Obično se smatra da je reč vampir došla na zapad preko srpskog jezika, posredstvom izveštaja austrijske vojske o slučajeva vampirizma u Srbiji, te da je prvo pojavljivanje na engleskom govornom području bilo 1734. Ali stotinu godina ranije John Wodroephe je u svom delu The spared hovres of a sovldier in his travels bio zapisao da se veruje da u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji postoje crvenokosi vampiri, zvani Judina deca, koji ubijaju svoje žrtve jednim ugrizom ili poljupcem isisavši im tako svu krv, te da na otrovanom telu žrtava ostaje trostruki ožiljak u vidu djavolje oznake XXX. Za Judu Iskariota, koji je izdao Isusa, verovalo se da je bio ridjokos, a za vampire da su njegovi potomci, što se u modernoj mitologiji sreće ponovo u filmu Dracula 2000
Ali van te hristijanizovane verzije porekla vampira, postoji i ideja da je vampir, kao autohtono mitsko biće Slovena i Istočne Evrope, zapravo bio identičan, ili veoma blizak, sa idejom o veštici..
Milan Budimir tako izvodi poreklo imena vampir iz grčkog jezika gde se izrazom lampir označavao noćni leptir. Lampir se vezuje za veštice za koje se u narodu verovalo da izlaze iz tela u obliku leptirice. Više o ovim narodnim verovanjima vezanim za vampire i veštice može se naći u knjigama Slobodana Zečevića Mitska bića srpskih predanja i Tihomira R. Djordjevića Veštica i vila, a ono što je nama ovde zanimljivo jeste Budimirova ideja da je izraz vampir nastao iz pomenutog grčkog izraza lampir paratimološkom adaptacijom po kojoj je i prešlo u v kako bi se izraz usaglasio sa sinonimima tipa veštica.
Albanska narodna verovanja takodje poznaju biće koje se zove štriga i koje je kombinacija veštice i vampira. Ona noću isisava krv iz žrtava uvlačeći se u njihove sobe u obliku insekta, najčešće moljca ili noćnog leptira. Slično verovanju u vampire odbrana od štriga je takodje bio beli luk.
Vezu izmedju vampira i veštice nalazimo i u slučaju Jura Granda. On je prvi poznati vampir zabeležen u istoriji. Umro je 1656. u mestu Kringa koje se danas nalazi u Hrvatskoj, ali se povampirio i dvadeset godina terorisao meštane. Zanimljivo je da je ostao zabeležen kao štrigon (veštac), a ne vampir. Još jedan primer veze vampira i veštica imamo u opisu magijske bitke, a koji je ostavio putopisac Evlija Ćelebija koji ju je i lično gledao 1666, vodjene izmedju obura iz Čerkezije i Abhazije. Opis ovog noćnog sukoba koji se završio prvim kukurikanjem petlova neodoljivo podseća na srednjovekovne opise veštičijih sabata, uključujući i letenje kroz vazduh na raznim predmetima i životinjama. Obur je bio naziv za čarobnjaka ili vešca koji se mogao vratiti iz groba, šta više za obure se smatralo da ubijaju ljude i piju njihovu krv. Ako bi se otkopao grob obura i on probo kocem u predelu pupka to bi bila smrt za njega, a osoba koju je ugrizao i popio joj krv bi mogla da se oporavi i preživi.
Kakva je mitološka i metafizička veza veštica i vampira tek treba da se istraži, tako da bi se trebalo nadati da će ovaj tekst, koji je tek vrh ledenog brega kad je ova tematika u pitanju, možda i potaći na dalje razmišljanje i istraživanje.
Tau Zostrijan 