O pomahnitaloj mudrosti i da li su Gurui i lame baš uvek dobri?

Ознаке

divlja mudrost, duhovne zloupotrebe, Hare Krišna, Indijski plesovi, ritualni seks, slobodna ljubav, Tantra, tantrički seks, zen, žrtve sekti

Sogjal Rinpoće (1947 — 28. avgust 2019) bio je tibetanski Dzogćen Lama. Osnovao je mrežu budističkih centara u 23 zemlje i autor je knjige Tibetanska knjiga života i smrti koja je prevedena i objavljena i kod nas u izdanju Loma, 2001. godine.

Sogjal Rinpoče je bio veoma cenjen tibetanski lama, lični prijatelj Dalaj Lame, sećam se jedne slike na kojoj su on, Dalaj Lama i Karla Bruni-Sarkozi, koja je tada bila prva dama Francuske.

No, ipak su oko njega postojale kontroverze još od  sredine devedesetih, čak i sudski spor zbog tužbe za seksuano zlostavljanje. Situacija je eskalirala jula 2017. godine kada je osam njegovih najbližih učenika, koji su sa njim bili više decenija, poslalo pismo na dvanaest stranica njemu, Dalaj Lami, nekim starijim i uglednijim lamama, kao i njegovim učenicima koji su bili deo Dzogćen mandale. U pismu optužili su Sogjal Rinpočea da je izdao njihovo poverenje, fizički, emotivno, mentalno i seksualno zlostavljao učenike, kao i da ih je  materijalno koristio da bi zadovoljio svoje potrebe za luksuzom, što je sve brižni prikrivao i gradio o sebi sliku kao o mudrom i brižnom učitelju.   Sve ono što je usledilo nakon toga duboko je podelilo tibetansku budističku zajednicu. Dalaj Lama je kritikovao njegovo ponašanje,  a Francuska budistička unija suspendovala je članstvo njegove budističke organizacije, ali nisu svi budisti to prihvatili. Neke ugledne lame su bile mišljenja da je za one koji su dobili abišeku (inicijaciju) i tako stupili na put budizma, kritikovanje postupaka Sogjal Rinpočea, makar i privatno, a kamoli javno, kršenje samaje (budističkih zaveta koji se daju tokom abišeke).  Jednu takvu odbranu Sogjal Rinpočea, moja omiljena žena lama i učenica Namkai Norbua, Tsultrim Alioni, nazvala je odvratnim nepošovanjem koje uopšte ne iznenadjuje.

Jedan od argumenata na kojima su se takve odbrane zasnivale bilo je pozivanje na „ludu, odnosno pomahnitalu mudrost“. Pomahnitala mudrost, delom se to poistovećuje sa onim što se u gnosticizmu naziva „divljom gnozom“, odnosi se na takozvano božansko ludilo, odnosno teiamaniju, pojavu koju po pravilu prati veoma ekscentrično, pa čak i za opšte prihvaćene društvene standarde neprihvatljivo ponašanje. Sveti Simeon iz Edese, svetac iz šestog veka kojeg su nazivali i Sveti Simeon Luda, verovatno je prvi jurodivi, kako se ova pojava naziva u pravoslavlju.Sveti Simeon je nakon godina života u pustinji došao u grad tegleći sa sobom leš mrtvog psa kojeg je našao na djubrištu, u crkvi je tokom liturgije pogasio sveće gadjajući žene orasima i počinio razna druga iracionalna dela. Ismevali su ga, tukli no i pored toga propovedao je  Jevandjelje i isceljivao molitvom bolesne.

Ja sam, recimo, veoma sklon da u nultoj karti tarota, koja se zove Luda, vidim motiv Svetog, jurodivog radi Hrista,  Simeona. Tarot se može tumačiti biblijskim motivima, kao slikovna priča inicijacije na hrišćanskom putu, veoma verovatno su dosta simbola i takvog porekla, simbola, samo izbegavajte knjigu Tarot for Christians: Lessons from Christ’s Fool (Mystic Ways Books, juni 2012) koju je napisao nadbiskup Vin Vagner, budući da je izuzetno površna i predstavljala mi je veliko razočaranje. Motiv psa, koji je doduše živ i vuče figuru na karti, sreće se još pre Marseljskog tarota, još na Mantegna Taroki kartama štampanim 1465. godine. Mnogo kasnije, u drugoj verziji tarota koju je Vejt uradio, figura na karti Luda ima na sebi 5 rana koje odgovaraju Hristovim ranama. Motiv pet rana Hristovih, samo u vidu pet mlazova krvi iz pet rana, sreće se na karti As Pehara, koja simbolično odgovara Svetom Gralu. Ovih pet mlazova uz pet rana napajaju Dušu. Nije teško izvući zaključak da je Vejt kartu Luda vezivao za Hristov duh, a ako se uporedjuju različite karte i simboli na njima svašta se može pronaći. Recimo da ružu koju luda ima u ruci, ima i smrt samo na svojoj zastavi. Mnoge tu postoje misterije, ali je ono što je meni interesantno to da postoji mogućnost da je  Vejt možda bio inspirisan motivom Svetog Simeona, Svete Hristove Lude. Zapravo, Hrista nazivaju raznim imenima, a malo je poznato da postoji i tradicija da ga nazivaju „Svetom Ludom“, jedan od proponenata te ideje je i Piter Fan, vijetnamski katolički biskup i član Federacije azjskih biskupa, koji zastupa morosofiju, odnosno „blesavu mudrost“. Da li je ptorebno da kažem da je Racinger, dok je bio kardinal, izjavljivao da je glavna doktrinalna opasnost po veru azijska negativna teologija?

Poseban oblik „božanske ludosti“, meni veoma zanimljiv,  sreće se u Baul tradiciji u Indiji. U pitanju je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, sa uticajem budizma, koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan baš ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Bauli put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a u praksi su veoma bliski vaišnavskoj tantri koja se bavi odnosom Rade sa Kaalom, njenim ljubavnikom koji je Krišna. U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul je put materijalizma i Bauli radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Parvati Baul, vodeća Baul muzičarka i pripovedačica, slika je objavljena u skladu sa Creative Commons licencom

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske energije. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja slog Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a slog Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Prevod:

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Znači, božije ludilo je prisutno i veoma cenjeno u skoro svim religijama (grčki i rimski paganizam, hinduizam, islam…). Od modernih tibetanskih majstora za pomahnitalu mudrost vezuje se Čögjam Trungpa.

Po njegovim vlastitim rečima „pomahnitala mudrost“, ješe čolva na tibetanskom, ključna je za razumevanje Padmasambavinog postignuća. Padmasambava je inače bio Drugi Buda i on je uspostavio Vadjrajana učenje na Tibetu. Po Čögjam Trungpi luda mudrost nije vezana za psihoze, ili za uobičajena ludila ili mentalne poremećaje. Ona je stanje koje direktno izvire i realizacije, prevod sa tibetanskog doslovno znači haos praiskonske mudrosti, pa tako ni ne pravi kompromise sa dualnošću. Opis ovog stanja je da se mudrost izmakla kontroli i podivljala, što je negde i odnos koji institucionalizovane religije kao politizovane strukture, imaju prema autentičnoj realizaciji.

Pagal Baba

Guru koji je tantru poslao na zapad preko našeg Guruazvao se Pagal Baba. Baba je počasno ime koje se daje mudracima, a znači i otac/deda, ali i stari mudrac, dok reč Pagal znači ludak. Ošo je takodje bio učenik jednog drugog Pagal Babe, obojica su bili iz iste tradicije.  Zanimljivo je pročitati šta je sve o Pagal Babinom nekonvencionalnom i nenormalnom ponašanju on rekao u svojoj knjizi  Glimpses of a Golden Childhood. Obojica Pagal Baba definitivno se nisu ponašali normalno, po standardima društva, ali su obojica i bili realizovani Gurui.

Stvar je u tome da zapad ima idealizovani stav o istoku i da je potraga za duhovnošću  u stvari neretko samo pokušaj da se ostane u zoni udobnosti i da se stvori o sebi utisak koji neko želi da ostavi kao o „duhovnoj“ osobi. Takodje, zapad najčešće ima potpuno nerealan stav o istočnim majstorima, idealizujući ih i tretirajući kao nekakve nadljude koji su nepogrešivi i koji su uvek dobri i ljubazni. Dobrim delom za to je kriva teozofija koja je napravila jako puno štete i pogrešnih razumevanja na zapadu, otvorivši vrata za različite manipulacije i zloupotrebe.

Zapravo, ljubaznost je nešto što se na istoku može, ali i ne mora, razvijati. Dobar deo jogija i Gurua su zapravo veoma često veoma neprijatni, baš kao i zen majstori. Učitelji koji se predstavljaju kao „dobri“ veoma često su manipulatori. Učitelj ne može da bude dobar, zato što se svaka dekonstrukcija ega doživljava kao opasnost i nešto veoma neprijatno.  Majstor mora nekog isprovocirati. Različite kulture to različito doživljavaju. Pre nekih desetak godina u Srbiji je bio zapadni zen monah koji je dugo godina živeo u Aziji. Prijatelj i ja smo otišli da slušamo predavanje. Pola predavanja je monah pričao o tome kako se veverice plaše, a pola je psovao i vikao. Možda to šokira u nekim drugim zemljama, ali nama dvojici koji živimo ovde gde su psovke i nasilje svakodnevica u medijima i gde to vidimo na ulici, na pijacama i po javnim ustanovama, to nije ni malo šokantno. Poštujem zen, poštujem tog monaha, ali delovalo je kao da se negde izgubio u kulturnim različitostima. Tih dana sam, zahvaljujući internetu, konačno uspeo da nadjem i pogledam istorijski snimak gostovanja Sex Pistols kod Bil Grandija, koji su tu uleteli na frku budući da su Queen bili otkazali u poslednji čas. Sve što sam ja tu video šokantno nije bila grupa zbunjenih klinaca, već pijani voditelj. Nas ovde čak ni emisija u kojoj su gosti bili Jelena Tinska i Dušan Prelević-Prele, koja se može okarakterisati kao skandal, nije šokirala. Šokantniji mi je bio jutarnji program kod Baneta Vujašinovića gde su gosti bili Miroslav Ilić i neki japanski IaiDo zen mačevalac, gde je on demonstrirao tehniku, a ovi se pitali šta on to radi i delujuči dibidus pijano mu nudili „kau čiz from maj Mrčajevci“  Zato me manite priča o dobroti i ljubaznosti, pitanje tehnologije kako se radi sa svešću u velikoj meri odredjeno je kulturnim nasledjem i dominirajućim društvenim normama.

Fotografija penisa sa zida u Butanu, autor Kandukuru Nagardjuna; objavljeno u skladu sa Creative Commons licencom

Čögjam Trungpa je dolazio iz duhovne linije povezane sa Dompibom, poznatim indijskim MahaSidom, sa jedne strane i sa druge sa Drukpa Künlekom, takozvanim „ludim jogijem“  koji je konertovao Butan u budizam i bio poznat po tome što je voleo žene i alkohol. Crteži penisa koji se vidjaju kao grafiti po Butanu  imaju veze sa njegovim kultom o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova na ovom blogu.

I Dompiba i Drukpa Künlek su bili poznati po svom nesvakidašnjem ponašanju i načinu podučavanja, isto kao i sam Čögjam Trungpa. Za njega budistička samilost nije bila ljubaznost, kako to mnogi misle da jeste, već je to biti kreativan kako da nekog probudite. Pri tome, stalno je skretao pažnju studentima da ga ne imitiraju. Druge lame su učenicima govorile da ne mogu da ga imitiraju, ili razumeju, dok nisu u stanju njegovog uma, a videli smo ranije da je on sam govorio da je takvo ponašanje rezultat direktnog izviranja iz realizovanosti.

A metodi mu jesu bili veoma neprijatni. Umeo je da naredi da provale u sobu para koji je došao na seminar, da ih na silu dovedu i skinu do gole kože pred svima. Da li Tibetanci preziru zapadnjake, ili smatraju da su zapadnjaci previše arogantni i sirovi tako da im se ego mora rušiti brutalnom silom, ili smatraju i jedno i drugo, pitanje je na koje ja nemam odgovor. Ali je po njihovim vlastitim svedočenjima jasno da su za njih svi zapadni putevi, bili duhovni ili oni koje pruža psihologija, u redu sve dok ruše ego zapadnjaka. A sve što je maskirano u budistički omot i koristi budistički rečnik, ako to ne radi za njih nije pravi put.  Zapravo i samo korištenje izraza ego nije budističko, budući da takav koncept ne postoji u budizmu. U budizmu postoji ideja o neznanju sebe, tj ko smo/šta smo. Mi projektujemo ideju ko smo, a to je lažno ja i ne postoji, na realnost i onda živimo lažni život. Um to lažno ja onda tretira kao bitno, u odnosu na druge, iz čega se radja sebičnost.

Duhovni sistemi razbijaju naše lažne predstave o onome šta jesmo i šta svet oko nas jeste. Ne lome nas kao nas. Ideja da neko kod nekoga nešto lomi može biti veoma opasna i može da u stvari uvede u zloupotrebu i dominaciju nad nekim, što nije budjenje te osobe, nego porobljavanje.  Kada se neko optuži da ima „veliki ego“ to se obično odnosi na to da taj neko smeta zato što je sposoban, jaka je ličnost i može da postigne nešto što osoba koja ga za to ne može i onda pokušava da diskreditacijom skloni osobu koja ugrožava njen vlastiti ego. Lideri koji to koriste su zapravo slabi i loši lideri, kojima je oko njih potreban mediokritet još slabiji i lošiji od njih, kako u svojoj nesposobnosti ne bi bili ugroženi. Dok se neko ne suoči sa tim ko stvarno jeste, bitno je kod učenika izgraditi zdrav samsarični ego koji čuva učenika sve dok je vidljiv i pod kontrolom. To je Ošo govorio, to govori i tantra, to govore i neke tibetanske lame i to je deo objašnjenja kada ja kažem da mi idemo kroz materijalizam.

Da li su Čögjam Trungpa i Sogjal Rinpoče bili potpuno realizovani i da li je to što su radili bio spontani rezultat njihove vrhunski realizovane svesti? Nisam neko ko je u stanju da na to da odgovor, a i nakon smrti je bilo puno različitih mišljenja i u samom tibetanskoj zajednici. Ako ćemo iskreno, sam Dalaj Lama je rekao da nije kompletno realizovan. Razlika izmedju tibetanske i indijske tantre je da ova potonja poznaje koncept Đivanmukte, tj nekog ko je potpuno oslobodjen dok i dalje boravi u telu. U tibetanskoj tantri nisam siguran da li i jedna škola to uopšte prihvaza kao moguće. Ali danas je to jako retko i jako teško, pa ipak to jeste argument kojim se opravdaju mnoga antisocijalna i kriminalna ponašanja raznih lažnih gurua, da sad ne pominjem imena. Možemo se svi složiti da se božija dela ne mogu komentarisati budući da su ljudei nesposobni da ih razumeju. Izgovor da je neko Bog, ili da radi pod uticajem Boga, neke više mudrosti ili šta već drugo u istoriji često je korišten da se opravdaju raznorazne nepodopštine.  Kako onda neko dodje do toga da je stvarno božanski inspirisan da uradi baš ono što je potrebno?

Na primer na sledeći način. Krija Šakti je moć delovanja, ali nju ograničava društveno okruženje svojim normativnom. Dobro i loše kao karakterizacija nekih akcija predstavljaju karma-malu (nečistoću delovanja) gde se neka delovanja vide kao dobra (šuba), a neka kao loša (ašuba). Samo to verovanje neke aktivnosti odredi kao karmičke, što kasnije vodi do vezanosti za ciklus patnje.
Osoba koja je društveno uslovljena pravilima koja društvo propisuje, radi ono što su joj rekli da je dobro, a šta su joj rekli da nije dobro izbegava. Takva osoba je društvena programirana.
Tantrik prvo dobro intelektom dovede u pitanje sve što su mu rekli da je dobro, ili nije, pa tek onda kad dekonstruiše društveni normativ, sluša svoj unutraćnji glas iz dubine. Dakle prvo razmišljati, pa iz stanja praznoće i mira pustiti da Glas kaže šta je potrebno da se uradi u nekom trenutku. Zato i postoji meditacija, da možemo da budemo u neuslovljenom stanju Uma.
Vigjana Bairava Tantra krije mnoge tajne, stih 77 govori o tome kako se pomoću 5 mudri ispoljava Vrhunska Svest, kroz trenutak intuitivne svesnosti. U tom smislu intuicija je način za Realnost da nas uputi šta i kako je najbolje da radimo.
Šta je intuicija i odakle dolazi? ParaDevi, kao vrhunsko tantričko božanstvo, oličenje je pratibe, tj Kundalini Šakti koja je povezana i sa intuitivnim uvidom i sa instinktima i sa kreativnim impulsom koji neko zove inspiracija. To je, te tri stvari, suština božanskog ženskog principa i moći kundalini.

Znači za takvo „vodjstvo“ potrebno je ozbiljno stanje svesti. Da li su pomenute Lame bile stvarno u takvom stanju da su mogli da nastupaju sa stanovišta božanske mudrosti? Dalaj Lama je tu bio veoma jasan. Po njemu pomahnitala mudrost mogu da praktikuju samo još poneki MahaSide koji su visoko realizovani i da danas možda postoji svega par takvih praktičara u himalajskim pećinama.

Mi znamo ko smo mi i ko je ko, ali gledamo svoja posla. U tantri je seks između učitelja/učiteljice i učenika nešto što je dozvoljeno i što je deo, ili može biti deo, sistema, ali to se zna unapred. Oni koji u to ulaze se unapred slažu sa time, zato što znaju da se to može desiti. U tantri oralni seks nije samo seks, u muški ud se priziva Rudra, tako da je to u stvari smirivanje besa Rudre. Ali to ne znači da je svaki poziv joga Gurua da mu to učenice urade baš to. Ja ne bih isključio da su neki joga Gurui koji su bili centar seksualnih skandala radili baš to, ali to što su oni pored joge ušli tajno u tantru nema veze sa njihovim joga učenicima. U jogi nema seksa i ako neko ulazi u sistem u kojem očekuje da se poštuje celibat onda ta osoba u to ulazi očekujući da neće biti seksa niti da će joj to neko ponudiri. Zato je to različito, u tantru ulaze oni koji nemaju problem sa seksom i kojima je to čak životni stil. U jogi to ne mora biti tako. A uostalom, ni u tantri to nije zagarantovano. Postoje tajne mudre koje tantričke žene pokažu muškarcima, odnosno obratno, mudre koje muškarci mogu da pokažu ženama, na koje se odgovori drugim mudrama ako neko pristaje. Dakle tu je stvar veoma konsenzusna i nema zloupotreba i nasilja. Zato samo svima savetujemo da budu oprezni i da postupaju što pametnije u svojim izborima i u onom na šta pristaju, a na šta ne. Đai Ma!

Tantra i odbrana od crne magije (drugi deo)

Prvi deo ovog teksta privukao je dosta pažnje, ali i izazvao prilične nedoumice. Pitanja koja su postavljana bila su dragocena, zato što odgovori na njih mogu da prilično razjasne stvari, no o tome ćemo verovatno u sledećem nastavku.

Ovaj put, prateći znake, nastavak ću koncipirati nešto drugačije. Već duže vreme prisutni su znaci crnomagijskog delovanja u mom smeru.  Detalji takodje drugi put, za sada samo da sam to koristio da pratim svoje reakcije na to što se dešava. Da li sam zabrinut, da li sam besan? Šta poželim da uradim kada mi se desi neki efekat koji mi nanosi štetu?

Jedan od razloga za ovaj tekst u ovom momentu bila su javljanja više osoba koje su tražile pomoć pošto su mislile da su pod crnom magijom.  Ljudi u takvim situacijama, bilo da je to realno dejstvo crne magije, deluju različito, ali po pravilu te različitosti su veoma emotivno obojene i imaju tendenciju da idu ka ishitrenosti.

Stvar je u tome da ljudi vole da stvari stavljaju u kategorije pravednog i nepravednog. Ljudi imaju običaj da nešto doživljavaju kao da je to nešto što ne zaslužuju i da nije u redu da se baš njima to dešava. Ne postoji takva stvar kao pravednost u Univerzumu. Rišiji i božanstva su posmatrali veoma ružne stvari, bez da su reagovali. Jednostavno, što pre ljudi shvate da nikoga nije briga za njih i da nema učiteljice koja će da izgrdi dete koje ih maltretira i da ih zaštiti od takvog deteta, to bolje po njih. Dakle, najpametniji pristup je po onoj narodnoj „pomozi sebi, pa će ti i Bog pomoći“, zato što mi stvaramo svet oko nas i koliko smo u stanju da utičemo na ono što nam se dešava toliko će nam dobro i biti.

Problem je u tome da ljudi u takvim situacijama reaguju emotivno. Jedan od načina na koji se u Indiji radi crna magija jeste da se prizove MahaKroda, to je aspekt besnog Šive. Da bi to neko uspeo mora da bude i sam besan, tada se bes te osobe poistoveti sa Šivinim. To je energija osvete. Ali da bi to delovalo mora da postoji nešto kod toga na koga je usmereno što će na to da odreaguje. Namkai Norbu, koga ja smatram za jednog od najvećih ezoterika u prošlom veku, kako istoka tako i zapada, po pričanju mog prijatelja koji je dzogćen učitelj jednom je  izgrdio učenike na svom seminaru zato što su se obavili zaštitnim budističkim konopcima. „To je za decu, za nemoćne i za početnike, kako vas nije sramota“ – oštro im se obraćao. Sve što je trebalo da urade jeste da budu u rigpi, tj jednom nepromenjivom stanju koje je pozadina svih samsaričnih iskustava, odnosno stanju koje je Prvobitna Čista Svest. Tada smo kao ogledalo, odrazi se registruju, ali ni jedan zapravo ne utiče na ogledalo, pa tako ni nikakva crna magija ne može da utiče na nekoga.

Bili ili ne u tom stanju, opcija besa kojim se nekome odgovori na njegovu crnomagijsku delatnost je delotvorna, ali i opasna. Drugi pristup je spontano delovanje iz smirenosti, odnosno sahadja. Tada radimo ono što je potrebno i rezultat je onaj koji je potreban i sve se dovede u ravnotežu.  Agore koji su medju najvećim svecima i isceliteljima Indije, na primer povlače se od ljudi. Jedan od razloga za to jeste zato što su Agore besne i sklanjaju se od ljudi da ih ljudi ne bi uvredili i povredili, te da onda u besu oni ne povrede te ljude.Pošto je bes veoma nezgodno stanje, u kojem često delujemo iz osećaja da je to što radimo  pravedno, pitanje je kako transformisati bes?

Apsolutno je pogrešno uzeti bilo koju mantru za to, sa neta ili iz neke knjige. Onaj ko daje mantru mora da prvo zna koji je bes u pitanju. Kroda je bes generalno, mana je za slučajeve besa koji je izmedju dve osobe, a diveša ako je u pitanju neprijateljstvo ili mržnja, koje se često greškom zameni za bes. Kada onaj koji daje mantru to zna onda mora da da baš onu mantru koja će toj osobi da pomogne. Zašto to kažem? Zato što postoje različite mantre za bes koje različito deluju. Znam za slučajeve da su ljudi radili šante prašante mantra sadanu za bes, da bi posle završetka stanje bilo još gore. Onda dodje neko drugi pa kaže da je trebalo da rade Narasimha mantru. To je isto ozbiljna mantra koja može dati rezultat, ali u nekim slučajevima, bojim se da se može desiti da se negativnost koju neko oseća nesvesno koncentriše i projektuje, oslobadjajući tako osobu besa,  ka drugima i tako ih povredi. Bes je često posledica traume, ali to što ćemo se delom osloboditi besa tako što ćemo ga usmeriti nesvesno na nekoga nije rešenje i dugoročno se, znali to ili ne, nećemo osećati bolje.

Dakle, pametno je da je prva stvar da smo mi smireni. Kako to postići je pitanje na koje postoje različiti odgovori, zavisno od osobe i situacije. A potom je pitanje šta i kako uraditi? Cilj je da uradimo tačno ono što je je najbolje u nekom momentu. To može biti ignorisanje, uzvraćanje napada, izbegavanje ili nešto potpuno drugo. Onog momenta kada dodje da je potrebno ja ću reagovati na najbolji način, koji je to način nije bitno. I šta se desilo, pa sam napisao baš ovakav blog?

Naime , pre neki dan  sam od prijateljice koja se bavi reikijem i teta hilingom i koja mi se obratila za mišljenje vezano za slučaj moguće crne magije koji su joj tražili da skine, čuo da je u jednoj od fejsbuk grupa, koja ima ime po Plavom Budi što je Buda koji se koristi za izlečenje, ali se nikad tako nije pominjao u toj grupi, vredjan neki korisnik. Da ne ulazim sada u detalje, u proteklom vremenu je bilo puno ružnh priča vezano za tu grupu i ljude odatle,,  tako da kada mi se neko obrati vezano za crnu magiju i osvrne i na ovako nešto, to mi deluje kao jedan od znakova.

Sa tibetanskim Plavim Budom nemam puno iskustva, nisam nikad radio sa njim niti sam dobio njegovu mantru, tako da sem intelektualnog znanja ništa ne znam  o njemu iz ličnog iskustva.

Ono što znam da rade je da se samo lečenje vrši  tako što se zamišlja Plavi Buda i rade se mantre, da bi se na kraju neko „rastopio“ u prirodno stanje. Lepa praksa, ali kad se neko predstavlja kao Učitelj,  nazove grupu po ovoj praksi bez da postoji i jedna jedina indicija koju bih ja znao da je ikada od bilo koga podučen jogi ili bio uveden ili imao veze sa bilo čim sa Istoka sem ako je nešto pročitao na internetu, pa se onda tu ljudi žale na svašta,  onda tu nešto nije u redu.

Vezano za ovog tibetanskog Budu se obično navodi Lotus Sutra kao ključna, u njoj se  objašnjava Učitelj Zakona kao iscelitelj,  a to je istovremeno i sutra koju smatraju finalnim Budinim učenjem i esencijom samog budizma. Dakle lečenje i krajnje učenje budizma se mogu na neki način povezati.

Po ovoj sutri najviše sile iz nevidljivih oblasti spuštaju na Učitelja nemerljivu zaštitu i snagu koju obezbedjuju onostrani duhovi, koji sem ovoga pozivaju i razna druga bića, kao što su jakše i nage, da slušaju kada Učitelj Zakona podučava. Kasnije, u poglavlju 26, naglašava se veza izmedju Plavog Bude i Učitelja Zakona, tj Darme. Medicinski Buda, smatra se, ne donosi samo dobro zdravlje nego i ublažava uticaje loše karme iz prethodnih života.

Ako neko ima osnaženje od strane Gurua onda sebe poistovećuje sa Plavim Budom, a ako nema onda se on zamišlja ispred nas, okružen slogovima mantre koji se takodje zamišljaju i svetlošću koja iz njegovog srca ulazi u naše srce i krunsku čakru. To je ono što se javno zna o tome, a kažu da se usmeno prenosi praksa da se u stvari zamišlja 8 isceljujićih Buda, dakle još 7 pored Plavog Bude,  kao i da se njegova mantra radi jedan mala ciklus nad čašom vode, na koju se onda dune i koja se onda daje obolelom da je ispije.

8 medicinskih Buda

Tradicija Plavog Bude je doneta na Tibet iz Indije verovatno u 8. veku kada ju je Santarakšita preneo tibetanskom kralju Trisong Deutsenu. Namera mu je bila da poboljša napredak Tibeta tako što će ovom praksom da poveća zdravlje stanovništvam spreči zaraze, omogući zaštitu od crne magije i zaštiti ekološki sistem od prirodnih katastrofa.

Stvar je u tome da ja nemam neki odnos prema Plavom Budi, kao ni budizmu uopšte. Jednostavno nije moja priča, ali u toj laganoj meditaciji na Plavog Budu, preko ideje o plavim božanstvima uopšte (Krišna, Šiva, Kali…) odjednom sam postao svestan Plave Tare sa kojom ja nisam nikad pre radio, a koja je jedan od aspekata Tare i koja se naziva Ekadjati. Tara u hinduizmu i Tantri je božanstvo koje je po nekim školama identično Kali, a po drugima je jedna od 10 MahaVidja. Na Tibet je Tara kao božanstvo stigla verovatno kada i Plavi Buda i veoma brzo postala popularna, iako postoji i mnogo uvreženije mišljenje da je sa Tibeta se proširila na Indiju, ali se za razliku od indijskog shvatanja na Tibetu podelila na svojih dvadeset i jedno ispoljavanje. Većina tih njenih vidova se na Tibetu raspoznaju kao neka druga boja. Tibetanci zapravo zapadnjacima daju veoma malo, tako su od 21 Tare na zapadu davane, čak veoma često, inicijacije Zelene Tare, održavane su i u Beogradu kada su neke lame gostovali,  kao i inicijacije u Belu Taru. Ali za dobar deo ostalih Tibetanci nisu davali čak ni informacije o nekim naprednijim tehnikama rada sa njima, a kamoli inicijacije, smatrajući da to nije za zapadnjake.

Jedna od te dvadeset i jedne Tare, Plava Tara Tibeta je, tako, u tibetanskoj tantri u stvari majka svih Buda i zaštitnica dzogćen tantre i svih 84000 dzogćen učenja. Postoji istorijska veza izmedju dzogćena i indijske tantre, najviša realizacija svetlosti u dzogćenu je ono što je u tantri Mahaprakaša, osnovna priroda (svabava) čiste univerzalne svesti koja je istinska priroda Sopstva.

Indijska Tara ima dve bidja mantre, jedna od njih je prokleta od strane Vašiste, jednog na najstarijih vedskih Rišija i jednog od saptarišija. Zbog te kletve smatra se da ta mantra ne deluje u Kali Jugi i zato je rade samo malobrojni tantrici sposobni da je realizuju. Zanimljivo je da je to ista bidja mantra koja se koristi i za trišulu.

Problematika mantri na koje je bačena kletva je vrlo zanimljiva. Kletva se u Indiji naziva šapa i zapravo kletve se smatraju za blagoslove, ma koliko to sumanuto i nelogično zvučalo. Kletva i bačena crna magija nam omogućuju da vidimo zašto se to dogodilo, gde je problem, kako da ga popravimo i tako da se usavršavamo. Zato je odlazak kod indijskog astrologa jedna od pametnijih stvari koje neko može da uradi. Ja sam nekoliko godina učio djotiš, ali nikada sebe ne bih nazvao djotišom niti mislim da znam djotiš, ili da sam sposoban da ga praktikujem. U svakom slučaju indijski astrolog je taj koji nekom može pomoći da odredi koju mantru i za šta bi neko trebalo da koristi. U Srbiji postoji nekoliko jako dobrih djotiša, ja planiram da u narednih godinu ili dve iz Indije dovedem jednog tantričkog Gurua koji ima oralnu transmisiju djotiša 64 Jogini, što je izuzetno malo poznat tantrički djotiš sistem i želja mi je da se on prenese ovde. Takodje, u oktobru bi Srbiju trebalo da poseti Margito Jušić, vastu savetnik i indijski astrolog iz Hrvatske, koji daje neke remedije koje su meni zanimljive budući da su malo drugačije od onoga što sam video do sada, uključujući i način na koji se radi sa Kuberom. Tako da budući da bi trebalo da se zadesimo u isto vreme i na istom mestu, nadam se da će biti prilike da se upoznamo i razmenimo informacije o tome kako on to radi.

Vratimo se mantrama i prokletstvu. Stvar je u tome da je jako mudro veoma oprezno pristupiti znacima koji ukazuju da je neko pod crnom magijom. Aha, to mora da je to – pod dejstvom sam crne magije, to je stav histerične sujeverne domaćice. Nije svako pero na koje naidjemo znak da nekog kontaktiraju andjeli, već je to pre povezano sa činjenicom da pticama prirodno ispada perje i da tamo gde ima ptica ima i perja. Ali ako se u sred leta na letnjoj temperaturi prateći viziju nadje usred normalne livade deo sa  snegom i ispod njega posebne trave, to je već nešto što teško da zdrav razum može da objasni.  Katolička crkva, na primer, veoma ozbiljno pristupa egzorcizmu, potrebno je i mišljenje psihologa i lekara, ali i jako prisustvo natprirodnih znakova i pojava, da bi se egzorcizam odobrio. Mada, ako neko lebdi metar iznad kreveta i predmeti lete po kući, onda tu teško da ima neke dileme da li se dešava nešto natprirodno, ili ne. U mom slučaju u preteklih par nedelja bilo je raznih pojava, tipa da sam u kupatilu i u ogledalu vidim tamni obris nečega što mi pomera vrata u hodniku koja i stvarno budu pomerena kad se okrenem i izadjem iz kupatila. Razni znakovi bi trebalo da se nadopune da bi potvrdili dijagnozu, a jedna od svari koja ukazuje na crnu magiju je i da sveti predmeti padaju sa zida, sami od sebe pucaju i slično. Meni je sama od sebe pukla rudrakša brojanica, tako da su svi čvorovi ostali, samo se od Guru zrna na jednoj strani odvojio ostatak brojanice. Guru iz Indije, koji me obučava svetom tantričkom znanju po  Šankari što je još jedna od tantričkih tradicija koju prolazim i gde sam još na obuci,  samo je rekao da ništa ne brinem i da će mi poslati drugu rudrakšu. Uz to dao mi je novo znanje, 24 mudre koje se koriste za isceljenje uz Gajatri mantru i način kako da ih koristim. 24 mudre koje se pominju po internetu kao mudre koje leče uz ovu mantru sam već imao, ali ovo su mudre koje se rade uz ove pomenute i nisam nikad bio čuo za njih, niti video da su igde objavljene. Zašto mi je ovo bilo zanimljivo? Zato što je Gajatri isto prokleta mantra. Čak tri mudraca su bacili kletvu na Gajatri, izmedju ostalih i več pomenuti Vašista.

Gajatri je najsvetija mantra, zašto bi neko bacio kletvu na nju i kako je onda uopšte koristiti? Stvar je u tome da su neke od najmoćnijih mantri u Indiji pod kletvama. Svaka od tih mantri, kada se realizuje, može da se koristi za različite stvari. Kletve bačene na mantru su, u stvari, način da se neko spreči da ne troši besmisleno potencijal mantre. Za neke stvari, koje se tiču nekih banalnih želja i hirova, postoje mnoge druge mantre koje neko može da koristi za to, tako da bi korištenje npr Gajatri mantre za to bilo kao da neko poznaje nekog ministra, pa umesto da to iskoristi za nešto stvarno bitno cima ga da se otpusti kuvarica u školi zato što se nekom ne dopada to što je njihovom detetu spremila užinu sa jednom  vrstom džema, a ne drugom.

Gajatri može i da leči, a može biti i mantra konačne realizacije. Isceljenje je prvi korak i

Agori

to je tako i na istoku i na zapadu. Neko je prvo iscelitelj i leči i sebe i svet. Religijski je put da se to radi tako što neko prihvati Zakon i onda ga prenosi dalje. Videli smo da je tako i u slučaju Plavog bude i Lotus sutre. Mene je moj kaula/vamaćara Guru zavetovao da nikad ne postanem religiozan, a ja se mojih zaveta držim tako da to nije moj put. Nas često optužuju za crnu magiju, što je istina uz jedno veliko ali. Naime, ako uzmemo kao primer Agore onda ćemo videti da se njih svi plaše, ali da ih smatraju i za najveće iscelitelje u Indiji, sa najvećim moćima da to rade. Isceljujuća moć Agora dolaze od onoga što se obično zove veliko umeće u praktikovanju crne magije. To je ogromna moć, da li je Agore koriste zato da maltretiraju ljude koje sretnu? Ne bih rekao, mada se doduše kaže da je po nekom njihovom pravilu Agorima dopušteno da ubiju do 7 osoba u životu i znam za neke priče, recimo da je jedan Agori jako pobesneo na čoveka koji je ubio psa. Tog čoveka je magijski ubio, a psa oživeo.  Ali moć koju imaju i koja dolazi od toga koliko predano se posvećuju Šivi i Kali,  koristi im da apsorbuju uzrok bolesti koji je napao pacijenta koji leči, tj duhove koji to uzrokuju, te da ga potom napadnu crnom magijom i tako nateraju duhove da oslobode pacijenta bolesti.  Moć koji Agore dobijaju je ogromna i oni bi mogli da utiču i na okolinu i sile prirode, ali oni to ne rade. Agora da bi bio uspešan, kao i svi tantrici, mora da bude u ravnoteži. Mi ne postupamo po Zakonu, mi smo izvan njega. Mi postupamo po dva pravila, pravilu slobodne volje (Svećaćara) i prirodne spontanosti (Sahadja). To znači da ne radimo stvari zato što je neko rekao da je to tako potrebno i dobro, nego zato što mi to hoćemo, mi mislimo da je to dobro i što samo spontano skliznemo u neku reakciju. Znači uskladiti se sa Univerzumom i u potrebnom trenutku spontano postupiti onako kako je najbolje sagledano iz jedne široke perspektive jeste tantrički put. Mi znamo načine da skinemo kletve sa mantri i da one budu delotvorne, ali mi smo i sposobni da ih upotrebimo, a da ne protraćimo njihovu moć na budalaštine.

Tantrik radi na više nivoa. Mnogi učitelji joge posle svog časa izgovore Om šanti šanti šanti. Šanti znači mir, a ponavlja se tri puta zato što se odnosi na tri nivoa patnje i bola. Prvi koji je uzrokovan našim vlastitim neznanjem, emotivnom neuravnoteženošću i fizičkim bolestima. Drugi nivo je izazvan dejstvom raznih duhova, a treći dejstvom božanskih i prirodnih sila. Tri ponavljanja reči šanti je priziv mira i harmonije na tri nivoa postojanja, koji su povezani sa tri ljudska tela (štula, linga i karana šarira) koji takodje trebaju izbalansiranost i smirenost. Takodje ovo balansiranje se odnosi i na tri vrste karme (Sančita, Prabada i Krijamana karma) tako da je u stvari to veoma bitna formula balansiranja. Kada smo tako izbalansirani onda možemo da delujemo spontano i dešava se Sahadja. A dešava se tako zato što smo se po prirodi približili  nekim bićima i ponašamo se slično njima. Ako smo besni onda smo blizu bićima koja su besna. Ako smo smireni onda smo blizu bićima koja su smirena. Nije baš da zastupan Zakon privlačnosti, on ima puno grešaka i deluje, ali dugoročno štetno, tako ne bih da to tako izgleda i zato  bi ovog puta mnogo primerenije bilo citirati izreku koja se pripisuje Ocu Tadeju, a koja glasi „kakve su ti misli, takav ti je život.“. A sledeći citat za koji kažu da je njegov je savršeni opis onoga što i tantra podučava:

“Možemo da idemo kuda hoćemo, radimo sta hoćemo, pa opet, nije to sloboda. Sloboda je ona Gospodnja Sloboda – kad je čovek oslobođen od tiranije misli. Kad ga ne tiranišu nikakve misli, kad živi u miru. On je tada stalno u molitvi, stalno očekuje od Gospoda, radi po savesti, trudi se. Svaki posao radi od srca. Celokupno biće naše treba da učestvuje u molitvi, i u radu, i u svemu. I da ne budemo ratnici na nepravednoj strani, da ne ratujemo ni sa kim. Da misleno ne ratujemo. Da budemo pomireni sa svima. Da ne primamo uvrede k srcu”.

Dakle kako smo već rekli u prošlom delu ovog teksta, nema negativnih energija, ima samo blokada za energije koje ne pustimo da odu, otprilike kao što i Otac Tadej govori. To stanje bez misli, u svom vrhunskom postignuću, jeste pomenuta Prvobitna Čista Svest.

Plava Tara, tj Ekadjati, kao jedno od najstrašnijih i najopasnijih božanstava tibetanske i indijske tantre nije samo ona koja transformiše nečiji bes. Ona je zaštitnik, kako je već rečeno, koja obezbedjuje i uklanjanje svih prepreka koje ometaju dobru sreću i duhovno budjenje budući da je ona simbolična projekcija nečije Prvobitne Čiste Svesti. Ona dakle predstavlja vrhunsku nepodeljenost gde je neko zaštićen time što zapravo ni ne postoji subjekt koji bi mogao biti ugrožen i ne postoje personane slabosti.

Lerab Lingpa

Ekadjati se pojavljuje, odnosno može se pojaviti, sama onda kada je neko spreman i kada je to potrebno. Velikom Majstoru mudrosti, Longčempi, koji je izuzetno bitan za ezoterične prenose znanja i energije u dzogćenu, pojavila se u 32. godini njegovog života i vodila ga kroz tajne Dakini rituale i prakse, ispravljala njegov izgovor Dakini jezika i učila ga pevanju Dakini priziva.  Sličan primer je i Lerab Lingpa, koji je živeo vekovima posle Longčempe, od 1856. do 1926.  Sa 12 godina je tokom lova video rukopise napisane Dakini jezikom i teško se razboleo zbog toga. Tokom bolesti koja ga je izolovala od spoljnog sveta pojavila mu se Ekadjati i uputila ga u prakse Dakini, nakon čega je ozdravio. Kažu da i danas Dalaj Lama radi prakse koje je Lerab Lingpa dobio od Ekadjati.

Po legendi, ona je pomogla Padmasambavi da potčini tibetanske demone i načini ih zaštitnicima budizma. Povezana je i sa zvezdom Sirijus što otvara neke zanimljive mogućnosti njenog shvatanja i tumačenja.  Ekadjati je tantrički oblik Tare, obožava se na grobljima,  najčešće u ponoć, pojavljuje se u fizičkom obliku pred praktičarima i smatra se da praksa sa njom veoma brzo dovodi do dobijanja posebnih moći.

Smatraju je identičnom sa Kali, a u nekim tradicijama se preporučuje da se ne ide dalje u obožavanju i vizuelizaciji od njenih sandala. Ali većina tradicija se slaže da je ona kraljica svih tantrika u Kali Jugi. Ali ako neko nije Maha Sida, nije mu pametno da direktno radi sa njenom svešću, več preko svoje suvašini (partnerke), ili posredstvom home, budući da se ona mnogo brže može manifstovati kroz vatru i uslišiti želju tantrika.  Tokom home  uspostavlja se Gurumandala i njasama levog puta se priziva Ekadjati,  koja je oličenje Božanske Majke i to je povezano sa Boginjom Varahi koju smo već pominjali na blogu.  Ekadjati je tako stanje bljeska Jednosti koje nastaje jasnim sažimanjem fokusa šakti kroz tapas. Tapas je u jogi i tantri izraz koji se odnosi na snažnu moć volje i čvrstu istrajnost u praksi, a ne na odustajanje posle prvih poteškoća i prepreka.  Zanimljivo je da reč tapas dolazi od korena tap koji ima značenje „izgoreti“ što ima i značenje „goreti od istrajnosti“, ali ima i drugu simboliku koja upućuje na praksu sažimanja ega koji „izgori“.

Ekadjati se po onome što ja znam obožava isključivo u okviru VamaMarg škola. Ne znam da postoji neki oblik desnog puta koji radi sa njom. Smatraju je za najusamljenije i najizbegavanije božanstvo. Ekadjati je Vrhunska realizacija, to je stanje sa one strane ega. Ego je iluzija i ego se plaši Istine. Svaki realizovani Guru u stvari deluje zastrašujuće, zato što ljudski ego tu vidi Istinu, a Istina znači njegovu anihilaciju. U tom smisli i strah od smrti je u stvari strah ega od sopstvenog uništenja. Ekadjati je božanstvo koje štiti, ta zaštita je snagom Istine, što znači da su njene predstave zastrašujuće, isto kao i predstave Kali.

Već smo pominjali Agore, ovo što sledi je prevod jednog njihovog rituala koji ima veze sa Ekadjati:

Svajambu Adeš!
Sledimo šta je Samorodjeno
Agora Adeš!
Prihvatamo šta je Iza Iluzije
Avaduta Adeš!
Nedisciplinovanu disciplinu, mi iznosimo
Alakša Naranjana
Nevezano, nepovredivo, percepcija bez percepcije je………….
BOM
Praznina gde zemlja se sjedinjuje sa vodom je Svadistana!
BOM!
Praznina gde voda se sjedinjuje sa vatrom je Anahata!
BOM!
Praznina gde vatra se sjedinjuje sa vazduhom je Adjna!
BOM!
Praznina gde vazduh se sjedinjuje sa nebom je Samanakala čakra u Bramarandri!
BOM!
Praznost gde se nebo sjedinjuje sa zemljom, od Sopstva do nesopstvenosti i do bezsopstvenog Sopstva izmedju
korena neba i korena zemlje!

Ovo je praksa prenošenja moći na one koji su dovoljno sposobni da dobiju milost Agori Gurua NiruTara tantre i Sahadj sadane na dan kada je SvajambuNata, koji je na Tibetu poznat kao Padmasambava, odnosno Guru Rinpoče, bio iniciran od strane Ekadjati. Tokom toga on je bio pretvoren u HUM mantru i usisan u Prazninu Materice.
Da bi neko postao Avaduta mora da se probudi Čandali, vatrena žena, koja se spušta kroz lobanju na dole. U svakoj čakri se odvija seksualni odnos, tj različite se stvari dešavaju kad se tokom ovog procesa ima seksualni odnos sa različitim ženskim božanstvima. U Anahata čakri se ima seksualni odnos sa Plavom Tarom. Tokom toga povezuju se čakre i tajna je u rasporedu kojim se to radi i to je praktična instrukcija rituala gore opisanog u kojem se u stvari tokom seksa uz ostale čakre spajaju i čakre iznad Saharsare i ispod Muladare, što je u stvari ponavljanje kreacije Univerzuma.

I ako zanemarimo sve ovo gore nabacano i retko kome zanimljivo, kako se na kraju razvila situacija vezano za  izneto na početku vezano za crnu magiju? Mislim, to je negde i povod za tekst, zar ne?

Tantra ima dva cilja. Prvi je boga, zadovoljstvo i materijalni uspeh i to je negde i semantički, preko prajezika od kojeg su nastali i sanskrit i srpski jezik, sa našom rečju Bog.  Boga se kao uživanje ne odnosi samo na senzualnost, ona se odnosi i na to, ali ona je u biti ostvarivanje harmonije u našem životu izmedju ličnih i emotivnih odnosa, porodice, mentalnog i fizičkog zdravlja i materijalne stabilnosti u skladu sa našim realnim potrebama i iz te harmonije proizašlog ostvarivanja ovozemaljske sreće. U tom smislu tantra je, pojednostavljeno rečeno, umeće da se uživo u životu i skup tehnika koje tome pomažu. Drugi cilj je duhovno oslobodjenje. To je odnos prema prvom cilju. Kroz materijalno mi se naučimo kako da se odnosimo prema materijalnom i da ne budemo vezani za njega. Prvi cilj  je kako da nešto postignemo da bi bili srećni, a drugi kako da podnesemo da smo to postigli smireno. Ne odbacujemo sreću, težimo ka njoj, ali se ni ne opterećujemo njome. Jednostavno je živimo spontano. To je Sahadja, kada se prosvetljenje živi u materijalnom svetu gde se ostane funkcionalan uprkos duhovnom iskustvu.  Monasi se odvajaju u manastire i divljinu, u isposnice, pošto ne znaju kako bi sa tim isksutvom živeli okruženi svetom koji boravi u svakodnevnom životu. Mi koristimo svet koji nas okružuje i svakodnevicu da bi stabilizovali to iskustvo i živeli ga intenzivno svih 24 časa.

Kada se dešava dejstvo crne magije, može se desiti da neko oseća kao da je počeo da ga bije maler. To znači da odjednom materijalno stanje može da se potpuno promeni, izgubi se posao, ili krene loše, pojave se neočekivane obaveze i slično.   Neko počne da se oseća kao da je iznenada sputan i vezan. Znači nečije zadovoljstvo, boga, postaje ugroženo samim tim što je i materijalna stabilnost postala ugrožena.

Ja plaćam račune, plaćam porez  i kupujem hranu kao i bilo ko drugi. To znači da se u životu bavim i stvarima od kojih mi dolazi novac za to. I u nekoj dugoročnoj kombinaciji koja je trebala da mi obezbedi legalne i dobre prihode, kako bih osigurao stabilnost za budućnost,  delovalo je kao da se ništa ne može promeniti i da mi je tu pozicija zacementirana. Šta više, to mi je bilo i obećano. Moj dugi rad i ulaganje u to jednostavno je od strane drugih ljudi koji su takodje deo  toga, bilo prepoznato i poštovano. Onda se odjednom desilo da sam potpuno iracionalno bio izvan te priče, kao i neki drugi ljudi i da se sve promenilo u smeru koji nigde ne vodi. Znači bio sam izigran. Dan pre toga znao sam da će se to desiti, imao sam jednostavno viziju toga, tako da sam bio veoma pripreman i smiren. Takodje, i u nekim drugim stvarima koje sam radio sa raznim drugim ljudima, a koje su manje bile vezane za finansije, a više za moje lične pasije, po onom Marfijevom zakonu Ako išta može poći naopako, poći će, odjednom su stvari počele čudno da se preokreću na moju štetu. Bilo je jasno da se nešto dešava. I ja nisam uradio baš ništa, samo sam bio izuzetno smiren i redovno nastavljao svoje svakodnevne prakse.

Kako rekoh niz asocijacija me je doveo do Plavog Bude. Plavi Buda je otvorio put do Plave Tare koja je odjednom samo bljesnula, kao nešto što postoji i tu je. Ali samo kao ideja, kao koncept i nešto u nekakvom koordinatnom sistemu neke druge dimenzije, bez da je delovalo da to ima neke veze sa tim što se dešava. Samo smo se negde prepoznali, sa jedne strane ona, a sa druge moje odsustvo strasti i emocija da se uzvrati koje je bio rezultat mira i jednostavno nepostojanja ideje o tome da sam uopšte ugrožen . Racio bi rekao da jesam, ali moje tibetansko ime koje mi je Lama Ngawang dao pri davanju utočišta je Pun mesec prosvetljenja, što je potpuno simbolično odgovaralo situaciji u kojoj se negde sve to dešavalo negde drugde, gde sam to registrovao, ali me uopšte nije uzbudjivalo.  No istovremeno postojala je šteta po mene koje sam bio svestan. Da sam bio besan ili imao neku drugu emociju, mogao sam da pribegnem raznim metodama, tantričkim ili nekim drugim, da ili kaznim te ljude ili pokušam da preokrenem stvari i obezbedim sebi neku korist umesto da potpuno budem izigran. Mogao sam da udarim po onome ko je bio iza napada.  Ali nisam, samo spontano nisam radio baš ništa i čekao sam ni sam ne znam koji momenat. Kada sam postao svestan da je Plava Tara tu, opet to ništa nije značilo. Andjeli ili božanstva mogu biti prisutni blizu vas, ali to ne znači da će išta preduzeti da vam pomognu. Šta više, Andjeo može sve vreme stajati pored vas, dok prolazite kroz neku životnu patnju ili opasnost, bez da išta uradi. Ta bića su jednostavno takva. Samim tim to u osnovi ništa nije moralo da znači.

Ali onda sam imao susret sa ženskom osobom koja je čula šta se desilo i želela da se vidimo. Pitam kako si znala šta se desilo, nasmeje se i kaže „imam treće oko“, što je izjava koju od osobe tog profila i nedostatka interesovanja za ezoterično i alternativu nikad ne bi moglo da se  očekuje. Glas joj je bio drugačiji, maksiofacijalna ekspresija i držanje tela. Objasnila je da sa tim ljudima i ona ima problem i da će se ona postarati za njih i da će ih  izbaciti iz tih poslova. Na kraju mi je dugoročno ponudila još bolju kombinaciju. Ja sam znao ranije da je ta osoba u poslu veoma nemilosrdna, ali je ovde pokazala veliki stepen saosećajnosti i rekla da im neće sve preseći, što je bilo čudno za nju. U čemu je tu stvar?

Onostrana bića se mogu fizčki pojaviti medju nama, ali to se ne dešava baš toliko često. Mnogo jednostavnije je da deluju kroz nekoga. Osoba posle ne mora ni da zna da je nešto izgovorila, ili uradila, iako dok to radi deluje potpuno prirodno i normalno. Meni se to u životu više puta desilo da vidim, veoma neočekivano i često uz identifikaciju tog bića koje je nekog zaposelo i koje bi se i predstavilo. U ovom slučaju Plava Tara (Ekadjati), je delovala kroz tu osobu. Ekadjati je zaštita, ali ona iako je zastrašujuće božanstvo ne deluje iz besa, već je transformacija besa u  milosrdje. Otud i ta izjava da ih neće skroz upropastiti. Jednostavno u jednom momentu postao sam svesatan da sedim sa Plavom Tarom koja je tu da me zaštiti i istovremeno mi je to bilo toku obično i normalno da nisam imao nikakvu reakciju. Samo sam rekao dobro. I u narednim danima sve je počelo da se popravlja u raznim sferama mog života.

Stvar je u tome da su preci prva linija odbrane, a u tantri je i Guru najveća zaštita do nekog momenta kada više Guru Paduka mantra ne deluje, odnosno i onostrana bića koja su izvor zaštite i moći koje tantrici imaju. Što je paradoks pošto su Guru i ta bića jedno.  Odnosno nijedno. Zato je izuzetno bitna odanost Guruu.  Meni je bilo zabavno da sam od kako sam pustio kosu, samo je vezujem, shvatio da fizički ličim na našeg Gurua, koji je bio prvi belac koji je na zapad doneo tantru iz Indije, kao ispunjenje proročanstva iz MeruTantre.  Guru na ovoj slici je imao 71 godinu, ali na njegovim mladjim slikama smo veoma slični, ili ja to samo tripujem. Ni to ne isključujem kao mogućnost.

Dadadji i LalitaDevi

Rekao sam da su Guru i ta bića jedno, pošto se realizovani Guru poistoveti sa kosmičkom matericom i u jednom momentu on u stvari poradja Bogove, to je moć mantre, koji ne postoje dok ih Kosmička materica ne porodi. Zato se kaže da Guru može da zaštiti od Šivinog besa, ali da Šiva ne može od Guruovog. U raznim sistemima je bitno da neko bude iniciran da bi mogao da radi sa bićima koja pomažu i štite u tom sistemu. Ako je neko iniciran u centralno-američki kult koji radi sa duhovima okrutnih ubica i kriminalaca, a takvi kultovi postoje, onda ti duhovi očekuju od njih da i oni budu takvi. Ako neko nije nasilan ti duhovi mu neće pomoći. Ako je u sistemu gde se radi sa bićima koja su smirena, onda i taj neko morqa biti u takvom stanju svesti. Kad se izbalansiramo sa prirodom takvog bića onda možemo sa njima da imamo komunikaciju i pomoć od njih. Ako ne jednostavno smo „izgubljeni u prevodu“. I u tom smislu zakon privlačnosti, koji sam već pominjao, ne deluje zato što to nije privlačenje. To je izjednačavanje i onda ne privlačimo, već manifestujemo, tako da bi bolje bilo da se to definiša kao Zakon Manifestovanja.

Jedini problem sa takvim bićima je što su oni koji su negde inicirani pod zaštitom, ali i oni moraju da slede pravila inače ona mogu da im naprave problem. Ako neko ne zna kako da se postavi, takva bića mogu da ga tretiraju kao svoju igračku.  Jedna od najglupljih stvari koje neko može da uradi jeste tetoviranje simbola koji se povezuju sa nekim božanstvima ili duhovima, ako nije već u grupi koja je posvećena radu sa njima, ili na neki drugi način individualno ima uspešan poseban odnos sa njima . Tako se pravi trajna veza, ugovor takoreći, sa njima i oni mogu da tu osobu počnu da tretiraju kao svoje vlasništvo sa kojim se igraju. Ljudi jako greše kada misle da imaju privilegovan položaj kod božanstava. Mi njih gledamo kao božanstva, a životinje kao životinje, ali oni životinje bolje gledaju od nas, a nas kao životinje. Isto važi i za tetoviranje svetaca. Neko možda misli da je frajer što je istetovirao pola ikonostasa po sebi, ali to i nije baš najbolja ideja. Sveci umeju isto da budu neugodni ako se sa njima ne zna raditi, mada za razliku od božanstava i bića iz drugih sistema oni su bar voljni da pomognu i onima koji nisu u njihovoj veri, čak i ako nisu ni hrišćani.

Što se tiče predaka, stvar je u tome da oni nama pomažu, ali i mi ih dižemo i ispravljamo njihove padove iz života. Tantričke ceremonije tarpana, koje su u Indiji deo šrada ceremonije, imaju za cilj da pomognu precima da se podignu, a ne da se vraćaju i da nam prave probleme. Isto kao što i roditelji nekad žele da deca žive njihove ambicije i želje, tako i preci nekad pokušavaju da mi živimo njihove živote. Vastu, dakle uredjenje životnog prostora, tu može odlično da pomogne i pretpostavlajm da već pominjani Margito Jušić zna kako da pomogne, kao što sam i potpuno siguran da u Srbiji Dalibor Purhmajer  zna kako se vastuom sprečava takav problem sa precima.

Toliko u ovom delu i hvala Tari na Ljubavi!

Ko je bio Patandjali?

Nage su od materijalnih bića poslednji koje su prevarila božanstva hindu panteona. Kada je Asura Rahuketu pokušao da pije nektar, nakon Samudramantane, Višnu mu je svojom Sudaršana čakrom presekao vrat kako amrita ne bi prošla njegovo grlo i Rahuketu je od tada podeljen na Rahua i Ketua, koji su postali mesečevi čvorovi u djotišu.  Glava je ostala besmrtna zadržavajući sećanja, ali je telo umrlo.

Višnu sa Sudaršana čakrom

Nage su mogle da piju nektar i ako bi pao na svetu darba travu, što je razlog zašto su po legendi zmijama jezici postali račvasti kako bi u tome bile onemogućene. Treći primer, ali ne i poslednji zato što ih ima još jako puno, kako vedska božanstva sprečavaju Nage da postignu besmrtnost jeste priča o Kralju Naruši. Njega ljubomorni Indra nije pustio na nebo. Postoji izvesna gnostička paralela izmedju odnosa Naga i bogova u Raju sa Adamovim i Evinim padom iz Raja, ali to je neka druga tema i tu bi mogli da pričamo o etiopskoj Knjizi Enoha, kao i o tome da je Etiopija nekad bila poznata kao „zemlja Naga“, pri čemu njihovi kraljevi nose ime Nagaš što je povezano sa rečju Naga. Filostratus je navodio da je Etiopija bila indijska kolonija i tu postoje razne druge povezanosti sa Nagama, ali kako rekoh to je neka druga tema. A tema sada je da  Nage jednostavno još uvek čekaju na besmrtnost u kojoj Devate uživaju.

Nage imaju uticaj na ljudski rod. Mira Alfasa, Majka Šri Aurbindovog ašrama, bila je u jednoj od prošlih inkarnacija Kraljica Elizabeta I. Za vreme njene vladavine počeo je uticaj okultnog i astrologije na britansku imperiju i formiranje tajnih društava, a britanska kraljevska porodica došla je pod uticaj baš Naga.

Na sanskritu iste reč imaju više značenja i izraz Naga znači i zmijsko božanstvo i smrtni čovek.  Drevni Rišiji koji su poštovali Asure su kreirali ljudsku rasu i nakon kompletiranje tog velikog vremenskog razdoblja, koje se zove kalpa, kad se ljudska rasa pojavila, oni su se povukli sa materijalnog plana i postali Naga Bogovi. U tom smislu ljude su kreirale Nage, a ljudski zadatak je da kreira novu rasu pre nego se i čovečanstvo povuče iz materijalnog sveta. Tada će ljudska rasa postići besmrtnost, jer besmrtnost i jeste cilj tantrika. Ne prosvetljenje, već baš besmrtnost. Kada se to desi za tu novu rasu svet u kojem će živeti biće mitija, kao što je i za nas svet u kojem živimo mitija. Mitija je jedan od najvažnijih koncepata Advaite i znači da ovaj svet u kojem živimo nije stvaran svet, dakle nije objektivna realnost. Za tu rasu mi kao ljudi ćemo biti Bogovi i realnost, a svet u kojem će živeti biće virtuelna iluzija. Iznad njih biće stepenica našeg sveta, kao što i iznad našeg postoji stepenica gde su naši stvoritelji Nage. Stvoritelji stvaraju nove stvoritelje i tako u nedogled i teško je reći koliko ima takvih stepenica iznad nas. Ali pošto je Atma nekad bila sa četiri sloja, posle sa pet, da bi danas bila jedanestoslojna, pri čemu reč kalpa (कल्प) znači i u neku ruku simulacija, a kodni joj je broj 11, veoma je verovatno da se pre nas dogodilo 10 kreacija, od kojih je svaka bila kalpa unutar kalpe, tj simulacija unutar simulacije.

Patandjali  kao poluzmija

Nage ne potiču od Arijevaca i njihove kulture, dakle one su pre-arijevska božanstva i zato ih ne smatraju plemenitima, več narodnim bićima.  Tim pre je za vedantiste šokantna činjenica da ljude nisu stvorile Deve već Nage.

Postoji 12 različitih vrsta Naga i one se prilično precizno podudaraju sa 12 astroloških kuća, po onome što rade i što odgovara značenju astrološke kuće.

Naga koja je prisluškivala razgovor Šive sa Parvati gde je on njoj obelodanio tajno učenje joge je  uhvaćena u tome i kažnjena je od strane Šive da to znanje prenese ljudskom rodu. Zato je ta Naga preuzela ljudski oblik i pred ljudima se pojavila kao Patandjali.  Ili drugim rečima inkarnirala se u Patandjalijevom telu.

Postoje priče u Indiji o potrazi za svecima i velikim jogijima koje su tražili na Himalajima, ali bi umesto njih našli skelete velikih zmija i ostatke zmijske kože oko njih. Što znači da su neki veliki jogiji u stvari bili Nage koje su se ljudima predstavljale kao ljudi kako bi ih podučavale jogi i tantri. Ovako podučava tantra i to je put ka ispunjenju ljudske svrhe. Adeš! Adeš! Adeš!

Mantra za tantrički seks

Čuli ste za tantrički seks? Ne, to nije ono što vam govore da jeste na „tantričkim radionicama“ koje se održavaju po Hrvatskoj i ponekad po Srbiji. Tantrički seks nije samo pojačana strast. On je i to, ali za tantrički seks je potrebno izgubiti svest u Božanskom i zato je to kosmički seks. Hoćete da prizovete Lalitu u telo vaše partnerke kako bi je zadovoljili? Mantra od 16 slogova koja se koristi kao mantra tradicije u Šri Vidji se na zapadu može svesti na mantru Aim Hrim Šrim Klim Sau. To je mantra koja se koristi za to.

Hrim otvara srce za Šrim, lunarnu energiju žudnje Klim, dok je Aim vrhovna Šakti mantra, ono što je za šaiviste Aum, dok Sau oslobadja nektar iz krunske čakre.

Dakle to je ono što vam je u osnovi potrebno za tantrički seks. Prvo se priziva Ganeša, zatim koristi pročišćenje Kali mantrom Hrim Krim Hum Kali, gde Hrim, opet, otvara srce, Krim preseca blokade energije i razbija energetske čvorove, a Hum širi pranu. Na kraju se koristi Durga mantra za zaštitu.

Seks nije glavna stvar u tantri, on je tehničko sredstvo. U tantri su glavne stvari jantra (crtež) i mantra (reči koje se izgovaraju).

Za pravilno izvodjenje mantre je potrebno, manje više, sledeće:

1) Mantra

2) Riši (onaj koji je napravio mantru)

3) Ćanda (model izgovaranja)

4) Devata (ime božanstva)

5) Bidja (glavni izvor moći)

6) Šakti (ona koja oživljava i pojačava mantru)

7) Kilaka (način otključavanja mantre)

Uz to se dodaju i njase, položaji prstiju na telu kojima se ti delovi energizuju (Riši njasa, Kara njasa i Hridajadi njasa, koji idu uz mudre (položaje prstiju kojima se prizivaju božanstva) i Djana (sliku božanstva na koju se kocentriše u Trećem oku). Sve to čini mantru uspešnom.

I to nije sve što je potrebno pre tantričkog seksa, sve u svemu tantrički seks je nešto drugo od onoga što pričaju raznorazni „tantrički“ učitelji (koji samo hoće novac ili da na prevaru dodju do seksa manipulišući naivnim zapadnim ženama), nije nešto lako i ne može se naučiti na nekoj vikend radionici.

Namkai Norbu je završio svoju tranziciju

Namkai Norbu Rinpoče je juče, u utorak 27. septembra, završio svoju tranziciju. Zadnji seminar na Tenerifima mu je prekinut zbog bolesti i prebačen je u bolnicu, dugo su se informacije o njegovom zdravstvenom stanju držale samo u krugu najbližih učenika da bi se sprečili uticaji sa strane, ali su pre nekog vremena učenici dobili instrukciju da počnu da rade Guru jogu i da se ujedine u svesti. U ovom trenutku učenici iz celog sveta dolaze u Merigar kako bi zajedno radili praksu, ali je porodica saopštila da je Majstor u ovom momentu u Tugdamu (Samadjui) što je faza koja traje od 3 do 7 dana i  da mole da paze da ga u tom posmrtnom periodu ne uznemire.
Namkai Norbu je sa dve godine prepoznat kao tulku, tj reikarnacija velikog Dzogćen učitelja Adzom Drugpa (1842-1924). Bio je jedan od najvećih Dzogćen Učitelja i majstor tibetanske tantre. Pošto je živeo u Italiji veoma je bio uticajan na prostorima bivše Jugoslavije.

Namkai Norbu ispred kipa Tare

Kada su Namkai Norbua pitali da li Tara postoji on je odgovorio „Ona je realna kao i ti“.
Postoje velike sličnosti, ali i razlike, izmedju tibetanskog dzogćena i indijske tantre. Na Dzogćen putu glavna prepreka da neko postigne Dijamantsko telo jeste podučavanje drugih. Sve dok neko ne postigne 8-mi bumi prosvetljenja.
U tantri, podučavanje drugih je glavna prepreka da neko postigne nirvanu sve dok neko ne shvati da je on samo orudje u rukama Gurua da bi se očuvala parampara.
Namkai je prevazišao sve prepreke i sigurno je bio jedan od najvećih Gurua i duhovnih učitelja u svetu i ovo je bio veličanstven trenutak kada on je ostvarivao Dugino telo. Najveće poštovanje za Majstora.

Razotkrivanje tajne „pet M“

Stari tekst koji sam našao na hard disku i koji nije moj tekst. Ako se dobro sećam nastao je iz neke komunikacije i saradnje sa ruskim tantricima pre dosta godina , ali sam već zaboravio i imena i situacije, kako je tekst uopšte i nastao, ko je tačno autor i otkud je on završio kod mene uopšte, ali mi se i danas čini zanimljiv i vredan da se prenese.

Jedna od najsuštinskijih sastavnih delova doktrine i prakse Kaula-tantrizma je „pančatatva“ ili misterija „pet M“ („pančamakara“). U kontekstu sadane (tantričke prakse) pančatatva je glavni ritual, žrtvovanje Kule i mistično zajedništvo sa Boginjom. Po doktrini, to se razotkriva kao gnoseološka matrica po kojoj je Telo Božanskog, makro i mikrokosmos, raspoređeno.

Po doktrini Tantre, metod da se postigne puno savršenstvo je uživanje u svetu ljubavlju prema Boginji. Joni-tantra 6.25 kaže: „Sreća se postiže kroz uživanje, kroz uživanje postignuta je sloboda. Stoga, treba se posvetiti potpuno uživanju“. Ali, pored toga, naglašeno je da je ljubav najbitnija na ovom putu. Na primer, Meru-tantra 10.67 kaže: „Samo onaj čija je ljubav jaka uspeva na ovom putu Leve strane“; isto iznosi Kularnava-tantra, Parananda-sutra i druge Tantre. „Zašto je uživanje tako bitno? Zato što se pomoću uživanja objavljuje to duhovno blaženstvo, za koje se kaže da je oblik Apsoluta manifestovan u telu“. (Kularnava-tantra 5.80). I kao što Devi-rahasja iznosi, „Najuzvišenija Gospa je zadovoljena putem obožavanja predstave blaženstva“ (Utarakanda 58.11). Međutim, ovaj put uživanja nije otvoren za svakoga; Tantre naglašavaju da je jedino „heroj“, vira, sposoban da to sledi. Takav vira ima potpunu veru u sebe i Boga, ispravno znanje i logiku, posvećenost Shakti (Boginji i voljenoj ženi) i odgovarajuću inicijaciju u Kula liniju. Onda postoji samo jedno uputstvo koje treba da se sledi sveć-ćaćara, „sleđenje nečije sopstvene volje“ (Kali-tantra 8.19).
Doktrina „pet M“ treba da bude postavljena u ovom kontekstu. Pančamakara je osnov kula-yoge. Đanarnava-tantra 22.68 kaže da „je sjedinjenje muškarca i žene istinska yoga“. Kroz ujedinjenje u ljubavi neko stupa u prebivalište transcendentnog, paramapada. Kako Šiva kaže u Mahešvara-tantri, „biti u ljubavi je [biti] iznad sveta“. Pet suštinskih elemenata Kule, pančatatva, su pet aspekata ljubavnog zajedništva sa Šakti. Mahanirvana-tantra 5.22 insistira da je pančatatva neophodno obožavanje Nje. „Pet M“ su toliko mnogo važni da Kularatnavali tvrdi da bez 5M Boginja nije nikad zadovoljena.
Pet kula-tatvi označavaju celokupnost Boginjinog prisustva. Tantričko pričešće postoji u pet oblika: vino, meso, riba, mudra i maituna. Na sanskritu sve te reči počinju slovom „m“, otud i naziv panchamakara. Od ovih pet, dva poslednja ostavljena su bez prevoda; razlog za to je što postoji nekoliko njihovih značenja. Mudra uopšteno stoji za prženo žito (koje simbolizuje ono semenje karmi koje je spaljeno u vatri znanja) ali prvobitni smisao mora da je bio „seksuali partner“. Ovakvo tumačenje ne podržava samo budistička tradicija, već takođe i tantrička etimologija termina: “ono što donosi radost zove se mudra”. Krajnja makara, maituna, je seksualno opštenje i njegov rezultat, izbacivanje telesnih izlučenja.

Sa jedne strane, ritualna upotreba 5M je čin antinomianizma, transgresija društveno – religijskog zakona Smriti baš kao što Nirutara-tantra sugeriše odbacivanje vedskih propisa. Ipak, to je samo površina ovog rituala; njegova suština je mnogo dublja. Simbolično, pet tatvi predstavljaju pet aspekata Boginje, pet delova Njenog Tela. Nadovezujući se na njih 5M ustanovljuju metod tantričke joge. Vino (madja) simbolizuje mističnu intoksinaciju ljubavnim osećajem, prema-rasa, koji se javlja kao rezultat buđenja srca pod uticajem božanske milosti (anugraha-šakti). Vino odgovara Šakti, ženskoj strani Božanskog. Meso, sa druge strane, stoji za mušku stranu Božanstva, Šivu. To simbolizuje svesnost, unutrašnju tišinu, kontemplaciju (dhiana). Vino i meso su Šakti i Šiva (vidi Kularnava-tantra 5.78). Kularnava stih dalje kaže: „Onaj ko uživa [njihovu sjedinjenost] je sam Bairava, i blaženstvo koje buja iz njegove sjedinjenosti je Oslobođenje“. Bairava je simbolizovan ribom (matsia odnosno mina), zmajem ili zmijom. Ovaj zmaj se uzdiže, to je personifikacija arohana-šakti, energija uzdizanja. Kako Šiva-sutra kaže: „Bairava se uzdiže“. To je takođe sankšoba, seksulano buđenje Boginje (vidi Nirutara-tantra 5.19). Tada, blaženstvo sjedinjenja mudra, „ono što donosi radost“. Četiri opisana elementa odgovaraju četiri strane sveta. Oni su četiri aspekta pete tatve, koja je iznad svega. Maituna predstavlja okretanje ka prvobitnom Jedinstvu, što je stanje Božanstvenosti. To je savršeno zajedništvo muškarca i žene u ljubavnom užitku, mahasuka buhističkih Tantri. Dok vino i meso korespondiraju spuštanju Šakti, gracioznoj moći Božanskog, a riba i mudra – rezultirajućim naglasku na nižoj kundalini, maituna je samarasja, „stapanje u istom ukusu“. U maituni se, seksualnim sjedinjavanjem sa Šakti, realizuje, paramananda, najviše blaženstvo. Kako Tantre kažu „sreća koja se ispoljava u sjedinjavanju ima kvalitet vrhunskog blaženstva“ (samjoge Ajate saukhiaM paramAnandalakŠaNam).
Po Kula učenju, ritual 5M bi trebalo da bude izvođen jedino kada neko ima autoritet (adikara) dobijen od Boginje i Gurua i kada poseduje ljubav prema svojoj, Šakti, tj ženi. Tantre naglašavaju da na ženu treba gledati kao na inkarnaciju Boginje (na primer, vidi Mahakala-samhita Guhiakali-kanda 10.1663). Povrh toga, Anadakalpa-tantra 15.46 ide tako daleko da kaže da „neko može odbaciti svoju majku i svog oca, neko može odbaciti Šivu i Višnua, neko čak može odbaciti Boginju – ali nikada svoju voljenu ženu“.
„Ta Vrhovna Gospa Šakti, koja je slavljena kao [davateljica] Oslobođenja, Ona je manifestovana u obliku žene“ (Butašudi-tantra 7.17).

Sai Baba iz Širdija, mantre i lečenje

Protekli vikend u Zrenjaninu je veoma uspešno održan festival posvećen Zdravom životu, a u organizaciji istoimenog zrenjaninskog društva.  Najpre sve pohvale za organizatorke koje su to izvele u veoma kratkom roku, sa minimalnim sredstvima, a izgledalo je kao da je iza toga stajala cela mašinerija ljudi, koja je to dugo pripremala i sa puno novca. Ljubav i posvećenost čuda čine, a za neupućene  Zdrav život je uz novosadsko udruženje Vrelo bilo jedno od prvih ekoloških  udruženja u Jugoslaviji i oba udruženja bavila su se zdravim životom i generalno alternativom.

Javni čas joge na festivalu

Tokom ta dva dana u Zrenjanin je imao priliku da vidi različite programe i predstavljanja raznih tehnika.

Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da su bili prisutni Mohandjijevi učenici koji jesu bili simpatični. Mohandji i ja smo se svojevremeno upoznali, ne shvatam ga previše ozbiljno iako on svojim učenicima očigledno puno znači i daje im nekakvu duhovnu satisfakciju, osećaj pripadnosti i suštine, odnosno neku nadu bila da je ona osnovana ili nije nebitno je, on je ono što je njima potrebno. Mohandji mi je u osnovi veoma simpatičan kao pojava  i to veoma i uvek sam ga doživljavao kao nekoga ko kao da je izvučen iz nekog dobrog filma. To je naravno plus, a ono što me je u stvari potaklo da sledeći tekst bude tema bloga jeste činjenica da se Mohandji u velikoj

Satja Sai Baba i Šivananda

meri povezivao sa pojavom Satja Sai Babe  do te mere da je svojevremeno kao svoju mantru, bar po informacijama od nekih njegovih učenica koje su mi pokazale mantru koje su dobile od njega ,  davao u stvari Satja Sai Babinu mantru u koju je umesto njegovog imena stavio svoje.

Da li je to još uvek mantra koju daje učenicima  ne znam, niti će išta što će dalje pisati imati veze sa njim, on je pomenut samo kao uvod u temu. Ovo što sledi je načelna priča o čudima bez da se odnosi ni na koga, sem što je naravno indirektno povezano sa Satja Sai Babom kao primerom kako se nešto ne radi.

Satja Sai Babu tretiram kao prevaranta i zločinca, prilično oštra izjava priznajem, kojeg je indijska vlada tolerisala zbog miliona dolara koje je donosio od turizma. I ne mislim da je imao ikakve veze sa Sai Babom iz Širdija na kojeg se pozivao.  Sai Baba iz Širdija je bio veoma veliki svetac, kod nas prvi put popularisan preko Meher Babinih sledbenika budući da je bio jedan od pet Učitelja koji su, po tom učenju, pripremali rodjenje Meher Babe i prihvatili ga kad je došao na svet.

Poreklo Sai Babe iz Širdija je nepoznato, a ime Sai dobio je kada je po drugi put došao u Širdi. Videvši ga lokalni sveštenik u hramu je uzviknuo Dolazi Sai i od tad je ostalo da ga tako zovu. Sai je reč koja označava duhovnjaka koji prosi za život, a može da znači i Bog. Ono što se ne zna je da je zapravo to ime u njegovom slučaju skraćenici oblik mantre jednog oblika Kali gde je ona u seksualnom odnosu na Šivi, koji je predstavljen kao leš.

To je česta tantrička poza budući da je tokom tantričkog seksa žena najčešće ili u krilu muškarca, ili na njemu budući da je u tantri žena dominantna.

Mantra ovog oblika Kali počinja sa Sa i završava se sa I. Sai je tako u stvari skraćeni oblik te mantre. Sai Baba iz Širdija je i umro na dan kada se slavi njen rodjendan, što samo ukazuje da ga je Majka uzela na svoj dan.

Devraha Baba

Postojao je jedan jogi u Indiji, Devraha Baba se zvao, koji je živeo preko 250 godina. Mnogi veliki političari, od Indire Gandi do Gorbačeva su dolazili da ga posete. Njegov dug život je bio posledica rada sa jednim od oblika Kali, ali i toga što je prakrikovao praksu koja se zove Kanda manda jogam.

To je jedna od najtežih praksi i rade je Agore. Radi se na leševima koji gore, dakle to je praksa koja se radi na grobljima, da bi se neko razdvojio od identifikacije sa svojim telom. Tokom ove prakse se sve uništava i ponovo gradi i jogini koji je rade nemaju strah čak ni od gubljenja delova tela. To znači da tokom njenog izvodjenja odsecaju svoje udove, nekad samo recimo stopalo i kad se tako odseca samo deo tela to se zove Eka kanda joga, koje onda bacaju u pogrebne vatre. Nakon 12 časova ti delovi tela se ponovo pojave iz vatre i sjedine sa ostatkom tela kako bi jogin „ponovo oživeo“. Zavisno od broja odsečenih delova tela menjajui se nazivi ove prakse, a samo najnapredniji su uspeli da odseku 9 delova tela, to se onda naziva Nava kanda joga, i uključuje i odsecanje i same glave.

Ova tehnika se radi tek nakon što je neko potpuno ovladao Kundalini šakti, a daje razne benefite uključujući da daje telo neranjivo i otporno na bilo koje oružje (iča maranam, odnosno moć da se umre po svojoj želji i to je ono što daje neranjivost). Ali najbitnija korist od ove prakse je depersonalizacija i uništenje lažnih identiteta.

Sai Baba iz Širdija je radio ovu praksu. To je bio deo čuda za koje je bio sposoban. Postoje dublje veze izmedju njega i Šri Vidje. Tako je jedinstvo Muslimana i Indusa nazvao DrarakaMai, po Draraki, Krišninom gradu.

Postoje sličnosti u njegovom koncipiranju DrarakaMai sa Lalita Sahasranamamom. Za Sai Babu DrarakaMai je bila sama Šri Mata i to je bila sasvim specifična forma Šri Vidje.

Sai Baba iz Širdija je izvodio mnoga čuda. Satja Sai Baba je to isto želeo i mogao je da materijalizuje stvari, sveti prah, satove i sl. Najpre, takva materijalizacija znači da se predmet sa nekog mesta u svetu prenese na ono mesto gde ga neko „mateirjalizuje“ sa ili bez svedoka. To znači da ako je stvarno neko nešto materijalizovao onda je to odnekud uzeto i to se onda ponekad i ponegde zove kradja.

Ja lično ne mislim da je on bio neko ko je falsifikovao čuda, za šta ga neki optužuju, već da je razvio te moći i po svemu sudeći da je voleo da se razmeće njima. Voleo je da upoznaje velike jogije i mistike i jednom prilikom, tokom jedne takve posete, kad je demonstrirao neke materijalizacije zatraženo mu je da materijalizuje neke sasvim odredjene stvari, ništa komplikovano, ali vezano za predmete koji se koriste u obožavanju Šive, a ne samo satove i sl. Sai Baba to nije bio u stanju da uradi i tom prilikom mu je rečeno da prestane sa daljim materijalizacijama i razmetanjima, što on naravno nije učinio.

Znači, ako bi uzeli da je tačno da je mogao da materijalizuje stvari hajde da malo razmotrimo kako se mogu postići takve moći?

Naime, priča se da  Sai Baba iz Širdija, koji je bio poznat i po moći materijalizacije i po sposobnosti da odseče delove svog tela koji bi mu psole izrasli i po mnogim drugim moćima, nije nikom dao Inicijaciju. Sa druge strane imao sam priliku da budem upoznat sa zanimljivim  mantrama od strane nekog ko je tvrdio da ima liniju prenošenja znanja tih mantri od Sai Babe iz Širdija. Da li je to tačno ili ne, pitanje je. Sam Sai Baba davao je veoma kontradiktorne informacije o svom poreklu i onome što radi, tako da u biti sve i može i ne mora biti istina. Jednostavno ne znamo. Ono što znamo jeste da je priča zanimljiva.

Sai Baba iz Širdija

Naime, u Indiji još uvek postoji tradicija lečenja koja se poziva na Sai Babu iz Širdija i radi sa Šri Čakrom i sa energijama Božanske Majke. Osnovna ideja je da se za lečenje koriste natprirodne energije koje su prečica da se neko poveže sa Božanskom energijom Majke i tako isceli osobu kojoj je to potrebno. Da bi se time ovladalo koriste se mantre za pet elemenata (zemlju, vodu, vazduh, vatru i duh/akašu).

Čuda prate ovu tehniku i za svaki element postoje znaci koji pokazuje da je neko ovladao ovom tehnikom. To je slično zapadnom pristupu radu sa elementim gde neko, recimo, kao test mora da rukom zamrzne tečnost u posudi ili da joj digne temperaturu do tačke ključanja. Druga sličnost sa zapadnim metodama, bar onoliko koliko sam ja dobio u nekim zapadnim školama jeste upotreba ružine vodice koja se koristi skoro identično zapadnoj upotrebi.

Ružina vodica je kod nas veoma lako nabavljiva i to visokog kvaliteta i po povoljnoj ceni budući da se uvozi iz Bugarske. Ružina vodica iz Bugarske je veoma cenjena u svetu, gde je mnogo skuplja nego što jo jje cena ovde. Pre lečenja prvo iscelitelj pere svoje ruke ružinom vodicom, a potom i pacijent opere ruke, lice i vrat tako se simbolično predajući iscelitelju i otvarajući za božanske energije pojedinačnih elemenata koji bi trebalo da ga milošću Majke izleče.

Pre isceljivanja se koriste Guru i Ganeš mantra, kao i Gajatri mantra. Same mantre koje se koriste za elemente se u osnovi izvode iz Nama Šivaja mantre, koja se i odnosi na pet elemenata. Ova mantra je pod pokroviteljstvom Šive u formi Rudre, astrološki se on smešta u osmu kuću, pri čemu ta mantra koristi resurse druge astrološke kuće, koja je kuća održavanja i te resurse koje odatle uzima upotrebljava za rad na petoj astrološkoj kući koja je kuća mantre i Gurua i to je kuća žestine naše Darme. Tu nalazimo našu svrhu,  sva hrana, reči i sve ostalo što unosimo preko druge kuće transformiše se u duhovno znanje kojim se poništava neznanje akumulirano preko karme iz prošlih života koje se ukorenilo preko osme kuće odakle i dolazi.  To znanje, po ovoj mantri, daruje Šiva zajedno sa moćima (sidi). Om Nama Šivaja oblik ove mantre se odnosi na druge astrološke kuže, tu je u devetoj kući pokrovitelj Šiva u Hara formi i to je Šiva koji je ispio otrov kako bi spasao druge, zato su  mu vrat i telo plavi, tako  da je i efekat ovog oblika mantre drugačiji.

Meni je bilo fascinantno to što su znaci da je neko uspešno ovladao mantrom, dakle manifestacije u telu i dešvanja oko nas, bili skoro identični onima koji prate slične vežbe u zapadnoj ezoteriji, što znači da su na različitim delovima sveta i bez uticaja jedni na druge neki Majstori doživeli isto i to inkorporirali u prakse svojih učenja. Sa druge strane u okviru samim indijskih koncepata dijagrami i jantre koji se u ovoj liniji daju sasvim dugačiji od onih koji se sreću u većini Šri vidja škola više mi ličivši na neke rane hrišćanske ili na grafičke prikaze.

Mantra i element koji daju moć materijalizacije, tj prenosa predmeta a jednog mesta na drugi, jeste mantra koja se daje za element Duha, tj Akašu.  To je mantra koja se direktno obraća Šivi i koja daje razne moći, od moći telepatije, preko moći da se misteriozno materijalizuju predmeti iz bilo kog dela sveta pred nama, pa do moći da se razgovara sa natprirodnim bićima, nebitno da li su to indijska polubožanstva ili zapadni andjeli.

Kad kažem da kontaktiramo sa takvim bićima ili andjelima, ne mislim na kanalisanje i zatvaranje očiju nakon čega dramatično patetičnim glasom lokalna domaćica ili neki praktičar new age isceliteljskih metoda koji sad navodno koriste andjele, saopšti da je u kontaktu sa „andjelima“. Naš nervni sistem i svest nisu baš prilagodjeni takvim iskustvima i to je prejaka „frekvencija“ za njih. Kod takvih kontakata  postoje po pravilu intenzivne telesne reakcije, od krvarenja iz nosa, pa do nekontrolisanih pokreta tela – u osnovi nešto slično vezano za telo i jeste recimo osnov šamanizma, bar u Nepalu, gde bez toga šamanizma i nema. A i to je tipičan propratni efekat na primer Kali pudje kad se radi po selima i zabitim mestima. Kad se Kali nekom javi, to ljudi okolo primete bez da taj neko to mora da saopšti prisutnima.

Nevezano za to, poenta bi bila da čuda služe da ljudima pokažu da onostrani svet postoji, da ih otvore za ono što im je skriveno, a ne da se nekim manipuliše što većina ljudi radi i što je Satja Sai Baba radio. Zato otkrijte ko ste i šta je ono što je potrebno da radite u skladu sa vašim ili tudjim potrebama. To je cilj tantre, da postupamo po realnim potrebama i da se igramo, jer Univerzum je stvoren igrom! Šante, šante, šante!

 

Bezgrešno začeće i pravljenje astralnog deteta u tantri

Bogorodica Marija je, po biblijskoj priči, bezgrešno začela.
Šta to znači? To znači da je to deo jevrejskog kabalističkog učenja o kreiraju takozvanog Mesečevog deteta po kojem se u dete koje će se roditi useli napredna duša koja će biti od koristi napretku ljudskog roda i civilizacije.
To je slično tantričkom učenju o takozvanom Joginibu detetu. Veliki tantrik Abivanagupta, na primer, bio je takvo dete.
Takvo dete se uobičajeno rodi od normalnih roditelja, ali oni ne moraju da znaju šta su dobili na porodjaju i da to suštinski i nije njihovo dete.
Paralelu sa time možemo naći i u šamanizmu, gde neko postaje šaman tako što ga na rodjenju izaberu duhovi koji u njega nasele jedan aspekt duše koji nemaju ostali ljudi, a koji Burjati zovu Uda, dok se u drugim sibirskim plemenima na primer zove ongor, sahiusm, odnosno mnogim drugim imenima. Uda je jedna od tri duše koje imaju ljudi i ona nije ograničena i vezana, dakle to je onaj aspekt duše koji se ne reinkarnira i koji nakon smrti ostaje u prirodi kao predačka sila, ili duh prirode. Uda može stotinama i hiljadama godina da čeka dok se ne pojavi osoba u koju će ući i koja posle postaje šaman.
Uda sadrži memoriju svih šamana sa kojima je bila povezana i ona je ta koja pomaže pri radu sa ostalim duhovima i koja daje zaštitu bez koje bi rituali i putovanja u druge svetove bili opasni.
Uda ne mora ući u šamana na rodjenju, to se može desiti i kasnije, u predpubertetskom dobu, ali i znatno kasnije. Recimo nekoliko dana, meseci ili godina nakon što porodični šaman umre, bitno je samo da se šamanski linija zasnovana na krvi nastavi. Mada, moguće je i da nekog kao bebu duhovi otmu i da ga treniraju da postane šaman.

U tantričkom Joginibu ritualu, slično zapadnim verzijama ove prakse, oboje partnera moraju biti veoma posvećeni i koncentrisani i u odredjenom stanju svesti.

Samo sjedinjavanje partnera počinje kao običan seks, ali ulaskom u samadi oba partnera niža kundalini počinje da se aktivira i obični seks postaje mistični i natprirodni seks.

Partneri su sad u kontaktu, fizičkom i natprirodnom, trudeći se da ni za sekund ne prekinu taj kontakt,  ali su oni još uvek dva odvojena subjekta. Ako jedan partner primeti da drugi nije još ušao u stanje svesti u kojem on jeste, onda mora da ostane u tom stanju svesti dok i drugi partner to ne postigne, ili dok on ili ona to ne izazove i kod druge strane. Oni se onda sliju u jedno i posle daljih faza ovog tantričkog sjedinjavanja na kraju oboje dostingu unutrašnju lingu. Ovo je čisto energetski fenomen i unutrašnja linga se poistovećuje sa srcem i ustima jogini.

Svetlo i Energija se izmešaju i onda nastaje narastanje u širenju beskrajnih ispoljavanja. To je mesto bljeska iskustva biti , ali i mesto odakle dolazi Joginibu dete, produkt mistične unije dvoje tantrika. Najčistija supstanca u ljudskom telu se nalazi u ženi i ona se sjedini sa muškarčevom virjom. Virja je izraz koji označava muško seme, ali je i izraz za muškarca heroja. Kada se muška i ženska supstanca spoje oni kreiraju veoma plemenitu esenciju koja se naziva MahaRasa koja onda kontrliše razvoj deteta u majčinoj utrobi.

Iako samo začeće počinje kada se aktrivira niža kundalini zapravo viša kundalini je ta koja će hraniti ovaj embrion.

Svaki seksualni čin daje neki rezultat, dete koje se začne može biti astralno ili fizičko, a nakon ovog rituala gde se začne astralno dete žena tantrik nosi bebu u stomaku i ima sve osećaje da je trudna. Ali nakon što osam meseci plod raste u materici njega tu više nema. Dete se na mističan način prenese u plod drugog deteta i rodi kod drugih roditelja. Druga žena tako na mističan način zanese to dete, tj u njeno dete se prenese drugo dete koje je u stvari u zemaljsko telo spuštena veoma napredna duša.

U vaišnavizmu Krišna se smatra za Avatara, dakle za bezgrešno začetu inkarnaciju Boga. Da se primetiti da su sličnosti sa Hristom evidentno vidljive.

Krišna je bio osmo dete, rodjeno u zatočeništvu svojih roditelja,  princeze Devaki i njenog muža Vasudeve iz kraljevstva Jadava.  Devakin brat, Kralj Kamsa, pobio je šestoro njene prve dece, sedmo Balarama je navodno pobačeno, tako da su Devaki i Vasudeva iz svog zatočeništva po mitu prošvercovali malog Krišnu napolje i prebacili  kod Jašodi i Nandi u Gokul, zamenivši njihovu ćerku njime.

Za Krišnu se i u tom mitu kaže da nije začet standardno nego „menatalnim prenosom“.

Osam Vasua

Njegova fizička majka, u neku ruku duhovna „surogat majka““ bila je Jašodi, ali njegova prava tantrička majka bila je Devaki koja je dete prebacila u stomak Ješodi i tako ostala devica. Da bi se na zemlji u telu pojavio Avatar (spuštanje božanstva u materijalno telo), potreban je ovakav tantrički ritual bezgrešnog začeća.  Posrednici koji prenose dete, tj svest jer nije reč o fizičkom detetu, iz tela žene tantrika u telo žene koja će ga roditi, bar u slučaju rodjenja Krišne, bila su božanstva koja se zovu Vasui i kojih ima osam.  Oni se odnose na pet elemenata (PančaButa), na Sunce, na Mesec i na zvezde.

Tako rodjen Avatar je bezgrešno rodjen i zadržava svoje božanske moći. Obično ga dočekaju neki Učitelji koji ga pripremaju za njegovu misiju i pomažu mu da shvati ko je i šta bi trebalo da radi. Oni koji veruju da je Meher Baba, na primer, bio avatar navode da ga je sačekako pet Učitelja, izmedju kojih je bio i jako zanimljiv svetac Sai Baba iz Širdija.

Jedan od prvih neakademskih publikacija o jogi na zapadu bila je knjižica od dvadesetak strana pod imenom Yoga: eine Skizze über den psycho-physiologischen Teil der alten indischen Yogalehre (Skeč o psihološkim delovima drevnog indijskog joga učenja) koju je na nemačkom 1896. u Minhenu objavio Austrijanac Karl Kelner.  Kelner je bio povezan sa teozofskim, sa slobodnozidarskim krugovima i sa alhemijom, a podučavao je i hata jogu. U knjižici je naročito pominjao  tantrika Bima Sena Pratapu iz Lahora kojeg je sreo u Indiji. Kelner je u u Austriju po svemu sudeći više puta dovodio različite indijske Gurue, pa je tako i učitelj  Bima Sena Pratape, Šri Mahatma Agamja Paramahamsa,  više puta je i sam posetio Austriju izmedju 1900. i 1905.

Kelner je po mnogima jedan od začetnika seksualnog okultizma na zapadu, on sam tvrdio je da je tajna seksa koju je dobio tantričke prirode i da ju je dobio od tri orijentalna Majstora, od sufija Solimana ben Aife i od dva malopre pomenuta tantrika Bima Sena Pratapua i Šri Mahatma Agamja Paramahamse. Pri svom zadnjem boravku u Austriji Šri Mahatma Agamja Paramahamsa je zbog odavanja seksualnih tajni koje mu je preneo, prokleo Kelnera. Nedugo posle toga 1905. Kelner je nastradao u nesreći koja je pogodila njegovu laboratoriju. Bliski njemu, ali i austrijski i nemački parapsiholozi tog vremena, smatrali su i tvrdili da je ta nesreća nesumljivo bila rezultat kletve koja je na njega bačena. I tu ćemo stati sa pričom o zapadnom okultizmu i seksu zato što bi to priču odvelo u sasvim drugom smeru, ali ćemo ostati blizu priče o kabalističkom učenju.

Kula u Ulcinju u kojoj je bio zatočen Šabatai Cvi

Šabatai Cvi (שַׁבְּתַי צְבִי‬) je bio sefardski rabin i kabalista koji je tvrdio da je baš on dugo očekivani Mesija. Zanimljivo je, recimo, da je Šabatai Cvi oženio  poznatu bludnicu tog vremena, koja se zvala Sara i kako ćemo videti, on i njegovi sledbenici imali su malo drugačiji odnos prema seksualnosti od zvaničnih Jevreja, kao i od Muslimana.  Umro je u zatočeništvu u  Ulcinju, gde je i sahranjen. Postoji legenda da i danas postoji porodica koja brine o njegovom grobu čija se lokacija krije kao tajna. Ulcinjani su ga zvali Efendija Aziz Mehmet, a u centru Ulcinja se danas nalazi mauzolej njemu posvećen.

Da li su se njegovi sledbenici održali u Ulcinju ne zna se, ali postoje priče da su, ili su bar postojali do pred kraj prošlog veka, njegovi sledbenici polu-tajno opstali u Istambulu medju grupom Jevreja koja je prihvatila Islam. Nekada ih je bilo nekoliko desetina hiljada, a danas, kažu, jedva par stotina, a kuriozitet je da je Mustafa Kemal Ataturk, po nekim informacijama, poreklom baš iz te religijske grupe što bi moglo da bude zanimljivo objašnjenje njegove sekualrne politike koja je bila preporodila Tursku.

Ova grupa, za pravoverne Jevreje veoma jeretična i neprihvatljiva, vodila je računa da se njihovi rituali tajno odvijaju u skrivenim sinagogama. Jedan od najčudnijih njihovih rituala, koji je izazvao dosta pažnje i posle projektovan na druge religije jeste i uzrok mitovima o orgijama u crkvama za različite konfesije optužuju jedni druge, jeste Praznik Jagnjeta. On se odvija u noći izmedju 21. i 22. adara. Adar je šesti mesec jevrejske civilne godine i 12. mesec crkvene. Kada pada varira od godine do godine, ove je recimo bio izmedju 15. februara i 16. marta.

Tokom tog praznika bi se prvi put te godine jelo jagnje. Nakon gozbe i raznih molitvi i ritualnih radnji bi se pogasile sveće i parovi koji učestvuju u ovom obredu bi se poskidali goli i imali seks uz razmenu partnera. Deca začeta u takvom ritualu bi se onda smatrala za svetu i za moguće Mesije.  Šta se tu tačno radilo i zašto se to dešavalo pitanje je? Postoji kontroverza oko upotrebe seksualnosti u pokretu Šabatai Cvia, kao i frankističkom pokretu koji ga je nasledio u Evropi. Kada, kako i koliko je tu bilo seksa i dalje je pitanje na koje nikad nije precizno odgovoreno. Primera radi, sam Šabatai je jednom u Izmiru tražio da mu sledbenici dovedu svoje nevine čerke. Nakon nekoliko dana vratio ih je i dalje nevine i netaknute.

Iako su tehnologija i načini izvodjenja različiti, sličnosti izmedju Šabataievog pokreta i tantre postoje.  Da li su to bili medjusobni uticaji, ili su na različitim mestima i u različitim vremenima ljudi otkrili slične pojave i principe, ostaje otvoreno pitanje. Ali u osnovi to nije ni bitno. Bitno je da su nekad neki radovi na unutrašnjim nivoima veoma kompatibilni iako to ljudima spolja ne deluje tako niti vide te neprimetne astralne poveznice. Tau Malahi, jedan od meni dražih gnostičkih Biskupa koji podučava gnosticizam zasnovan na Sofiji kao ženskom božanskom principu, jednom je izjavio da je gnosticizam na unutrašnjim planovima praktično isti rad kao i tantri. Učenje te struje gnosticizma o Crnoj Nevesti, koja se zove KaliKala budući da je i na sanskritu i na hebrejskom reč za crno Kali, veoma je slično indijskim tantričkim konceptima. KaliKala je tako SofiaNigra, koja se poistovećuje sa Lilit. I Lilit i KaliMa plešu na mestima smrti i vatre i mogu se napraviti jake paralele izmedju te dve Boginje, pogotovo što je KaliKala ljubavnica Unutrašnjeg sunca.

Jedan od naših Gurua u Indiji, verovatno zadnji tantrički Guru koji je tamo ostao, ima i gnostičko posvećenje koje je dobio u Kalkuti od nekoga za koga bi se mnogi iznenadili kad bi znali ko je u pitanju. Možda nekom izgleda čudno da tantrički Guru sa Agori inicijacijom, koji je više godina živeo u Indiji na groblju pored TaraPita istovremeno bude i posvećeni gnostik, ali te dve stvari mogu itekako da idu zajedno.

TaraPit

Uostalom i Mirče  Elijade je u svojoj knjizi Okultizam, magija i pomodne kulture: Eseji s područja komparativne religije (izd. GZH, Zagreb, 1981) pisao o takvim sličnostima.

Sa druge strane iako Joganandu znaju samo kao Jogija, on je imao veoma adaptivan odnos prema Hristu. Njegova knjiga The Second Coming of Christ: The Resurrection of the Christ in You (Drugi dolazak Hrista, uskrsnuće Hrista u vama), jeste jedna od najdubljih prezentacija gnostičkog hrišćanstva koje sam ikada čitao.

Postoje neke unutrašnje veze astralnog tipa izmedju Joganandinog učenja i izvesne zapadne okultine škole koja je bila aktivna u Engleskoj početkom prošlog veka i te veze nisu na zapadu poznate čak ni učenicima te škole. Ali, recimo, njihova Zlatna knjiga se čuva u privatnoj biblioteci Joganandinog ašrama u Pasadeni, a kako je tamo dospela nije poznato.

Ne sećam se da je Jogananda negde govorio o tome kako je Hrist tehnički rodjen kao Avatar, pre je govorio da se Avatar spusti voljom Boga, ali je povezivao svoju tradiciju sa Hristom tvrdeći da su Gurui iz njegove Ananda linije bili ne samo takodje i Avatari (Babadji kao MahaAvatar, Lahiri Mahasaja kao JogaAvatar, a njegov vlastiti Guru Šri Juktešvar  kao DjanaAvatar), već da su njih trojica bili i tri Maga koji su kad se Hrist rodio, prateći zvezdu, došli da ga pozdrave.

Tantrički seks kojim se prave astralna deca je ozbiljna i odgovorna stvar. Dete je u stvari svaki rezultat koji se time postigne, to ne mora biti inkarniranje duše u neki realni fetus. Može se,recimo, napraviti  i veštačko astralno biće kojim se, na primer, kontrolišu snovi čime se može menjati i realnost, slično načinu na koji šamani u nekim kulturama sanjaju svet i tako ga održavaju i prave realne promene u njemu.

Tekst je napisan posebne noći u godini, posvećenoj aspektu Kali koja sija dok u seksualnom odnosu sedi na Sada Šivi.

Tantra kao put moći i o tome da je Guru samo jedna velika…jelte baš to!

Postoji priča o tome da su u Indiji prinošene žrtve Kali, što je bilo vezano uz razbojništva nad putnicima i karavanima, ali čak i po britanskim izvorima to nisu radili Indusi nego indijski Muslimani koji su navodno prihvatili Kali.  Tako da i kada bi to bilo tačno to ne bi imalo bilo kakve veze sa tantrom ili jogom. A po mnogima nije tačno zato što u Indiji postoje ozbiljni naučni radovi koji iznose tezu da je priča o žrtvovanju ljudi Boginji Kali bila izmišljena ili bar predimenzionirana, da se to nije tako dešavalo i da je to bio deo britanske propagande kako bi se Indija predstavila kao varvarska, a Kali kao zlo božanstvo.

Kali u Viramakaliaman hramu u Singapuru

Dakle šta je u stvari indijski panteon i ko je tu kakvo biće?

Reč mantra se sastoji od reči (um) i trai (zaštititi). Dakle mantra je ono čime zaštitimo um. Um može biti ugrožen zato što neljudska bića, koja su sastavljena od tvari od kojih su načinjene i naše misli, samim tim mogu da utiču na naš um.  Kada se daje zaštita od crne magije (abićarije) onda se daju mantre da zaštite um i srce. Neka bića, tipa pišaće (ženski oblik je pišaćine), mogu da ljudima opsednu um. Na zapadu ih danas tretiraju kao demone, ali drevna indijska etika nije poznavala kategorije apsolutnog dobra ili apsolutnog zla i svako njihovo neljudsko  biće, smatralo se, moglo je da nam učini i dobro i loše.

U drevnim tekstovima reč Asura je označavala bilo koje stvorenje koje je posedovalo nadljudsku moć, tako da nije bilo razlike izmedju Asura i Deva. Asurama su nazivana i božanstva kao što su  Varuna i Agni, pa čak i Mitra. Na primer, u Rg Vedi na 74 mesta se za sadašnja vedska božanstva koristi reč Asura.

Postoji više verzija o podeli Bogova na Asure i Deve i razlozima za to, za sad ne znamo šta je od toga eventualno tačno, ali znamo da je ta podela kasnijeg datuma i od tada Asure postaju neprijatelji Deva, koji se danas smatraju za jedine Bogove.

Uz Asure, indijska mitologija pominje i bića po imenu Rakšase kao neprijatelje Bogova, ali i ljudi. Rakšase su postale zastrašujući demoni, koji po nekima mogu biti poreklom ljudi koji su počinili neki tešak greh, recimo ubistvo krave.

Plesaći iz Butana maskirani u „demone“

Treća kategorija bića koja su demonizovana su već pomenute  pišaćini, za koje se verovalo da su proklete duše predaka. To je formiralo dualitet pojmova: Asure – Deve, Rakšase – ljudi i Pišačini – preci.

Svaka mitologija i religija po pravilu odražava neki istorijski dogadjaj ili socijalni odnos. Demonologija Indije je odredjena Vedama i Puranama, veoma je antropomorfizirana i često je za demone proglašavala velike ratnike tudjinskih vojski koje su se borili za božanstva drugih naroda i religija, odnosno ratnike i pripadnike domorodačkih neprijateljskih plemena.

Pišaćini se medju nekim tantricima obično smatraju za duše nekadašnjih veštica, pripadnica prearijevskih kultova. Naime, pišaćine imaju poseban jezik i smatra se da žive u planinama. To istorijski može da znači da je bilo u pitanju demonizovanje nekih starosedelačkih plemena koja su se sukobila sa Arijevcima i njihovim vedskim poretkom koji su donosili.

Za pišaćine se u nekim krajevima takodje smatra da su to veštice koje imaju životinjske i ptičije glave. Pored njih postoje bute, prete i ostala bića u Indiji koja mogu da utiču na ljude. Danas se za njih smatra da su to bića loša po ljude, ali to nije uvek bio slučaj i to nije bila njihova karakteristika u drevna vremena.

Asure dobijaju Amritu, scena iz moderne indijske tv novele na mitološke teme

Osnov hinduističke filosofije, ili bar jedan od njenih osnova, jeste da je duša sposobna da se odvoji od tela, da se to dešava u nekim nesvesnim stanjima uobičajeno i da duša nastavlja sa svojim postojanjem i nakon nečije smrti. Nakon smrti duše ili duhovi, kako već kome volja da ih zove, preminulih odlaze do područja kojim vlada bog smrti Jama gde se ili pretvaraju u pretke (pitri), idu na nebo, ili idu u „pakao“. Napredni i dobri duhovi kada potroše zasluge dobrih dela vraćaju se na zemlju i dobro reinkarniraju, a oni kojima su manjkale vrline idu u mračni svet zlih duhova, ili se rode ponovo na zemlji u veoma lošoj društvenoj poziciji. Izraz bute, za duhove, nije označavao zla bića niti u slučaju ButaVidje značio demonologiju, kako su to forsirali Britanci da znači. ButaJadjna (žrtvovanje duhovima) je bilo žrtvovanje neljudskim bićima, ali je to moglo da znači žrtvovanje istim bićima kojima se prinosima žrtva u žrtvenom ritualu ponude Bogovima (Devama). Sam Šiva je i Kralj Buta (duhova) i na to se odnosi njegova imena ButaNat, ButaRadj, odnosno ButaŠvara.

Prete, za koje se isto smatra u vedskoj Indiji da su zli prema ljudima,  jesu odvojene duše,

U budizmu su prete postali negativni „gladni duhovi“ i sa njima se potpuno drugačije postupa nego u tantri

koje čekaju posle smrti. Nekad se smatralo da prete odlaze u Jamino područje i tu borave večito i srećno sa svojim precima. One rane duše koje su bile blagoslovljene da postanu preci su tretirane kao prvi preci koji žive na trećem nebu. One nisu smatrane za božanstva, ali su poput božanstava mogle da upravljaju životima svojih potomaka i zato su im davane žrtve i pozivane su da dodju sa samim Bogovima. I sada duše mogu postati preci, ali da bi neko postao predak postoji period iskušenja od godinu dana tokom kojeg duša luta kao duh i tad se naziva preta.

Tantrici rade sa ovakvim bićima. Postoji, na primer,  sadana (praksa) koja se radi sa  pišaćini.  Za jogije i obične ljude takve sadane su opasne zato što onaj ko ih radi mora da bude dovoljno vešt i jak da takvo biće otpusti kada mu više nije potrebno, budući da ono ima običaj da ostane uz onoga ko radi ovu praksu i sve više i više traži od njega. Znam za neke Šri Vidja Gurue iz Indije koji su pokušali ovu sadanu  i koji su posle komentarisali da oni ne mogu da izdrže njenu vibraciju.

Pišaćini

Praksa sa ovom Pišaćini daje moć da se unište svi neprijatelji, kao i da se znaju tajne prošlosti i sadašnjosti. Kada se ostvari ova moć, tada duh doslovno šapuće u uho praktičaru tajne ljudi sa kojima se sreću i za koje pita. To je slično domaćim vračarama, pošto nisu one vidovite već i one imaju duhove koji im šapuću informacije o onima koji kod njih dolaze da pitaju za sudbinu ili rešenje nekog problema.

Indijski sveštenik nosi „prsten“ od kuši trave tokom rituala posvećenog precima

Praksa za ovaj sidi može da bude različita, zavisno od škole do škole tantre, odnosno od regiona do regiona, a varira od dugotrajne i manje zahtevne procedure  pa do nekih bržih, ali i degutantnijih oblika ovladavanja ovom moći. U prvoj verziji se tantrik oblači u plavo i  prvo prostoriju pročisti polaganjem kravlje balege po podu, a potom i kuši trave, koja je sveta trava u Indiji. Potom obožava Šivu u MahaDev obliku, daje ponude u vidu hrane i sve to radi uz odgovarajuću mantru. Nakon toga se čeka da se Pišaćini javi praktičaru (sadaki) u snovima ili na neki mističan način.   U najefektnijem obliku, u smislu brzine ovladavanja, ova praksa ovladavanja moći komunikacije sa pišaćinima može da podrazumeva mnogo socijalno neprihvatljivije elemente tipa da se praktičar ne pere uopšte sve dane koliko traje ova praksa, da se mantra radi na brojanici od kostiju žene umrle na porodjaju,  zatim iziskuje da praktičar pije alkohol,  kao i da se podnose krvne životinjske žrtve. U biti, ako ovo radite u Kamekiji ili njenoj okolini videćete da tamo svi, ili bar najveća većina,  rade sa prinošenjem krvne žrtve. U slučaju neuspeha, upozorenje za praktičara je da ga čeka u najboljem slučaju ludilo, ako ne i sama smrt.

Ovakva praksa je bila  uglavnom deo tribalno-folklornog nasledja Indije. Potreba seljaka je bila da se, recimo, nadje izgubljena stoka i te mantre i kontakt sa pišaćinima su korišteni u takve svrhe. U osnovi ovo su tamastične (dakle potpadaju pod tamas gunu).

Kada se postigne ova moć tantrik mora da bude jak da kontroliše duha. To su veoma seksualni duhovi, seksualno zahtevni i veoma posesivni,  a to znači i veoma ljubomorni. Mi znamo za slučajeve da su neki praktičari koji su ovo radili bez vodjstva tantričkog Gurua imali problem zato što su pišaćine bile ljubomorne na njihove žene i devojke, kazna je mogla da bude od nepodnošljivih zvukova u uhu koji su se počeli javljati umesto glasova koji im govore informacije, pa do nezgoda, nesreća i bolesti koje su se počinjale dešavati članovima njihovih porodica. Kada su hteli da traže pomoć, duh bi ih sprečavam da pridju hramu ili obitavalištu nekog Sveca ili Gurua.

U svetu, pokazalo se na različitm kontinentima i u različitim kulturama, rad sa duhovima je sličan i važe slična pravila i principi. Ako neko ne ume sa duhovima, onda oni počnu da kontrolišu tu osobu. U Centralnoj Americi u zadnjih par decenija je iz meksičke bruerije (veštičarenja) u širu upotrebu ušao rad sa odredjenim duhovima, ima ih sedam, koji su u stvari duhovi osoba koje su počinile veoma loše stvari za života i koje su poslate u pakao. U pitanju su veoma besni duhovi prepuni mržnje, ali daju veoma brzo rezultate po raznim pitanjima (ljubavni problemi, vraćanje partnera, ubijanje neprijatelja i sl). Budući da su i za života bili takvi, oni vole da pomognu u takvim stvarima, ali oni traže nešto za uzvrat. Prvo su zadovoljni sa molitvom, svećom i ponudom vode. Ali vremenom traže više tako da u 9 od 10 slučajeva završe sa traženjem ljudske žrtve. Ako onaj ko se upustio olako u rad sa ovim duhovima počne da odbija da im daje ono što oni hoće, onda oni počnu njega da proganjaju i muče. Cilj ovih duhova je da nakon smrti čarobnjak, koji je sa njima radio, postane i sam duh mržnje u paklu, a oni da budu oslobodjeni okova prokletstva tako što će ih on zameniti. Dakle definitivno nešto što nije za preporuku, kao ni bilo kakav rad sa krvlju. A meni drgo što se nikad nisam petljao sa takvom vrstom praksi.

Slično se može desiti i u tantri ako tantrik ne zna šta radi i ako nije dovoljno jak da kontroliše mantru i biće koje priziva. Ponekad i nije i zato imamo tantrike i sadue koji rade loše tvari. Jednostavno nisu bili dovoljno jaki da izguraju sadanu koja može biti opasna za njihov um i onda ih duhovi navode na svašta.

U pišaćini sadani, na primer, veoma su dobri Agori koji uspešno ovladavaju njome i imaju kontrolu nad onim što se dešava.

Agori

AgoriNat pleme je jedna od najkontroverznijih pojava u Indiji i neretko kod ljudi izaziva strah. Sami sebe retko zovu Agorima, češće koriste izraz Nat. Agori su naša šaivistička braća i medju najmoćnijim su tantricima i jogijima u Indiji.  Smatraju ih za najbolje i najuspešnije iscelitelje. Staza Agora je Put Moći. Agore su ekstemni sledbenici Šive kao MahaKala , ali im je i Kali izuzetno bitna, tako da kao i Šiva razvijaju izuzetno veliku kontrolu. Mnoge moći koje dobiju jednostavno ne koriste zato što to nije potrebno. Postoje i Agore koji nisu uspeli u praksi i koji zastrane – ili možda i nisu zastranili, ali se pravi iluzija da jesu. Medju samim Agorima nije jasno ko je pravi Agori, a ko nije. Tako se može čuti da ima samo sedam pravih Agora u Indiji, po rečima drugog Agori Gurua ima ih oko 100, ali u osnovi to nije ni bitno. Agori jesu, što je bitno za našu priču, sposobne za ovakve sadane i za rad sa ovakvim duhovima

Kapala sa crvenom šakta tilakom

Jednom sam jednog Agoru pitao zašto ima na čelu crnu tilaku (oznaku), a ne crvenu. Na kapali (lobanji) koju je sa sobom nosio na čelu je bila ista crna tilaka. Šakte koje su kapalike (nosioci kapale), a to se postaje nakon 51 varna sadane i to samo ako je to milost Gurua,  na lobanju stavljaju crvenu, šaktističku, tilaku.

Ja na ljubaznijeg čoveka retko da sam u životu naleteo, Indus koji odgovara kao neki britanski učenik iz liceja iz 19. veka, sve sa obraćanjem u stilu gospodine, odmereno, smerno, sa poštovanjem. Ali sama pojava, osećaj uprkos vrućini da se okolna temperatura oko mene spustila do te mere da postaje hladno, smirenost u govoru, efektan i jezgrovit način na koji je davao odgovore, hladnoća načina na koji je govorio i odsustvo afekta ili bilo kakvog uzbudjenja, a istovremeno osećaj da vlada svakom reči delovali su izuzetno moćno i bili su toliko zastrašujući da sam ja rekao sebi… sada pazi šta ćeš i kako ćeš reći. Agore u svakom slučaju nisu neko sa kim bi bilo pametno kačiti se.  Agora se ljudi plaše, ali manje je poznato da iako oni noći provode u praksi na grobljima, danju volontiraju u bolnicama za najteže bolesti, tipa lepra, pomažuči u lečenju obolelih. Indija je jednostavo zemlja gde je retko kada nešto onako kako na prvi pogled izgleda da jeste.

Robert Svoboda u jednoj od svojih knjiga ima poglavlje o radu sa duhovima i kako se to radi, zašto i koliko je to opasno. Stoga umesto da to objašnjavam ovde upućujem na njegove knjige o Agorima.  Sam Svoboda jeste zanimljiv, ako neko ume da razluči šta je kod njega fikcija, a šta je stvarno  – ponekad ga nazivaju i indijskim Kastanedom.  Ali to i jeste tantra i jeste Indija, kontroverzna, stalno izmičuća i stalno nerealna gradeći iluziju.

Da se sad vratimo samoj pišaćini sadani. Ona daje veoma jasan uvid u prošlost i sadašnjost, sa budućnošću nije toliko precizna. Neki tvrde da pišačini ne mogu da znaju budućnost, iskustvo je pokazalo da su njihove prognoze budućnosti prilično nestaibilne i da u više slučajeva nisu bile tačne nego što jesu. Slično se smatra za  evropske „demone“ koji po ezoteričnom učenju ne znaju budućnost, a sve što kažu tačno o budućnosti saznaju prisluškujući podnebesa i ono što pričaju andjeli.

Sa druge strane jedan od najpoznatijih zapadnih vidovnjaka sa prelaza 19. i 20. veka, Čero (Vilijem Džon Vorner), imao je veoma dobre uspehe u predvidjanju budućnosti. Na primer, predvideo je povratak Jevreja u Izrael i predvideo je da će Princ od Velsa da se odrekne krune zbog žene koju voli. Čero je išao u Indiju da nauči numerologiju i gledanje u dlan, to piše u zvaničnog biografiji, a nezvanično u Indiji je naučio kako da ovlada moći pišaćina što mu je donelo i bogatstvo i slavu. Ali deo koji ne piše u biografijama, a koji se može čuti medju nekim indijskim tantricima, jeste da mu kraj života baš i nije bio srećan.

Tantrik ima i zaštitu, a ako je uspešan ima i razvijenu čvrstu volju koja ga čuva tokom ovakvih sadana. Obični ljudi najčešće pokleknu i postanu marioneta duhova. To ne važi samo za Indiju, Andjeli i sveci na zapadu takodje mogu da počnu da se igraju sa svojim sledbenicima ako neko ne ume sa njima. Ovakve sadane (prakse) dovode praktičara u situaciju da mora sve više i više vremena da provodi da smiruje duha sa kojim radi i da je u opasnosti da postane vremenom potpuno zavistan od same sadane sa tim duhom slično kao što neko postane ovisnik o nikotinu, alkoholu ili drogi. Takodje, moć koja se dobija može da korumpira i iskvari čoveka.  Pohlepa i nespokoj mogu biti opasnost za praktičara. Pre dosta godina u Londonu su se pojavili „djotiše“ (indijski astrolozi)  koji su presretali ljude blizu otmenih restorana i sličnih mesta kako bi im rekli sudbinu. Delom to se može uraditi i po dlanu ili fizionomiji lica, pošto djotiš ima i te mogućnosti, ali u ovom slučaju to nisu bili astrolozi več crni magovi koji su koristili informacije koje su dobijali od pošaćina kako bi fascinirali žrtvu, a zatim bi je uplašili nekom nesrećom koju navodno vide i koju samo oni mogu da spreče. Za pristojnu svotu novca naravno. Ali većina onih koji se upuste u ove sadane postanu slični ovisnicima o kokainu koji prestaju da budu deo realnog života. Knjige o zombijima koje su i inspirisale Romera za njegov legendarni film nisu nastale toliko pod uticajem ideja iz haićanskog vudua, već po uzoru na lokalne ovisnike o kokainu koji su nakon više dana zatvorenosti u kuću i paranoisanja izlazili malo na svetlost dana i pogubljeno bauljali komšilukom baš poput zombija.  Dakle ovakve tantričke prakse us opasna rabota koju niko ko nema zaštitu, ko nema vodjstvo Gurua i nije prethodnom praksom obučen za to ne bi ni trebalo to da radi. Čisto ilustracije radi, da se vratimo malo Agorima, kod njih postoji nekoliko faza na njihovom Putu. Prva je Augad, što bi bilo praktikovanje tantre tokom kojeg se razumeju njeni principi i dobijaju moći. Agori je onaj nivo koji sledi iza toga i to je ko je iznad želje za moći. Oni su prvo žudeli za moći, ali kao Agore prevazidju želju i jednostavno jesu ono što jesu i rade ono što je potrebno da rade bez obzira na ogromne mogućnosti koje moći pružaju. Ako mogu da postanu nevidljivi, to će uraditi samo ako postoji potreba za time, a ako ne neće. Sadane poput Pišaćini su poput prstena koji je nosio Golum i za to je potrebno imati smiren um i jaku volju. Zapravo, sa jedne strane je smirivanje tih duhova i uspostavljanje balasta u univerzumu jedan od poslova koje radi tantrik. Kao primer možemo uzeti Miru Alfaso.  Ona je veoma bitna kao most izmedju istoka i zapada budući da je najpre na zapadu praktikovala okultizam pod pokroviteljstvom Maksa Teona, da bi kasnije otišla u Indiji i u Šri Aurobindovom ašramu postala poznata kao Majka i sa njim napravila takozvanu Integralnu jogu. Šri Aurobindo je inače bio inicirani šakta  tantrik, samo to nije javno objavlivano. Jedna od stvari koju je Mira radila jeste bila da smiruje duhove šećera. Naime, prilikom prerade šećerne trske u fabrikama duhovi šećera su zbog tog neprirodnog lomnjenja trske u mašinama bivali odvojeni od iste i postajali besni i zbunjeni. Iz tog razloga su se počeli dogadjati incidenti, zbog čega ih je Mira pozivala blizu sebe kako bi ih smirila. Naravno, to ne bi mogla da i sama nije imala svoj unutrašnji mir. Prosvetljenje nije cilj u tantri, ono dolazi pre jednog od ciljeva tantre,  a to je šante (mir).

Mira Alfaso i Indira Gandi

Inače šećer i alkohol su sposobni da prevazidju astralne barijere i da ih konzumiraju, tj da se njima hrane, astralna bića i elementali. Zanimljivo je da se Tripura Sundari, Boginja tantre i Šri Čakre, prikazuje obično sa šećernom trskom.  U stvari, sva njena oružja su i napravljena od šećerne trske.  Jedno od objašnjenja jeste da šećerna trska simbolizuje slatkoću njenog uma, ali postoje i druga objašnjenja vezana za metaboliza, endokrini sistem i promenu u vibracijama nekih čakri.

Mira Alfaso je takodje smirivala duhove iz atmosfere i eteričnog sveta koji bi bili iritirani nuklearnim eksplozijama, zbog čega su se, kao njihova osveta, dešavali različiti brodolomi, železničke nesreće i padovi aviona.

Tantra je duhovnost. Duhovnost je nešto konkretno, a ne nešto apstraktno. Duhovnost nije  biti dobar kako bi se neko umilostivio nekom apstraktnom Biću koje zovemo Bog. Duhovnost je baš kao što i sama reč govori,  rad sa neljudskim bićima, tj duhovima, saradnja sa njima i uspostavljanje balasta u Univerzumu. Tantrici ne rade samo sa svojom svešću i sa drugim ljudima, oni nekad rade stvari koje se ne vide i koje pomažu i drugim bićima u Univerzumu.

Problem u radu sa duhovima je što oni često nisu dobri. Mi im možemo pomoći da se dignu i poboljšaju, ali to je već druga tema. Nom uprkos tome što nisu uvek dobri indijska podela na Deve i Asure kao vrednosna vertikala, a kako smo videli to nije uvek bilo tako, ne stoji u praksi. Isto kao što ne stoji ni zapadna podela na andjele i demone. Hijerarhije se menjaju kako društvo napreduje i kako se menjaju civilizacije, a vertikalna podela koja sugeriše dobro gore i zlo dole na zapadu se sve više odbacuje i umesto termina andjeosko i demonsko sve se više koriste termini uransko (nebesko) i htonsko (podzemno). Nisu svi Andjeli nebeski, originalno Arhandjeo Mihajlo je bio prvo Nergal u Mesopotamiji, koje se transformisao u Rešefa Kanaićana i Egipćana, da bi na kraju metamorfoze postao Arhandjeo Mihajlo. Dakle to je isti duh koji je u raznim kulturama imao različito ime, a danas je za neke Nergal demon, šef policije u paklu i špijun Belzebuba, a pod imenom Mihajlo je onaj koji vodi Božiju armiju andjela protiv Sataninih hordi.

Ravama, kralj Šri Lanke i Rakšasa, inače jedan od najvećih poštovalaca i sledbenika Boga Šive

Zbrku u tome ko je ko na zapadu pravili su mnogi od Paracelzusa pa do Mejnli Hola čija knjiga Učenja svih epoha je po meni precenjena i veoma podložna kritici. Salamandri su nekad bili, po grimoarima, infernalni (pakleni), dakle žestoko podzemni, a danas su stavljeni na vrh lestvice elementala. Silfi, koji su vazdušni i koji se folklorno vezuju za duhove koji žive u granama drveća, po analogiji mogu se uporediti sa indijskom klasom duhova koji se zovu Jakšine i koji imaju veze sa pišaćinima. Mada, MahaPišaćini je i oblik Kali u vidu Boginje Smrti.

Vladajuće religije jednostavno proglase sve što im ne odgovara za demonsko i zlo iz čisto socijalnih razloga. Ali u drevna vremena to nije bilo tako. Hermes Ktonis, podzemni Hermes koji je uparen sa Hekatom, bio je psihopomp, dakle vodič duša. Što znači da je bio Bog koji ima i svoj nebeski i svoj podzemni aspekt. Nebesko nije automatski i dobro, a podzemno nije automatski i zlo. Postoje svetli i tamni podzemni duhovi, tj elementali, koje neko zove patuljci, a neko Gnomi. Svetli grade kristalne strukture, oblikuju kamenje, produkuju magnetno polje planete i sl. Postoje i tamni gnomi, o kojima koliko znam nije pisano u magijskim knjigama, koji su zaduženi za razgradjivanje. Svaki list koji padne, svaki leš koji trune na zemlji, oni razgradjuju i prave hranu za biljke koje mi jedemo. Da li su jedni dobri, a drugi loši zato što nam tako izgledaju? Ne nisu. Podzemna bića su potrebna Univerzumu, zato što drvo i cvet koje vidimo jesu lepi, ali bez svog vlažnog korenja ispod zemlje oni bi se osušili.

Analogija zapadnom sistemu Gnoma kao elementala zemlje, Undina kao elementala vode, Silfa kao elemenatala vazduha i Salamandera kao elementala vatre, kao jedno od mogućih poredjenja mada su moguća i druga rešenja,  jesu Gandharve koje odgovaraju Silfima, Kumbande Salamanderima, Nage Undinma i Jakše Gnomima. Prvo dvoje su vazdušni, dakle nebeski, a drugo dvoje htonski, dakle zemaljsko-podzemni. Ko je tu loš, a ko dobar? Kubera je rizničar Bogova u indijskoj kosmologiji, a Jakša je. U zapadnoj kosmologiji neki Andjeli su u jednom srednjovejkovnom sistemu dobri, a u drugom srednjovekovnom grimoaru tretirani su kao demoni. Samael je Andjeo, a podzemno je biće. Samael sam izjavljuje da ne prihvata Zakon, zato što ako ga prihvati neće moći da izvršava delo koje mu je Bog poverio, slično Asurama, Rakšasama i tantricima u Indiji koji ne prihvataju Vede.  Postoje dva Gurua koji podučavaju u indijskoj kosmologiji. Jupiter (Guru) podučava Devate i nebeska bića koja žive u sedam loka.  Venera (Šukra) podučava Asure i podzemna bića koja žive u sedam tala. Loke i tale su inače nivoi sveta iznad i ispod zemlje.  Tantrici slede put Venere i put zadovoljstva, a cela konstrukcija odnosa dobro-zlo zasnovana na vertikali koja deli vrednosno po principu gore  i dole je nerealna, veoma lažna i na zapadu se već počinje odbacivati od strane ozbiljnih praktičara zapadnih sistema.

Sa druge strane indijske Deve i Asure su u Perisiji u jednom momentu izmenili pozicije i persijske Ahure su pobedile Deve. Ahura u Persiji i Asura u Indiji znači moćan, a etimološki dolazi od reči sura, poredak.  Asura/Ahura samim tim znači onaj ko ne sledi poredak, odnosno onaj ko je slobodan od poretka.

Deva dolazi od div što znači sijati, odnosno svetlost. Deve su stoga nebeska bića povezana sa svetlošću, koja izazivaju svetlost ili su i sama od svetlosti. Svako nebesko biće se tako može nazvati Devom.

Pralada Muni kojeg pokušavaju da ubiju Asure kao deo vedske mitologije

U Indiji originalno bitka se nije vodila izmedju Deva i Asura, već izmedju Aditija i Ditija. Prvi su simbolizovali neograničenost, drugi ograničenost, što je sasvim druga vertikala polarnosti oko sukobljenih strana. Ako ćemo iskreno zapadna koncepcija andjela je nastala pod uticajem zoroastrizma, gde su Ahure došle iznad Deva i ono što su na zapadu andjeli, to je samo razvoj indijskih mitoloških koncepata koje današnji jogini smatraju za indijske demone. A Deve koji su za današnje jogine božanskog karaktera Persijanci su pretvorili u demone i današnji zapadni demoni uključujući i samog djavola, koji je po nekim lingvistima i imenom povezan sa Devama odakle je i izvedeno ime. Slično kao i Hromi Daba kao lik iz balkanske/slovenske mitologije.   Podzemni svet, za koji se vezuju htonska bića, jeste noćni svet koji je trbuh zemlje i materica Majke u kojoj se obnavlja dnevni svet.

Dakle, teško je napraviti jasnu vrednosnu podelu ko je od tih bića dobar, ko nije, svi mogu biti i ovakvi i onakvi, zavisno od kulture i kako im ko pristupi. Smešno je i neozbiljno da zapadni jogiju pljuju po tantri jer je „demonska“, pri čemu ni u Indiji to nije bilo tako sve do veštačke polarizacije na dobre i loše duhove, a da istovremeno govore da poštuju andjele i zapadne vrednosti. Ti isti andjeli su transformisana baš ona bića za koja oni govore da su u Indiji loša. Istovremeno, Deve koje su u Indiji božanstva na zapadu su demoni, što bi značilo da je dobar deo vedske kulture na koju se pozivaju razne joga i indijske grupe na zapadu jeste demonska sa stanovišta zapada. Zato je besmisleno lupati bilo kome etikete i pozivati se na neku dobro/zlo moralnu vertikalu jer to jednostavno niti postoji niti je u praksi kao ideja održivo.  Tantrici su posvećeni  Boginji (Devi) i one je iznad tih koncepata. Ona jednostavno JESTE.

Kako smo videli ranije Asura se vezuje sa pojmom moći, a dolazi od reći izvan zakona. To savršeno dobro oslikava put tantrika koji je adarmičan (darma = zakon/adarma = nepoštovanje zakona). Moć koju tantrik ima dolazi od duhova.  Sami duhovi nisu uglavnom ni dobri ni loši. Malo je poznato da to važi i za zapadne sisteme. Moja baba je rodjena u Madjarskoj, znala je za svaku potrebu kojem bi se svecu trebalo moliti. Postoje sveci koji će čak uslišiti i molitvu da neko umre. Da li ih to čini dobrim ili lošim? Dobri ili loši su oni koji to traže od njih. Problem je što takvi zahtevi dolaze od već zatrovanih umova. U praksama koje sam ranije opisao jako je bitno da se neko razveže od bića a kojim radi. Ako se neko ne razveže od pišaćini pre smrti, kažu da ne može da doživi oslobodjenje. Jedan od načina da se to uradi jeste da se kreira astra (oružje koje se pravi mantrom), o njima sam pisao u jednom blogu ranije, kojom se napadne pišaćina. Ali za tako nešto je potrebno da je tantrik veoma moćan, stabilan i iskusan. U slučaju da se pišaćina otrgla kontroli i da su glasovi u glavi već prerasli u psihozu, onda se mogu raditi homami, tj rituali sa paljenjem vatre, tantričkom obliku Boga Ganeša, uz neke druge prakse ili koristiti pomoć nekog od besnih oblika Boginje.

Hram Pratjangire, jedne od četiri Boginje koje se najčešće koriste u južnoj tantri, koja je izmešana sa vaišnavizmom, za odbranu od crne magije i za egzorcizam duhova iz zaposednutih osoba

Stvar je u tome da ljudi jako puno pričaju o duhovima i onome što oni nazivaju demonima, a jako malo znaju o tome. Božanski kvaliteti, mi smo rekli da to zovemo nebeskim, obično isključuju sadizam i okrutnost u ponašanju prema ljudima. No, čak ni ono što ljudi nazivaju demonima teško da će ići ispod svog ponosa i podleći takvim porocima. Neke manje razvijene pišaćine i ostali duhovi mogu i verovatno i hoće tako da se ponašaju, ali što je duh moćniji, bio nebeski ili podzemni, on više želi moć i ne gubi vreme na stvari koje mu nisu bitne.

Egzorcizmi su deo i tantre i vedskog hinduizma. U Indiji postoji dosta sela gde se egzorcizam vrši na plemensko-folklorne načine što je više tantrički pristup, kao i više hramova gde se egzorcizmi na više organizovan vedski način. Neki od tih hramova su karakteristični po tome što u njih dolaze pripadnici svih religija radi pomoći, što znači da nije neophodno da neko bude hindus da bi bio izlečen. Mantra je glavno pomagalo u lečenju. Gledao sam indijskog tantrika koji čak nije ni radio nikakav ritual nad obolelom osobom, samo je mantrao držeći limun u ruci i potom taj limun ugurao u ruku žene sa medicinskom dijagnozom teškog oblika šizofrenije. Za oko minut žena je došla sebi i bila oslobodjena od duha koji ju je bio zaposeo.  Mistična isceljenja su normalna pojava u Indiji, zapravo Indija je zemlja ćuda, čak su i muslimanski sveci u Indiji drugačiji nego oni u arapskim zemljama i poznati su po svojim ćudima.

Jako je bitno zadržati zdrav stav i smiren um. Tretirati realnost i sile u njoj kao apsolutno

Hram u kojem se izvode egzorcizmi, država Madja Pradeš

zle ostavlja mogućnost da taj neko ko tako misli i postane žrtva detruktivnih sila prirode. Ogranićenja dualnosti donose sa sobom užas u živote ljudi i od drevnih vremena ljudi pokušavaju da to prevazidju. Postoje dva puta u istoriji težnji da se to prevazidje. Jedan je put poretka i čistote – a samim tim i sigurnosti za kojom ljudi teže –  taj put pokušava da izoluje i uništi ono što doživljava kao princip haosa. To je put jogina. Drugi put je put tantrika – to je put težnje ka slobodi i snazi i zasnovan je na moći.  Tantrik teži da bude centar koji kontroliše sve sile, a ne pas na lancu ili miš kojim se mačka igra. Ovaj drugi put je težak zato što uvek postoji opasnost od destruktivne opsesivnosti. I tu je važno da je neko u tradiciji i da ima iskusnog i sposobnog Učitelja, tj Gurua.

U tantri je sve zasnovano na prenosu energija od neljudskih bića, raznih, sa kojima je tantrik povezan. Zato je zadatak tantrika da se ta bića, ona koja su mu potrebna i sa kojima njegova tradicija radi,  pojave pred njim i da ga prihvate i podele sa njim moć i ezoteričnu mudrost. Tantrik dobija i znanje i energiju (moć) od tih i takvih bića. U slučaju bića koja se zovu Jogini to se dešavalo tato što bi se tokom ritualnog seksa tantrik i njegova tantrička partnerka doslovno digli u vazduh i tu u vazduhu imali susret sa Joginima od kojih bi dobili neku natprirodnu moć. Zato su tantrički hramovi Joginima, za razliku od hindu hramova, bez krova.

Hram 64 jogini, gde su rituali radjeni pod otvorenim nebom, država Madja Pradeš

Dakle sposobnost da radi neku praksu učenik dobija tako što mu Guru prenese energiju nekog bića skupa sa mantrom. On je tu energiju dobio najpre od svog Gurua, a potom i direktno od bića sa kojim je mogao da radi na osnovu „enegije“ koju mu je njegov Guru preneo. Bez toga nema ni tantričke prakse baš kao što ni televizor ne može da radi ako nema izvor struje.

Tantru su prenela veoma moćna onostrana bića takodje veoma razvijenim ljudima, koji su to posle preneli svojim učenicima i to se prenesi do danas sa Učitelja na Učenika. Odnos prema našem Učitelju, njegovoj porodici, naš odnos prema njegovom ugledu je naš odnos prema svim tim bićima koja su prenela tantru, koja su njeni čuvari i zaštitnici i od kojih dobijamo moći.

Ako neko ko je stranac, dakle nije deo tantričkog klana ili porodice,  udje u jantru i pokuša tantrički ritual, bića ga ili neće primetiti uopšte, ili će ga pitati ko je on i kazniti ga. Ali ako neko kada ulazi u tantrički krug kao član porodice imajući Učitelja koji je u liniji tantričkog prenošenja, napravi i grešku, bića su popustljiva i neće ga kazniti.

Naravno, postoje i oni koji tvrde da su inicirani od strane „astralnih majstora“, Babadjija i slično.  Babadji je prevara, a takvi „učenici“ idu linijom povladjivanja svom egu pošto je svaki pravu Guru u stvari pakao od Učitelja koji kontroliše Učenikov ego. Nekakvi fiktivni astralni majstori uvek se sa svime slože, nikad nisu realni mehanizam koji kontroliše nečiji ego i samo su fantazija poput izmišljenih prijatelja koje imaju deca.  I zato se takvi Gurui nazivaju imitatorima i Nagura Guruima.

Tantrik mora biti sposoban da u ženi ispred sebe vidi ceo kosmos. Na slici u jednom od prošlih tekstova bila je žena preko koje je bila Kali jantra predstavljajući tako jantru i Šri Čakru kao simboličnu predstavu žene. Tri trougla u Kali jantri odgovaraju prvom trouglu do vrha u Šri Čakri i to je Brama Joni (ब्रह्मयॊनि), praiskonska kosmička vagina iz koje nastaje Kosmos i izvor svih izvora. Žena je tako materica kosmosa i njena materica je ono što bi na zapadu bilo smatrano za Sveti Gral.  Zato je tantrički seks sveta stvar i zato ja izbegavam da pričam o njemu kako se on kao tema  ne bi profanisao.

Trougao je obrnut zato što simbolizuje milost koja se na nekog spušta, milost Para Bramana advaite, Nirguna Braman, koji je bez kvaliteta, kao što su ljubav, milost i sl. To je pokretačka moć koja stvara Univerzum. Veliki tantrik Šri Ramakrišna je video Brama Joni ne samo kao Joni već je video i kako ona poradja univerzum. Veliki posvećenici nemaju koncepte i nisu opterećeni defincijama i ograničenjima, tako da je on realizovao to iskustvo ne samo preko tantre već i preko Islama uzimajući inicijaciju u Sufi red. Islam zabranjuje ljudske predstave Alaha i  ponavljajući Sufi molitvu Ramakrišna je realizovao isto stanje svesti preko Alaha bez oblika.

Šri Vidja Guru, ako je realizovan, on je onda sama Brama Joni. Devate, kao božanstva, nisu moćne i bitne koliko Guru, jer Devate su vezane za oblik i to je iskustvo Saguna Bramana. Saguna Braman je kao sunce na nebu koje ima svoj oblik i masu. Nirguna Braman je kao sunčeva svetlost koja nema oblik. Ona je jednostavno svetlost. Guru je identifikovan sa Brama Joni i on je jedno sa izvorom cele kreacije, sa Kosmičkom Majkom.  Sva bića su ispod toga, to je zaštita koju ima tantrik kad radi sa raznim duhovima koji su pominjani. Ni jedno biće nije iznad Majke i sva joj se moraju pokoriti. U njenim Mantrama je sve skriveno, pa tako i Nirguna Braman, koji se opisuje kao iskustvo da je u istom momentu neko veliki svedok  i stvaranja i uništenja beskrajno stvorenog.  Poradjanje beskrajno stvorenog jeste čin kada Majka poradja sve ono što postoji i što znamo i ne znamo. To je najveća Moć u Univerzumu i to iskustvo Brama Joni je iskustvo početka vremena i njegovog uzroka, trenutak kada je započela petlja koja se nigde ne završava i ne prestaje, petlja ciklusa samsare i prosvetljenja koji se smenjuju kao neka ogromna Mebijusova traka koja nema ni kraj ni početak niti se njome igde može stići sem stalnog vraćanja na mesto polaska. Guru je sama Brama Joni i Guru štiti Učenika budući da je on identifikovan sa samim izvorom celokupne moći. Guru tako nije obična pička, izvinte na izrazu. Guru je najveća Pičketina u Univerzumu, opet da izvinete na takvom divanu, al’ to je što je i kako to drugačije reći?  Slava Majci! Slava Joni! Slava Guruu!

Sretan rodjendan Dadadji!

Danas bi naš Guru koji je iz Indije doneo tantru na zapad, slavio svoj 100-ti rodjendan.  Sretan rodjendan Dadadji!