Surija Namaskar kao drevna tantrička praksa

Veoma često čujemo da je neka joga stara hiljadama godina i naravno veoma često to nije tačno. Budući da se približava najduži dan u godini danas ćemo govoriti o jednoj praksi koja se u današnje vreme koristi u jogi. Neki je smatraju novotarijom, a neki drevnom, a ona se zove Pozdrav Suncu (Surija Namaskar).
Ima onih koji Suriju Namaskar smatraju NitjaKarmom, dakle praksom koja se regularno izvodi na dnevnoj bazi. Mi moramo da spavamo i da jedemo. Ako to ne radimo redovno naše zdravlje će dospeti u opasnost. Isto tako se smatra da neizvodjenje nekih dnevnih aktivnosti, kao što je i Surija Namaskar, jeste veliki greh opasan po dušu. Ali da li je Surija Namaskar obožavanje božanstva Sunca, Surija Devate, ili je to praksa za dobro zdravlje ili nešto treće? Od svega po malo, zavisi kako je ko shvata.
Surija Namaskar se smatra za joginsku praksu, ali su mantre sa kojima se radi tantričke:

0. < UDAH – bez mantre >

1. Om HRĀṀ Mitrāja Namaha (izdah)
2. Om HRĪṀ Ravaje Namaha (udah)
3. Om HRŪṀ Surjāja Namaha (izdah)
4. Om HRAIṀ Bhanave Namaha (udah)
5. Om HRAUṀ Khagāja Namaha (izdah)
6. Om HRAḤ Pušne Namaha (udah AND izdah)
7. Om HRĀṀ Hiraniagarbhāja Namaha (udah)
8. Om HRĪṀ Maricaje Namaha (izdah)
9. Om HRŪṀ Aditiāja Namaha (udah)
10. Om HRAIṀ Savitre Namaha (izdah)
11. Om HRAUṀ Arkāja Namaha (udah)
12. Om HRAḤ Bhāskarāja Namaha (izdah)

< PONOVITI SVE >

Da se primetiti da se mantre koje se koriste tantričke solarne bidja mantre.  Mnogi istraživači smatraju da je praksa pozdrava suncu joginska, neki tvrde da se u jogi koristi hiljadama godina, a neki  da je onako kako se danas radi izmislio Krišhnamaćarja, o kojem sam već pisao na blogu kao o tvorcu moderne joge. Ali istina je da je pozdrav Suncu bio korišten u tantričkim krugovima bar 2000 godina pre Krišhnamaćarje kao redovna praksa tantrika i njihovih porodica. Veoma verovatno je sama praksa nastala inspirisana indijskim plesom opisanim u delu o indijskoj umetnosti, Natjašastri.

Mark Singlton u svojoj knjizi Telo joge (Neopress, 2015, Beograd), a to je je knjiga koju bi svaki vežbač ili instruktor joge u Srbiji trebalo da pročita, smatra da do tridesetih godina Surija Namaskar nije bio deo joga asana. Sa druge strane sa tim se može polemisati budući da je Krišhnamaćarja, po nekim svedočanstvima, bio upoznat sa pomenutom tantričkom tehnikom i preuzeo je u svoju „gimnastičarsku“ jogu koju je napravio. Samo on nije ni najmanje bio upoznat sa energetskim aspektima ove prakse. Zato je neke asane i izmenio i učinio ovu praksu, van gimnastičke prakse, u osnovi nefunkcionalnom. Ako ćemo iskreno i Šivananda je u početku Surija Namaskar, bar sudeći po njegovoj prvoj knjizi Yogic Home Exercises, Easy Course of Physical Culture for Men & Women, objavljenoj 1939, tretirao kao sled fizičkih vežbi koje svoj benefit zasnivaju na izlaganju sunčevoj svetlosti, poredeći je tako, kao superiorniju tehniku, sa evropskom terapijom sunčanjem (helioterapija) i dokazujući tako indijsku superiornost u odnosu na bele Evropljane. Mnogo kasnije će Biharska škola joge da Surija Namaskar tretira kao drugačiju tehniku, ali to je već druga priča.

Danas se da primetiti da različiti učitelji daju različite instrukcije koja noga, u odgovarajućoj asani, ide prva u ovoj vežbi, ali tu nema puno proizvoljnosti. Levom nogom se iskoračuje prvo zato što je tantra levi put, a potom povlačenje desne noge unazad aktivira energetski kanal pingalu. Pre tantričkih praksi se obično rade dve različite pranajame, tako da je izbor noge vezan i za nozdrvu koja je, zbog ovih pranajama, otvorena i aktivna pre početka pozdrava Suncu. Pingala je povezana sa Suncem, ali Pingala je povezana i sa svetom ženskom energijom Šakti, što može zvučati kao paradoks, no sanskrit kao jezik nije bio rodno odredjen. Šiva i Šakti se zato lingvistički nikad ne odredjuju po principu roda, kao muške i ženske reči i stoga je podela na muško-žensko u tantri new age koncept relativno nedavno uveden. U stvari, Pingala iako desni i solarni kanal, ma koliko to zvučalo apsurdno za tantrike u prošlosti bila je oličenje Aditi, Majke bogova, a naročito Sunca i ona je ta koja je porodila dvanest duhova koji posle tvore zodijak. Tek kasnije pod uticajem patrijarhata Pingala postaje shvaćena kao „muška energija“.

Pingala je takodje povezana i sa Manipura čakrom, tako da je pozdrav Suncu u stvari pranajama u pokretu koja čisti i osnažuje ovu čakru. Naravno danas različiti učitelji daju različita tumačenja i povezuju tok Surija Namaskara i sa ostalim čakrama dajuči tako sasvim drugačiju sekvencu čakri. Kao dobar primer smislenog davanja takvih poveznica vezano za Surija Namaskar može se navesti biharska škola joge i  knjižica Surya Namaskara,  autora i osnivača ove škole Paramhansa Satjanande Sarasvatija, koja je i kod nas prevedena i objavljena još 1989. Odavno je rasprodana, ali se polovni primerci još uvek mogu naći.  To jeste ozbiljna škola joge, o kojoj ja imam neko svoje mišljenje, veoma pogodna zbog svog racionalizma za zapadnjake, ali to je relativno moderniji pristup, u koji je inkorporirana desna tantra, tako da to nije i ono što sam ja dobio kao učenje i tumačenje, a po kojem je Surija Namaskar sjedinjavanje apane i prane u Manipuri, kao nešto što prethodi punom Mahakumbaka procesu.

Različite interpretacije Pozdrava Suncu mogu da služe različitim ciljevima. Ako ga neko doživi kao fizičku vežbu, a na žalost vidimo da u Srbiji deluje čitav savez koji bi po svemu sudeći da jogu svede na razinu sporta, onda je to za nekoga veoma dobra jutarnja gimnastika. Ali Surija Namaskar je, usudjujem se reći, originalno bila praksa koja je u tantri bila deo jednog energetskog procesa, gde se mantra i pranajama  prirodno stope. Tantra je, za razliku od vedskog sistema, bila  zasnovana na slobodnoj volji (Svećhaćara) i na spontanosti (Sahadja) tako da je njen specifikum bio potpuno drugačiji od vedskog. Sama joga nije vedski produkt, hata joga je, kako sam ranije već pisao, nastala iz tantre.

Definicije joge, a njih je nedavno sumirao K. Volis u svom radu na tu temu,  u Bagavat Giti su izmedju ostaloga i da je joga veština u akciji, kao i da je joga raskidanje zajedništva sa patnjom. Tantričke definicije su da je joga jedinstvo jednog tela sa drugim, da se joga spontano dešava iz spajanja sa Šakti, da je joga ujedinjavanje suprotnosti, kao što su udah i izdah, da je joga poznavanje Prvobitnog Bića itd. Kada se postigne, Sahadja, onda je neko tantrički jogi. Sahadjija je i tantričkki pokret u okviru višnaivizma, više o njemu ću pisati u narednim tekstovima, koji je veoma napadao i osnivač Hare Krišna pokreta, A.C. Baktivedanta Svami Prabupada, kao i Gaudija Mat iz kojeg su Hare Krišna i  potekli. Zapravo, upravo čitam knjigu Šri Šrimad Baktivedante Naradjana Gosvami Maharadže, uvaženog Gurua iz Gaudija Mat tradicije, koja je cela posvećena kritici, šta više osporavanju, vaišnavske sahadžije.

Rasa-lila: Krišna sa flautom i Rada

Za ortodoksne Vaišnave je odnos Krišne i Rade idealizovan i aseksualan, a ideja da neko tokom seksualog čina preuzima na sebe uloge Krišne i Rade im je blasfemija, tako da odnos Rade i Krišne, Rasa-lila, nije baš nešto o čemu se puno javno priča. Svami Prabupad je podučavao da je nemoguće ući u Rasa-Lilu u materijalnom svetu i kritikovao vaišnavske sahadjije zbog toga što uživaju u seksu i njihove prakse nazivao perverznom imitacijom. Ali činjenica je da je i vaišnavizam u svojoj osnovi imao čulno uživanje, zato što je  Krišna to radio i sa Radom i sa Gopijima. Interpretacija pisanih izvora da se vidi ono što se želi videti je jedno, a ono što piše je ono drugo ma koliko to vaišnavske bakte to negirali. Po spisima Krišna je imao seks sa Radom u čamcu  i imao je seks sa bar 16108 žena.  Eroticizam kao kreativni princip života bio je u osnovi Indije, njene filosofije i pogleda na svet, da bi kasnije bio proteran i tabuiran. Vendi Doniger, profesorica čikaškog Univerziteta, veoma uzdrmava i akademsku i „hindu“ zajednicu praktičara svojim knjigama u kojem drugaćije kontekstualizuje Kamasutru i pogled na seksualnost u drevnom indijskom društvu. Optužuju je za nepoštovanje, u akademskom smislu, ali ona samo ima hrabrosti da oponira onima koji se vezuju samo za naročitu vrstu hindu religijskog nacionalizma zasnovanog na patrijarhalnom ekskluzivizmu jedinstva u poreklu „vedskog“ hinduizma i kastinskoj tradiciji. Naravno da veoma podržavam Vendi Doniger i kao neko ko se zavetovao, SidaNatu,  a to je Guru od kojeg sam dobio dikšu u unutrašnji kula krug, da nikad neće postati bakta ili religiozan,  taj zavet i ispunjavam.

Dakle, budući da ja volim da se rasplinem, da sažmemo celu priču. Dobar deo tantričkih tekstova nikad nije preveden na engleski. Često nisu prevedeni ni na hindu, budući da su neretko na nekim od dravidskih lokalnih jezika. Postoje spisi koji ukazuju na to da hata joga vodi poreklo iz tantre, isto kao što se vidi da je Surija Namaskar bila praksa koju su radili tantrici. To je originalni Pozdrav Suncu, koji nije bio prisutan u jogi sve do 19. veka kada ga je, kao fizičku vežbu izmislio/uveo vladar Bavanrao Pant.  Kasnije su ga popularisali Šivananda, a već sam pomenuo da se i u njegovoj vlastitoj školi odnos prema Pozdravu Suncu promenio od Šivanandine prve knjige, te Krišnamaćarija, guru Ijengara i K. Patabi Đoisa. Delom je verzija Pozdrava Suncu  Krišnamaćarije, kome su drevna tantrička učenja, pa i ono o Surija Namaskaru, bila bar u nekoj meri poznata, ali nije očigledno ništa znao, ili nije želeo da to koristi ako je znao, o energetskoj anatomiji čoveka iako kako se Surija Namaskar na nju odnosi, formirana i na osnovu  pokreta iz indijskog rvanja kojim se Krišnamaćarija ranije bavio. Biharska škola joge priču razvila u svom pravcu, veoma zanimljivo i to je škola za koju dosta ljudi koje znam i koji su mi dragi kažu da im najviše odgovara.  Stvar je u tome da svako ima pravo da bilo koju praksu adaptira na način na koji odgovara njegovim potrebama. Lama Ngawang koji je meni dao utočište u Karma Kadju školu tibetanskog budizma, bio je od 6 Naporinih joga specijalizovan za Tumo jogu, tj jogu razvijanja unutrašnje vatre. Način na koji je on tu tehniku radio potpuno je bio drugačiji od načina na koji su je radili  u tibetanskom bonu, dok su je tibetanski tantrici radili potpuno drugačije. Kad kažem drugačije mislim da su radili drugačije meditacije, drugačije koristili energetske kanale (vetrove) i spolja kad se gleda tehnologija je delovala potpuno drugačije. Jednostavno svako je to prilagodio sebi i svojim potrebama. Surija Namaskar može tako da se koristi na razne načine, od energetske prakse kojom su drevni tantrici sticali magijske moći i koja je bila povezana sa slobodom, pa do moderne gimnastike. Svako će naći, skladno svojoj karmi, za sebe onog učitelja koji mu odgovara i koji može da mu pruži ona iskustva koja su potrebe njegove duše.Prakse koje ja radim su ono što je meni potrebno, jako je malo onih koji imaju iste te potrebe. Tako da je sve onako kako je potrebno da bude, kako je oduvek bilo potrebno i kako će i biti potrebno zauvek.  Harmonija! Šanti!

Tri trijade Boginje u tantri

Trilogija The Light of Kailash tibetanskog dzogćen lame Namkai Norbu Rimpočea je kapitalna literatura za čitanje.  Prvi tom se bavio ranom, a drugi srednjom, istorijom Zhang Zhung kraljevstva. To je kraljevstvo bitno za nastanak tibetanskog Bona i obuhvatalo je delove Tibeta i severne Indije, sa naglaskom na planinu Kalaš kao njegovo središte.

„….. the Bon gShen-pos postavio prvog tibetanskog kralja, nakon što mu je izabrao ime i izveo pročišćujući ritual, to je poznati deo Bon i budističke istorije…….:
iDe glang Ru-kar napravio rogato pokrivalo za glavu
rMu-rgyal-tsha od mTshe-mi gShen stavio je to na njegovu glavu.
gTso’u-phyag-mkhar mu je dao skiptar u ruku.
rMu-‘bring Zang-yag mu je uzeo ruku.
Položivši svoja stopala na devet prečki zMu lestvica [rmu skas],
stigao je na vrh lHa-ri Gyang-tho.

Devet lestvica se reflektuju u tantričkoj filosofiji severnog kula klana čije poreklo je izmešano sa Bonom i tibetanskom kulturom i sveti broj 9 se provlači kroz severnu tantričku filosofiju i praksu kao 9 stepeni Sidhi usavršavanja za naše usavršavanje Sadua. Prva trijada je dovoljna za mnoge „domaćine“. Devet Boginja su:

Tri Trijade Boginje

Santošima: Osnovna doktrina svetilišta i otvaranja kruga

Šanti Devi: Polarnost i eksperimenti u seksualnoj magiji

Tripura: Jantre, naročito Šri Jantra.

***

Agori: Mantra, jantra; mediumstvo; bardo ravni nakon smrti; prvi rad sa bezdanom.

Digambari: Magija zemlje, znajeve brazde; elementali i čuvari pravaca; komunikacija, Umetnost, muzika, poezija, drama.

Kali: Magija vremena; auto eroticizam, kale, akupresura, bilje i napici. drugi rad sa bezdanom

***

Ambika: Mantra i jantra ponovo; sigilizacija; proročišta; astrologija.

Durga: Borilačke veštine i magija zaštite.

Lalita: Erotska magija svetla; svest annutara praznog uma; sidhi darovi.

Tantra i odbrana od crne magije (Prvi deo)

 

Kada biram teme za blog pratim znake (nimite). Na istoku se veoma prate takvi znaci. Nimita šastra (znanje o znacima) je posebna grana indijske astrologije koja se još naziva i Šakuna šastra,  pri čemu bi šakuna moglo da se prevede kao „nešto što nagoveštava“. Dakle to je znanje o nagoveštajima. Šakuna doslovno znači „ptica“, tako je Šakun Vićar, kao podvrsta indijske astrologije, sistem gde se proriče uz pomoć ptica. Originalno predznaci vezani za ponašanje ptica su bili šakuna, ali ako nekom mačka pretrči put to je bila nimita.

Šta su znaci onda? Na primer, pre nego će početi sukob Asura i Rame, nebo je postalo crveno i životinje su počele da prave buku. To je bilo jedno ozbiljno predskazanje koje je nagoveštavalo veliki sukob koji je do danas ostao opevan kao poznati indijski ep. Znaci nam uvek, budući da je Univerzum tesno isprepleten sa proširenom svešču i da se svaki dogadjaj dešava delovanjem tri šakti – iče, djane i krije,  na nešto ukazuju. Iča je  želja da se nešto uradi, djana mentalna predstava o tome, a krija konkretna akcija da se to i ostvari.  Znaci nam ukazuju da se nešto u Univerzumu zbiva, kao zastavice na mapi prostora, tako da imamo potvrdu da se nešto dešava. Ako je to ono što smo želeli, a prakse u jogi i tantri prate često znaci, uobičajeni i natprirodni,  koji ukazuju na postignut uspeh u toj praksi, to je onda dobro. Ali ako znaci ukazuju da se sprema nešto što baš i nije ono što bi želeli, na to onda možda možemo i da utičemo.

Znaci se dele na deset kategorija, od prirodnih pojava, oluja i slično, preko znakova u snu, pa sve do karakterističnih paranormalnih znakova. Znaci su tako „markeri“, odnosno fenomeni, koji prate i pomažu da se identifikuje i potvrdi neko ezoterično iskustvo. Baš kao što doktori posmatraju znake kod pacijenta i tako potvrdjuju dijagnozu bolesti, tako i odredjene prakse i ulaske u stanja svesti prate izvesni znaci, koji se obično čuvaju u tajnosti kako neposvećeni ne bi znali o čemu se radi i ne bi mogli da glume neko iskustvo.

O nimitama možda naredne godine uradim nekoliko predavanja, znanje o njima je 49-ta od 64 tradicioonalne veštine u Indiji, no sad je pitanje kakvi su znaci mene naveli na današnju temu bloga? Zadnji vikend maja u Zrenjaninu je održan drugi po redu festival zdravog života gde sam i ja imao radionicu o mantrama.Na kraju radionice, pre nego smo demonstrirali astra mantru za pročišćenje prostora, pokazao sam kako se radi takozvana kavača. Kavača je Boginjin „oklop“ koji nosi tantrik kako bi se zaštitio. U  modernoj Indiji ljudi koriste u tu svrhu ĉitanje zaštitnog teksta, nešto poput molitvi u hrišćanstvu, ali tradicionalno, za to se koriste specifične joga tantričke tehnike. Mantra, disanje, mudra, namera i vizuelizacija, sve su to delovi te tehnike i svi su bitni. Kada  se spoje u jedno, onda imamo maksimalnu efektivnost. Hum u kavača mantri je kilaka, ona je otključava,  dok je Aim bidj mantra u kavači. Zavisno od toga sa kojim se božanstvom radi kavača, menja se i Aim u kavača mantri. Pošto je na festivalu bilo prisutno puno različitih osoba, energetskih terapeuta i sličnih, imao sam želju da se zaštitim od dela njih, da za njih budem nevidljiv i da ne pravim bilo kakvu interakciju sa njima. Zato sam Aim promenio dodajući joj prefiks koji ide uz Guhia Kali.  To je takozvani „skriveni“ aspekt Kali. Tokom festivala nisam ništa posebno primetio sve dok nisu stigle prve slike i dok nisam video video snimak koji je snimala moja prijateljica iz blizine.

Naime, impresija koju su imali neki ljudi dok su gledali slike, bila je da im se prvo učinilo da radionicu vodi ženska osoba. Što je veoma zanimljiv znak prisustva Devi kroz mene na radionici. Drugi zanimljiv znak pojavio se tokom pregledanja video snimka. Nakon izvodjenja kavače na snimku, bez intervencija na aparatu i bez mog pomeranja koje bi do toga dovelo, sve oko mene bilo je veoma precizno i jasno, samo sam ja delovao zamagljeno, kao da je neko koristio neki filter za zamućivanje.  Na video snimku sam postao delom sakriven. Veoma jasan znak o delovanju kavače.

Dakle da krenemo da se bavimo najavljenom temom.  Tantrik je otvoren za sve u životu. Samo kad smo potpuno otvoreni možemo da budemo potpuno intimni sa celom realnošću. Ako to nismo nema duhovnog zadovoljstva, ni duhovnog oslobodjenja. Kada smo otvoreni nema odvojenosti od svega, ukljuĉujući i Sopstvo, svet i mi smo stopljeni. Tantrik otvara vrata srca da sve u njega udje, ali uvek moramo da se setimo da postoje i zadnja vrata srca. Sve što udje trebalo bi da i izadje i tako sve prolazi. Ne zadržavamo, ne vezujemo se i ništa ne prijanja za nas. Oslobadjamo se od karme.

Kada tako otvorimo srce sva energija koja prolazi kroz nas osnažuje naše energetsko telo. Za tantrike nema negativne energije, nijedna energija nije ni pozitivna ni negativna nezavisno od toga odakle dolazi, interno ili eksterno. Negativno i pozitivno su samo mentalni konstrukti. Problem je kada energja postane blokirana, tada doživljavamo frustraciju, bol i patnju, što znači da problem nije u energiji samoj po sebi. Problem je u stanju energije koja se zaglavi negde u odnosu na nas. Neka osoba je toksiĉna, neĉija veza je toksična, a to je slučaj sa većinom veza oko nas, ali to nije dobra dijagnoza.  Te veze jesu nezdrave, odnosi u njima jesu nezdravi  i mudro je kloniti se nekih veza i nekih osoba. Ali ti ljudi nisu pod negativnom energijom. Energija nije ni pozitivna ni negativna, ali je problem kada nam se dogodi energija koja će se zaglaviti i to registrujemo kao nešto negativno što nam se dešava. Previše čak i zdrave hrane škodi, kako koliĉinski, a i ako se kao hrana zadržava u crevima i tu truli. Zato je za tantrika idealno, ponoviću se sada, da sve pusti da prolazi kroz njega, da se ne vezuje. Naše energetsko telo je stvoreno da „vari energiju“, ali kad nema kapacitet za to treba nam zaštita. I zato radimo oklop koji sam pomenuo, kavaču.

Kada smo več pomenuli veze, moramo da budemo svesni da ljudi većinom nemaju slobodnu volju i da svesno niti biraju partnere za veze, niti svesno stupaju u njih. Ljudi misle da sami odlučuju o svojim postupcima, ali ljudi su pod uticajem spoljnih sila. Te sile prave pomenute energetske blokade. Slika koja ovo ilustruje se odnosi na tri gune i njihovom uticaju na ljudsko ponašanje, što obradjuje Bhagavat Gita u, mislim, 14. poglavlju i što baš i nije ono o čemu ja ovde govorim, ali nebitno budući da dobro ilustruje ono što želim da prenesem.

Za drevne gnostike astrologija je bila nepoželjna zato što su zodijak tretirali kao kavez i osloboditi se uticaja planeta značilo je i duhovno se Osloboditi. Slično je i u indijskoj astrologiji gde se smatra da je uticaj planeta, koji se manifestuje preko senke koju bacaju na zvezdano nebo, štetan uključujući i uticaj benefika. Sama reč za planete, graha, znači ščepati. Planete su vezane za karmu, zato Vedska astrologija ne koristi spoljne planete, tipa Uran, Neptun i Pluton, zato što su one prespore i ne isporučuju karmu. Saturn je tako po vedskom sistemu najveći malefik baš zato što on nas stalno navodi da pravimo novu karmu i ostanemo vezani za materiju. Kad se svetac prosvetli on se oslobodi uticaja planeta i zato od tog momenta za njega njegoa natalna karta više ne važi na način na koji važe za neprosvetljene.

Uticaj tri gune na ljudsko ponašanje

Ono što na zapadu nazivamo demonima,  a to je termin koji se sve redje koristi i sad je mnogo češća podela na nebeska i podzema bića, u velikoj meri odredjuje naše ponašanje i naše veze. Zbog lakšeg razumevanja prihvatićemo definiciju iz tibetanskog šamanizma da su demoni sve ono što koči naše oslobadjanje. Oni mogu biti subjektivni, kao deo naših projekcija traumatičnih sadržaja, ali i realna spoljna bića izvan nas.

Buda i Mara

Prvi korak je identifikovati biće koje nas ugrožava. Buda je tako odmah po izlasku iz palate i odlaska u svet da traži prosvetljenje, sreo demona Maru koji mu je rekao da ne ide dalje i da se vrati u palatu zato što će u roku od 7 dana postati  vladar celoga sveta. Buda mu je rekao da zna da je on demon Mara i demon se pokorio. Drugi korak je da identifikujemo gde se za nas zakačio demon, budući da se oni obično povežu sa nekim delom našeg tela, ili nekim našim organom. Za demone mi smo kao samoposluga i tantričko objašnjenje bolesti je da ih izazivaju demoni. Demoni moraju da jedu i svaki put kad nekog inficiraju da se razboli oni postaju jači. Oni se hrane našom vitalnom energijom, ali i našim strahovima, panikama i intenzivnim emocijama i stanjima koje izazivaju traumatične situacije. Emotivne veze često deluju kao da su zasnovane na onom dobrom što nas je kod partnera privuklo, našli smo se kod nečega što smatramo za vrlinu. Ali u stvari, većina veza se uklopi ne po kvalitetima nego po manama. Onoliko koliko neko može da toleriše partnerove mane, toliko veza ima šansi da opstane. Kada romantične fantazije iščeznu pojave se demoni koji su ono što je partnere privuklo kada su se prepoznali i veza je počela kad su njihovi demoni ukrstili medjusobno rogove i tako se isprepleli. Isto tako i  ako neko ima problem da ostvari vezu, to je blokada koju izazivaju demoni.

Demoni ne moraju biti samo lični, oni mogu biti i kolektivni. Mogu biti prenosivi porodičnim linijama, u Indiji se kletva zove šapa, pa tako može postojati i kletva zbog greha predaka (pitra rina). Cele grupe mogu da budu pod uticajem demona, pa i političke situacije. Primer recimo Hitlera i njegove partije je veoma indikativan. Ali to nisu stvari za obične ljude da se njima bave, to je već područje za veoma ozbiljne i iskusne Majstore ezoterije.

No, vratimo se praksi.

Tantrička tradicija u koju sam iniciran ima iste korene sa šamanizmom, preko Ženg Žung kraljevstva. Tenzin Vangal Rimpoče, recimo, tibetanski dzogćen i bon Majstor, podučava nešto što bi moglo da se nazove alternativna sadana onome čemu sam ja podučavan. Malo drugačije izgleda, ali u suštini je veoma slično. Takodje, Padmasambava koji je doneo budizam na Tibet smatra se medju mnogim šamanima na Himalajima za „prvog šamana“. Nepalski šamani koji su bliže indijskoj tantri imaju Šivu kao svog zaštitnika i vrhovno božanstvo, dok se šamanizam izmešan sa budizmom u Aziji naziva „žuti šamanizam“. Nisam šaman, tako da ovo što sledi jeste ono što sam ja čuo i video kod nekih prijatelja šamana iz nepalskih budističkih tradicija, pri čemu postoje različite varijacije ovog rituala kojim se duhovi koji nekom prave problem zatoče i ubiju se. U tantri za to služe mantre koje se zovu astra (oružje) o kojima sam već pisao na blogu, a videćemo kako se to radi u nepalskom šamanizmu.
Šamanizam, kao i tantra, podrazumeva da nam nevolje i bolesti dolaze od bića iz sveta duhova. Ti demoni, a ja ih zovem duhovi, moraju se uloviti i ubiti. Za to je potrebno da se napravi nešto u šta će biti zarobljeni. To može biti bilo šta, od lutke do obične tkanine ili čak komada papira. Duh se nasilno uhvati i smesti u to, tu se veže, odvoji od drugih duhova koji to mogu da posmatraju, da bi se posle toga taj duh ubio. Izvlačenje iz nekoga duha koji pravi problem se radi nepalskom gvozdenom kukom, ili čak gvozdenom imitacijom kandže ptice. Kada se duh izvuče, natera se da udje u već pomenute lutku, tkaninu ili papir, koji se zatim stave u zamku za duha koja liči na gvozdenu zamku za životinje. Alternativa toj zamci može biti vezivanje lancima predmeta u koji je duh uhvaćen. Na Nepalu duh se može ubiti posebnim bodežom, takozvanom purbom, mačem, ili pak kopljem. Simbolično tibetanske nove godine podrazumevaju ritualni ples gde maskirani lama ubija loše duhove od prošle godine.
Nakon što se duh ubije objekat u koji je bio uhvaćen se spaljuje.

Primer ritualnog noža, purbe

I pitanje kako budisti ubijaju kad su nenasilni? Ovde se smatra da se taj „zao“ duh u stvari oslobadja i da je to čin samilosti. Svest koja je neuništiva se spojila sa nekim bićem u duhovnoj ravni i to biće je bilo taj zao duh. Ubijajući ga budistički šamani misle da čine čin samilosti kojim se ta svest oslobadja i odlazi da se ponovo negde rodi sjedinjujući se sa nekim drugim bićem. U ljudskom obliku ili u svetu duhova, zavisno od ranijih dela i samim tim karme. U tom smislu, oni misle da ne ubijaju duha nego ga samo teraju da napusti ranijeg „nosioca“ i da nadje novoga. U tradicionalnim kulturama ovako se leče razne bolesti, ne samo psihičke već i fizičke, uključujući i one koje zapadna medicina još uvek ne može da izleći.
Postoji šamanska praksa da šaman ustima isisa demona iz tela osobe koju demon muči. Ali to rade samo šamani kada su zaposednuti svojim duhovima koji ih onda štite i zato bi bilo izuzetno glupo da to neko sam pokušava. Tako unet duh u sebe mora biti izbačen iz tela šamana, najčešće se ispljune u vodu i negde prospe. Voda je najbolja kada je od vlastitih suza ili kišnice. Ali to je već neka druga tema…

Nastaviće se…