju i prave realne promene u njemu.

Tekst je napisan posebne noći u godini, posvećenoj aspektu Kali koja sija dok u seksualnom odnosu sedi na Sada Šivi.

kali

Tantra kao put moći i o tome da je Guru samo jedna velika…jelte baš to!


Postoji priča o tome da su u Indiji prinošene žrtve Kali, što je bilo vezano uz razbojništva nad putnicima i karavanima, ali čak i po britanskim izvorima to nisu radili Indusi nego indijski Muslimani koji su navodno prihvatili Kali.  Tako da i kada bi to bilo tačno to ne bi imalo bilo kakve veze sa tantrom ili jogom. A po mnogima nije tačno zato što u Indiji postoje ozbiljni naučni radovi koji iznose tezu da je priča o žrtvovanju ljudi Boginji Kali bila izmišljena ili bar predimenzionirana, da se to nije tako dešavalo i da je to bio deo britanske propagande kako bi se Indija predstavila kao varvarska, a Kali kao zlo božanstvo.

imgKali

Kali u Viramakaliaman hramu u Singapuru

Dakle šta je u stvari indijski panteon i ko je tu kakvo biće?

Reč mantra se sastoji od reči (um) i trai (zaštititi). Dakle mantra je ono čime zaštitimo um. Um može biti ugrožen zato što neljudska bića, koja su sastavljena od tvari od kojih su načinjene i naše misli, samim tim mogu da utiču na naš um.  Kada se daje zaštita od crne magije (abićarije) onda se daju mantre da zaštite um i srce. Neka bića, tipa pišaće (ženski oblik je pišaćine), mogu da ljudima opsednu um. Na zapadu ih danas tretiraju kao demone, ali drevna indijska etika nije poznavala kategorije apsolutnog dobra ili apsolutnog zla i svako njihovo neljudsko  biće, smatralo se, moglo je da nam učini i dobro i loše.

U drevnim tekstovima reč Asura je označavala bilo koje stvorenje koje je posedovalo Maja Asuranadljudsku moć, tako da nije bilo razlike izmedju Asura i Deva. Asurama su nazivana i božanstva kao što su  Varuna i Agni, pa čak i Mitra. Na primer, u Rg Vedi na 74 mesta se za sadašnja vedska božanstva koristi reč Asura.

Postoji više verzija o podeli Bogova na Asure i Deve i razlozima za to, za sad ne znamo šta je od toga eventualno tačno, ali znamo da je ta podela kasnijeg datuma i od tada Asure postaju neprijatelji Deva, koji se danas smatraju za jedine Bogove.

Uz Asure, indijska mitologija pominje i bića po imenu Rakšase kao neprijatelje Bogova, ali i ljudi. Rakšase su postale zastrašujući demoni, koji po nekima mogu biti poreklom ljudi koji su počinili neki tešak greh, recimo ubistvo krave.

butan-maskirani-plesaci

Plesaći iz Butana maskirani u „demone“

Treća kategorija bića koja su demonizovana su već pomenute  pišaćini, za koje se verovalo da su proklete duše predaka. To je formiralo dualitet pojmova: Asure – Deve, Rakšase – ljudi i Pišačini – preci.

Svaka mitologija i religija po pravilu odražava neki istorijski dogadjaj ili socijalni odnos. Demonologija Indije je odredjena Vedama i Puranama, veoma je antropomorfizirana i često je za demone proglašavala velike ratnike tudjinskih vojski koje su se borili za božanstva drugih naroda i religija, odnosno ratnike i pripadnike domorodačkih neprijateljskih plemena.

Pišaćini se medju nekim tantricima obično smatraju za duše nekadašnjih veštica, pripadnica prearijevskih kultova. Naime, pišaćine imaju poseban jezik i smatra se da žive u planinama. To istorijski može da znači da je bilo u pitanju demonizovanje nekih starosedelačkih plemena koja su se sukobila sa Arijevcima i njihovim vedskim poretkom koji su donosili.

Za pišaćine se u nekim krajevima takodje smatra da su to veštice koje imaju životinjske i ptičije glave. Pored njih postoje bute, prete i ostala bića u Indiji koja mogu da utiču na ljude. Danas se za njih smatra da su to bića loša po ljude, ali to nije uvek bio slučaj i to nije bila njihova karakteristika u drevna vremena.

AsureAmrita

Asure dobijaju Amritu, scena iz moderne indijske tv novele na mitološke teme

Osnov hinduističke filosofije, ili bar jedan od njenih osnova, jeste da je duša sposobna da se odvoji od tela, da se to dešava u nekim nesvesnim stanjima uobičajeno i da duša nastavlja sa svojim postojanjem i nakon nečije smrti. Nakon smrti duše ili duhovi, kako već kome volja da ih zove, preminulih odlaze do područja kojim vlada bog smrti Jama gde se ili pretvaraju u pretke (pitri), idu na nebo, ili idu u „pakao“. Napredni i dobri duhovi kada potroše zasluge dobrih dela vraćaju se na zemlju i dobro reinkarniraju, a oni kojima su manjkale vrline idu u mračni svet zlih duhova, ili se rode ponovo na zemlji u veoma lošoj društvenoj poziciji. Izraz bute, za duhove, nije označavao zla bića niti u slučaju ButaVidje značio demonologiju, kako su to forsirali Britanci da znači. ButaJadjna (žrtvovanje duhovima) je bilo žrtvovanje neljudskim bićima, ali je to moglo da znači žrtvovanje istim bićima kojima se prinosima žrtva u žrtvenom ritualu ponude Bogovima (Devama). Sam Šiva je i Kralj Buta (duhova) i na to se odnosi njegova imena ButaNat, ButaRadj, odnosno ButaŠvara.

Prete, za koje se isto smatra u vedskoj Indiji da su zli prema ljudima,  jesu odvojene duše,

preta

U budizmu su prete postali negativni „gladni duhovi“ i sa njima se potpuno drugačije postupa nego u tantri

koje čekaju posle smrti. Nekad se smatralo da prete odlaze u Jamino područje i tu borave večito i srećno sa svojim precima. One rane duše koje su bile blagoslovljene da postanu preci su tretirane kao prvi preci koji žive na trećem nebu. One nisu smatrane za božanstva, ali su poput božanstava mogle da upravljaju životima svojih potomaka i zato su im davane žrtve i pozivane su da dodju sa samim Bogovima. I sada duše mogu postati preci, ali da bi neko postao predak postoji period iskušenja od godinu dana tokom kojeg duša luta kao duh i tad se naziva preta.

Tantrici rade sa ovakvim bićima. Postoji, na primer,  sadana (praksa) koja se radi sa  pišaćini.  Za jogije i obične ljude takve sadane su opasne zato što onaj ko ih radi mora da bude dovoljno vešt i jak da takvo biće otpusti kada mu više nije potrebno, budući da ono ima običaj da ostane uz onoga ko radi ovu praksu i sve više i više traži od njega. Znam za neke Šri Vidja Gurue iz Indije koji su pokušali ovu sadanu  i koji su posle komentarisali da oni ne mogu da izdrže njenu vibraciju.

Pisacini Sadana

Pišaćini

Praksa sa ovom Pišaćini daje moć da se unište svi neprijatelji, kao i da se znaju tajne prošlosti i sadašnjosti. Kada se ostvari ova moć, tada duh doslovno šapuće u uho praktičaru tajne ljudi sa kojima se sreću i za koje pita. To je slično domaćim vračarama, pošto nisu one vidovite već i one imaju duhove koji im šapuću informacije o onima koji kod njih dolaze da pitaju za sudbinu ili rešenje nekog problema.

prsten

Indijski sveštenik nosi „prsten“ od kuši trave tokom rituala posvećenog precima

Praksa za ovaj sidi može da bude različita, zavisno od škole do škole tantre, odnosno od regiona do regiona, a varira od dugotrajne i manje zahtevne procedure  pa do nekih bržih, ali i degutantnijih oblika ovladavanja ovom moći. U prvoj verziji se tantrik oblači u plavo i  prvo prostoriju pročisti polaganjem kravlje balege po podu, a potom i kuši trave, koja je sveta trava u Indiji. Potom obožava Šivu u MahaDev obliku, daje ponude u vidu hrane i sve to radi uz odgovarajuću mantru. Nakon toga se čeka da se Pišaćini javi praktičaru (sadaki) u snovima ili na neki mističan način.   U najefektnijem obliku, u smislu brzine ovladavanja, ova praksa ovladavanja moći komunikacije sa pišaćinima može da podrazumeva mnogo socijalno neprihvatljivije elemente tipa da se praktičar ne pere uopšte sve dane koliko traje ova praksa, da se mantra radi na brojanici od kostiju žene umrle na porodjaju,  zatim iziskuje da praktičar pije alkohol,  kao i da se podnose krvne životinjske žrtve. U biti, ako ovo radite u Kamekiji ili njenoj okolini videćete da tamo svi, ili bar najveća većina,  rade sa prinošenjem krvne žrtve. U slučaju neuspeha, upozorenje za praktičara je da ga čeka u najboljem slučaju ludilo, ako ne i sama smrt.

Ovakva praksa je bila  uglavnom deo tribalno-folklornog nasledja Indije. Potreba seljaka je bila da se, recimo, nadje izgubljena stoka i te mantre i kontakt sa pišaćinima su korišteni u takve svrhe. U osnovi ovo su tamastične (dakle potpadaju pod tamas gunu).

Kada se postigne ova moć tantrik mora da bude jak da kontroliše duha. To su veoma shivaseksualni duhovi, seksualno zahtevni i veoma posesivni,  a to znači i veoma ljubomorni. Mi znamo za slučajeve da su neki praktičari koji su ovo radili bez vodjstva tantričkog Gurua imali problem zato što su pišaćine bile ljubomorne na njihove žene i devojke, kazna je mogla da bude od nepodnošljivih zvukova u uhu koji su se počeli javljati umesto glasova koji im govore informacije, pa do nezgoda, nesreća i bolesti koje su se počinjale dešavati članovima njihovih porodica. Kada su hteli da traže pomoć, duh bi ih sprečavam da pridju hramu ili obitavalištu nekog Sveca ili Gurua.

U svetu, pokazalo se na različitm kontinentima i u različitim kulturama, rad sa duhovima je sličan i važe slična pravila i principi. Ako neko ne ume sa duhovima, onda oni počnu da kontrolišu tu osobu. U Centralnoj Americi u zadnjih par decenija je iz meksičke bruerije (veštičarenja) u širu upotrebu ušao rad sa odredjenim duhovima, ima ih sedam, koji su u stvari duhovi osoba koje su počinile veoma loše stvari za života i koje su poslate u pakao. U pitanju su veoma besni duhovi prepuni mržnje, ali daju veoma brzo rezultate po raznim pitanjima (ljubavni problemi, vraćanje partnera, ubijanje neprijatelja i sl). Budući da su i za života bili takvi, oni vole da pomognu u takvim stvarima, ali oni traže nešto za uzvrat. Prvo su zadovoljni sa molitvom, svećom i ponudom vode. Ali vremenom traže više tako da u 9 od 10 slučajeva završe sa traženjem ljudske žrtve. Ako onaj ko se upustio olako u rad sa ovim duhovima počne da odbija da im daje ono što oni hoće, onda oni počnu njega da proganjaju i muče. Cilj ovih duhova je da nakon smrti čarobnjak, koji je sa njima radio, postane i sam duh mržnje u paklu, a oni da budu oslobodjeni okova prokletstva tako što će ih on zameniti. Dakle definitivno nešto što nije za preporuku, kao ni bilo kakav rad sa krvlju. A meni drgo što se nikad nisam petljao sa takvom vrstom praksi.

Slično se može desiti i u tantri ako tantrik ne zna šta radi i ako nije dovoljno jak da kontroliše mantru i biće koje priziva. Ponekad i nije i zato imamo tantrike i sadue koji rade loše tvari. Jednostavno nisu bili dovoljno jaki da izguraju sadanu koja može biti opasna za njihov um i onda ih duhovi navode na svašta.

U pišaćini sadani, na primer, veoma su dobri Agori koji uspešno ovladavaju njome i imaju kontrolu nad onim što se dešava.

Ahori

Agori

AgoriNat pleme je jedna od najkontroverznijih pojava u Indiji i neretko kod ljudi izaziva strah. Sami sebe retko zovu Agorima, češće koriste izraz Nat. Agori su naša šaivistička braća i medju najmoćnijim su tantricima i jogijima u Indiji.  Smatraju ih za najbolje i najuspešnije iscelitelje. Staza Agora je Put Moći. Agore su ekstemni sledbenici Šive kao MahaKala , ali im je i Kali izuzetno bitna, tako da kao i Šiva razvijaju izuzetno veliku kontrolu. Mnoge moći koje dobiju jednostavno ne koriste zato što to nije potrebno. Postoje i Agore koji nisu uspeli u praksi i koji zastrane – ili možda i nisu zastranili, ali se pravi iluzija da jesu. Medju samim Agorima nije jasno ko je pravi Agori, a ko nije. Tako se može čuti da ima samo sedam pravih Agora u Indiji, po rečima drugog Agori Gurua ima ih oko 100, ali u osnovi to nije ni bitno. Agori jesu, što je bitno za našu priču, sposobne za ovakve sadane i za rad sa ovakvim duhovima

kapala

Kapala sa crvenom šakta tilakom

Jednom sam jednog Agoru pitao zašto ima na čelu crnu tilaku (oznaku), a ne crvenu. Na kapali (lobanji) koju je sa sobom nosio na čelu je bila ista crna tilaka. Šakte koje su kapalike (nosioci kapale), a to se postaje nakon 51 varna sadane i to samo ako je to milost Gurua,  na lobanju stavljaju crvenu, šaktističku, tilaku.

Ja na ljubaznijeg čoveka retko da sam u životu naleteo, Indus koji odgovara kao neki britanski učenik iz liceja iz 19. veka, sve sa obraćanjem u stilu gospodine, odmereno, smerno, sa poštovanjem. Ali sama pojava, osećaj uprkos vrućini da se okolna temperatura oko mene spustila do te mere da postaje hladno, smirenost u govoru, efektan i jezgrovit način na koji je davao odgovore, hladnoća načina na koji je govorio i odsustvo afekta ili bilo kakvog uzbudjenja, a istovremeno osećaj da vlada svakom reči delovali su izuzetno moćno i bili su toliko zastrašujući da sam ja rekao sebi… sada pazi šta ćeš i kako ćeš reći. Agore u svakom slučaju nisu neko sa kim bi bilo pametno kačiti se.  Agora se ljudi plaše, ali manje je poznato da iako oni noći provode u praksi na grobljima, danju volontiraju u bolnicama za najteže bolesti, tipa lepra, pomažuči u lečenju obolelih. Indija je jednostavo zemlja gde je retko kada nešto onako kako na prvi Aghorevyoatah Ghorebhyo namahapogled izgleda da jeste.

Robert Svoboda u jednoj od svojih knjiga ima poglavlje o radu sa duhovima i kako se to radi, zašto i koliko je to opasno. Stoga umesto da to objašnjavam ovde upućujem na njegove knjige o Agorima.  Sam Svoboda jeste zanimljiv, ako neko ume da razluči šta je kod njega fikcija, a šta je stvarno  – ponekad ga nazivaju i indijskim Kastanedom.  Ali to i jeste tantra i jeste Indija, kontroverzna, stalno izmičuća i stalno nerealna gradeći iluziju.

Da se sad vratimo samoj pišaćini sadani. Ona daje veoma jasan uvid u prošlost i sadašnjost, sa budućnošću nije toliko precizna. Neki tvrde da pišačini ne mogu da znaju budućnost, iskustvo je pokazalo da su njihove prognoze budućnosti prilično nestaibilne i da u više slučajeva nisu bile tačne nego što jesu. Slično se smatra za  evropske „demone“ koji po ezoteričnom učenju ne znaju budućnost, a sve što kažu tačno o budućnosti saznaju prisluškujući podnebesa i ono što pričaju andjeli.

Sa druge strane jedan od najpoznatijih zapadnih vidovnjaka sa prelaza 19. i 20. veka, Čero (Vilijem Džon Vorner), imao je veoma dobre uspehe u predvidjanju budućnosti. Na primer, predvideo je povratak Jevreja u Izrael i predvideo je da će Princ od Velsa da se odrekne krune zbog žene koju voli. Čero je išao u Indiju da nauči numerologiju i gledanje u dlan, to piše u zvaničnog biografiji, a nezvanično u Indiji je naučio kako da ovlada moći pišaćina što mu je donelo i bogatstvo i slavu. Ali deo koji ne piše u biografijama, a koji se može čuti medju nekim indijskim tantricima, jeste da mu kraj života baš i nije bio srećan.

pisacinaTantrik ima i zaštitu, a ako je uspešan ima i razvijenu čvrstu volju koja ga čuva tokom ovakvih sadana. Obični ljudi najčešće pokleknu i postanu marioneta duhova. To ne važi samo za Indiju, Andjeli i sveci na zapadu takodje mogu da počnu da se igraju sa svojim sledbenicima ako neko ne ume sa njima. Ovakve sadane (prakse) dovode praktičara u situaciju da mora sve više i više vremena da provodi da smiruje duha sa kojim radi i da je u opasnosti da postane vremenom potpuno zavistan od same sadane sa tim duhom slično kao što neko postane ovisnik o nikotinu, alkoholu ili drogi. Takodje, moć koja se dobija može da korumpira i iskvari čoveka.  Pohlepa i nespokoj mogu biti opasnost za praktičara. Pre dosta godina u Londonu su se pojavili „djotiše“ (indijski astrolozi)  koji su presretali ljude blizu otmenih restorana i sličnih mesta kako bi im rekli sudbinu. Delom to se može uraditi i po dlanu ili fizionomiji lica, pošto djotiš ima i te mogućnosti, ali u ovom slučaju to nisu bili astrolozi več crni magovi koji su koristili informacije koje su dobijali od pošaćina kako bi fascinirali žrtvu, a zatim bi je uplašili nekom nesrećom koju navodno vide i koju samo oni mogu da spreče. Za pristojnu svotu novca naravno. Ali većina onih koji se upuste u ove sadane postanu slični ovisnicima o kokainu koji prestaju da budu deo realnog života. Knjige o zombijima koje su i inspirisale Romera za njegov legendarni film nisu nastale toliko pod uticajem ideja iz haićanskog vudua, već po uzoru na lokalne ovisnike o kokainu koji su nakon više dana zatvorenosti u kuću i paranoisanja izlazili malo na svetlost dana i pogubljeno bauljali komšilukom baš poput zombija.  Dakle sivaovakve tantričke prakse us opasna rabota koju niko ko nema zaštitu, ko nema vodjstvo Gurua i nije prethodnom praksom obučen za to ne bi ni trebalo to da radi. Čisto ilustracije radi, da se vratimo malo Agorima, kod njih postoji nekoliko faza na njihovom Putu. Prva je Augad, što bi bilo praktikovanje tantre tokom kojeg se razumeju njeni principi i dobijaju moći. Agori je onaj nivo koji sledi iza toga i to je ko je iznad želje za moći. Oni su prvo žudeli za moći, ali kao Agore prevazidju želju i jednostavno jesu ono što jesu i rade ono što je potrebno da rade bez obzira na ogromne mogućnosti koje moći pružaju. Ako mogu da postanu nevidljivi, to će uraditi samo ako postoji potreba za time, a ako ne neće. Sadane poput Pišaćini su poput prstena koji je nosio Golum i za to je potrebno imati smiren um i jaku volju. Zapravo, sa jedne strane je smirivanje tih duhova i uspostavljanje balasta u univerzumu jedan od poslova koje radi tantrik. Kao primer možemo uzeti Miru Alfaso.  Ona je veoma bitna kao most izmedju istoka i zapada budući da je najpre na zapadu praktikovala okultizam pod pokroviteljstvom Maksa Teona, da bi kasnije otišla u Indiji i u Šri Aurobindovom ašramu postala poznata kao Majka i sa njim napravila takozvanu Integralnu jogu. Šri Aurobindo je inače bio inicirani šakta  tantrik, samo to nije javno objavlivano. Jedna od stvari koju je Mira radila jeste bila da smiruje duhove šećera. Naime, prilikom prerade šećerne trske u fabrikama duhovi šećera su zbog tog neprirodnog lomnjenja trske u mašinama bivali odvojeni od iste i postajali besni i zbunjeni. Iz tog razloga su se počeli dogadjati incidenti, zbog čega ih je Mira pozivala blizu sebe kako bi ih smirila. Naravno, to ne bi mogla da i sama nije imala svoj unutrašnji mir. Prosvetljenje nije cilj u tantri, ono dolazi pre jednog od ciljeva tantre,  a to je šante (mir).

indira alfassa

Mira Alfaso i Indira Gandi

Inače šećer i alkohol su sposobni da prevazidju astralne barijere i da ih konzumiraju, tj da se njima hrane, astralna bića i elementali. Zanimljivo je da se Tripura Sundari, Boginja tantre i Šri Čakre, prikazuje obično sa šećernom trskom.  U stvari, sva njena oružja su i napravljena od šećerne trske.  Jedno od objašnjenja jeste da šećerna trska simbolizuje slatkoću njenog uma, ali postoje i druga objašnjenja vezana za metaboliza, endokrini sistem i promenu u vibracijama nekih čakri.

Mira Alfaso je takodje smirivala duhove iz atmosfere i eteričnog sveta koji bi bili iritirani nuklearnim eksplozijama, zbog čega su se, kao njihova osveta, dešavali različiti brodolomi, železničke nesreće i padovi aviona.

Tantra je duhovnost. Duhovnost je nešto konkretno, a ne nešto apstraktno. Duhovnost nije  biti dobar kako bi se neko umilostivio nekom apstraktnom Biću koje zovemo Bog. Duhovnost je baš kao što i sama reč govori,  rad sa neljudskim bićima, tj duhovima, saradnja sa njima i uspostavljanje balasta u Univerzumu. Tantrici ne rade samo sa svojom svešću i sa drugim ljudima, oni nekad rade stvari koje se ne vide i koje pomažu i drugim bićima u Univerzumu.

Problem u radu sa duhovima je što oni često nisu dobri. Mi im možemo pomoći da se dignu i poboljšaju, ali to je već druga tema. Nom uprkos tome što nisu uvek dobri indijska podela na Deve i Asure kao vrednosna vertikala, a kako smo videli to nije uvek bilo tako, ne stoji u praksi. Isto kao što ne stoji ni zapadna podela na andjele i demone. Hijerarhije se menjaju kako društvo napreduje i kako se menjaju civilizacije, a vertikalna podela koja sugeriše dobro gore i zlo dole na zapadu se sve više odbacuje i umesto termina andjeosko i demonsko sve se više koriste termini uransko (nebesko) i htonsko (podzemno). Nisu svi Andjeli nebeski, originalno Arhandjeo Mihajlo je bio prvo Nergal u Mesopotamiji, koje se transformisao u Rešefa Kanaićana i Egipćana, da bi na kraju metamorfoze postao Arhandjeo Mihajlo. Dakle to je isti duh koji je u raznim kulturama imao različito ime, a danas je za neke Nergal demon, šef policije u paklu i špijun Belzebuba, a pod imenom Mihajlo je onaj koji vodi Božiju armiju andjela protiv Sataninih hordi.

ravannn

Ravama, kralj Šri Lanke i Rakšasa, inače jedan od najvećih poštovalaca i sledbenika Boga Šive

Zbrku u tome ko je ko na zapadu pravili su mnogi od Paracelzusa pa do Mejnli Hola čija knjiga Učenja svih epoha je po meni precenjena i veoma podložna kritici. Salamandri su nekad bili, po grimoarima, infernalni (pakleni), dakle žestoko podzemni, a danas su stavljeni na vrh lestvice elementala. Silfi, koji su vazdušni i koji se folklorno vezuju za duhove koji žive u granama drveća, po analogiji mogu se uporediti sa indijskom klasom duhova koji se zovu Jakšine i koji imaju veze sa pišaćinima. Mada, MahaPišaćini je i oblik Kali u vidu Boginje Smrti.

Vladajuće religije jednostavno proglase sve što im ne odgovara za demonsko i zlo iz čisto socijalnih razloga. Ali u drevna vremena to nije bilo tako. Hermes Ktonis, podzemni Hermes koji je uparen sa Hekatom, bio je psihopomp, dakle vodič duša. Što znači da je bio Bog koji ima i svoj nebeski i svoj podzemni aspekt. Nebesko nije automatski i dobro, a podzemno nije automatski i zlo. Postoje svetli i tamni podzemni duhovi, tj elementali, koje neko zove patuljci, a neko Gnomi. Svetli grade kristalne strukture, oblikuju kamenje, produkuju magnetno polje planete i sl. Postoje i tamni gnomi, o kojima koliko znam nije pisano u magijskim knjigama, koji su zaduženi za razgradjivanje. Svaki list koji padne, svaki leš koji trune na zemlji, oni razgradjuju i prave hranu za biljke koje mi jedemo. Da li su jedni dobri, a drugi loši zato što nam tako izgledaju? Ne nisu. Podzemna bića su potrebna Univerzumu, zato što drvo i cvet koje vidimo jesu lepi, ali bez svog vlažnog korenja ispod zemlje oni bi se osušili.

Analogija zapadnom sistemu Gnoma kao elementala zemlje, Undina kao elementala vode, Silfa kao elemenatala vazduha i Salamandera kao elementala vatre, kao jedno od mogućih poredjenja mada su moguća i druga rešenja,  jesu Gandharve koje odgovaraju Silfima, Kumbande Salamanderima, Nage Undinma i Jakše Gnomima. Prvo dvoje su vazdušni, dakle nebeski, a drugo dvoje htonski, dakle zemaljsko-podzemni. Ko je tu loš, a ko dobar? Kubera je rizničar Bogova u indijskoj kosmologiji, a Jakša je. U zapadnoj kosmologiji neki Andjeli su u jednom srednjovejkovnom sistemu dobri, a u drugom srednjovekovnom grimoaru tretirani su kao demoni. Samael je Andjeo, a podzemno je biće. Samael sam izjavljuje da ne prihvata Zakon, zato što ako ga prihvati apsaraneće moći da izvršava delo koje mu je Bog poverio, slično Asurama, Rakšasama i tantricima u Indiji koji ne prihvataju Vede.  Postoje dva Gurua koji podučavaju u indijskoj kosmologiji. Jupiter (Guru) podučava Devate i nebeska bića koja žive u sedam loka.  Venera (Šukra) podučava Asure i podzemna bića koja žive u sedam tala. Loke i tale su inače nivoi sveta iznad i ispod zemlje.  Tantrici slede put Venere i put zadovoljstva, a cela konstrukcija odnosa dobro-zlo zasnovana na vertikali koja deli vrednosno po principu gore  i dole je nerealna, veoma lažna i na zapadu se već počinje odbacivati od strane ozbiljnih praktičara zapadnih sistema.

Sa druge strane indijske Deve i Asure su u Perisiji u jednom momentu izmenili pozicije i persijske Ahure su pobedile Deve. Ahura u Persiji i Asura u Indiji znači moćan, a etimološki dolazi od reči sura, poredak.  Asura/Ahura samim tim znači onaj ko ne sledi poredak, odnosno onaj ko je slobodan od poretka.

Deva dolazi od div što znači sijati, odnosno svetlost. Deve su stoga nebeska bića povezana sa svetlošću, koja izazivaju svetlost ili su i sama od svetlosti. Svako nebesko biće se tako može nazvati Devom.

pralada muni

Pralada Muni kojeg pokušavaju da ubiju Asure kao deo vedske mitologije

U Indiji originalno bitka se nije vodila izmedju Deva i Asura, već izmedju Aditija i Ditija. Prvi su simbolizovali neograničenost, drugi ograničenost, što je sasvim druga vertikala polarnosti oko sukobljenih strana. Ako ćemo iskreno zapadna koncepcija andjela je nastala pod uticajem zoroastrizma, gde su Ahure došle iznad Deva i ono što su na zapadu andjeli, to je samo razvoj indijskih mitoloških koncepata koje današnji jogini smatraju za indijske demone. A Deve koji su za današnje jogine božanskog karaktera Persijanci su pretvorili u demone i današnji zapadni demoni uključujući i samog djavola, koji je po nekim lingvistima i imenom povezan sa Devama odakle je i izvedeno ime. Slično kao i Hromi Daba kao lik iz balkanske/slovenske mitologije.   Podzemni svet, za koji se vezuju htonska bića, jeste noćni svet koji je trbuh zemlje i materica Majke u kojoj se obnavlja dnevni svet.

Dakle, teško je napraviti jasnu vrednosnu podelu ko je od tih bića dobar, ko nije, svi mogu biti i ovakvi i onakvi, zavisno od kulture i kako im ko pristupi. Smešno je i neozbiljno da zapadni jogiju pljuju po tantri jer je „demonska“, pri čemu ni u Indiji to nije bilo tako sve do veštačke polarizacije na dobre i loše duhove, a da istovremeno govore da poštuju andjele i zapadne vrednosti. Ti isti andjeli su transformisana baš ona bića za koja oni govore da su u Indiji loša. Istovremeno, Deve koje su u Indiji božanstva na zapadu su demoni, što bi značilo da je dobar deo vedske kulture na koju se pozivaju razne joga i indijske grupe na zapadu jeste demonska sa stanovišta zapada. Zato je besmisleno lupati bilo kome etikete i pozivati se na neku dobro/zlo moralnu vertikalu jer to jednostavno niti postoji niti je u praksi kao ideja održivo.  Tantrici su posvećeni  Boginji (Devi) i one je iznad tih koncepata. Ona jednostavno JESTE.

jesam

Kako smo videli ranije Asura se vezuje sa pojmom moći, a dolazi od reći izvan zakona. To savršeno dobro oslikava put tantrika koji je adarmičan (darma = zakon/adarma = nepoštovanje zakona). Moć koju tantrik ima dolazi od duhova.  Sami duhovi nisu uglavnom ni dobri ni loši. Malo je poznato da to važi i za zapadne sisteme. Moja baba je rodjena u Madjarskoj, znala je za svaku potrebu kojem bi se svecu trebalo moliti. Postoje sveci koji će čak uslišiti i molitvu da neko umre. Da li ih to čini dobrim ili lošim? Dobri ili loši su oni koji to traže od njih. Problem je što takvi zahtevi dolaze od već zatrovanih umova. U praksama koje sam ranije opisao jako je bitno da se neko razveže od bića a kojim radi. Ako se neko ne razveže od pišaćini pre smrti, kažu da ne može da doživi oslobodjenje. Jedan od načina da se to uradi jeste da se kreira astra (oružje koje se pravi mantrom), o njima sam pisao u jednom blogu ranije, kojom se napadne pišaćina. Ali za tako nešto je potrebno da je tantrik veoma moćan, stabilan i iskusan. U slučaju da se pišaćina otrgla kontroli i da su glasovi u glavi već prerasli u psihozu, onda se mogu raditi homami, tj rituali sa paljenjem vatre, tantričkom obliku Boga Ganeša, uz neke druge prakse ili koristiti pomoć nekog od besnih oblika Boginje.

mahapratjangira

Hram Pratjangire, jedne od četiri Boginje koje se najčešće koriste u južnoj tantri, koja je izmešana sa vaišnavizmom, za odbranu od crne magije i za egzorcizam duhova iz zaposednutih osoba

Stvar je u tome da ljudi jako puno pričaju o duhovima i onome što oni nazivaju demonima, a jako malo znaju o tome. Božanski kvaliteti, mi smo rekli da to zovemo nebeskim, obično isključuju sadizam i okrutnost u ponašanju prema ljudima. No, čak ni ono što ljudi nazivaju demonima teško da će ići ispod svog ponosa i podleći takvim porocima. Neke manje razvijene pišaćine i ostali duhovi mogu i verovatno i hoće tako da se ponašaju, ali što je duh moćniji, bio nebeski ili podzemni, on više želi moć i ne gubi vreme na stvari koje mu nisu bitne.

Egzorcizmi su deo i tantre i vedskog hinduizma. U Indiji postoji dosta sela gde se egzorcizam vrši na plemensko-folklorne načine što je više tantrički pristup, kao i više hramova gde se egzorcizmi na više organizovan vedski način. Neki od tih hramova su karakteristični po tome što u njih dolaze pripadnici svih religija radi pomoći, što znači da nije neophodno da neko bude hindus da bi bio izlečen. Mantra je glavno pomagalo u lečenju. Gledao sam indijskog tantrika koji čak nije ni radio nikakav ritual nad obolelom osobom, samo je mantrao držeći limun u ruci i potom taj limun ugurao u ruku žene sa medicinskom dijagnozom teškog oblika šizofrenije. Za oko minut žena je došla sebi i bila oslobodjena od duha koji ju je bio zaposeo.  Mistična isceljenja su normalna pojava u Indiji, zapravo Indija je zemlja ćuda, čak su i muslimanski sveci u Indiji drugačiji nego oni u arapskim zemljama i poznati su po svojim ćudima.

Jako je bitno zadržati zdrav stav i smiren um. Tretirati realnost i sile u njoj kao apsolutno

hram za egzorcizme

Hram u kojem se izvode egzorcizmi, država Madja Pradeš

zle ostavlja mogućnost da taj neko ko tako misli i postane žrtva detruktivnih sila prirode. Ogranićenja dualnosti donose sa sobom užas u živote ljudi i od drevnih vremena ljudi pokušavaju da to prevazidju. Postoje dva puta u istoriji težnji da se to prevazidje. Jedan je put poretka i čistote – a samim tim i sigurnosti za kojom ljudi teže –  taj put pokušava da izoluje i uništi ono što doživljava kao princip haosa. To je put jogina. Drugi put je put tantrika – to je put težnje ka slobodi i snazi i zasnovan je na moći.  Tantrik teži da bude centar koji kontroliše sve sile, a ne pas na lancu ili miš kojim se mačka igra. Ovaj drugi put je težak zato što uvek postoji opasnost od destruktivne opsesivnosti. I tu je važno da je neko u tradiciji i da ima iskusnog i sposobnog Učitelja, tj Gurua.

U tantri je sve zasnovano na prenosu energija od neljudskih bića, raznih, sa kojima je tantrik povezan. Zato je zadatak tantrika da se ta bića, ona koja su mu potrebna i sa kojima njegova tradicija radi,  pojave pred njim i da ga prihvate i podele sa njim moć i ezoteričnu mudrost. Tantrik dobija i znanje i energiju (moć) od tih i takvih bića. U slučaju bića koja se zovu Jogini to se dešavalo tato što bi se tokom ritualnog seksa tantrik i njegova tantrička partnerka doslovno digli u vazduh i tu u vazduhu imali susret sa Joginima od kojih bi dobili neku natprirodnu moć. Zato su tantrički hramovi Joginima, za razliku od hindu hramova, bez krova.

jogini hram

Hram 64 jogini, gde su rituali radjeni pod otvorenim nebom, država Madja Pradeš

Dakle sposobnost da radi neku praksu učenik dobija tako što mu Guru prenese energiju nekog bića skupa sa mantrom. On je tu energiju dobio najpre od svog Gurua, a potom i direktno od bića sa kojim je mogao da radi na osnovu „enegije“ koju mu je njegov Guru preneo. Bez toga nema ni tantričke prakse baš kao što ni televizor ne može da radi ako nema izvor struje.

Tantru su prenela veoma moćna onostrana bića takodje veoma razvijenim ljudima, koji su to posle preneli svojim učenicima i to se prenesi do danas sa Učitelja na Učenika. Odnos prema našem Učitelju, njegovoj porodici, naš odnos prema njegovom ugledu je naš odnos prema svim tim bićima koja su prenela tantru, koja su njeni čuvari i zaštitnici i od kojih dobijamo moći.

Ako neko ko je stranac, dakle nije deo tantričkog klana ili porodice,  udje u jantru i pokuša tantrički ritual, bića ga ili neće primetiti uopšte, ili će ga pitati ko je on i kazniti ga. Ali ako neko kada ulazi u tantrički krug kao član porodice imajući Učitelja koji je u liniji tantričkog prenošenja, napravi i grešku, bića su popustljiva i neće ga kazniti.

Naravno, postoje i oni koji tvrde da su inicirani od strane „astralnih majstora“, Babadjija i slično.  Babadji je prevara, a takvi „učenici“ idu linijom povladjivanja svom egu pošto je svaki pravu Guru u stvari pakao od Učitelja koji kontroliše Učenikov ego. Nekakvi fiktivni astralni majstori uvek se sa svime slože, nikad nisu realni mehanizam koji kontroliše nečiji ego i samo su fantazija poput izmišljenih prijatelja koje imaju deca.  I zato se takvi Gurui nazivaju imitatorima i Nagura Guruima.

brama yoniTantrik mora biti sposoban da u ženi ispred sebe vidi ceo kosmos. Na slici u jednom od prošlih tekstova bila je žena preko koje je bila Kali jantra predstavljajući tako jantru i Šri Čakru kao simboličnu predstavu žene. Tri trougla u Kali jantri odgovaraju prvom trouglu do vrha u Šri Čakri i to je Brama Joni (ब्रह्मयॊनि), praiskonska kosmička vagina iz koje nastaje Kosmos i izvor svih izvora. Žena je tako materica kosmosa i njena materica je ono što bi na zapadu bilo smatrano za Sveti Gral.  Zato je tantrički seks sveta stvar i zato ja izbegavam da pričam o njemu kako se on kao tema  ne bi profanisao.

Trougao je obrnut zato što simbolizuje milost koja se na nekog spušta, milost Para Bramana advaite, Nirguna Braman, koji je bez kvaliteta, kao što su ljubav, milost i sl. To je pokretačka moć koja stvara Univerzum. Veliki tantrik Šri Ramakrišna je video Brama Joni ne samo kao Joni već je video i kako ona poradja univerzum. Veliki posvećenici nemaju koncepte i nisu opterećeni defincijama i ograničenjima, tako da je on realizovao to iskustvo ne samo preko tantre već i preko Islama uzimajući inicijaciju u Sufi red. Islam zabranjuje ljudske predstave Alaha i  ponavljajući Sufi molitvu Ramakrišna je realizovao isto stanje svesti preko Alaha bez oblika.

Šri Vidja Guru, ako je realizovan, on je onda sama Brama Joni. Devate, kao božanstva, bramajoni2nisu moćne i bitne koliko Guru, jer Devate su vezane za oblik i to je iskustvo Saguna Bramana. Saguna Braman je kao sunce na nebu koje ima svoj oblik i masu. Nirguna Braman je kao sunčeva svetlost koja nema oblik. Ona je jednostavno svetlost. Guru je identifikovan sa Brama Joni i on je jedno sa izvorom cele kreacije, sa Kosmičkom Majkom.  Sva bića su ispod toga, to je zaštita koju ima tantrik kad radi sa raznim duhovima koji su pominjani. Ni jedno biće nije iznad Majke i sva joj se moraju pokoriti. U njenim Mantrama je sve skriveno, pa tako i Nirguna Braman, koji se opisuje kao iskustvo da je u istom momentu neko veliki svedok  i stvaranja i uništenja beskrajno stvorenog.  Poradjanje beskrajno stvorenog jeste čin kada Majka poradja sve ono što postoji i što znamo i ne znamo. To je najveća Moć u Univerzumu i to iskustvo Brama Joni je iskustvo početka vremena i njegovog uzroka, trenutak kada je započela petlja koja se nigde ne završava i ne prestaje, petlja ciklusa samsare i prosvetljenja koji se smenjuju kao neka ogromna Mebijusova traka koja nema ni kraj ni početak niti se njome igde može stići sem stalnog vraćanja na mesto polaska. Guru je sama Brama Joni i Guru štiti Učenika budući da je on identifikovan sa samim izvorom celokupne moći. Guru tako nije obična pička, izvinte na izrazu. Guru je najveća Pičketina u Univerzumu, opet da izvinete na takvom divanu, al’ to je što je i kako to drugačije reći?  Slava Majci! Slava Joni! Slava Guruu!

mantra