Ознаке

, , , , , , , , ,


rinpoche

Sogjal Rinpoće (1947 — 28. avgust 2019) bio je tibetanski Dzogćen Lama. Osnovao je mrežu budističkih centara u 23 zemlje i autor je knjige Tibetanska knjiga života i smrti koja je prevedena i objavljena i kod nas u izdanju Loma, 2001. godine.

Sogjal Rinpoče je bio veoma cenjen tibetanski lama, lični prijatelj Dalaj Lame, sećam se jedne slike na kojoj su on, Dalaj Lama i Karla Bruni-Sarkozi, koja je tada bila prva dama Francuske.

No, ipak su oko njega postojale kontroverze još od  sredine devedesetih, čak i sudski spor zbog tužbe za seksuano zlostavljanje. Situacija je eskalirala jula 2017. godine kada je osam njegovih najbližih učenika, koji su sa njim bili više decenija, poslalo pismo na dvanaest stranica njemu, Dalaj Lami, nekim starijim i uglednijim lamama, kao i njegovim učenicima koji su bili deo Dzogćen mandale. U pismu optužili su Sogjal Rinpočea da je izdao njihovo poverenje, fizički, emotivno, mentalno i seksualno zlostavljao učenike, kao i da ih je  materijalno koristio da bi zadovoljio svoje potrebe za luksuzom, što je sve brižni prikrivao i gradio o sebi sliku kao o mudrom i brižnom učitelju.   Sve ono što je usledilo nakon toga duboko je podelilo tibetansku budističku zajednicu. Dalaj Lama je kritikovao njegovo ponašanje,  a Francuska budistička unija suspendovala je članstvo njegove budističke organizacije, ali nisu svi budisti to prihvatili. Neke ugledne lame su bile mišljenja da je za one koji su dobili abišeku (inicijaciju) i tako stupili na put budizma, kritikovanje postupaka Sogjal Rinpočea, makar i privatno, a kamoli javno, kršenje samaje (budističkih zaveta koji se daju tokom abišeke).  Jednu takvu odbranu Sogjal Rinpočea, moja omiljena žena lama i učenica Namkai Norbua, Tsultrim Alioni, nazvala je odvratnim nepošovanjem koje uopšte ne iznenadjuje.

Jedan od argumenata na kojima su se takve odbrane zasnivale bilo je pozivanje na „ludu, odnosno pomahnitalu mudrost“. Pomahnitala mudrost, delom se to poistovećuje sa onim što se u gnosticizmu naziva „divljom gnozom“, odnosi se na takozvano božansko ludilo, odnosno teiamaniju, pojavu koju po pravilu prati veoma ekscentrično, pa čak i za opšte prihvaćene društvene standarde neprihvatljivo ponašanje. Sveti Simeon iz Edese, svetac iz šestog veka kojeg su nazivali i Sveti Simeon Luda, verovatno je prvi jurodivi, kako se ova pojava naziva u pravoslavlju.Sveti Simeon je nakon godina života u pustinji došao u grad tegleći sa sobom leš mrtvog psa kojeg je našao na djubrištu, u crkvi je tokom liturgije pogasio sveće gadjajući žene orasima i počinio razna druga iracionalna dela. Ismevali su ga, tukli no i pored toga propovedao je  Jevandjelje i isceljivao molitvom bolesne.

Ja sam, recimo, veoma sklon da u nultoj karti tarota, koja se zove Luda, vidim motiv ludaSvetog, jurodivog radi Hrista,  Simeona. Tarot se može tumačiti biblijskim motivima, kao slikovna priča inicijacije na hrišćanskom putu, veoma verovatno su dosta simbola i takvog porekla, simbola, samo izbegavajte knjigu Tarot for Christians: Lessons from Christ’s Fool (Mystic Ways Books, juni 2012) koju je napisao nadbiskup Vin Vagner, budući da je izuzetno površna i predstavljala mi je veliko razočaranje. Motiv psa, koji je doduše živ i vuče figuru na karti, sreće se još pre Marseljskog tarota, još na Mantegna Taroki kartama štampanim 1465. godine. Mnogo kasnije, u drugoj verziji tarota koju je Vejt uradio, figura na karti Luda ima na sebi 5 rana koje odgovaraju Hristovim ranama. Motiv pet rana Hristovih, samo u vidu pet mlazova krvi iz pet rana, sreće se na karti As Pehara, koja simbolično odgovara Svetom Gralu. Ovih pet mlazova uz pet rana napajaju Dušu. Nije teško izvući zaključak da je Vejt kartu Luda vezivao za Hristov duh, a ako se uporedjuju različite karte i simboli na njima svašta se može pronaći. Recimo da ružu koju luda ima u ruci, ima i smrt samo na svojoj zastavi. Mnoge tu postoje misterije, ali je ono što je meni interesantno to da postoji mogućnost da je  Vejt možda bio inspirisan motivom Svetog Simeona, Svete Hristove Lude. Zapravo, Hrista nazivaju raznim imenima, a malo je poznato da postoji i tradicija da ga nazivaju „Svetom Ludom“, jedan od proponenata te ideje je i Piter Fan, vijetnamski katolički biskup i član Federacije azjskih biskupa, koji zastupa morosofiju, odnosno „blesavu mudrost“. Da li je ptorebno da kažem da je Racinger, dok je bio kardinal, izjavljivao da je glavna doktrinalna opasnost po veru azijska negativna teologija?

Poseban oblik „božanske ludosti“, meni veoma zanimljiv,  sreće se u Baul tradiciji u Indiji. U pitanju je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, sa uticajem budizma, koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan baš ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Bauli put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a u praksi su veoma bliski vaišnavskoj tantri koja se bavi odnosom Rade sa Kaalom, njenim ljubavnikom koji je Krišna. U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul je put materijalizma i Bauli radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Parvathy Baul

Parvati Baul, vodeća Baul muzičarka i pripovedačica, slika je objavljena u skladu sa Creative Commons licencom

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske energije. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja slog Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a slog Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Prevod:

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Znači, božije ludilo je prisutno i veoma cenjeno u skoro svim religijama (grčki i rimski paganizam, hinduizam, islam…). Od modernih tibetanskih majstora za pomahnitalu mudrost vezuje se Čögjam Trungpa.

Po njegovim vlastitim rečima „pomahnitala mudrost“, ješe čolva na tibetanskom, ključna je za razumevanje Padmasambavinog postignuća. Padmasambava je inače bio Drugi Buda i on je uspostavio Vadjrajana učenje na Tibetu. Po Čögjam Trungpi luda mudrost nije vezana za psihoze, ili za uobičajena ludila ili mentalne poremećaje. Ona je stanje koje direktno izvire i realizacije, prevod sa tibetanskog doslovno znači haos praiskonske mudrosti, pa tako ni ne pravi kompromise sa dualnošću. Opis ovog stanja je da se mudrost izmakla kontroli i podivljala, što je negde i odnos koji institucionalizovane religije kao politizovane strukture, imaju prema autentičnoj realizaciji.

Pagalbaba

Pagal Baba

Guru koji je tantru poslao na zapad preko našeg Guruazvao se Pagal Baba. Baba je počasno ime koje se daje mudracima, a znači i otac/deda, ali i stari mudrac, dok reč Pagal znači ludak. Ošo je takodje bio učenik jednog drugog Pagal Babe, obojica su bili iz iste tradicije.  Zanimljivo je pročitati šta je sve o Pagal Babinom nekonvencionalnom i nenormalnom ponašanju on rekao u svojoj knjizi  Glimpses of a Golden Childhood. Obojica Pagal Baba definitivno se nisu ponašali normalno, po standardima društva, ali su obojica i bili realizovani Gurui.

Stvar je u tome da zapad ima idealizovani stav o istoku i da je potraga za duhovnošću  u stvari neretko samo pokušaj da se ostane u zoni udobnosti i da se stvori o sebi utisak koji neko želi da ostavi kao o „duhovnoj“ osobi. Takodje, zapad najčešće ima potpuno nerealan stav o istočnim majstorima, idealizujući ih i tretirajući kao nekakve nadljude koji su nepogrešivi i koji su uvek dobri i ljubazni. Dobrim delom za to je kriva teozofija koja je napravila jako puno štete i pogrešnih razumevanja na zapadu, otvorivši vrata za različite manipulacije i zloupotrebe.

Zapravo, ljubaznost je nešto što se na istoku može, ali i ne mora, razvijati. Dobar deo jogija i Gurua su zapravo veoma često veoma neprijatni, baš kao i zen majstori. Učitelji koji se predstavljaju kao „dobri“ veoma često su manipulatori. Učitelj ne može da bude dobar, zato što se svaka dekonstrukcija ega doživljava kao opasnost i nešto veoma neprijatno.  Majstor mora nekog isprovocirati. Različite kulture to različito doživljavaju. Pre nekih desetak godina u Srbiji je bio zapadni zen monah koji je dugo godina živeo u Aziji. Prijatelj i ja smo otišli da slušamo predavanje. Pola predavanja je monah pričao o tome kako se veverice plaše, a pola je psovao i vikao. Možda to šokira u nekim drugim zemljama, ali nama dvojici koji živimo ovde gde su psovke i nasilje svakodnevica u medijima i gde to vidimo na ulici, na pijacama i po javnim ustanovama, to nije ni malo šokantno. Poštujem zen, poštujem tog monaha, ali delovalo je kao da se negde izgubio u kulturnim različitostima. Tih dana sam, zahvaljujući internetu, konačno uspeo da nadjem i pogledam istorijski snimak gostovanja Sex Pistols kod Bil Grandija, koji su tu uleteli na frku budući da su Queen bili otkazali u poslednji čas. Sve što sam ja tu video šokantno nije bila grupa zbunjenih klinaca, već pijani voditelj. Nas ovde čak ni emisija u kojoj su gosti bili Jelena Tinska i Dušan Prelević-Prele, koja se može okarakterisati kao skandal, nije šokirala. Šokantniji mi je bio jutarnji program kod Baneta Vujašinovića gde su gosti bili Miroslav Ilić i neki japanski IaiDo zen mačevalac, gde je on demonstrirao tehniku, a ovi se pitali šta on to radi i delujuči dibidus pijano mu nudili „kau čiz from maj Mrčajevci“  Zato me manite priča o dobroti i ljubaznosti, pitanje tehnologije kako se radi sa svešću u velikoj meri odredjeno je kulturnim nasledjem i dominirajućim društvenim normama.

butan penis 2

Fotografija penisa sa zida u Butanu, autor Kandukuru Nagardjuna; objavljeno u skladu sa Creative Commons licencom

Čögjam Trungpa je dolazio iz duhovne linije povezane sa Dompibom, poznatim indijskim MahaSidom, sa jedne strane i sa druge sa Drukpa Künlekom, takozvanim „ludim jogijem“  koji je konertovao Butan u budizam i bio poznat po tome što je voleo žene i alkohol. Crteži penisa koji se vidjaju kao grafiti po Butanu  imaju veze sa njegovim kultom o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova na ovom blogu.

I Dompiba i Drukpa Künlek su bili poznati po svom nesvakidašnjem ponašanju i načinu podučavanja, isto kao i sam Čögjam Trungpa. Za njega budistička samilost nije bila ljubaznost, kako to mnogi misle da jeste, već je to biti kreativan kako da nekog probudite. Pri tome, stalno je skretao pažnju studentima da ga ne imitiraju. Druge lame su učenicima govorile da ne mogu da ga imitiraju, ili razumeju, dok nisu u stanju njegovog uma, a videli smo ranije da je on sam govorio da je takvo ponašanje rezultat direktnog izviranja iz realizovanosti.

A metodi mu jesu bili veoma neprijatni. Umeo je da naredi da provale u sobu para koji je došao na seminar, da ih na silu dovedu i skinu do gole kože pred svima. Da li Tibetanci preziru zapadnjake, ili smatraju da su zapadnjaci previše arogantni i sirovi tako da im se ego mora rušiti brutalnom silom, ili smatraju i jedno i drugo, pitanje je na koje ja nemam odgovor. Ali je po njihovim vlastitim svedočenjima jasno da su za njih svi zapadni putevi, bili duhovni ili oni koje pruža psihologija, u redu sve dok ruše ego zapadnjaka. A sve što je maskirano u budistički omot i koristi budistički rečnik, ako to ne radi za njih nije pravi put.  Zapravo i samo korištenje izraza ego nije budističko, budući da takav koncept ne postoji u budizmu. U budizmu postoji ideja o neznanju sebe, tj ko smo/šta smo. Mi projektujemo ideju ko smo, a to je lažno ja i ne postoji, na realnost i onda živimo lažni život. Um to lažno ja onda tretira kao bitno, u odnosu na druge, iz čega se radja sebičnost.

Duhovni sistemi razbijaju naše lažne predstave o onome šta jesmo i šta svet oko nas jeste. Ne lome nas kao nas. Ideja da neko kod nekoga nešto lomi može biti veoma opasna i može da u stvari uvede u zloupotrebu i dominaciju nad nekim, što nije budjenje te osobe, nego porobljavanje.  Kada se neko optuži da ima „veliki ego“ to se obično odnosi na to da taj neko smeta zato što je sposoban, jaka je ličnost i može da postigne nešto što osoba koja ga za to ne može i onda pokušava da diskreditacijom skloni osobu koja ugrožava njen vlastiti ego. Lideri koji to koriste su zapravo slabi i loši lideri, kojima je oko njih potreban mediokritet još slabiji i lošiji od njih, kako u svojoj nesposobnosti ne bi bili ugroženi. Dok se neko ne suoči sa tim ko stvarno jeste, bitno je kod učenika izgraditi zdrav samsarični ego koji čuva učenika sve dok je vidljiv i pod kontrolom. To je Ošo govorio, to govori i tantra, to govore i neke tibetanske lame i to je deo objašnjenja kada ja kažem da mi idemo kroz materijalizam.

Da li su Čögjam Trungpa i Sogjal Rinpoče bili potpuno realizovani i da li je to što su radili bio spontani rezultat njihove vrhunski realizovane svesti? Nisam neko ko je u stanju da na to da odgovor, a i nakon smrti je bilo puno različitih mišljenja i u samom tibetanskoj zajednici. Ako ćemo iskreno, sam Dalaj Lama je rekao da nije kompletno realizovan. Razlika izmedju tibetanske i indijske tantre je da ova potonja poznaje koncept Đivanmukte, tj nekog ko je potpuno oslobodjen dok i dalje boravi u telu. U tibetanskoj tantri nisam siguran da li i jedna škola to uopšte prihvaza kao moguće. Ali danas je to jako retko i jako teško, pa ipak to jeste argument kojim se opravdaju mnoga antisocijalna i kriminalna ponašanja raznih lažnih gurua, da sad ne pominjem imena. Možemo se svi složiti da se božija dela ne mogu komentarisati budući da su ljudei nesposobni da ih razumeju. Izgovor da je neko Bog, ili da radi pod uticajem Boga, neke više mudrosti ili šta već drugo u istoriji često je korišten da se opravdaju raznorazne nepodopštine.  Kako onda neko dodje do toga da je stvarno božanski inspirisan da uradi baš ono što je potrebno?

Na primer na sledeći način. Krija Šakti je moć delovanja, ali nju ograničava društveno okruženje svojim normativnom. Dobro i loše kao karakterizacija nekih akcija predstavljaju karma-malu (nečistoću delovanja) gde se neka delovanja vide kao dobra (šuba), a neka kao loša (ašuba). Samo to verovanje neke aktivnosti odredi kao karmičke, što kasnije vodi do vezanosti za ciklus patnje.
Osoba koja je društveno uslovljena pravilima koja društvo propisuje, radi ono što su joj rekli da je dobro, a šta su joj rekli da nije dobro izbegava. Takva osoba je društvena programirana.
Tantrik prvo dobro intelektom dovede u pitanje sve što su mu rekli da je dobro, ili nije, parasaktipa tek onda kad dekonstruiše društveni normativ, sluša svoj unutraćnji glas iz dubine. Dakle prvo razmišljati, pa iz stanja praznoće i mira pustiti da Glas kaže šta je potrebno da se uradi u nekom trenutku. Zato i postoji meditacija, da možemo da budemo u neuslovljenom stanju Uma.
Vigjana Bairava Tantra krije mnoge tajne, stih 77 govori o tome kako se pomoću 5 mudri ispoljava Vrhunska Svest, kroz trenutak intuitivne svesnosti. U tom smislu intuicija je način za Realnost da nas uputi šta i kako je najbolje da radimo.
Šta je intuicija i odakle dolazi? ParaDevi, kao vrhunsko tantričko božanstvo, oličenje je pratibe, tj Kundalini Šakti koja je povezana i sa intuitivnim uvidom i sa instinktima i sa kreativnim impulsom koji neko zove inspiracija. To je, te tri stvari, suština božanskog ženskog principa i moći kundalini.

Znači za takvo „vodjstvo“ potrebno je ozbiljno stanje svesti. Da li su pomenute Lame bile stvarno u takvom stanju da su mogli da nastupaju sa stanovišta božanske mudrosti? Dalaj Lama je tu bio veoma jasan. Po njemu pomahnitala mudrost mogu da praktikuju samo još poneki MahaSide koji su visoko realizovani i da danas možda postoji svega par takvih praktičara u himalajskim pećinama.

Mi znamo ko smo mi i ko je ko, ali gledamo svoja posla. U tantri je seks između učitelja/učiteljice i učenika nešto što je dozvoljeno i što je deo, ili može biti deo, sistema, ali to se zna unapred. Oni koji u to ulaze se unapred slažu sa time, zato što znaju da se to može desiti. U tantri oralni seks nije samo seks, u muški ud se priziva Rudra, tako da je to u stvari smirivanje besa Rudre. Ali to ne znači da je svaki poziv joga Gurua da mu to učenice urade baš to. Ja ne bih isključio da su neki joga Gurui koji su bili centar seksualnih skandala radili baš to, ali to što su oni pored joge ušli tajno u tantru nema veze sa njihovim joga učenicima. U jogi nema seksa i ako neko ulazi u sistem u kojem očekuje da se poštuje celibat onda ta osoba u to ulazi očekujući da neće biti seksa niti da će joj to neko ponudiri. Zato je to različito, u tantru ulaze oni koji nemaju problem sa seksom i kojima je to čak životni stil. U jogi to ne mora biti tako. A uostalom, ni u tantri to nije zagarantovano. Postoje tajne mudre koje tantričke žene pokažu muškarcima, odnosno obratno, mudre koje muškarci mogu da pokažu ženama, na koje se odgovori drugim mudrama ako neko pristaje. Dakle tu je stvar veoma konsenzusna i nema zloupotreba i nasilja. Zato samo svima savetujemo da budu oprezni i da postupaju što pametnije u svojim izborima i u onom na šta pristaju, a na šta ne. Đai Ma!

Savasana Mahakali