Michael Paul Bertiaux sa masonskom keceljom 32. stepena i mačem, slika je iz 1971. godine
Pre nekog vremena dragi prijatelji su mi poslali tekst Kali pudje koju su izveli u Zagrebu. U pitanju je grupa koja je prilično eklektična i radi dosta sa nečim što bismo mogli da nazovem ezoterični vudu, tako da mi je ovaj njihov izlet u tantru delovao kao veoma zanimljiv projekt.
Pomenuti ezoterični vudu je na liniji radova čikaškog okultiste Michael Bertiauxa i zasnovan je na uspostavljanju odnosa sa duhovima, a u instaliranju tih duhova u odredjene delove tela nadjena je veza sa tantrom. Primarni izvor inspiracije za ovaj rad bila je knjiga Cave of the Numinous (Craig Williams. Therion Publishing). Autor je u proteklih 25 godina učenik David Frawley-a (Pandit Vamadeva Shastri) koji je jedan od pouzdanijih zapadnih izvora o jogi i tantri koji zajedno sa svojom životnom saputnicom, Shambhavi Lorain Chopra, putuje svetom i podučava jogu i tantru. Oboje su veoma interesantni i zavredjuju pažnju.
David Frawley, Shambhavi i Peter Manchard, učenik Harish Johari-ja i autor knjige The Yoga of the Nine Emotions: The Tantric Practice of Rasa Sadhana
Dakle Craig Williams ima jako uporište u tradiciji i smatra se pouzdanim autorom, a
Oltar sa Kali pudje izvedene u Zagrebu (photo Oceana)
njegova knjiga jednom od retkih na zapadu koja autentično predstavlja VamaMarg tantrički sistem i po rečima aktera ovog rituala u velikoj meri je uticala na pravljenje zaštita tokom ovog obreda.
Sasvim je očigledno da ova pudja nije tradicionalno uradjena pudja u okviru neke indijske parampare. Da li se preko Bertiaux-a prenosi neka parampara pitanje je, postoje ljudi koji su posetivši ga u Čikagu bili dobili od njega i neke tantričko-šaivističke inicijacije, ili su bar tako tvrdili, a sam Gede kult koji je u osnovi njegove organizacije LCN u velikoj meri po rečima nekih drugih ljudi bi mogao da se na jedan unutrašnji metafizički način poredi sa kultom Šive.
Ali sa Bertiaux-om je sve uvek misterija tako da ne znamo da li tu postoji neko realno prenošenje tradicije, ili je to nešto što je njegova vlastita invencija. Ono što znamo, bez nekih daljih detalja, jeste to da je on 1980. izvodio neki oblik Kali rituala sa grupom po nazivu Giordanisti još 1980. godine.
Kali rituali, Michael Bertiaux i Giordianisti (slika je objavljena u knjizi Hecate’s Fountain Kenneth Grant-a)
O Giordianistima jedino što znam jeste to da je to bila ženska grupa koja je radila prilično teatarski koncipirane rituale u Americi, verovatno nalik na Crowley-eve takozvane Eleuzijske rituale, te da su tom prilikom zamolili Bertiaux-a da radi sa njima. Tako da bi svaku priču o tome za sad izbegao i posvetio se tome šta je tantra u stvari. No pre toga samo moram napomenuti da je sve što napišem kao stav o nečemu, a što nije napomenuto da se pozivam na neko zvanično saopštenje, isključivo moje lično mišljenje. Budući da imam dikšu u tri tantričke linije, AdiNath, severna i zapadna kaula, tako da bi govoriti u bilo čije ime, budući da o svim pitanjima ni medju te tri linije ne postoji uvek saglasnost, ne bi bilo puno smisleno.
Smatra se da samo ime „tantra“ potiče od korena tan koji ima značenje “rasprostrti, nastaviti, umnožavati”, ako i od reči tatri značenja objasniti. Za sad možemo da prihvatimo da je tantra preostalo ekstatično pre-vedsko obožavanje kulta Velike Majke. Za razliku od hinduizma tantra se više zasniva na tekstovima koji su poznati kao Agame. U Severnoj Indiji najstariji oblik šaivizma bila je Pašupata. Ova škola tantrizma imala je obimnu literaturu zvanu Agame, koja je delom ostala sačuvana u starim severnoindijskim rukopisima iz VIII i IX veka i čije se poreklo datira u vreme izmedju IV i VI veka. Po jednoj tradiciji bilo je osamnaest Agama, a po drugoj dvadeset i osam.
18 Agama koje se još nazivaju i Šiva Tantre su:
1. Vijaya
2. Nisvasa
3. Svayambhuva
4. Vatula
5. Virabhaadra
6. Raurava
7. Makuta
8. Viresa
9. Candrahasa
10. Jnana
11. Mukhabimba
12. Prodgita
13. Lalita
14. Siddha
15. Santana
16. Sarvodgita
17. Kirana
18. Paramesvara
Nisvasa, Kirana i Paramesvare se još čuvaju u Nepalu u rukopisima iz VIII veka. Kopija Paramesvare nalazi se u Cambridge kolekciji i taj rukopis je datiran na 859. godinu.
Sama Nišvasa tantra pominje osamnaest Agama koje čine Šiva-šastru za koju se kaže da ju je preneo lično Rudra. Pored njih pominje još deset Šiva tantri koje je preneo Sadašiva.
1. Kamkika
2. Yogada
3. Divya
4. Karana ( Kirana?)
5. Ajita
6. Dipta
7. Suksma
8. Sahasra
9. Asta (?)
10. Amusbheda
Šiva tantre i vedski rituali imaju dosta zajedničkog, osim što umesto žrtvenog oltara oni kao način obošavanja Šive opisuju podizanje Šivinog Hrama.
Sledeći period u razvoju tantričkih tekstova označili su tekstovi pod nazivom Yamale. Postoji osam osnovnih Yamala:
1. Rudra
2. kanda ( skanda)
3. Brahma
4. Visnu
5. Yama
6. Vayu
7. Kuvera
8. Indra
Brama Yamala je sačuvana u Nepalu u tekstu iz XI veka i navodi osam Yamala koje su izdiktirali osam Bairava. Za razliku od Agama, koje su predstavljale Rudra tradiciju, Yamale su bile predstavnik Bairava tradicije za koje se smatra da su bili duhovni učitelji koji su postigli potpuno duhovno postignuće i postali skoro jednaki sa Šivom. Yamala grupi pripadaju i Pingalamata i D’ayadrata kao dopune Brama Yamali i pretpostavlja se da se ova grana tantričke literature razvila izmedju VI i IX veka. Ono što je novo Yamala donela jeste uvodjenje novih kultova raznih Božanstava i samim tim dobro razradjen tantrički panteon. Brama Yamala je donela još nešto, a to je podela tantre na tri struje: dakšina, vama i madyama. One predstavljaju tri Šivine Šakti, a povezane su i sa tri gune (satva, radjas i tamas). Dakšinu karakteriše satva i ona je čista (suddha); vamu karakteriše radjas i ona nije “izmešana” (vimifra), a madyamu karakteriše tamas i ona je nečista (asuddha). Dakšina je izašao sa desne strane Šivinih usta i deli se u skladu sa četiri oblika sadane (pithas) koji su vidya, mantra, mudra i mandala. Osam Bairava koji su preneli osam Yamala pripadaju vidyapithi, kao i sledeće Tantre: Yogintjala, Yoginthrdaya, Mantramalini, Aghoresi, Aghoresvari, Kridiaghoresvari, Lakinikalpa, Marici, Mahamarici i Ugravidyagana. Mudrapitha i mantrapitha se kao tantre prilično prepliću i bliske su jedna drugoj. Madhyama izlazi iz gornjeg dela Šivinih usta i njoj pripadaju Vijaya, Nisvasa, Svayambhuva, Vatula, Virabhadra, Raurava, Makuta i Viresa tantra. Više tantre su Candrajnana, Bimba, Prodgita, Lalita, Siddha, Santana, Sarvodgita, Kirana i Paramešvara. Brama Yamala ne navodi koje su to vama tantre.
Moderna zapadna praktičarka tantre u tantričkom Kamakhya hramu u Indiji
Pingalamata i Džayadrata dalje dele tantru na mnoge podvrste i navodi kultove mnogih Božanstava, uglavnom varijacija Šakti i to je još jedna novina koju je Yamala period doneo. Naime, tantra je dobila jak Šakti karakter.
Tantra je iz Indije stigla na Tibet verovatno u VII veku. Budizam je uzeo dobar deo njenog ezoteričnog sistema ali je koristio drugačije simbole da bi ga objasnio i primenio. Tako je, recimo, ono što je u Indiji bila Šakti, na Tibetu postala Pradjna, dok je muški princip bio prepoznat kao Vadjra.
Na Tibetu su u to vreme preovladavale tri sekte: Vadjrayana, Sahajayana, i Kalačakrayana i tokom X i XI veka došlo je do njihovog mešanja sa bramanskim sektama iz Indije što je dovelo do novih oblika ezotericizma i u Indiji se javlja Samoha tantra koja se uopšteno deli na nove pite (oblike sadane kako smo ranije videli) i po prvi put se bavi različitim tradicijama i mantrama Kalikamata. Tantra se zatim deli geografski na tantre četiri područja, a daje se podela i po braminskim sektama. Samoha tantra je svoj konačni oblik zaokružila negde do XIV veka i očigledno je već predstavljala tantru koja je potpuno poprimila šaktistčki karakter i asimilovala nebrojene i najrazličitije lokalne kultove.
Shree Narayan Kaka Maharaj
I to je ono što možemo da kažemo da je od strane nekih naučnika zvanično priznato kao istorija. Postoji puno legendi i fantazija i u samoj Indiji što pravi puno zbrke i medju samim Guruima. Sve kaule, a o njima sam pisao u ranijim tekstovima na blogu vode poreklo iz istog izvora. Postoje vaišnavske i datatrejične verzije nekih od kaula, ali kada pišem o kauli pišem ili o severnoj, o kojoj sam već pisao, ili o zapadnoj koja je došla preko Sri Lokanath Tirth Maharaja i nakon njega preko Sri Narayana Kaka Maharaja, Gurua mog Gurua.
Dakle ono što se da zaključiti je to da je tantra zasnovana na agamama, a ne na vedama. Istinska vamaćara kaula siddhantha sledi Bhogathyaga advaithu i to nije Shankarina advaitha. Shankarina advaitha sledi dakshina margu na vaidika način, a to znači striktno po vedskim principima i instrukcijama tamo datim. To je satvična filosofija. Nirvana ili kaapalika advaitha je, pak, zasnovana na ohrabrivanju nas samih kao individua i u ovoj drugoj svet je ono što odredjuje ono što mislimo i našu mokšu. Razlika izmedju vedske tradicije i tantričke je u tome da su za Hinduse Vede neprikosnovene i predstavljaju Božiji autoritet. Tantrički spisi su pisani od strane nadahnutih osoba, najčešče u formi dijaloga izmedju Bhairave & Bhairavi ili Shive & Parvati. Dijalog se zasniva na nedoumicama i na pitanjima. Kritično razmišljanje vodi do dijaloga. Vedski sistem je religijski i zasnovan je na poverenju u neku ideju, instituciju ili autoriet. Tantra je zasnovana na iskustvu i na ličnoj proveri nekih postulata nakon čega Sadaka sam dolazi do znanja stečenog kroz praksu. Zato je u vedskom sistemu postavljanje pitanja i sumnjičavost nešto što nije poželjno. Za tantrike jeste zato što se tantra zasniva, to je dobro uvek iznova ponoviti, na preispitivanju postavki sistema i na ličnom iskustvu, a ne na dogmi.
Od četiri Vede, samo su tri bile priznate kao prave Vede budući da je Atharva Veda napisana od strane dve tradicije Rišija, Bhrigu & Angirasa. Bhrigu verzija je uglavnom izgubljena, ali je zanimljivo da su Bhrigu Rišiji podržavali kraljeve Asura, tako da je ta veda bila smatrana i Vedom Asura. Prve tri Vede su se bavile mantrama, yajna žrtvama i pravilima, dok su se tantrici bavili magijom, politikom i materijalnim dobrima.
John Woodroffe (a.k.a. Arthur Avalon)
Takodje, tantrici su bili protiv kastinskih razlika i za davanje prava ženama u indijskom društvu. Te dve tradicije su bile u stalnom sukobu i možemo reći da je tantrička tradicija u stvari bila neka vrsta pobune običnog naroda protiv bramina i vedskog kastinskog poretka.
To nam otvara put ka nekim sasvim novim temama. Recimo o vegeterijanstvo. Jedan od Gurua iz naše tradicije je običavao da kaže da za Sadaku nije bitno šta jede, već je bitno iz čega jeda, a a je najbolje jesti iz lobanje sveca. I to nas dovodi do 5 M : Mamsa, Madia, Matsia. Maituna i Mudra. Kularnava Tantra navodi da budući da to uključuje meso i vino bez toga ništa nije vredno i besplodno je. Iako se naravno u Kaula kultu Boginji mogu darovati i luk i voćni sokovi. Zapravo, na jugu Indije kaula je prilično ograničena braminskim nasledjem i oni menjaju pančamakaru u satvičnu, tako recimo umesto mamse (mesa) uzimaju soju. Dakšinaćarija supstiticija bi bila kontrola govora, npr. Na severu Indije, pak, kaula je najmračnija i tu se koristi svih pet originalnih antibraminskih elemenata.
5 M predstavlja elemente i lica Šive. Za drevnu Lakuliševu šaivističku tantru i pet lica Šive upućujem na omanje izdanje pomenutog dela koje je pre oko 30 godina Charles Berner privatno objavio u Australiji i to je verovatno prvi i jedini prevod te tantre , bar koliko je meni poznato, na engleski. Postoji tumačenje 5 M po pašu, vira i divia podeli simbolizma, prvi rade supstitucije, tantrici koji su vira rade to doslovno, a treći tumače simbolično. Dadadji je u svom spisu Goblet of Goblin Gruel for Gymnofiles do verziju za Kaula Inicijate po kojoj se 5 M odnose na izlučevine Joni, menstruacioni izliv, stidne dlačice Šakti, prinošenje muškog semena Šakti i mleko iz grudi Šakti. Element mesa u šaivitskim kultovima je originalno, kako je i navedeno gore vezano za buntovništvo, bila reakcija na bramanizam. Poreklo kapalika je u tome da su ubice Bramina po kazni bile proterane da žive na grobljima i da jedu iz lobanje bramina kojeg su ubili. Znamo da je za bramine piti vino kletva Brame, no na recimo Nath Inicijaciji ja sam dobio da pijem i vino jer „nema obožavanja Kali bez vina“. Sledeći mlad mesec radim obožavanje Kali uz upotrebu vina, uz mantru Guruovim padukama, jer jednostavno Kali se tako obožava. Tantra je antinomijanistička, a ja namerno koristim taj izraz iako ga
Šaivistički tantrik sa kapalom (lobanjm) iz koje jede, snimak načinio Giuseppe Tucci 1952.
akademski proučavaoci tantre često izbegavaju budući da im transregresivna sakralnost bolje zvuči, ali to je pokušaj da se tantra obuče u braminske haljine. U tom smislu moj Guru, recimo, ne preporučuje knjige Arthura Avalona, pionira prevodjenja tantričkih tekstova na zapadu, budući da je on bio zapadnjak koji se svojim zapadnim moralom samo uklopio u braminske okvire i zapravo sa VamaMarg tantrom nije ni imao veze. A i prevodi su mu tako, skupa sa komentarima, prilično slabi. Sem toga, Arthut Avalon je pogrešno popularisao kroz svoje knjige kao što su The Serpent Power i Shat-Chakra-Nirupana model čakri poznat kao Kubjika. Taj raspored čakri nije u potpunosti tačan i kao takav pogodan je za recimo početnike budući da je povezan sa Matruka akšarom. Saundarya Lahari, kao jedan od najbitnijih tantričkih tekstova, ultimativni je model za kundalini energiju i po njoj raspored čakri nije onakav kako se te danas prezentuje na zapadu. Ali ona dolazi kasnije model redosleda čakri koji ona daje omogućuje sadaki da realizuje neka radove sa suptilnijim energetskim telima.
Levo je prikazan model po Saundarya Lahari tekstu, a desno Kjubika model rasporeda čakri popularisan i široko poznat na zapadu, ali to ne znači i da je ispravan
Dakle Šri Čakra je grafički prikaz redosleda čakri, namerno na slici ne dajem kako su čakre rasporedjene, ali taj raspored je savršeno logičan kada se shvati Šri Čakra koja je u stvari i telo same Lalite.
Šri Čakra kao telo Lalite
Problem sa zapadnim naučnicima je što su oni jezivo arogantni i u svojoj uobraženosti ponekad upadnu u zamku površnosti. Kako sam već rekao malopre kjubika model je povezan sa Matruka aksharom. Sanskrit ima 51 slovo i ona se zovu Matrika Akšara. Kosmička Majka je Matru i 51 slovo alabeta su njen izgled. Alfabet sanskrita počinje sa A, a završava se sa Kša, od čega i dolazi izraz akšara. Inače Matruka akšara se povezuje sa 51 šakta pitjom, tj mestima moći u Indiji vezanim za telo Boginje.
To je sistem koji se može davati početnicima. Šri Čakra je sredstvo kojim se postižu dalji skokovi u svesti i pomažu sadaki u recimo radu sa Karana Šarirom, odnosno onim što su teozofi nazivali kauzalnim telom. Nisu samo čakre važne u tantri. U kundalini jogi je recimo bitno kako neko raspordjuje Om Namah Shivaya mantru po čakrama. U Šri Vidja mantri postoji ponavljanje jedne bidje. Svaki red mantre se završava tom bidjom. Tajna izvodjenja djape je da su ti redovi u stvari nivoi realnosti koji odgovaraju ne čakrama nego grantijima (čvorovima) u koje se smeštaju dok se mantra. Postoje i drugi tantrički tekstovi, poput recimo Parashuramine Kalpa Sutre, koji ne podržavaju Kjubika sistem. Tokom kolonijalnog perioda Indija je bila pod ekonomskim ropstvo, a danas se to nastavlja kao duhovno robovanje. Arthur Avalon je lep primer kako zapadnjaci nešto iz neke kulture pogrešno interpretiraju i zatim, zbog novca koji imaju, uspevaju da to projektuju nazad u istu tu kulturu tako da danas, na žalost, mnogi „autentični autoriteti“ i iz same Indije koriste pogrešan raspored čakri kao jedini.
Tantrici su zapravo neka vrsta antičkih pankera i pobunjenika u Indijskom društvu. Jedna od naših najsvetijih Mantri, ona Boginji Djvalamuki koja je plameni jezik Šakti i čiji Šakta pita jedini nema oblik Božanstva u svetilištu već su to plamenovi koji izbijaju iz zemlje, kada se prenosi prenosi se uz uputstvo da se ona daje samo najbližem učeniku i nikom drugom ma koliko taj neko drugi bio zaslužan, pa čak „i ako je ubica bramina“. Zapad je invertirao indijske vrednosti, preko pobede Asura nad Devama u Persiji, tako da je na zapadu sve izokrenuto. Antinomijanizam na zapadu nije jesti meso nego ne jesti ga i nije piti alkohol nego ne piti ga. Zato je reakcija na stanje životinja u klanicama i uzgajanje na velikim modernizovanim farmama mnogo veća pobuna nego jedenje mesa. Dovoljno je samo otići na neku tradicionalnu domaćinsku slavu i reći da ne jedete meso i ne pijete alkohol i videti reakciju prisutnih, ili bar ne spremati pečenicu za Božić. Svaki sadu u nekom momentu mora da raskine sa svojom Gunom, u Indiji to rade tako što svetac raskine sa Satvom tako što prekrši tabue i jede meso, ovde to može i tako što prekrši lokalne društvene tabue i bude vegeterijanac. Inndijski modeli važe u Indiji, zapad ima svoja norme i zahteva zapadne pristupe.
Kako je već bilo reči u ranijim tekstovima tantra je veoma praktična stvar i tantra je duhovni materijalizam bez puno priča o prosvetljenju i bez mahanja obećanim duhovnim postignućima kao šargarepom na štapu. Žudnja ne može biti uništena kako to pokušavaju mistici desnog puta, pa se bičuju i kleče na užarenom ugljevlju, već žudnja može biti jedino pročiščena. Ne može se odguirati od sebe, ali se može transformisati…mi smo u stvari u suštini našeg bića veoma baš ta ista žudnja i biti protiv žudnje znači biti protiv sebe i protiv svega što postoji oko nas… zapravo pravo odredište prema kojem ide kaula tantrik je Kula-Sahasrara (Adho Sahasrara Čakra).
Kula-Sahasrara čakra
Ona se nalazi ispod muladara čakre i povezana je sa materijalnim težnjama i žudnjom, te samim tim i sa Majom. Zapravo Kula-Sahasrara čakra je čista materija i esencija Šakti.
Jedan od ciljeva tantrika, a moj indijski Guru kaže da on ne zna nikoga ko je to
Mirra Alfassa (Majka)
postigao, jeste zapravo da se nikad ne ode sa fizičkog plana i da se postigne fizička besmrtnost i besmrtno telo koje ne stari. Odblesak te ideje može se naći kod Aurobindoa i Mirre Alfassa, koja je opet veza istoka i zapada budući da je pre Aurobinda bila učenica Max Théon-a, poljskog kabaliste i okultiste koji je osnovao Hermetičko bratstvo Luksora.
Znači sem ovog cilja koji sam pomenuo tantra je povezana sa moćima i povezana je sa transcendentiranjem materijalnog kroz njegovo ovladavanje kako je to već ranije objašnjeno u prethodnim tekstovima o egu. Kroz ovladavanje materijalnim se postiže nevezivanje za to isto materijalno. Desni put guši želju na razne načine i retko ko uspe da to i uradi, zato se radjaju ponovo i ponovo. Tantra znači da se svaka želja jednostavno prodje i da se tako ugasi kroz njeno ispunjenje. Kao ilustracija toga da je tantra put koji ne razdvaja materijalno od duhovnog može da se uzme jedna od legendi o Bogu Ganeši po kojoj on ima dve supruge, To su bliznakinje Siddhi, koja se odnosi na postignuća u duhovnom svetu, te Riddhi koja se odnosi na postignuća u materijalnom svetu. Obe su mu podjednako važne tako da ne smemo zanemarivati materjano na korist duhovnog.
Ganesha, Riddhi i Siddhi, naslikano oko 1880
Tantricima je sve dozvoljeno, ali da li mi sve i radimo? Mi sledimo pravilo slobodne volje, dakle ne praktikujemo svadarmu i radimo ono što želimo. Na nama je da u skladu sa svojom zrelošću i mentalnom snagom znamo i odlučimo šta ćemo uraditi, a šta ne. To je mnogo teži put od darmičkog gde je sve odredjeno i propisano. Vašikaran mudre i maraka mantre su uperene protiv neprijatelja, ali moramo jako dobro paziti kako to koristimo jer to može da bude jako loše po um. Moramo prvo da znamo ko je naš stvarni neprijatlj. U skladu sa tim ovo što sledi je jedna tantrička praksa i bavi se time kako žensku osobu navesti da se zaljubi u vas i bude potpuno vama opčinjena.
Koristi se crvena prostirka za sedenje i licem se treba okrenuti prema severu. U srebrenoj posudi se ispred sebe drži posvećeni hata jodi. Hata jodi je indijski koren koji, slično mandragori, ima oblik ruku koje su spojene i mole se. Pridaje mu se posebna natprirodna moć. Priprema se tako što se u nedelju dobro opere, ostavi na crvenom platnu da se osuši i onda potopi u ulje gorušice. Potpuno potopljen se u ulju drži bar 21 dan. Kad se koristi opet se stavi na crveno platno, uz cinober, sandal, detelinu, pirinač i komad srebra.Uz njega se stavi slika osobe koja se želi očarati i onda se bez trepranja gladaju slika i hata jodi i izgovara mantra Aum kumbani svaha.
HataJodi koren
Mantra nije kompletna, Aum se naravno menja bidjom, a i iza njega idu i druge bidje i ime osobe koja se želi opčiniti. Koristi se mala od bisera, a broj ponavljanja mantre je 125000.
Dakle nakon ovog primera možemo se zapitati da li je tantra nemoralan put? Apsolutno da, ona to jeste i mi smo nemoralni i izvan smo standardnih kategorija dobrog i lošeg. Da li će tantrik da stvarno ovo koristi da bi privukao neku konkretnu ženu? Većinom da, Indija je u stvari veoma mračna zemlja sa jako puno zloupotreba, a žene su u Indiji veoma loše tretirane i nemaju slobodu. Tantra se, po proročanstvu spisa koji se zove Meru Tantra baš zbog toga preselila iz Indije na Zapad. Ovakvi rituali imaju svoje slojeve razumevanja. Neko može da ga koristi da privuče i kontroliše odredjenu ženu. Neko drugi da privuče duha sa kojim će raditi tantru.
Prikaz Apsara u Ankor Wat hramu
Kao primer toga navešćemo takozvanu Apsara sadanu. Apsara sadana se sastoji od prvo dugog perioda čistoće i priprema i zatim priziva nebeske plesačice do njene fizičke manifestacije i onda se radi seks sa natprirodnim bićem. Apsara sadanu za dugovečnost i lepotu najbolje je početi petkom izmedju 21 čas i ponoći. Pre sadane je potrebno okupati se i potom obući se veoma lepo. Apsara sadana podrazumeva prethodni period apstinencije i mantranje pre spavanja. Ovo je jedna od ezoteričnijih sadana, budući da podrazumeva da se Apsare manifestuju u fizičkom obliku pre nego se sa njima ima seks. Rad sa graničnim stanjima svesti, izmedju sna i jave, jeste jedna od tajni seksualne magije i tantre i kao dodatnu literaturu o hipnagognim i hipnagoškim stanjima svesti preporučujem knjigu Na sopstvenom tragu, relakscija i meditacija (Novi Sad, samostalno izdanje, 1990) domaćeg psihologa Milenka Vlajkova, koji već duže vreme živi i radi u Nemačkoj. Na žalost njegova knjiga o takozvanoj Atos terapiji, koja pomaže duhovnim praktičarima koji dodju do efekta tzv belog zida i sindroma uslovljene bespomoćnosti, na žalost kod nas nikad nije objavljena. Za razliku od nauke koja još nije otkrila kako se sadržaj stanja izmedju sna i jave može usmeriti u željenom pravcu, tantra isto kao i neke druge slične discipline širom sveto je naučila da to kontroliše.
Dakle usmeravanje snova u odredjenom pravcu je metoda koja je bila poznata mnogim drevnim kulturama, a način da se to uradi koriščenjem prvog slova alfabeta se javlja, nezavisno jedni od drugih, u više njih. Po toj tehnici se projektuje/zamišlja grafički oblik prvog slova alfabeta u području grla.
Na sanskritu je to alovo A koje liči na Om, na slici desno, a na hebrejskom je to slovo alef. Slovo alef se vezuje za glavu bika/vola, no, budući da je poreklo semitskih alfabeta, po Gardineru, u hijeroglifskom pismu izvorni oblik slova alef je bio hieroglif koji je predstavljao lešinara što bi moglo da navede i na moguće objašnjenje rituala zlatnog teleta. Takodje, Hathor kao boginja sa kravljom glavom je štitila mladog Hortusa od Seta koji je želeo da ga ubije, a na nekim grafičkim predstavama je predstavljena kako liže mladog faraona. Faraon, pak, kao personifikacija božanstva, bio je predstavljen kao zlatno tele koje krava liže i tako ga štiti. Hathor je takodje prikazivana i kao lešinar tako da je to veza Boginje Hathor sa slovom alef i sa još skrivenijim misterijama vezanim za kontrolu sna, a to su misterije takozvane i već pominbjane seksualne magije.
Jogini
Rekli smo da neko može da koristi tantrićke rituale da privuče i kontroliše odredjenu ženu, a da neko drugi može da privuče duha sa kojim će raditi tantru. Neko treći pak može da privlači idealnu partnerku. Mnoge žene me pitaju „kada ću ja sresti srodnu dušu“? „Kada ću ja sresti onog pravog“? Tantrik ne pita sebe takve stvari, on koristi tantru da to i uradi kad to želi i da privuče idealan partnera. Ali pri tome moramo biti oprezni. Kada se radi Jogini sadana, na primer, a to je sadana na kojoj ja još puno moram da radim, to se izvodi negde u divljini, pogodna je neka pećina ili u najboljem slučaju obala reke gde sadaka neće biti uznemiravan. Radi se više meseci uz mazanje tela pepelom svete vatre i kad se Jogini pojave Sadaka mora jako dobro da se kontroliše kako će se postaviti prema njima, a one su prelepe, jer ako se postavi na odredjeni način Jogini će ga tretirati kao da joj se obavezao i može da naudi njegovim zemaljskim partnerkama.
Jogini hram, Ranipur Jaria, India
Poznato je bar 9 hramova Jogini u Indiji od kojih su najpoznatiji oni u državi Orissi, dok se ostali nalaze u državama Madhya Pradesh, Uttar Pradesh i Tamil Nadu.
Matsyendranath, pokretač i Nath i Kaula tradicije, zapravo je prvi za kojeg znamo da je radio Jogini kaulu. U početku je bila kula, što znači klan odnosno porodica, pri čemu se smatra, opravdano ili ne, da su kule praktikovali ekstremne rituale na grobljima i ritualne orgije.
Matsyendranath
Jogini/Dakini su polu ljudska/polu natprirodna bića, ženskog pola, zastrađujućih navika i braminima ne baš ugodnog ponašanja koje je uključivalo i pijenje alkohola, jedenje sirovog mesa i konzumiranje kula fluida. Kaula tantra je zapravo Dravia tantra, odnosno tantra substanci, tj seksualnih fluida. o je na zapadu delom postalo poznato, na pogrešan način i sa puno pogrešnih informacija, kroz pisanje Kenneth Granta. O tome je bilo reči u ranijim tekstovima na blogu, pa se na to ne bih sad vraćao. Tradicionalno supstance koje se tu podrazumevaju su i 51 psihodelična supstanca za menjanje stanja svesti koje su povezane sa 51 šakta pitjom, pomenutim već ranije, što u Indiiji ima smisla, a koliko van nje ima smisla je pitanje. Tri supstance koje prednjače pri tome su opijum, tatula i vijaja, odnosno marihuana.Lišće marihuane se tradicionalno zove bang, cvet gandža, a smola čaras. Inače smola marihuane je ta koju su legalizovali u nekim državama u medicinske svrhe. U tantri kad se koristi izraz za medicinsku upotrebu marihuane koristi se izraz vijaja, a kad se želi sugerisati intoksinacija onda se koriste izrazi bang i gandža.
Soma, ritualno piće Bogova iz RgVede, dugo je privlačilo pažnju naučnika koji su spekulisali šta bi mogao da bude njegov sastav. Znalo se da je piće bilo halucinogeno, ali šta je tačno ulazilo u njega bila je misterija. Istraživanja, uključujući i arheološka, u proteklih par desetina godina pokazala su da je u sastav ulazila sasvim sigurno i marihuana, kao verovatno i semenje maka. Isti sastojci ulaze i u bang, ritualno piće koje se konzumira u delovima Indije, pogotovo na severu, uoči MahaŠivaratrija i pri Kali Pudji. Hašiš i Šiva zapravo imaju isto ime i konzumacija hašiša je za šaiviste, ili bar neke od njih, deo tantričke prakse kako se to da videti na slici ispod.
Ideja je da se Sidiji i Samadi dobijaju direktno konzumacijom Dravye, a probudjena kundalini sama po sebi je Mokša. Tu je potrebno napraviti samo jednu malu digresiju. Nigde u tekstovima ne postoji da se kundalini bude seksom i to je nešto što je na zapadu popularisao Robert Svoboda. U jednoj kaula liniji naši Gurui se znaju s Svobodom i kad sam pitao za njega opisali su ga kao simpatičnog hipija koji je poznavao Dadadjija i čak bio tražio inicijaciju od njega, ali je nije i dobio. U drugoj kaula liniji Guru smatra za Svobodu da je neko ko kreira fantaziju. No vratimo se Dravyiji. 5 M je put do oslobodjenja. Pijanstvo je najviša Ananda, sad je pitanje da li je u pitanju alkohol ili seksualni fluidi muškarca i žene koji se mešaju. Ja na to neću dati sada odgovor. Samo ću reći da je meni Guru rekao da je pijan Učenik sramota za svog Gurua. Dakle mi jedemo meso, ako to želimo, imamo seks i uživamo u njemu i sve to radimo najbolje što možemo zato što se kroz svako takvo uživanje može desiti božanski bljesak. Šta je drugo seks muškarca sa ženom nego samarasia sa Božanskom šakti? Marihuana tako isto može biti put prosvetljenja… ali… jer uvek postoji to ali. Enteogeni imaju svoj smisao u svom prirodnom kulturnom i geografskom habitatu. Ako su 51 psihodelična supstanca povezane sa 51 šakta pitjom onda se to radi u Indiji, a van nje može biti besmisleno. Ja koristim alkohol u ritualima, na noć mladog meseca ja nudim vino Kali kako sam već rekao ranije. Ali ne radim psihodelike zato što su oni smisleni u Indiji gde se čak ne rade ni svi u svim delovima zemlje. Po onome što su meni rekli to što na Himalajima čak koriste škorpijin otrov za menjanje stanja svesti ne znači da to rade i na jugu. Sever je hladan, tamo borave neki drugi duhovi i to tamo ima smisla, na toplom jugu ne i zato se neke stvari rade tamo gde se rade, a neke ne. Tantra je u osnovi šamanizam, tako da joj je pametno pristupiti kao i svakom drugom šamanizmu. Ajahuaska ima smsila u Braziilu sa šamanima, a u Srbiji bi to bilo obično drogiranje. Iboga je jedno kad se konzumira dobijena od šamana u afričkom plemenskom ritualu, dok je u Sloveniji Crkva iboge nešto što nikako ne može da pruži takvo isto iskustvo. Pričala mi prijateljica koja je radila ibogu, konkretno, i u Sloveniji u i Africi. Zato ja niti dajem informacje ljudima o enteogenima, niti ikom to preporučujem, niti bih ja to radio u Srbiji ili bilo gde u regionu.
Gospod Šiva priprema bang
I da se sad vratimo Joginima. Dakle neko može da pije alkohol ili uzima psihodelike, što je mnoge tantrike koji su to pogrešno shvatili, odvelo u narkomaniju, Ali kula je originalno, a i danas kod onih koji to ispravno shvataju, bila u stvari staza heroja koji je hteo da dobije sidije i zato morao da stekne naklonost Jogini. To se postizalo nudjenjem seksualnih fluida koji se izlučuju dok heroj, jelte, izvodi seksualne kala rituale – seća li se neko veštičijeg rituala Boginji Dijani u filmu Four Rooms, u kojem glumi i Madonna, a gde je njima potrebno da nabave muško seme kako bi se Boginja vratila na ovaj svet?
Samo u slučaju tantre heroj ne nudi samo svoju izlučevinu već i izlučevine žene sa kojom, ili sa kojima je, radio ritualni seks. Ti fluidi se mešaju i recimo da ne bih siključio da je svaka kula imala svoju jedinstvenu formulu, ili bar varijaciju, načina tog mešanja. Ako bi heroj uspeo neka od Jogini pijanih od slavljenja bi ga sa sobom digla u nebo i tamo bi imali neobuzdani seks koji bi heroju doneo sidije kao dar.
Jogini, verovalo se, lete vazduhom i mogu se preobratiti u razne životinje. Na primer sove kako se i može videti na slici ispod gde jogini u stvari sedi na sovi.
Konkretno, ime ove jogini koja je prikazana gore moglo bi se prevesti kao „ona koja pravi veliku buku“. Sam kult 64 jogini je, po onome što danas znamo, sistematizovan i metodizovan kao skup tajnih i okultnih praksi od strane Matsyendranath-a u njegovom magnum opusu Kaulajnananirnaya Tantra i iz kule je nastala kaula, diskrenti pokret koji se može okarakterisati kao tajno društvo sa okupljanjima u noćima mladog i punog meseca na skrovitim mestima u šumama i pećinama, sa grupnim ritualima u okviru kaula kruga. Takvi grupni rituali se i danas održavaju u Indiji, ali veoma retko i skoro su iščezli. Nisu sve kaule iste, postoje sličnosti i razlike u dve linije kaule koje ja radim, ali generalno se kao ono što se radi može navesti sledeće: dikša (inicijacija), sadana, mantra, jantra, niasa, dhiana i pudja (uključujući seksualni čin kao deo rituala). I da, da ne bude zabune valja napomenuti ori seksualnom ritualu penetracija nije najbitniji deo čina nego kunilingus. Kaula tantrici su u stvari oni koji su i „izmislili“ preteču kundalini joge sa čime se slaže i George Feurestein u jednoj od svojih knjiga. Ono što je zanimljivo je da pomenuta dva rasporeda čakri nisu i jedini. Postoji više rasporeda i svi se koriste za različite stvari, a Matsyendranath je u svom pomenutom delu dao, kao veoma rani raspored, osam čakri od kojih svaka ima osam latica koje se odnose na po jednu Jogini, što ukupno daje 64 jogini.
Jogini su nekad bile žive žene, a za njihove preteče, smatra se, bile su povezane sa Jakšinama, koje su polu-demonska bića, bar sudeći po ikonografiji u raznim pećinama širom Indije. U stvari i Jakšine su nekad bile žive osobe, moj Guru je kad sam ga pitao o tome rekao čak i iz kog plemena potiču. Meni potpuno nepoznato pleme, no po njemu je mongolskog porekla.
Skulpture Jakšina iz indijskih Elora pećina
Jogini su zapravo po stranama Šri Čakre rasporedjeni duhovi preminulih tantričkih praktičarki, indijskih veštica, jer tantra i jeste neka vrsta indijskog veštičarenja i predstava jogini koje lete vazduhom je zapravo veoma slična predstavi veštica kao mitoloških bića u evropskom folkloru, a orgijastička okupljanje na noći punog i mladog meseca je isto tako prilično slično okupljanjanjima srednjovekovnih veštica koje su isto tako vezivane za okupljanja u krugovima i za ritualne orgije. Zaposednutost Boginjom zapadnih veštica, a ostaci toga se mogu naći ne samo u ritualu spuštanja meseca koji je poznat i u folkloru nezavisno od Geralda Gardnera, već recimo i kod istočnosrbijanskih rusalja, analogna je zaposedanju tela Inicijata od strane Jogini. Znaci ovog zaposedanja prilično su dobro obradjeni u tantričkim klasicima, i to naročito u spisu Tantrasadbhava.
Janet & Stewart Farrar, poznati veštičiji par i autori nekih od najpoznatijih knjiga o veštičarstvu, tokom veštičijeg rituala
I tantra i veštičarstvo se bave magijom kako bi se postighli neki konkretni materijalni ciljevi. To je razlog zašto su i tantra i veštičarstvo bili „anatemisani“ od strane bramina i sveštenika. Veštičarstvo jednostavno ne deli iste neoplatonističke poglede na svet kao što je to slučaj sa mnogim hermetičkim organizacijama. Neke moderne ceremonijalne organizacije su kritikovale veštičarstvo baš zbog upotrebe čini za konkretne uspehe u svetu oko nas, jer za razliku od njih veštičarstvo baš kao i tantra ne pravi razliku izmedju materijalnog i duhovnog sveta. Svet kojem živimo je realnost i za tantrike i za veštice. I tantra i zapadno veštičarstvo su orijentisane ka ženi koja je sveštenica i ima posebni status, matrijarhalno i matrilinearno su organizovani što ih direktno oponira patrijarhalnom sistemom društvenih vrednosti koje obično definišu i brane dominantne i prihvaćene religija i u Indiji i na zapadu. Zato su i tantra i veštičarstvo bili ozloglašeni i progonjeni i u Indiji i na zapadu, Moje iskustvo sa tradicionalnim veštičarstvom je takvo da sam bio duboko uveren da, kako mi to reče jedna tradicionalna veštica, „veštice ne umiru“. To ne znači da one ostaju u fizičkom telu, već da su one prisutne u nematerijalnom obliku, kako to izgleda stvarno ne bih umeo da objasnim rečima. Zemlje kao što su Srbija, Makedonija, Crna gora i sl nisu nikad poznavale inkviziciju kao instituciju i zato je tradicionalčno veštičarstvo nešto što je ostalo mnogo više sačuvano ovde nego u zapadnim zemljama. Istočna Srbija je naročito poznata po tome i Brat Tau Baltazar, osoba koja je na Balkanu imala verovatno najviše okultnih inicijacija i članstava u različitim tradicijama, bratstvima i Redovima, dobio je od baba u selu Zlot, za koje se smatra da je neformalno bilo centar tradicionalnog veštičarstva u regionu, neki oblik oponomućenja da bude prezervator veštičije trdicije. Ono što je povezano sa time kasnije Joel Duez, koji je više puta bio gost Brata Tau Baltazara u Srbiji, objavio u svojoj knjizi na francuskom ne bih komentarisao.
Tau Baltazar & Joel Duez
Vezu izmedju veštičarstva i tantre primetio je i Dr John Mumford u svojoj knjizi Ekstaza kroz tantru. Paralele izmedju te dve stvari mogu se povlačiti na raznim nivoima, on se bazirao na stvarima koje su njemu bile interesantne dok ću ja u nastavku teksta potencirati neke moguće sličnosti koje su meni bile zanimljivije. Mumfor je inače direktni učenik Yogamaharishi Dr. Swami Gitananda Giri GuruMahara, koji je pak bio učenik Swami Satyananda Saraswatija. Vešticama ćemo se vratiti malo kasnije, posle digresije koja se čini kao neminovna i koja se odnosi na to da je kao poslednji dodatak svojoj knjizi Mumford je objavio takozvani Obred gole vatre, ritual koji je deo inicijacije u AdiNath tradiciju, veoma korektno napisavši u uvodu sledeće:
Ovaj obred, koga je po prvi put objavio Sri Mahendranat iz Gudžarata u Indiji pre petnaest godina, ima u svojoj jedinstvenosti višestruku namenljivost. Njega mogu da primenjuju grupe, parovi, ili pojedinci, kao obred koji utiče na svest i menja je, što može da služi kao uvod u vežbe desne ruke (Krija) Tantre koju izvode pojedinci, ili u seksualne doživljaje leve ruke (Vama Marg) koji su namenjeni parovima.
Inicijacija u Šri Vidju, uključujući i seksualni odnos partnera čija tela postaju deo Šri Čakre kao trodimenzionalnog hrama; crtež Jane Adams, autorice Sacred India Tarota
Mumford ako je i dobio Šri Vidju on je u Satjanandinoj školi mogao dobiti dakshinachara Šri Vidju, dakle Šri Vidju puta desne ruke. Oni koriste krije, nisam siguran ali mislim da na području stare Jugoslavije sem mene i još jednog Incijata u Puli kojeg smo inicirali i koji je isto VamaMarg, Šri vidju, ali desnu ima i Dragan Ločnar što se da zaključiti i iz duhovnog imena koje je objavio i imena njegove škole. ta Šri Vidja bi trebalo da je analogna, ili bi mogla biti, budući da su iz iste škole, koju je mogao dobiti Mumford. Ne znam Gospodina Lončara, nismo nikad imali nikakav kontakt, ali po svemu sudeći i na osnovu svega što sam od drugih o njemu čuo iako nismo ni ista škola niti radimo iste stvari on bi trebalo da je neko ko zaslužuje respekt i od ove druge struje. Dakle desni rade krije, mi radimo mantru, jantru, libacije i seksualne rituale, ali u osnovi veže nas jedno pravilo koje je napisano u jednom za nas jako butnom spisu, A to je sledeće:
O Kulabhairava, svaka žena bi trebalo da bude obožavana i gledana sa bhakti. One su najviše Boginje koje zaslužuju najdublje poštovanje!
(Kulachudamani-tantra 3.53)
I to je tema kojoj ćemo se uvek iznova i iznova vraćati u raznim tekstovima koje ću pisati jer to je osnov kaule. Sad to što u dakshinacharia tantri joni pudju rade do pranja ženskih nogu, a mi idemo do kraja je već iako ozbiljno pitanje istovremeno ne i nešto što bi menjalo suštinu ovog veličastvenog stiha iz Kulachudamani-tantre koji je gore naveden. tekst koje je Mumford objavio je sledeći:
Većina sekti Sanijasina, koje pripadaju tantričkoj ili joga tradiciji, povezanih sa Šivom, Šivom-Šakti, ili Boginjom Majkom, poštuju običaj, čije je poreklo davno izgubljeno i zaboravljeno, da sveta vatra neprestano gori na svakom onom mestu na kome se oni duže zadržavaju. Vatra se pali na ognjištu kružnog oblika napravljenom od blata i kamenja, a paljenje vatre povezano je sa određenim obredom. Ove kultove ne čine štovatelji i obožavaoci vatre, ali ognjište, kad je na njemu upaljena ova vatra, smatra se svetim, a pepeo se koristi za ukrašavanje i označavanje tela, te se daje i posetiocima u istu svrhu.
Ako se ovaj obred obavlja u nekoj zgradi ili kod kuće, može da se koristi i metalna ili keramička činija. Vatra može da bude veoma mala i da se ‘hrani’ biljnim uljima. Mineralna ulja, papir ili hemikalije ne smeju da se koriste u te svrhe. Kada se sam obred završi, vatra se ostavi da se smanji i da pređe skoro u žar, a onda se dodaje drvo ili osušena kravlja balega. Ako se ovaj obred izvodi kod kuće, ili kao deo privatne ceremonije, ne mora da gori duže nego što je neophodno. Ovaj obred koriste i pripadnici sekte Adi-Nath iz Natasa. Reči koje su originalno sanskrtskog porekla ovde su date u prevodu. Samo se mantre prizivanja moraju zadržati u svom prvobitnom obliku. OM prethodi svim mantrama, i tu stoji da bi skrenuo pažnju na to da šta god da Mantra izražava, ona ipak još uvek predstavlja OM.
Trebalo bi obrati posebnu pažnju na reči obreda, da se ne bi dogodilo da se on sam obezvredi. Svaki stih izražava osnovna učenja Upanišada i može da utiče na proširenje svesnosti. U skladu sa strogom tradicijom ovih sekti jeste da učesnici obreda moraju da budu nagi dok medititraju, izvode obred vatre, ili obred obožavanja. Obred ove vrste predstavlja izvanredan početni obred za grupnu meditaciju, ili za vežbanje i podučavanje joge. U takvim okolnostima jedna osoba treba da upali vatru i stara se o njoj, a druga treba da peva mantre i tekst.
Obredi vatre se veoma razlikuju među različitim sektama i školama. Ovaj obred, iako je savremeno predstavljen, očuvao je zlatnu nit koja se provlači kroz indijski paganizam, te odražava većinu učenja Sri Datatreja i Adi-Nata. Obredi vatre u nearijevskom paganizmu nisu prisutni samo ovde, i mogu da ih izvode i napredni i učenici.
PRIZIVANJE
Om Namah Shivaya!
Om Namah Shivaya!
Om Namah Shivaya!(Pozdrav Gospodaru Šivi)
Hara Hara Mahadeva
(Hara je veliki Bog, Šhiva)
Shiva-Shambu
(Šiva Šambu, Gospodar sveta)
Kashi Vishwanatha
(koji boravi u Kašiju na reci Gang!)
Om Gurur Brahma
Gurur Vishnu
(Guru je Brahma)
(Guru je Vishnu)
Gurur Devo Maheswara
(Guru je takodje Shiva Maheshvara)
Gurur Sakshaat Parabrahma
(Guru je absolut)
Tasmai Shri Guruve Namah!
(Pozdravi Guru-u!)
A sad se vratimo vešticama i tantri. Tantra je, rekli smo, u društvenom smislu bila pokret siromašnih, dakle onih koje je braminski poredak ugrožava, te koji su imali razloga da se okrenu protiv patrijarhalnog sistema kasti i karmičkih dugova. Žene su tu bile najugroženije, setimo se samo Sati obreda u kojem se smatra da ako muž umre mlad njegova udovica je kriva za to pošto je po braminskim shvatanjima on umro zbog grehova svoje žene i ona mora, uz mantru hari hari bol, da skoči u njegovu pogrebnu vatru i živa sa njim izgori. U komunikaciji sa Boginjom Dhumavati od same Boginje je rečeno mom Guruu da je Ona (Boginja Dhumavati) veoma besna zbog tog običaja, koji je sad inače ilegalan u Indiji, kao i generalno zbog položaja koji žena ima u Indiji. Tantra jednostavno „ne stanuje“ više u Indiji…
Boginja Dhumavati kako ju je u 18. veku naslikao poznati indijski slikar Mola Ram
Isto kao što su se u Indiji žene i siromašniji slojevi okretali tantri buneći se protiv braminskog poretka, tako su se i u Evropi siromašni ljudi okretali od crkve. Crkva je bila branitelj poretka, a pobuniti se protiv vlastelina značilo je pobuniti se protiv Boga. Ako je neko rodjen bogat to je smatrano Božijom voljom, isto kao i to što je neko rodjen siromašan.
Retka fotografija italijanske strege sa početka 20. veka; način na koji joj je upletena kosa označava njenu posvećenost vilama
Američki folklorista Charles Godfrey Leland objavio je takozvana Jevandjelja veštica, što je bio skup tekstova koje je dobio od izvesne italijanske veštice po imenu Madelene. Po tim tekstovima ženska mesijanska figura, po imenu Aradia, spustila se medju ljude da bi siromašne učila magiji i otrovima kako bi se odbranili. Aradia je bila ćerka Boginje Diane, a po toj istoj mitologiji je iz Italije pobegla u Srbiju. Aradia je tako postala kraljica veštica, koje su i Italiji nazivane strege, a u Rumuniji je pod jednim od svojih obličja bila i kraljica vila što povezuje veštice i vile.
Po narodnom verovanju vile bi noću devojkama i ženama uplitale kosu. U nekim izvorima takva kosa je opisivana kao nemoralna i droljasta. Veštice i jesu bile seksualno slobodne žene, isto kao žene tantrici. Beštice su veoma često opisivane kao same i bez muža i sa velikim seksualnim apetitima što je u ta vremena sa stanovišta patrijarhačnog društva bilo nedopustivo. Slično je i moje iskustvo sa njima. Za hrišćane je svet bio pokajnički i svako veselje je bilo nehrišćanski. I tantra i veštice su slavile svoje obrede sa puno smeha plesa i pesme. Sadana Vajravarahi, recimo, daje puno naglaska baš na takvo obožavanje u krugu sa puno muzike.
Ovde moram da napravim još jednu digresiju. Naime, danas neopagani svaku folklornu magiju pokušavaju da predstave kao preživele ostatke paganskih religija što nije tačno. U katoličkim zemljama postoji narodna magija koja je autentično katolička. Moja baba je recimo znala kojem katoličkom svecu se šta moli i kako se koriste psalmi, a nije bila veštica. U Italijim naročito na jugu i na Sicililija, takva katolička narodna magija se zove benedicaria (Blagosloveni put). Benedicaria je hrišćanska magija koju crkva ne osudjuje i čiji sledbenici su, za razliku od strega, dobri katolici. I oni koji praktikuju benedicariju i strege se slažu da su to različite stvari. Danas se često sreću u Hrvatskoj osobe koje tvrde da su veštice zato što se u njihovoj porodici praktikuje magija. Sličan slučaj smo videli kad se hrvatski Paganski krug odvajao od The Pagan Federation Hrvatske i onda su neki od njih, verovatno da bi imali bilo kakav privid legitimiteta, tvrdili da su u tradicionalnom veštičarstvu zato što se u njihovoj porodici praktikovala magija. Katolička magija nije veštilarstvo. isto kao što ni svaka vračara u Srbiji nije veštica, dobar deo njih su samo neko ko se bavi narodnim vračanjem zasnovanim na hrišćanstvu, slično američkom rutvorkingu koji je integrisan u američke crnačke crkve i nije isto što i vudu i slične afro-američke religije.
Primer improvizovanog ličnog oltara kakvi se koriste u benedicariji, u ovom slučaju je u pitanju oltar posvećen Svetom Arhandjelu Mihajlu
Neću ovog puta da tvrdim da postoji uzročno-posledična veza izmedju tantre i veštica, pre bih bio mišljenja da su u pitanju dve pojave sa puno sličnosti koje su nastale nezavisno jedna od druge u različitim delovima sveta izazvane sličnim sociološkim prilikama i razlozima. Različite klime i geografije uslove različite pristupe, ali ono što je recimo u Indiji Kubera, u evropskom folkloru bi bio Oberon, tako da tu postoji puno prostora i za poredjenja, ali i za adaptacije i supstitucije.
Doreen Valiente
Postoji istorijska veza kaule, bar naše zapadne struje i veštičarstva budući da su Leonard Miles i Gerald Gardner, osnivač modernog veštičarstva, bili ne samo prijatelji već je, kako sam ranije i pisao na blogu, Miles bio član jednog od najranijih Gardnerovih veštilijih kovena iz vremena pre revizije koju je uradila Doreen Valiente kada je izbavila dobar deo magijskih elemenata iz gardnerovske Knjige senki i ubacila mnogo više folklornih elemenata kako bi to više ličilo na religiju. Zapadna kaula poseduje izvorniju verziju Gardnerove Knjige senki, tako da je ta veza sa veštičarstvom istorijski jaka i postojeća. Ali sa druge strane u poslednje vreme tradiciju su počeli da kontaktiraju razni zapadni satanisti da se interesuju šta kaula jeste. Kaula ima odredjenu zlokobnu atmosferu koja je prati i kako je ljudi perceptuju, dobrim delom je Kenneth Grant zaslužan za to, tako da takvi kontakti nisu bii neočekivani, ali zapravo ozbiljna tantrička praktsa i satanizam su različiti.
Bitnija veza može da se nadje samo u tome da su i tantra, kao reakcija i pobuna protiv vedskog društvenog sistema, i satanizam u osnovi društveni pokreti koji su krenuli sa sličnih socijalnih pozicija. Romantična ideja o Satani kao prognanom sa trona i nepravedno bačenim u bedu i sužanstvo davala je nadu siromašnima i potlačenima da će sa njegovim usponom nazad doći do drugačije raspodele društvene moći i da će i oni, siromašni, postati bogati i bolje živeti. Postoji odredjeni uticaj takve satanističe ideje na neke anarhističke i socijalističke krugove deleći zajednički otpor prema centrima moći vezanim za monaha i Crkvu čiji je osnovni socijalni zadatak bio da brani poredak jer je vladar države zapravo reprezent Boga ne zemlji i samim tim društveni poredak, a crkva je u najvećoj meri feudalni fenomen, nešto što se ne sme dirati jer je opravdan Bogom. To je interesantna tema za istraživanje, baš kao i tradicionalni narodni satanizam koji je dostigao svoju kulminaciju tokom Srednjeg veka i bio zapravo u neku ruku primitivna levica, što nije mimoišlo ni neke okultiste pa je tako Eliphas Levi bio hapšen zbog svojih socijalističkih aktivnosti, ali to očigleno čeka neke buduće istraživalče koji bi to ispitali, sistematizovali skupljene infiormacije i sa zaključkom predstavili kako stručnoj i široj javnosti.
Zaglavlje Lucifera, anarhističkog magazina koji je izlazio u Americi od 1880. do 1907.
Van tog buntovništva protiv nametnutih doktrina kao sličnosti i činjenice da su oboje okrenuti ka materijalizmu, satanizam i tantra imaju mnogo veće razlike. Satanizam je u toj reakciji koristio strategiju izokretanja doktrine i bez hriščanstva satanizam kao njegov monoteistički antipod ne postoji. Za razliku od toga tantra se formirala u okviru vedskog paganskog sistema i sama je tako zadržala paganski karakter u kojem nema puno prostora za monoteizam. I ako o satanizmu do početka 20. veka znamo jako malo, ono što znamo je da je on bio samo monoteistička patrijarhalna inverzija hrišćanstva.
Moderni satanizam Antona LaVeya
Moderni satanizam generalno počinje sa Crkvom Satane koju je osnovao Anton LaVey. Kao vešt šoumen koji je prethodno kao jedan od poslova imao angažman u cirkusu kao dreser lavova i drugih opasnih životinja, LaVey je moderni satanizam postavio, slično tradicionalnom na temeljima materijalizma, u dobroj meri zasnovan na racionalnom etičkom egoizmu Ayn Raid i na njenom odbacivanju altruizma i prihvatanja kapitalizma kao društvenog modela. Lavey je u tom smislu ideološki satanizam jako skrenuo ka udesno. Famu oko sebe je u velikoj meri stvorio svojim vezama sa dve po mnogima najfatalnije žene šezdesetih, Marylin Monroe i njenom najvećom holivudskom suparnicom Jane Meinsfiled. Ova druga je čak postala i članica njegove Crkve Satane, a nakon što je napustila i njega i Crkvu i poginula u saobraćajnoj nesreći Anton Lavey je to proglasio rezultatom njegovog magijskog napada i samim tim i osvete zbog napuštanja.
Jayne Mansfield & Anton LaVey
Po slikama koje se ilustruju ovaj deo teksta, a i po činjenicama koje su pratile Crkvu Satane, da se videti da su žene , predstavljane kao seksualni objekti koji privlače pažnju svojom obnaženošću i seksepilom, u tako sagledanoj priči bile samo pratilje vodje čopora, ili nekog od njemu podredjenih. On je veliki falus oko kojeg se one sa divljenjem okupljaju i koga obožavaju. On kupi najlepše žene koje su samo obnaženi dekor za dokazivanje njegove uspešnosti i mačo statusa, a ako one neće više da budu sa njim on ih kažnjava. Na kraju je oženio atraktivnu plavušu Blanche Barton više od 30 godina mladju od njega. Patrijarhalno društvo podrazumeva da stariji muškarci imaju više moći od mladjih i u strukturi moći su samim tim bolje pozicionirani. Stariji muškarac koji stoji na vrhu piramide moći tradicionalno uzima mladju ženu od žena svoga doba, samim tim poželjniju, da dokaže svoju moć nad mladjim muškarcima. Tradicionalna konvencija time osigurava strukturu patrijarhalnog sistema u društvu. 
Anton LaVey i primer njeovog odnosa prema ženama
Ceo moderni satanizam je, kako se da zaključiti, zasnovan na istim patrijarhalnim vrednostima na kojima počiva i hrišćanstvo i u stvari u takvoj pobuni protiv hrišćanstva nema neke suštinske promene već je samo u pitanju pokušaj da se napravi redistribucija moći od jednih ka drugim muškarcima. Nakon LaVeya ni ostale takozvane satanističke grupe, generalno sve oblikovane po LaVeyevom modelu društvenih vrednosti, nisu se pokazale drugačije već su i dalje centrirane na muškog oponenta Bogu i satanistu kao njegovog muškog reprezenta u društvu. Počev od takozvanog Reda devet uglova za koji se odavno pričalo da je samo ispostava britanske tajne službe kako bi se privukle i kontrolisale osobe sklone satanizmu i ekstremnoj desnici. Bilo je tumačenja da je to bio samo okvir za pokušaj zadovoljavanja nečijih naci gej fantazija o nabildovanim skinhedima, sve skupa sa naci gej misom posvećenom Hitleru koja je bila deo njihovih ritualnih praksi, što bi moglo da se zaključi iz njihovih objavljenih rituala, mada nas manjak indformacija limitira da bi mogli da izvodimo bilo kakve pouzdane zaključke i da tvrdimo bilo šta , pa do Joy of Satan koji je ka drugoj ciljnoj grupi usmerena patrijarhalna priča u kojoj se i dalje sve vrti oko takozvanog Oca Satane i dualizma koji nije ništa drugo do pokušaj da se privuku mladi ljudi koji nemaju neki smisao u životu i osećaju se neprihvaćeni u društvu. Tantra je matrijarhalna kultura orijentisana ka ženi i njenom poštovanju tako da sve to što definiše takav satanizam i tantra ne idu zajedno i nedavno je u okviru tradicije izdat i dokument koji to jasno definiše.
Ako bi pričali o domaćem terenu onda je ovo mesto na kojem bi mogli napraviti digresiju i reći par reči o famoznoj Crnoj ruži. U medijima u regionu je bilo jako puno priče o ovoj navodnoj organizaciji, ali istina je sledeća. Crna ruža je bila zagrebačka heavy metal grupa iz prve polovine osamdesetih koja je za pevačicu bila uzela mladu, takodje zagrebačku, pankericu poznatu po imenu Nensi.
Zagrebačka heavy metal grupa Crna ruža
Nensi je bila ćerka oficira JNA kojem baš nije bilo milo da mu je čerka pankerica i da se ponaša kako se ponaša tako da je tu bilo raznih svadja. Dakle, po onome što se zna, objavljivano sporadično u raznim medijima, Nensi i otac se nisu slagali i zna se da je Nensi jednog dana skočila sa osmog sprata. Da li je sama skočila zato što je htela da počini samoubistvo ili je to bilo u afektu tokom svadje sa ocem ili je nešto treće bilo u pitanju ostala je nedoumica koja se provlačila kroz neke medije.
Nensi. šesnestogodišnja devojka iz Dugog Sela čiji je pad sa osmog sprata pokrenuo lavinu priča o Crnoj ruži
Postojala je i iznošena teorija i da je nakon tog pada sa osmog sprata izmišljena priča o sekti, a vidimo da zapravo nikakve sekte nije ni bilo nego je ona samo pevala u grupi Crna ruža čija slika je iznad, kako bi se zataškala priča da je bila u svadji sa ocem oficirem. Pored toga, postojala je i teorija da je sve izmišljeno kako bi se smestilo Željku Malnaru, svetskom avanturistu koji je vodio ekspedicije u neka svetska divlja i neistražena područja. Malnar je važio za velikog zavodnika, a to ljudima na položajima moći, dakle političarima i ljudima u strukturama koje se bave odredjenim državnim poslovima i interesima, po pravilu patrijarhalnog sistema ustrojstva obično ne odgovara. Da li je zbog toga ili nečeg drugog baš Malnar bio predmet raznih spletki i novinskih podmetanja u medijima u Hrvatskoj stvarno ne bi mogl oda se tvrdi. To je samo pretpostavka koja se čula tu i tamo. Ali se zna da je kada je zbog egzotične plućne zaraze koju je dobio tokom boravka u nekom indijanskom plemenu ležao u zagrebačkoj bolnici, u novinama počelo da se piše sve skupa sa njegovom slikom da je to prvi slučaj AIDS-a u Hrvatskoj.
Nakon izlaska iz bolnice prilično izbegavan od ljudi zbog takvih napisa sam Malnar je u jednom intervjuu objasnio kako je prvi put čuo za Crnu ružu i to je priča dostojna scene u nekom Kusturičinom filmu. Naime, hteo je da kupi konja kojeg bi držao u štali u Brezovici kod prijatelja koloritnog imena Šnjofko i odmerio je jednog kojeg je prodavala još koloritnija baba bez zuba. Kad joj je prišao da pita za cenu konja, baba se prekrstila i počela da beži od njega derući se da ljudi beže je to je „darker koji ubija njihovu djecu“. Nakon toga saznao je da su novine bile pune naslova da se ubila izvesna Nensi zato što joj je on kao vodja darkerske sekte Crna ruža to naredio. Sveopšte ludilo je krenulo, kažu da su čak i sveštenike napadali i tukli jer se oblače u crno pa su mislili da su darkeri. Zanimljiv autorski osvrt na Crnu ružu na svom blogu ostavio je i Dejan Ognjanović, verovatno najveći regionalni ekspert za pitanja horora i naročito h.P. Lovecrafta: http://cultofghoul.blogspot.com/2012/01/sekte-crna-ruza.html
Alexandar Thorn
Šta se tačno dogodilo oko Crne ruže i šta je to stvarno bilo možemo reći da ne znamo Da li je Crnu ružu stvarno izmislila Crkva? Počelo je u osamdesetim kao heavy metal grupa, kasnije je optužen Malnar za samoubistvo Nensi, a da li je kasnije neko i napravio neku organizaciju, postoje jake indicije da jeste, nije još uvek jasno. Sem toga, tokom devedesetih i dvehiljaditih u Hrvatskoj je bilo sociopatskih struktura ličnosti koji su se proglašavali za vodje neke svoje Crne ruže samo kako bi zavodili srednjoškolke, mada već dugi niz godina nisam ništa čuo o takvima. Sam Malnar je pak tvrdio da je to bio eksperiment u kojem su se trebali ispitati razni oblici “psihološkog ratovanja”, a iza kojeg su stajali neke državne strukture, što su i neki drugi publicisti potvrdjivali pominjući i bar jedno konkretno ime osobe koja se sretala u raznim situacijama od sviranja u grupi Leibach, pa do obavljanja funkcije šefa kabineta nekih političara. Ali sve je to još uvek veoma spekulativno i ništa od toga i ne mora biti istina, tako da bez nekih konkretnih i potvrdjenih informacija sve i dalje ostaje pod velom misterija. Pored Crne ruže postojala je i afera Milijus u Zagrebu stvarna ili izmišljena to ne znamo, koja je takodje povezivana sa satanizmom, ali van onoga što je šturo objavljeno krajem osamdesetih u štampi o tome se jako malo zna. Naravno, postoji i portal crni plamen, dobrim delom je to bvila idejna tvorevina osobe koja se na internetu predstavljala kao Alexandar Thorn. U neku ruku Aleksandar je bio idejni otac Joy of Satan u regionu, mada nije onaj koji je to i doneo ovamo, ali budući da smo mi imali jako malo kontakata i da mu ja nikad nisam doj je bio živ rekao u lice šta mislim o njegovom pisanju neću to uraditi ni sada kad više nije živ. Šta se piše na crnom plamenu ne znam niti da li je on bio tamo aktivan ni koliko, ali ono što je bilo zanimljivo na njegovom privatnom sajtu posvečenom okultnom je to da su galerije više delovale kao gej pornografija, nego kao nešto što bi išlo na jedan okultni sajt što otvara pitanje njegovih stvarnih potreba i motiva. Sem tih ljudi, a Joy of Satan je verovatno mreža individualnih praktičara koji se po svemu sudeći više bave meditacijama nego ritualima, lčno ne znam ni za jednu drugu satanističku ili sličnu grupu na prostorima stare Jugoslavije. Doduše nedavno je Dajana Fitos uzburkala dosta prašine svojim statusima gde je pisala o domaćoj luciferijanskoj grupi u koju je navodno trebalo da bude primljena. Očigledno je da neka takva grupa postoji, ali iz prepiske koju je objavila nije jasno šta je tu tačno istina, a šta je fantazija, niti koje su osnovne postavke te grupe. Evidentna je inspiracija masonerijom, no nije jasno da li su delovi kji se odnose na njene komentare tretmana žena realna slika te grupe, ili su deo samo nečija šala. U svakom po svemu što se dalo videti ne stiče se slika da bilo koja od regionalnih pojava koje korespondiraju u bilo kom vidu sa satanizmom ima kompatibilnosti sa osnovnim postavkama vama marg tantre i levog puta u njegovom istočnom obliku.
Takodje, ni moderne tradicije takozvanog levog puta koje se ne deklarišu kao
Rosaleen Norton, slika iz 30. januara 1950.
eksplicitno satanističke nisu često kompatibilne sa tantrom. Razlike u takvim grupama su ogromne i trebalo bi analizirati svaku pojedinačno. Mi ćemo se uglavnom doticati onih za koje se setim da su imali dodir sa tantrom, pri čemu ću neke i preskočiti kao naprimer Dragon Rouge. Ozbiljna organizacija i definitivno nisu za zanemarivanje, ali jednostavno danas mi se ne spominju zato što bi to zahtevalo previše prostora za jedan tekst koji je i ovako već predugačak. Recimo, nije tajna da je jedan dobar deo IOT inicijata istovremeno ima i AdiNath dikšu Da li i na koji način oni to kombinuju bi bilo zanimljivo za sagledavanje, ali na žalost ja to stvarno ne znam u toj meri da bih o tome mogao i išta da kažem.. Isto tako, u Australiji je postojala grupa oko kontroverzne australijske umetnice Rosallen Norton. Doreen Valiente piše o njkoj u svojoj knjizi The Rebirth of Witchcraft i Nevil Drutrry je napravio karijeru pišući o njoj o poredeći njen rad i način za ulazak u trans sa onim što je radio Austin Osman Spare. Ona je pominjala kundalini i tantru u svojim pisanjima, mada svi detalji seksualno-magijskih rituala koje su radili nisu poznati. 
No, uprkos činjenici a je danas dosta nekritički favorizuju ostaje pitanje kakav je efekat postigla ta grupa i ona sama? Ono što je poznato to je a su razmenjena neka pisma izmedju nje i Geralda Gardnera, ali ono što je manje poznato je to da je Lawrence Amos Miles ( Shri Mahendranath) tada živeo u Australiji i da se očigledno poznavao sa Rosaleen Norton i bio upućen u rad te grupe. U pismima koje je on razmennjivao sa svojim prijeteljem Geraldom Gardnerom dotakao se i nje i okarakteriso njenu grupu kao „grupu kojom vladaju elementali“ što znači da i nije baš imao neko visoko mišljenje o svemu tome. U tu grupu su kasnije ušle i droge, a teško je izbeći utisak da je ona baš uspevala da uvek napravi razliku izmedju orgije ili nekih seksualnih perverzija i seksualnih rituala što je veoma bitan momenat kada je tantra u pitanju. Sasvim drugačija priča, koja meni prilično privlači pažnju jeste Thee Temple Of Psychic Youth (TOPY). U pitanju je bio umetnički kolektiv, u jednoj tribalnoj strukturnoj formi, koji su osnovali članovi muzičke grupa Psychic TV, predvodjeni Genesis P. Orridgeom, sa ljudima sa strane (uključujući i nemuzičare i neke članove muzičkih grupa Current 93 i Coil).
Genesis P-Orridge (desno) 1991. godine sa agori babom Pagalanandom u njegovoj pećini u Pašpatinatu, na Katmanduu. Pagalanandina pećina se nalazi odmah pored krematorijuma i miris spaljenih leševa kažu da je stalno prisutan un unutra. Pagalalanda je bio predvideo Genesisov dolazak i kažu da su razmenili neke šamanističke tehnike.
TOPY je bio veoma bitan za formiranje onoga što će se kasnije nazvati magijom haosa, u dobroj meri je i rad TOPY bio zasnovan na poznatoj haotskoj tehnici sigilizacije. Zapravo u Orridgeovom magnum opusu, po meni jednoj od najboljih knjiga ikad objavljenih, The Psychick Bible koju bih preporučio svakome ko se bavi bilo magijom haosa, bilo okultnim generalno, ali i umetnošću ili tek ima interes za undergraund kulture, objavljene su verovatno najbolje upute za sigilizaciju koje se javno mogu naći.
TOPY je ispitivao metode i levog i desnog puta i recimo svi članovi su 23. u mesecu skupljali svoje seksualne fluide i u bočicama ih slali Orridgeovima. Takodje, ispitivali su granice svoje seksualnosti na način da su stavljali na papir sve svoje seksualne fantazije, uključujući i najbizarnije, i slali ih. Kada su Orridge i njegova supruga u jednom momentu morali da pobegnu iz Engleske, zbog brutalnog upada Scotland Yarda u njihovu kuću zbog lažne prijave po kojoj je u jednom njihovom video radu navodno ritualno žrtvovana beba, da se pretpostaviti da je policija bila prilično iznenadjena svim tim bočicama i ispovestima o seksualnim fantazijama.
Orridge je imao period koji možemo da nazovemo tantričkom fazom i to je kažu bilo naročito intenzivno tokom devedesetih. Ono što je meni zanimljivo, ali ne i dovoljno poznato kako je funkcionisalo, bio je takozvali Thee Kali Circle koji je funkcionisao u okviru TOPY. U pitanju je bilo istraživanje ženskih iskustava u smislu ženske magije i ženskog misticizma. U zboniku radova ove grupe srećemo već pominjanu Lindu Falorio, ali i recimo Raven Greywalker koja je povezana sa jednim izdankom Grantovog O.T.O. koji se zove htonsko-uranski O.T.O, ili pak David Alan Ramsdalea (autor knjiga (Sexual Energy Ecstasy, A Practical Guide To Lovemaking Secrets Of The East And West, te Red Hot Tantra; Erotic Secrets of Red Tantra for Intimate, Soul-to-Soul Sex and Ecstatic, Enlightened Orgasms). TOPY je bio zanimljiv eksperiment, ali na žalost više ne postoji, ili bar ne u nekom izvornom funkcionalnijem obliku.
O jednom drugom praktičaru levog puta, Andrew Chumbleyu, koji jeste bio kaula inicijat dok nije izbačen iz tradicije, već je objavljen tekst na blogu. Uticaj tantre na Chunbley-a i njegov Cultus Sabbati je veliki, kao jedna primer toga meni deluje njegov ritual Ljubavnika zova andjela veštičije krvi objavljen u internom grimoaru za praktičare njegovog Crooked Path Sorcery. Struktura tog rituala meni deluje kao da je uradjena po kalačakri. Lično nisam imao puno posla sa Chumbleyem, mogu samo reći da je jedno subotnje prepodne u londonskom Atlantis Bookshopu imao izliv iskrenosti i rekao da on nije sreo ni jednu drugu autentinu liniju prenošenja neke veštičije ili slične tradicije koja bi prenosila poštovanje Boginje u nekom obliku. Jedino što je našao i dobio bio je neki oblik luciferijanizma u koji su ulazili samo muškarci. Tako da priča o nekom tradicionalnom veštičarstvu jeste tu veoma diskutabilna. Ali istovremeno neki drugi ljudi govore drugačije tako da to stvari čini još maglovitijim Stariji kaula adepti iz Engleske imali su veze sa tradicionalnim veštičarstvom, pogotovo onim iz Essexa.
Eric Mapleov članak o Pickingillu i tradicionalnom veštičarstvu objavljen u Essex Countryside Magazinu
Postoji priča o tome da je postojao koven tradicionalnih veštica u Essex-u sa kojim je mnogo kasnije kontaktirao posredno i Gerald Gardner i da ga je old Dorothy iz tog kovena i inicirala u veštičarstvo. Priča o tom kovenu i Pickingillu koji ga je vodio bila je prvi put objavljena u Essex Countryside Magazinu, originalni članak koji ne znam da je do sad objavljen na netu je na slici iznad. Alan Bennett je po legendi bio član tog kovena, Aleister Crowley je takodje imao dodira sa njima ali je ili odbijen ili izbačen iz tradicije, po toj istoj legendi. Da, stariji adepti kaule iz Essexa su imali veze sa ostacima tradicionalnog veštičarstva tog kraja u nasledju Pickingilla, a budući da je Chunbley bio iniciran u kaulu veoma su ga dobro poznavali. Sve inicijacije koje je Chumbley kasnije davao kao kaula inicijacije, po svemu sudeći i onu Jan Friesu na primer, nisu bile validne zato što je on izbačen iz tradicije pre nego je postao neko ko može i ume da inicira. Chumbley je bio i AdiNath, te inicijacije koje je davao su validne, a trenutno postoji odredjeno nerazumevanje izmedju te dve linije koje je ostavio Dadaji delom baš i zbog Chumbleya. Dadaji je ostavio adiNath tradiciju sa jedne strane i kaulu sa druge. Treću liniju rada mogli bi reći, više zapadnu i hermetičku, nastavio je da radi Denny Sargent čiju bih knjigu Naga Magick koja se bavi indijskim običajima i magijom vezanom za zmije svakome zainteresovanom za taj oblik tantre preporučio čim stigne i do evropskih distributera.
Theodor Reuss sa masonskim regalijama
Problem sa Chumbleyem nije u tome što je njegova navodna veštičija tradicija, koja je u Srbiji prisutna kao Via Vera što znači da objedinjuje u jednu tradiciju i Cultus Sabbati i Tubal Cain tradiciju, bila u dobroj meri njegova invencija već to što je položaj žena kod njega bio problematičan i uklapao se u patrijarhalne modele ponašanja gore objašnjene, a to nije nešto što može da bude u kauli. Detalje, a u pitanju su bili i bliski članovi porodica nekih od kaula adepata, nisu nešto što tradicija misli da bi trebalo javno iznositi. Cultus Sabati je u jednom momentu bio povezan sa Grantovim Ordo Templi Orientisom, preko zajedničkog kovena i kua radova, ali je o Chumbleyu i Tifonijanskom Redu već na blogu pisano i prenet je stav tradicije o tome tako da to ne bih ponavljao ovog puta. Ja lično prilično cenim Grantov rad, ali ostavljam veliku skepsu kad je u pitanju njegovo pisanje o tantri u smislu autentičnosti. Istovremeno, mislim da je on bio u smislu inovativnosti genije i da je napravio veliki pomak u odnosu na Crowley-a i njegov pristup seksualnoj magiji. Stvari je potrebno sagledavati u njihovom totalitetu, tako da bi morali da krenemo od Theodorra Reussa, osobe koja je napravila Ordo Templi Orientis i nekoga ko je očigledno poznavao bar osnove, doduše ne i potpuno ispravno, joge i tantre te u tom smislu sledi moj prevod njegovog teksta o mističnoj anatomiji objavljenog u njegovom magazinu Oriflamme
Mistična anatomija
Theodor Reuss
Bilo koji student koji želi da proučava Hermetičke Nauke mora ne samo da poseduje osnovno znanje o običnoj anatomiji, već takođe mora da bude sposoban da dovede u vezu svoje znanje o običnoj medicinskoj nauci sa svojim potrebama Hermetičke fiziologije da bi razumeo Finije silineprirode koje će ga osposobiti da postane svestan onoga što Mistična anatomije jeste. Doktrinenajprominentnijih mistika, od kojih su većina bili ili medicinari ili praktikovali medicinskuveštinu, poput Paracelzusa, Van Helmonta, Albertus Magnusa, Corneliusa Agrippe, Postelusa,Cardana, Robertus de Fluctibusa, Mesmera i drugih, smatrale su da Mesec, u izvesnom smislu,ima najveću moć. Mistično kretanje deteta u majčinoj utrobi je obeleženo različitim fazamatokom 9 meseci kroz koje dete prolazi do svog rođenja. Uticaj meseca je ženskog karaktera. Tiuticaji deluju na simpatičke nerve, senzitivne nerve i na srce, vagus (lat: Nervus vagus – prim.prev.). Vagus izlazi iz četvrte moždane komore. Pre nego što napusti lobanju formira jedan važancervikalni nerv, a posle napuštanja lobanje širi se poput reke u dugi elastični pleksus nodosus, iliganglijski cervikalni vagus. Odatle on ide duž obe strane karotidnih arterija i blizu simpatetičkog nerva, iza bronhijalne cevi i duž jednjaka do epigastriumske šupljine i područja karlice. Tokom svog kretanja tesno se meša sa simpatetičkim nervom i celim simpatetičkim sistemom.
Utemeljivši se tako uz pomoć obične anatomije, možemo sada razmotriti mističnu anatomiju ljudskog bića (muškog i ženskog) i OBRAZLOŽITI (nebeski, hermetički ili bilo kako drugačije) metode i motive i svrhe IZVOĐENJA.
Izvođenje je „ČUDO“! A Čudo je uvek BOŽANSKO, nije važno kakav izgled će preuzeti u ograničenom pogledu ljudi!
ČIN, koji se nalazi u osnovi toga i u čijem ispunjenju se sadrži IZVOĐENJE, pod ljagom je koju su na njega bacilli zabludeli fanatici i objasnili ga kao pretpostavljenu posledicu imaginarnog Pada Adama i Eve, i povezan sa Padom Anđela!
Bestidno je to bilo smatrano Činom Srama!
Ali Drevni Majstori Hermetičke Nauke koji su istraživali čuda prirodnog sveta i čuda i misterije natčulnog sveta, ti koje su smatrali Crnim Magičarima, molili su se pognuti u dubokoj samoponiznosti pred „IDEJOM BOGA“, uzdižući se tako u Svetaštvo, gledajući prirodu i SVA njena ISPOLJAVANJA i materijalizacije natčulnog, očima različitim od očiju običnih ljudi i filozofa. Oni su bili osposobljeni na duhovan način da proniknu u istinu stvarnog značenja Izvornog Pada Anđela, Izvornog Pada Adama i Eve. Majstori Hermetičke Nauke drže da je moguće, ispravnom primenom značenja „Prvobitnog Greha“ i „Pada Anđela“, da se zadrže u magijskoj umetnosti, tj. Seksualne Magije, Natprirodnog S.E.E.D.S. delujući u svakom i kroz svako biće, u svrhu razumevanja „SAMOG BOGA“, i „UJEDINJENJA S BOŽANSKIM“! — Ovo je nazivano velikim činom Transmutacije Reproduktivne Energije. Ova Velika Misterija je takođe sadržana u Euharistiji Crkava. Ona je Hermetička Misterija. Ona je skrivena iza zastora.
Zastori su korišteni od Crkve i od Hermetičke Nauke. Hermetička Istina, u potpunosti
razotkrivena, nije nikad štampana ili javno obelodanjena.
Sa ovim jasnim razumevanjem možemo da nastavimo sa davanjem definicije onih Finijih Silina Prirode koje će nas voditi do toga da razumemo šta Mistična Anatomija jeste. Hermetička Nauka nas uči da je simpatetički nerv Šiva vīnā (takođe Kālī vīnā), t.j. Stvaralački Božji Žičani Instrument. Ovo je simbolično predstavljeno harfom. Na simpatikusu se svira tantrikama, tekstovima o šakti, ili obožavanju ženske energije. Nervna vlakna, ili se u Istočnoj Hermetičkoj Nauci nazivaju nādīji-ma.
Tri glavna nadija su:
a) Sušumnā u centralnom kanalu kičmene moždine i medulla oblongate.
b) Idā na levoj strani od sušumne.
c) Piñgalā na desnoj strani od sušumne.
Ovi nadiji kreću od Adžñâ Lotosa (trivenî Pleksus) i ujedinjuju se u tačci između obrva, iznad nosa. Ida je negativna i odgovara MESECU, a pingala je pozitivna i odgovara SUNCU. Ida teče levom nozdrvom, pingala desnom. Pored ova 3 najvažnija pomenuta nadija postoje i drugi. Svih 14 nadija su: sušumnā, piñgalā, idā, gāndārî, hastijivikā, kuhu (generativni), sarasvatî, pusā, śañkinî, pajasvinî, vārunî, alambusā, viśvodarî i jaśasvinî.
Citta je princip razmišljanja.
Istočno hermetičko ime za mrežu izukrštanih nerava je „Lotos“ [padma ili čakra].
Lotosi su psihički centri tela, unutar kojih su smešteni moć i životna energija. Postoje 42 Lotosa od kojih su 7 od naročite vrednosti i važnosti za praktične svrhe.
1) Mûlâdâra Lotos, gde je „sklupčan“ kundalini nadi u osnovi sušumne u sakralnom pleksusu. To je latentna, odnosno uspavana, moć Najuzvišenijeg Života. Obuhvata 3 kanala, odnosno srži, idu, pingalu i sušumnu, odnosno MESEC, SUNCE i VATRU, odnosno NEGATIVNO, POZITIVNO i JEDINSTVO TOGA DVOGA i njegov REZULTAT. Solarni pleksus. Coeliacus. Božiji instrument. Znan je kao „Osnovni Lotos“ ili „Osnov života“! Energija koja okružuje ovaj Lotos je Klica Ljubavi, a cela kombinacija se zove muladara Lotos koji ima 4 latice.
2) Svadistâna Lotos ima 6 latica.
3) Manipûra Lotos ima 10 latica. On je smešten ispod pupka.
4) Anáhata Lotos sa 12 latica (listova) je u srcu. Unutar ovog Lotosa prebiva plamen vâna-liñge!
5) Višûda Lotos ima 16 latica.
6) Adžñâ Lotos između očiju na mostu nosa ima 2 latice. Sušumna ide od sakralnog pleksusa kroz kičmenu moždinu, do desne strane adžna Lotosa (pingala) i odatle prelazi na levo od adžna Lotosa (ida). Pingala ide od leve strane adžna Lotosa ka desnoj strani nozdrva.
7) Sahasrâra Lotos, Lotos sa 1000 latica, je u osnovi nepca.
Ha je MESEC ili ida; tha je SUNCE ili pingala; ha-tha je jedinstvo prane i apane ispod pupka.
Otuda ha-ta-joga. ON-ONA-sjedinjenje iliti koitus.
Prâna ide od srca na dole, apana ide od anusa na gore.
Ovo što je izloženo o hermetičkoj, iliti mističkoj, vrednosti simpatetičkog nervnog sistema, o čemu škole nauke znaju veoma malo, oblikuje most koji povezuje grub i materijalni koncept ljudskog tela (Mikrokosmos) sa višom i skrivenom, odnosno ezoteričnom i hermetičkom, koncepcijom finijih silina ljudske prirode.
I kako je u Mikrokosmosu, tako je i u Makrokosmosu!
U Macrocosmosu mi tako nalazimo (ezoterički, odnosno hermetički govoreći) Sedam Silina, ili Sedam Centara Moći.
Svejedno da li bi to bilo7 loka (sfera egzistencije u večnosti), ili 7 tatvi (razlozi egzistencije: Ja sam Ja ) ili čitav niz od Sedam.
Ili svejedno da li su one makrokosmičke Siline, ili mikrokosmičke Siline, one su uvek u istom redosledu i odnosima.
Sedam tatvi su:
Ādi-tatva, primordialna univerzalna sila koja izvire na početku manifestacije, odnosno „prokreativnog“ perioda iz večitog neizmernog SAT, osnove SVEGA. To odgovara Auričkom Jajetu koje okružuje svaku planetu, kao i svakog čoveka. To je Silina koja potiče od Prvog, odnosno Nemanifestovanog Logosa! Ekvivalentan SUNCU! Otac! Vater!
Anupadaka-tatva, prvo razdvajanje na planu bića, bez roditelja, Bog Brama rođen bez oca ili majke, iskočio iz onoga [sic] što je izraslo iz Višnuovog pupka. Ekvivalentan MESECU. Logos-Sin! Sohn!
Ākâša-tatva, to je ono odakle sve religije kreću: Jupiter, Indra, Otac Etar, pneuma, ili
Manifestovani Logos, i biblijski Sveti Duh! (Heilige Geist) Ekvivalentan Saturnu.
Vâju-tatva, vazdušni plan; tedžas-tattva, plan naše atmosfere; apas-tatva, tečna supstanca vode; pritivī-tatva, čvrsta supstanca zemlje.
Ovih zadnjih četiri odgovaraju četiri elementa.
Vaju odgovara Vazduhu i Jupiteru;
Tedžas (agni) odgovara Vatri i Marsu;
Apas odgovara Vodi i Veneri;
Pritivi odgovara Zemlji i Merkuru.
Po Mističnoj Anatomji akaša-tatva je smeštena u mozgu; tedžas-tatva u ramenima; vaju-tatva u pupku; apas-tatva u kolenima; pritivi -tatva u donjoj strani stopala.
Dalje po Mističnoj Anatomiji:
Slezina odgovara liñga śarīri,
Jetra odgovara kāmi.
Srce odgovara to prāni.
Corpora Quadrigemina odgovara kama-mani.
Hipofizi odgovara mana antakarani,
Pinealnoj žlezdi odgovara mana, i kada to dotakne kundalini, to postaje budi-mana ili Božanska Misao.
Od naročite važnosti u Mističnoj Anatomiji je hipofiza u osnovi mozga. Hipofiza, odnosno Hypophysis Cerebri, povezana je sa pinealnom žlezdom, odnosno Conariumom. I Hypophysis Cerebri i Conarium su pokriveni sivim peskom koji se naziva Acervulus Cerebri. Ovaj persak, o kojem škole psihologije ne umeju ništa da kažu, nalazi se u čoveku samo nakon što je on, ili ona, u starosti od 7 godina.
Ovaj pesak je od najveće mističke vrednosti. Povezan je sa stvaranjem SAT, ultimativnom Biti Svega. – U odnosu je sa Centralnim Organom SVIH FLUIDA, W.O.M.B.-om (Womb na engleskom znači materica – prim.prev.), i u materici je prana, Veliki Arhitekta deteta. Prana je takođe u vazduhu, i absorbuju je sva stvorena živa bića. Sve bi bez prane umrlo. Prana je u vazduhu, ali je takođe tamo gde vazduh nije u stanju da prodre.
Ona je nezavisna od vazduha, dok je međutim vazduh zavisan od prane. Prana se rađa od Atmana (Atem Gottes). Ona se pojavljuje iz atmana, baš kao što se senka pojavljuje od tela.
Mi absorbujemo pranu vazduha u svakom našem udahu. Ali mi možemo istrenirati naše disanje da absorbuje, udiše, veću količinu prane od one koja je obično potrebna za naš svakodnevni život.
I ovu dodatnu pranu sposobni smo da skladištimo u našim nervnim centrima, Lotosima ili Pleksusima, do onog momenta kada nam bude ponovo potrebna za specijalnu upotrebu. Ova funkcija može biti upoređena sa SKLADIŠTENJEM materijalističkog elektriciteta u lajdensku bocu. Kroz ovu svojevoljnu svesnu akulumaciju dodatne prane u našem telu, fizičko telo razvija siline koje su pre ležale uspavane u njemu. Osobe koje su akumulacijom dodatne prane razvile ove posebne Siline pomoću specijalnog treninga mogu postati sposobne da prenesu, izdahnu,
rasprše dalje, predaju (deo) svoju vlastitu skladištenu Pranu drugima. Ovo se naziva, a za to se i koristi, pranično lečenje i od strane Theodor Reuss-a sistematizovano je pod imenom „pranaterapija“ godine 1893. Rasprava na ovu temu objavljena je 1893. u magazinu iz Hanovera koji je objavljivao Dr. Huebbe-Schleiden, i koji se zvao Die Sphinx, a potpisana je pseudonimom „Theodor Regens.“ – Ova rasprava je kasnije publikovana kao posebna knjižica nazvana Pranātherapie.
Merlin.
I.N.R.I.
⊗ ⊗ ⊗ ⊗ ⊗
Dakle Theodor Reuss je bio upoznat sa indijskim teorijama o čakrama i prani. Ali misliti da su stvari od početka tako bile postavljene bilo bi pogrešno. Recimo ideja u Ordo Temoli Orientisu da su inicijacije povezane sa čakrama nisam baš siguran da je utemeljena u nekim konkretnim dokumentima ili usmenoj predaji, po onome što sam ja čuo to je kasnija konstrukcija zasnovana na jednom crtežu sa čakrama ispisanim pored njega, a koji je nadjen na margini jedne od Crowley-evih knjiga. Kasnije interpretacije toga u velikoj meri zasnovane su na ličnom radu Grady Louis McMurtry-a, osobe koja je oživela Ordo Templi Orientis nakon što ga je godinama pre njega Karl Germer praktično bio ugasio. Zahvaljujem se Bratu Orpheusu iz A.’. A.’. koji u svom arhivu ima dnevnike Grady Louis McMurtry-a i koji mi je pomogao sa datumima i nekim drugim informacijama.
Najpre, ovde mora doći moja omiljena stvar a to je digresija. Crowley je pisao o jogi
Baba Rampuri
kad je pisao o misticizmu. Po mom skromnom mišljenju jedan od duhovno najbitnijih dogadjaja za Srbiju bio je kada je Baba Rampuri, sadu i vodja reda naga baba iz Indije, bio u privatnoj poseti Beogradu. Medju ljudima koji su se našli kad je došao bili su neki koje interesuje i Crowley, ili tačnije ranije ih je interesovao, te su oni dali Baba Rampuriju Crowley-eva pisanja o jogi. Baba je to pogledao, malo se zadubio i rekao da je to simpatično i da liči, ali da to nije i ono kako to izgleda u praksi. Baba Rampuri je šaivista, dakle nije iz priče kojoj ja pripadam al ispada u one indijske učitelje koje ja veoma cenim. Pre nekoliko meseci jedna njegova učenica iz Indije, starija žena koja živi u njegovom ašramu, mi je sasvim neočekivano u sred razgovora rekla značajno „Ona ima plan za tebe“ i ja sam to protumačio kao veoma važnu nimitu.
I vratimo se onome o čemu smo pričali. Dobar deo interpretacije kundalini joge u kontekstu Ordo Templi Orientisa došao je docnije i to, kako rekoh, kao deo ličnog bavljenja kundalini jogom Grady Louis McMurtry-a. On je sa svojom tadašnjom ženom Phyllis Evalina Seckler (Soror Meral) u junu 1974. posetio predavanje o kundalini jogi koje je nedaleko od njihovog doma održao Yogi Bhajan.
Sa leva na desno: Grady McMurtry, Israel Regardie i Phyllis Seckler
Predavanje im se toliko dopalo da je Grady nastavi da dolazi u hram u San Rafaelu i uskoro se čak i prijavio na četrdesetodnevni intenzivni kurs koji se direktno fokusirao na kundalini i koji je držao lično Yogi Bhajan. Phyllis je bila samo na par skupova zajedno sa Grady-em, kao i na jednom vikend seminaru, ali joj je on deo toga što bi naučio prenosio i po njegovim dnevnicima vidi se da su u jednom periodu intenzivno svaki dan zajedno radili po najmanje dva sata kundalini joge.
Levo: Grady McMurtry radi jogu u vreme Agape Lože u Kaliforniji, a na slici desno Grady McMurtry izvodi Sat-Kriyu. Slika je iz članka o kundalini jogi, Tri-Valley News magazina od 17, januara 1975. (zahvaljujem se Bratu Orfeusu na slici)
Ne znamo gde je, kako i koliko Grady vežbao jogu u vreme Agape Lože, to će se znati kad se analiziraju njegovi dnevnici što i nije baš lako jer mu je rukopis gori od Crowley-evog. Phillys je, kako se zna, bila na čelu A.’. A.’. i tamo se rad sa kunadlini jogom odnosi na sledeće:
Neofit: preliminarna joga (stavovi kako je dato u Liber E, pranajama i darana
Zelator: Osnaženi entuzijazam, kreativna vizuelizacija i meditacija, Liber SSS i kundalini meditacija/vizuelizacija iz Liber HHH
Dominus Liminus: Liber Liber A’ash vel Capricorni Pneumatici (kontrolisanje seksualne moći u magijske svrhe) & Liber Yod
Liber HHH se odnosi na kundalini. To je jedna od retkih javno publikovanih vežbi koje mogu da daju neki efekat, uključujući i loš, tako da se ne preporučuje nikom ispod stepena Zelatora. Istovremeno, Crowley nije sve davao potpuno tako da je neobjavljen deo koji se usmeno prenosi onaj gde se zamišlja da su čakre u stvari vagine a kundalini koja se diže falus koji ih penetrira.
Za razliku od A.’. A.’. koja je zasnovana na takozvanom modelu drveta života Ordo Temoli Orientis se, kako smo rekli na osnovu nekih kasnijih interpretacija, zasniva na modelu čakri. Postoje pogrešna mišljenja da se tu radi dizanje kundalini i aktiviranje čakri. To je nepto što se radi u A.’. A.’. po šemi koju sam dao iznad. U Ordo Templi Orientisu se pre može reži da se stimulišu čakre. Ordo Templi Orientis radi na fizičkom planu i znaci mogu da stimulišu fizičke aspekte nervnih klastera koji se povezuju sa čakrama. Taj rad je direktno vezan za Assiah i u kombinaciji sa ritualnom simbolikom i psihološkim stanjem koje to stvori ideja je da se fizička stimulacija čakri sa plana Assiaha prenese na jeciračku povezanost sa čakrama. A.’. A.’. je uradjena po modelu Zlatne zore i tu se direktno radi na planu Jeciraha. Ali i dalje ostaje pitanje kad se uobličila doktrina o tome šta se u Ordo Templi Orientisu tačno dešava sa čakrama? Ne bih se iznenadio da je sadašnja interpretacija zasnovana na ličnim radovima koje je Grady radio u okviru kundalini joge koju je učio, a ti su radovi imali veliki udeo u njegovom pokušaju da prede Bezdan i postane Magister Templi. Sa druge strane u internom dokumentu o čakrama i Inicijaciji koji je potpisao Frater Yod, jedno vreme drugi čovek O.T.O. za Ameriku i sukcesor Soror Meral u A.’. A.’. objašnjenja su iz kasnijih izvora od Reuss-a i Crowley-a. Delom se prepoznaje interpretacija kundalini joge kako je daje Yogi Bhajan, a delom su informacije preuzete iz knjiga Harish Joharija. Harish Johari je bio zanimljiv indijski tantrik, njegova grupa je kod nas postojala u Belom potoku, ali je onemogućena zbog „uznemirenih gradjana“ pri čemu je kuća u kojoj su boravili i zapaljena, ali na svu sreću izbegnuta je ljudska tragedija i niko nije stradao. Posle toga o toj grupi kod nas se više ništa nije čulo. Korespondencije čakri i planeta, koje se recimo daju u tom rukopisu a koje su preuzete od Joharija, samo su jedna šema koja postoji. Zapravo, slično različitim rasporedima čakri postoji i više rasporeda pridruživanja planeta čakrama zavisno od toga šta se radi.
Sam Crowley je bio, a to mišljenje dele sa mnom i neki drugi tantrici, analogan šaivitskom tantriku. Zato nije ni čudno što je Grady McMurtry sebe našao u Yogi Bhajan-ovoj kundalini jogi koja je u dobroj meri zasnovana na tradiciji tantričke krija joge koja svoj izvor ima u Goraknath-u. Krija koja je najreprezentativnija za ovaj sistem je Sat Kria, Grady je izvodi na slici iznad, za koju je Yogi Bhajan govorio da je ona najmoćnija i najkompletnija od svih položaja i osnov kundalini joge te bi je tebalo praktikovati svaki dan. Ne bi trebalo reći da su članovi A.’. A.’. našli sličnosti izmedju ove asane i več pominjanih praksi iz Liber HHH.
Gurmukh Kaur Khalsa
Yogi Bhajan u okviru svoje škole podučava i numerologiju, konkretno sistem koji se zove tantrička akara numerologija i koji podrazumeva da je energetsko telo oko nas sastavljeno od 10 nivoa. Na osnovu datuma rodjenja pravi se profil čemu e onda prilagodjava kundalini praksa. Više o tome može se naći u knjizi Guruchander S. Khalsa – Numerology, As Taught by Yogi Bhajan (Radiant Light Press, 1993). U nekoj paraleli sa Crowley-evim sistemom, što naravno nema kao pominajnje ni u naznaci u gore navedenoj knjizi, telo koje se tamo naziva Telo duše bi odgovaralo egipatskom, u interpretaciji Theleme naravno, Khu konceptu. Ostala tela sem fizičkog odgovaraju onome što se naziva Khabs. Dalje paralele, ali i različitosti bi se mogle elaboritati, ali mislim da je dovoljno reći da su se, što je bitno za ovu priču, kao dva oblika šaivizma prilično našli Grady i Yogi Bhajan. Koga više interesuje ova joga u Beogradu postoji centar koji je podučava, a sredinom godine bi u Beograd trebalo da stigne i Gurmukh Kaur Khalsa, jedna od najpoznatijih svetskih joga učiteljica ove škole čiji su privatni učenici izmedju ostalog bile i selebriti ličnosti poput Madonne, Courtney Love, Gwyneth Paltrow ili pak David Duchovny-a. Iako sam ja šakta i mi imamo averziju prema kundalini jogi, nisam i budala. Svako se nadje tamo gde mu nešto odgovara, a sistem Yogi Bhajana se pokazao kao nešto što velikom broju ljudi odgovara, tako da je u svakom slučaju dobro to što i u Srbiji sad ljudi mogu da je rade pod stručnim vodjstvom.
O Grantovom pokušaju da ima veze sa tantrom bile je reči u jednom od ranijih tekstova, kao i o Crowley-evoj nespremnosti da prihvati oblik seksualne magije koji ne bi bio zasnovan na solarnom muškom principu, tako da to ne bi sada ponavljali. Ono što je bitno reći jeste to da se Crowley-ev sistem u neku ruku deli na dva perioda. Prvi je onaj koji je postavio sam Crowley i to deluje prilično patrijarhalno i čak mizoginično. Drugi je onaj koji dolazi posle Jack Parsonsa (1914-1952) koji je bio u velikoj meri šeprtlja u magiji, ali je uradio više nego većina ostalih koji su bili učeniji i navodno sposobniji. Jack Parsons je zbog neslaganja napustio Ordo Templi Orientis, a iz A.’. A.’. ga je Crowley izbacio.
Jack & Cameron Parsons, fotografija sa venčanja, 1947. (slika objavljena u Los Angeles Magazine)
Ali je on u radovima sa osnivačem sajentologije, Ron Hubbard-om, primio svoj spis
koji se bavio telemitskom Boginjom Babalon i nagovestio potrebu za ženskim sistemom koji bi bio veštičarstvo. Postojali su kontakti izmedju Gardnera i Parsonsa i nije da on nije uticao na Gardnerovu Wiccu. Parsons je bio taj koji je na zapadu, u metafizičkom smislu, otvoorio vrata povatka Njoj, čija je predtavnica svaka žena na planeti. Nakon njega mnogi su van nekih velikih struktura razvijali taj sistem u čudnim smerovima i to veoma često baš sa naglaskom na poštovanju žena. U smeru vudua su to radili dvoje sjajnih ljudi, Louis Martinie i Mishlen Linden. Oni drže i Black Moon Publishing i knjige koje oni izdaju su veoma vredne pažnje, a magazin koji su nekad radili, pod nazivom Cincinnati Journal of Ceremonial Magick, pomerio je granice i ostao legendarno štivo koje je iznedrilo u takva imena kao što su Soror Nema, Benjamin Rowe, Linda Falorio ili pak krajnje opskurna i bizarna Leilah Wendell.
Postoji danas jako puno organizacija i grupa koje se zasnivaju na Crowley-evom sistemu, neke su to samo navodno i rade nešto sasvim suiprotno, a neke su zanimljive. Kao primer takcvih zanimljivih mogli bi navesti Irski Red Theleme, organizaciju koja se zbog nezadovoljstva odvojila od Ordo Templi Orientisa i napravila svoj sistem inicijacije zasnovan na irskom folkloru i prehrišćanskim svetim mestima. Nema za sada informacija koje bi pokazale da li su patrijarhalno orijentisani kao Ordo Templi Orientis, kao pandan šaivizmu, ili su više „šaktistički“ orijentisani. Ali ono što jeste zanimljivo jeste to da očigledno saradjuju sa nekim ne preterano poznatim i javnim grupama koje definitivno spadaju u ovu drugu kategoriju, recimo sa jednom linijom tradicionalnog britanskog veštičarstva koja je ceoma inkluzivna i prihvatila je Crowley-ev spis Liber L vel Legis, ali koja je zadržala i svoju tradiciju i to je priča u kojoj se ne radi na simboličan način već se probationeru moraju dogoditi odredjena čuda posle tačno odredjenog broja dana da bi se inicijacija prihvatila kao validna što je veoma zanimljiv pristup u svakom slučaju. Uticaj tantre je kod njih evidentan, recimo u invokaciji sa ponudama četiri glavna boga njihove tradicije da se videti da su adaptirali Bhairavu kao jednog od ta četiri Boga.
Budući da je ovo blog, a ne akademski rad gde je potrebna sistematičnost, ovde pišem impresije koje su reakcija na ono što razmišljam, radim ili doživim preko dana. Sa druge strane, način na koji sam ja podučavan nije sistematičan već haotičan. Dakle informacije su do mene dolazile na preskok, iznenada i bez šablona koji bi sledile. To je način podučavanja u tantri, bar onoj koju ja znam, s vremena na vreme se dobijaju fragmenti koji se onda odjednom sklope u celinu koja ima smisla. Sa druge strane vedski i uopšte linearni patrijarhalni sitemi su dogmatski. Tantra i veštičarstvo su praktično-empirijski. Rekli smo da su tantrički spisi napisani u formi dijaloga, dakle pitanja i odgovora i da tantra favorituje pitanja i skepsu. Samo ono što se lično proveri je tako i u tantri se znanje ne usvaja i ponavlja. Ono se osvaja i onda se to zna iz iskustva. Ono što bih ja voleo da naglasim kao bitno u ovom tekstu je najpre da tantru definiše to što je ona šaktistički kult, mi smo utaramnaja što znači da sve dolazi od Šakti pa i Šiva jer Šiva bez Šakti je šava (leš), a to znači da ženski princip u njoj ima prvenstvo, metafizički i socijalno i na to ćemo se kasnije još vratiti. A drugo je da je tantra inkluzivna. Dakle za razliku od solarnih i patrijarhalnih sistema koji su kako sam već rekao dogmatski, u tantri je bitno da nešto daje rezultat. I tu je njena sličnost sa zapadnim veštičarstvom. I jedno i drugo su ubacivali stvari spolja koje su davale rezultat. Recimo, znao sam jednu tradicionalnu vešticu iz Srbije. Kada je Milan Gligorijević Gaon objavio hudu lekcijem verovatno ih dobivši preko Slavinskog. koje je kasnije Bertiaux objavio u svojoj knjizi Voudoun Gnostic Workboook, to je bilo veoma radikalno za staru Jugoslaviju jer je objavljeno nešto veoma praktično. I te lekcije su kao skripta došle i do pomenute tradicionalne veštice i ona ih je ubacila u svoj rad.
Hudu oltar
U pitanju su hudu duhovi koji su verovatno bili porodični duhovi Jean Maine porodice sa Haitija, dakle porodični duhovi Bertiaux-ovog učitelja i ceo njegov sistem se u velikoj meri zasniva baš na njima. To što su to duhovi neke sasvim druge kulture i podneblja apsolutno nije smetalo toj veštici da ih inkorporira u svoj rad. Takodje, negde pred rat imao sam priliku da vidim par stranica iz dnevnika jedne bosanske veštice iz okoline Mostara. Dobar deo toga što je ona radila bilo je zasnovano na ko zna kojem prepisu sredjovekovnog grimoara, sa nekim od sigila prilično deformisanim ali još prepoznatljivim. Znači kreativnost je bitan elemenat i u tantri i u veštičarstvu. Šta više, tajna tantre i Crnog Bratstva je da su i sama Božanstva nešto što se menja i
Tradicionalni prikaz tibetanske Crvene Tare
što se razvila, ali i nešto što može da se proizvede. Božanstva nemaju oblik jer su kao i npr arhandjeli jeciratske forme. Mi im dajemo oblik da bi ih lakše pojmili i zato ih antropomorfiziramo. Ali oni se menjaju, najbolji primer toga su afro-američku kultovi gde oni migriraju iz jednog kulta u drugi i dobijaju drugačija obeležja i razvijaju se u neki novi oblik. Da li je u tantri bitno da uvek sledimo isti oblik kakav je dat pre hiljadu ili dve hiljdade godina? Postoje tantrici koji usvajaju moderne predstave božanstava. Drugi misle da je to neprihvatljivo. Ali je pitanje šta Božanstva sama žele? Crvena Tara je Božanstvo koje obožavaju nesrećni ljubavnici. Hoćete nekog da začarate da vas voli…onda se obratite njoj, kao Kurukulli, da to učini za vas. Ona je zavodljiva, jer joj je to priroda. Zavodljiva žena u sariju je za neke relikt prošlosti, tako da neki misle da je danas treba predstavljati onako kako zavodljive žene izgledaju danas.
Pokušaj modernogi prikaza Crvene Tare (Kurukulle)
Tako da je tantra veoma adaptivna i nedogmatična, a prihvatljivo je sve ono što daje rezultat. Recimo, kada sam od mentora tražio obuku u nath tradiciji, on mi je rekao da ako želim mogu da radim i dzogćen prakse koje daje Tenzin Wangyal Rinpoche u svojoj knjizi Healing with Form, Energy and Light, The five elements in Tibetan Shamanism. Praktično to je ista stvaro koju mi radimo, samo u formi tibetanskog šamanizma. Dakle dogma tu nije ispred rezultata, u tantri se računaju rezultati jer tantra nije vera. Tako je u iste prakse uvršteno dosta rada po Wilhemlu Reichu. Energetizovanje jantre na tradicionallan način je lepo, ali se ubacivanje rajhijanskih metoda na zapadu pokazalo kao praktično. Metode sa prisećanjem nečega i reagovanjem kroz telo, te smeštanjem sebe u jantru i vizuelizacijom planeta po kalačakri, te žrtvovanjem neke naše slabosti na spoljnom obodu Šri Jantre, uz priziv planete koja je oponentna planeti koja odredjuje tu našu slabost, pokazalo se kao jako efektno. Primer ovog drugog, da božanstva nastaju, u tantri je recimo Boginja Santoši Ma. U pitanju je božanstvo koje se i danas obožava u Indiji i koje smo mi uvrstili u naš panteon Devet Boginja, a da kao Boginja nikada nije postojalo pre šezdesetih godina prošlog veka. Santoši Ma je Boginja Zadovoljstva i smatra se da ako se njena vrata slavi 16 petaka za redom i ona će onda svojoj obožavateljki ukazati blagonaklonost. Ceo kult ove Boginje je počeo sa filmom Jai Santoshi Maa, niskobudžetnim bolivudskim ostvarenjem koje je, da budemo iskreno, debelo ispod granice kiča. Film je govorio priču o nepostojećoj Boginji, ali žene počele da tretiraju film kao realno obožavanje i u bioskop su ulazile bose kao u hram. Improvizovani hramovi ovoj Boginji počeli su da niču širom Severmne Indije i Nepala, sve sa filmskim posterom kao njenom slikom.
Plakat za film o Santoši Ma
I tako je rodjen kult Boginje koja je izmišljena za potrebe filma i kao veoma popularna Boginja obožava se i danas u Indiji. Slične stvari su se dešavale i u zapadnom svetu. Kada sam jednom proveravao istoriju nekih svetaca, od kojim su neki sveci za koje se vezuju dokumentovana čuda ljudi koji su im se molili i radili sa njima, ispostavilo se da dobar deo njih nije nikad ni postojao. Takodje, bilo mi je interesantno kad sam video da Baba Raul Canizares u svojoj knjizi Helping Yourself with Selected Prayers daje prvo molitve katoličkim svecima koji se koriste u santeriji, zatim tradicionalnim katoličkim svecima, a potom i mitskim. Recimo, legenda kaže da su u Francuskoj kaludjerice čekale neke relikvije. U jednom statusu na kojem je pisalo Expedite (hitno) je bila skulptura vojnika. Kaludjerice su pomislile da je to statua sveca i da mu je to ime i počele su da mu se mole. Kad su molitve bile uslišene uspostavio se tako čitav kult sveca koji je nastao greškom, ali je uslišavao, što i danas radi, molitve vernika. Danas je poznat kao svetac za brza rešenja, ali i za isceljivanje neklih teških bolesti. Ja baš nisam veliki ljubitelj, na primer, tendencije u magiji haosa da se koriste razni likovi iz stripa i pop kulture, ali koga interesuje njihov pristup kreiranju božanstava referentna knjiga za to je Pop Culture Magick koju je napisao Taylor Ellwood.
Mandala Boginje Šanti kao primer novokreiranih mandala u kaula tantičkoj tradiciji
Kao primer modernih sinkretizama sa tantrom možemo da uzmemo mikseve sa Crowley-evim sistemom. Rose Kelly, od strane Thelemita desnog puta kasnije odbačena, može da se okarakteriše kao prvi Thelemit levog puta. Citat iz Liber L „ona će videti & zablistati u obožavanju Nu: ona će postići Hadit“ je zapravo šifrovani ključ VamaMarg tantre koja je spiralno uvijeni put prosvetljenja. Da bi doživela prosvetljenje ona mora da prevlada dualnosti da postane ono za čim žudi i od čega je bila odvojena. Crowley je previše obožavao Hadit, a premalo Nuit. Vama Marg se bavi suprotnostima, mada na kraju više ne postoje suprotnosti i nema čak ni pola. Kenneth Grant je, da ne ulazimo u polemiku sa onima koji ga kritikuju i onima koji ga hvale, imao nedvosmislene dve velike zasluge. za razliku od krolijanaca koji fetišiziraju sve što je Crowley radio Grant je uglavnom pisao o Magici, a ne o Crowley-u kao ličnosti. A kao drugo Grant je Thelemu tretirao kao tantričku tradiciju. O Grantu i njegovom interesovanju za tantru je već pisano na blogu u ranijim postovima. Kenneth Grant je definitivno neko ko je ima jako puno uticaja na najveći broj relativno skoro formiranih takozvanih LHP organizacija i njihovo interesovanje za tantru, ali sad kažimo nešto o Thelemi kao tantri.
Kenneth & Steffi Grant
Postoje knjige, vedske, koje kada se čitaju otpozadi dobijaju tantrički karakter. Lično bio sam primljen u A.’. A.’. u liniji koja je išla od Aleistera Crowley-a, preko Geralda Yorka, po mnogima zadnjeg preamonstratora A.’. A.’. koji je i sačuvao najveći broj Crowley-evih spisa i recimo dao Regardieu dobar deo onoga što je ovaj objavio, do Frater Uranusa. Istoj liniji je pripadao i Francis King, tako da je objavljivanje Tajnih rituala O.TO. u neku ruku bilo od strane A.’. A.’. Frater Uranus je bio lični prijatelj i saradnik pomenutog Geralda Yorka, ali i prijatelj i biograf Israel Regardiea. Moj izlazak iz A.’. A.’. je bio smišljeni čin prelaska u Crno Bratstvo i postajanje subverzivnog marksističko-feminističkog Crnog brata Levog Puta koji odbacujei dogmatske, hijerarhijske i patrijarhalne solarne sisteme.
Frater Uranus sa suprugom Michaela-om
Ono što sam izmedju ostaloga naučen u A.’. A.’. bilo je da je Liber L spis koji se čita otpozadi. Konkretno, prvi stih je zapravo i najdalji od nas. On je „odmah do neba“, a zadnji koji se nalazi u knjizi je onaj koji je zapravo nama najbliži jer je zadnji objavljen i najbliži je materijalizaciji tako da je treće poglavlje u stvari prvo u pragmatičnom smislu i radi se prvo sa njime i to je proces čišćenja. To nisam vidjao da se baš objavljuje javno i prijatno iznenadjenje je bilo kad je o tome pre koju nedelju javno govorio Gerald del Campo, autor po meni veoma dobre knjige New Aeon Magick, Thelema Without Tears (Luxor Pr Inc; juni 2000). Tehnički, pre nego neko ima iskustvo Svetog Andjela Čuvara on prvo obožava „vidljivi objekat obožavanja“ kojim je Crowley zamenio Isusa kao „jedina vrata kroz koja se može doći do oca.“ Koji je vidljivi objekat se trudi da se čuva kao tajna, ali je Graham Bond to lepo objavio u svojoj pesmi, tako da i nije baš neka tajna. Nakon toga se obožavaju kao nevidljivi Hadit i Nuit. Kako rekoh ranije Crowley je previše obožavao Hadit, a premalo Nuit. Ali kad se ovako okrene Knjiga, onda ona postaje tantrička. Crowley je bio u najboljem slučaju, verovatno treći put ponavljam u ovom tekstu, analogan šaivističkoj tantri, dakle patrijarhalnoj i mizoginičnoj. Postoji jedna anegdoda iz Londona, pozne osamdesete, sa jednog predavanja o Crowley-u. Ide predavanje, pričaju sve poznate krolijanske face i u jednom momentu simpatična bakica iz publike se javi za reč. Kaže ona njima da poštuje njihov autoritet i trud i ostalo, ali da su o Crowley-u nalupetali gomilu gluposti. Naravno da su na to svi oni odreagovali burno, ali njen argument je bio superiorniji. Ona ga je poznavala lično. A istina o Crowley-u je da je on bio ženomrzac i da je on kao prvi Thelemit u stvari bio loš Thelemit i loš uzor. Jedna od osnovnih pretpostavki tantre je da ženski princip ima prvenstvo i da se žene poštuju na poseban način. Crowley jednostavno nije bio spreman da prihvati Thelemu kao šaktističku. Problem koji je tradicija videla sa nekim organizacijama gde su žene loše tretirane i koje su imale veze sa tradicijom je objašnjen u nekim od ranije prenetih stavova na blogu koje je tradicija iznela. Tantra i Ordo Templi Orientis nisu nešto bili povezani, seksualna magija koju je Crowley radio ima svoju primenu kako u mističnom smislu u dizanju i širenju svesti, devocijskom zajedništvu sa Božanstvom, posvećivanju i sl, ali i magijsku da se naprave promene na ovom planu, stekne novac, znanje, zdravlje, moć, komuniciranje sa neljudskim bićima i sl. Pri ćemu ja ne kažem da se to i danas radi u Ordo Templi Orientisu. Zatvaranjem nezavisnog švajcarskog O.T.O. i ritualnim uništavanjem dela njihove opreme verovatno zadnji okultni O.T.O. je povučen sa materijalnog plana, a kalifatski O.T.O. ne znam da li danas i praktikuje seksualnu magiju, ili je samo klub za druženje i razgovor svojih članova. Postoji puno indicija bivših članova uključujući i neke koji su bili u samom vrhu da je ovo drugo moguće, ali ostavimo to za sada nedorečeno.i
Takva upotreba seksa je pomenuta u budističkoj Chakrasamvara Tantri iz 8. i 9. Veka, a sreće se ui u drevnoj praksi indijskih kula tantričkih veštica koje su se okupljale da u krugu ritualno kombinuju seksualne fluide, muške, ženske i menstruacionu krv, kako bi posvećivale talismane i dobile sidije (okultne moći). Taoisti takodje imaju svoje vlastite seksualne prakse, kod nas su popularne knjige Mantak Čija na tu temu. Iskreno, o taoizmu i kineskim sistemima ne znam puno i o tome ne mogu da govorim, meni u region pouzdano deluje ono što u okviru Dao Healing Academy radi Saša Blagojević koji bi trebalo da je jedini inicirani daoista u Srbiji, a možda i u okolnim zemljama i posle susreta sa njim ostao sam sa veoma pozitivnim utiskom. Da li on zna nešto o daoističkoj seksualnoj alhemiji ne znam, ali adresa za kontakt je: tao.healing.alchemy@gmail.com tako da svako ko želi može da se raspita o daoizmu i o tome šta se sve tamo radi ili ne. Imamo i arapsku tradiciju, koja je verovatno bila pod uticajem indijske. Mit o templarima koji su od asasina dobili neke seksualne tajne još uvek nije dokazan, čak postoji vise dokaza da to nije tačno, rozenkrojceri su imali tajnu Ruže i Krsta (vagine i penisa) slično Dragulju u lotosu u tibetanskom budizmu, a alhemičari misteriju Crvenog lava i Belog orla, koja je isto seksualne prirode.
Seksualna magija kako je danas znamo potiče od Amerikanca Pascale Beverly Randolph-a (1825–1875). On je putovao Evropom i Bliskim istokom i sretao rozenkrojcere i razne mistike i magove, te u Ameriku doneo system svetog braka i seksualne magije. Njegov system se sastojao od tri faze koje su, Volantia, Posism i Decretism (Volja, Univerzalni Aetir i receptivni princip). Randolph je smatrao da se seksualna magija može raditi samo medju bračnim partnerima koji se vole i da je najsnažniji momenat zajednički orgazam. Takodje bio je mišljenja da kod onih koji ne koriste seks na pravi način i nisu uskladjeni može da se desi da privuku negativne astralne entitete i tako seksom dovedu do sebe astralne larve, ili čak demone. Nakon njega njegove ideje je na svoj način popularisala i Ida Craddock, seksualna reformatorka sa kraja 19. Veka
Desno: Ida Craddock; levo: Pascale Beverly Randolph
Ona je seksualnu magiju podelila na tri faze, Alfaizam (sveti celibat), Dianizam (seks bez orgazma) i Kadoš (seks sa orgazmom). Njena knjiga Heavenly Bridegrooms o seksu sa andjelima veoma je uticala na Crowley-a. Crowley-eva seksualna magija, koja je u velikoj meri nasledjena od Theodor Reuss-a je po meni analogna šaivističkoj tantri (da li je ovo četvrti put da to pominjem?) sa akumiliranjem i dizanjem vertikalno odžasa i onim što se u jogi naziva urdhva retas. Seksualna magija podrazumeva da se seks uvek odrazi na astralnom planu, bez da mi toga moramo biti svesni. Slično onome što se u tibetanskom budizmu naziva tulpa. Usmeravati to znači dovesti do željene promene. I tantra i seksualna magija su stvar prakse, ne dogmatizma. Dakle nije bitno kakva je teorija bitni su rezultati.
Oltar postavljen za ritual posvećen Svetom Kiprijanu kojeg čarobnjaci tretiraju kao svog zaštitnika u izvodjenju praktične magije; crkva se sa time ne slaže i ne smatra da je Sveti Kiprijan zaštitnik magije, već da molitve njemu pomažu da se skinu sve magije i vradžbine
Da bi se postigli rezultati potrebno je da neko bude prvo pripremljen. Dobar deo inicijacije nije tehnički inicijacija, nebitno da li govorimo o tantri ili afro-američkim sistemima gde inicijacija može da traje po četiri dana, ali je samo 10 ili 15 minuta stvarno inicijacija a ostalo su postavljanje zaštita na kandidata. Isto je i u tantri, prvo se instalira kavača na zadnju stranu glave, poviše vrata, što je tradicionalno i mesto gde se najlakše izvodi okultni napad i deo tela kojim vlada mesec. Bez zaštita opasno je da neko radi tantru. Desni put ima striktna pravila, pridržavanje tih pravila podrazumeva sigurnosne mehanizme koji nekog štite. Pridržavanje pravila je stoga jako bitno za desni put. Postoji jedna priča koju mi je pričao učenik Williama G.
William G. Gray
Graya, koji je bio jedan od zapadnih zanimljivijih i cenjenijih okultnih autora i učitelja. On je želeo da udje kod Dion Fortune u njenu okultnu organizaciju, i nešto pre dogovorenog vremena je bio kod nje. Čekao je u prostoriji za prijeme i kad je sat odzvonio vreme kad je sastanak dogovoren ona je ušla sa mačkom na ramenu i služavkom. On joj je obrazložio sve i pitao za ulazak, na šta ga je ona pitala za godine. Njemu je nedostajalo par meseci do donje granice godina za prijem u njenu grupu tako da mu je ona ljubazno rekla da ceni njegovu želju da udje, ali da nema dovoljno godina za to i da pravila postoje da bi se poštovala. Nakon toga je bez imalo želje za bilo kakvom daljom pričom se okrenula i izašle su napolje ostavivši ga bez prava da išta prigovori. Dakle kako što ona reče na desnom putu postoje pravila i ona postoje da bi se poštovala. Definisanje dokumenata, pravila i ciljeva sa rokovima su tu jako bitni budući da to direktno utiče na egregor, ali istovremeno oni su mehanizam koji sprečava da nečiji ego ne podivlja. Levi put nema pravila, zato on nije za svakoga. zapravo, jako je puno loših tantrika u Indiji i tantra je veoma često izgovor za seks ili drogiranje. Nedavni video snimak iz Indije u kojem dvojica Sika fizički maltretiraju nagog indijskog sadua koji je pijan išao ulicom je izazvao različite reakcije. Sa jedne strane fizičko nasilje je nedopustivo, a sa druge tantrici piju alkohol, ali ču ponoviti ono što sam ranije već rekao da se smatra da ako tantrik bude vidjen pijan na ulici da je to onda velika sramota za njegovog Gurua. Desni put propisuje ponašanje i onda neko mora biti dovoljno jak da ih poštuje, a levi dozvoljava sve i samo je na nama da budemo dovoljno jaki da sami shvatimo šta je ispravno, a šta nije i da se onda tako i ponašamo.
Na žalost, desni put se pokazao kao veoma problematičan. Pravila koja oni postavljju veoma retko i poštuju do kraja u praksi već se jedno govori a drugo radi. Bili smo svedoci izlaska skoro svih učenika iz jednog ašrama u Novom Sadu baš iz tih razloga, dok je u svetu to veoma česta pojava. Malo bizarniji primer toga bilo je objavljivanje na jednoj indijskoj televiziji video snimka Gurua Swami Nithyanande u seksualnom činu sa tamilskom glumicom Ranjithom. Revolt sledbenika je posle bio toliki da smo nakon toga videli i snimke na kojima ga doslovno jure motkama po ulici, a ašram mu je čak bio i zapaljen. Zapravo takvih skandala u svetu je jako puno, upravo je jedan takav veliki skandal izbio u Australiji vezano za najstariji ašram u toj zemlji, konkretno onaj Satyanandin. Na svetlo dana su izašle mnoge seksuane zloupotrebe i nasilje nad članicama i australijska joga zajednica, ili bar deo nje, upravo sada poziva na bojkot tog ašrama i učenja. I u Indiji i na zapadu postoji čitava jedna kultura nasilja prema ženama. Indija je po nekim statistikama treća zemlja na svetu po broju silovanja, a ilegalni pobačaji ženske dece nakon trećeg meseca trudnoće su postali veoma česti od kada je širem stanovništvu olakšana prenatalna kontrola fetusa. To je skroz oponentno onome što tantra jeste jer u tantri šakti ima prvenstvo. Desni sistemi su solarni i oni favorituju muškarce. zato je tantra kad se preselila na zapad morala da se adaptira a raznim sistemima. Broj tantrika nije veliiki, ali budući da se medju njima nalaze i ljudi koji pripadaju nekim drugim sistemima, na primer, u Americi AdiNath zonu je vodio poznati okultni autor Donald Michale Kraig (inicijacijsko tantričko ime mu je bilo ShambhalaNath), a medju članovima su se nalazili i recimo Linda Falorio i Soror Nema, tako da je tantra morala da se prilagodjava. Odnos tradicije prema organizacijama koje sebe smatraju thelemitskim je bio zanimljiv, HH 108 Shri Gurudev Mahendranath je recimo u početku kaula liniju bio organizovao pod imenom Oriental Tantrik Order, verovatno da bi provocirao Grady McMurtry-a, ali kad ga je ovaj zamolio da promeni ime učinio je to. Sa druge strane, HH 108 Shri Gurudev Mahendranath nije puno cenio ni Granta i odbio je njegov zahtev za inicijacijom, kao i ponudu za članstvo na najvišem nivou u njegovoj organizaciji. Kaula ide svojim putevima, bitan faktor odnosa prema nečemu je odnos prema ženama, tako da je zbog interesovanja mnogih zapadnih okultista za tantru u okviru tradicije Crowley-ev Liber Oz preradje u dokument pod imenom Liber Dorothy (po ženi koja je inicirala Gardnera u veštičarstcvo) i ovo je prvi put koliko znam da se taj interni dokument obelodanjuje:
Liber Dorothy
Nema Boginje do Žene.
- Žena ima prava da živi po svom vlastitom zakonu –
da živi na način kako joj je volja;
da radi po svojoj volji;
da se zabavlja po svojoj volji;
da se odmara kako joj je volja;
da umre kada i kako ga je volja.
- Žena ima pravo da jede šta joj je volja;
da pije šta joj je volja;
da stanuje gde joj je volja;
da se kreće po površini zemlje po svojoj volji;
- Žena ima pravo da misli po svojoj volji;
da govori šta ga je volja;
da piše šta joj je volja;
da crta, slika, rezbari, gravira, kuje, gradi po svojoj volji;
da se oblači kako joj je volja.
- Žena ima pravo da voli kako hoće – zadovoljite se u Ljubavi kako hoćete, kada, i skim vam volja. – AL I, 51
- Žena ima pravo da ubije one koji joj ograničavaju ta prava. „robovi će služiti“ – AL II, 58
Ne postoji stav tradicije formulisan u vidu izjave, kao što je to uradjeno vezano za Chumbleya i Granta, o kalifatskom Ordo Templi Orientisu, nije bilo potrebno niti su postojale veze kao sa prethodnima koji su pomenuti. Tantra gleda svoja posla, a svako može sam da istražuje za sebe i donese svoj sud o bilo čemu i bilo kome, pozitivan ili negativan. Ili da nema nikakav stav. Moj lični stav je da sa ljudima iz Ordo Templi Orientisa neću da imam nikakve veze, ali to je moj stav i moji razlozi ne moraju da imaju smisla ni značaja za bilo koga drugoga,
Soror Syrinx i njen suprug Paul Joseph Rowelli ispred thelemitske crkve koju poseduju i vode
Moram da napomenem nešto što mi je upravo ovih dana privuklo pažju. A to je da bi se kao zanimljiv primer Theleme vidjene sa ženskog aspekta i nečeg što se kreće u smeru šaktističkog pogleda na svet moglo navesti ono što radi Soror Syrinx, nezavisna Thelemitkinja iz Amerike. Ona i njen suprug, što je lep primer uspeha kakav se ne vidja u drugim thelemitskim grupama ili organizacijama, uspeli su da kupe čitavu crkvu u Americi i to je prva thelemitska crkva sa zgradom u kojoj se svake nedelje održava thelemitska misa i gde se ljudi okupljaju zbog raznih aktivnosti. Paul je inače neko ko je javno objavio dosta materijala A.’. A.’. vezano za liniju u kojoj je i prilično je poznat, mnogi se sa njim slažu, dosta njih i ne, u thelemitskim i okultnim krugovima. Njegova supruga piše knjige o Thelemi sa ženskog aspekta, a ono što je zanimljivo je da joj je pristup na momente taumaturgijski što je jako zanimljivo. Dakle ona, budući da je u Thelemu došla iz veštičijeg kovena, radi na grimoarskoj Thelemi koja bi bila pogodna za žene i žensko iskustvo. Nadjući se da će njene knjige biti i kod nas prevedene i objavljene. Njena najnovija knjiga She of the Silver Star je u Americi izašla doslovno pre par dana, 15. januara tako da je ona plodna autorica od koje se može puno toga očekivati kako po pitanju knjiga tako i po pitanju promovisanja jačanja ženskog iskustva i prava žena u okultnim i thelemitskim grupama.
I da se malo vratimo našem terenu. Ordo Templi Orientis su jedna od retkih grupa, mada je sada i to već pitanje budući da se broj članova toliko smanjio da je pitanje da li uopšte još postoje kod nas, koja je bila ovde prisutna. Pored njih postoi i AMORC u Hrvatskoj i Lectorijum Rosicrucianum koji su prisutni u manje više svim državama bivše nam zemlje, tako da svi oni mogu biti, uz napomenu da smo za Ordo Templi Orientis već izneli skepsu da li su oni okultna grupa u bilo kom smislu već socijalni klub nalik na masoneriju, zanimljivi za posmatranje u jednom fenomenološkom smislu kako organizacije desnog puta funkcionišu, kako se u njima odvija distribucija moći, pozicioniranje članova, kako se motivisipu članovi, kakvi su medjuljudski odnosi, da li postoji poštovanje pravila ili se ignorišu, ima li devijacija u ponašanju, kakav to efekat daje na članove i da li oni postaju bolji ili lošiji i sl. Isto tako bilo bi zanimljivo znati kako funkcioniše grupa koju je Dajana Fitoš pominjala u svojim statusima na FB zato što bi oni mogli biti jedina grupa, za koju znam, koja pretenduje na levi put, zapadni, budući da po onome što sam pročitao se baš ne uklapaju u istočnjačku kategoriju levog puta.
Energetski radovi koji su radjeni u Splitu
Naravno pod uslovom da su informacije u njenim statusima bile ispravne, a ne proigravanje. Sve to čeka neke sociologe da to istraže i prezentuju budući da imam utisak da se to kao socijalni fenomen u našem društvu ignoriše. Ako bi pričali o , grupi koja deluje u Zagrebu i sa čijom pudjom sam i otpočeo tekst, onda mogu reći da ta grupa po meni spada u primer zdravih pojava. Najpre, mišljenja sam da je vreme okultnih redova i glomaznih organizacija prošlost. Danas je model grupa koje se formiraju radi ostvarivanja odredjenog cilja, nakon čega se rasformiraju i u nekom obliku ponovo okjupe zbog novog cilja, mnogo bolja opcija. Problem je kad neku grupu vodi osoba bez iskustva, dobar deo grupa u svetu ima za problem to što ih ne vode adepti. U Zagrebu znam ko to radi i znam da je u pitanju osoba od pouzdanja i neko ko je i socijalno i duhovno realizovan, tako da ne mora da to koristi za kompenzaciju i to je dobra grupa i kreativna. Čovek zna šta hoće, zna kako da to uradi i ume sa ljudima, pri čemu nema neke svoje skrivene agende i interese koji ne odgovaraju ostalima. Ili bar nema indicija da ih ima. Sve dalje je stvar eksperimenta. Malo drugačija grupa je ona u Splitu koju vodi gnostičko-biskupski par Tau Tz. i Shin S. Ne vole da se priča o njima, tako da sumnjam da će mi zbog ovog okrenuti turu kad dodjem u Split, ali meni je to jako draga grupa, u zanosu entuzijazma i još uvek u procesu intenzivnog ispitivanja Univerzuma. Slična energija kod obe grupe i za obe grupe se može reći da rade dobro, ali različite potrebe učesnika i po onome što se vidi malo drugačije pomeren fokus ih različito i definišu u smislu identiteta. Tako da mene interesuje da li će zagrebačka grupa nastaviti u smeru ove pudje koju sam pomenuo. Ta pudja nije tradicionalna, ali su elementi koji su potrebni uključeni na inteligentan i funkcionalan način, a izbor mantre, intuitivan, apsolutni je pogodak. Dakle mogli bi da kažemo da je to jedna eksperimentalno-tantrička laboratorijska vežba koja bi da postoji diikša mogla da postane standardna tantrička praksa, budući da tantra evoluira. Tantra je šamanizam, kako već rekoh, a funkcija šamana nije da očuva tradiciju u neizmenjenom obliku. Naprotiv, funkcija šamana je da menja tradiciju i da sanja nove snove i unosi novine u ono što se radi u plemenu.
Vezano za ove socijalne aspekte rada duhovnih i okultnih grupa , a kad smo već kod statusa, zanimljiv status na FB je bio onaj korisnika Bogdana Popovića, te ga ovim putem i prenosim u integralnom obliku i izvinjavam se na rečniku, ako nekom slučajno smeta.
„Posmatram one „duhovnjačke“, „magijske“, „ezoterčne“ grupe i cenim da su, blago rečeno, 90% ljudi u istim anomalični pa sam se redom iz istih povlačio . Podelio sam ih u 3 „kaste“ :
1) Za vreme „novog talasa“, žario i palio urbanošću, uživajući u blagodetima SFRJ iz doba post moderne. Isprobavao sve i svašta, koketirao sa mnogo cime, od psihodelične filozofije do mitova… ‘el ja tada to bio fazon. Mahom načitan, obrazovan akademski (jelte besplatne studije). Još se bori sa avetom 90-ih koje su mu zapečatile iluziju blagostanja. Danas ogorčen na prošlo vreme osim tog vremena kad je bio mlad i cool. Na grupama uglavnom podjebava ljude, ili ubija dosadu. Misli da poseduje „tapiju na okultno“.
2) Šizofrenik iz vukojebine. Za razliku od prvog koji je uistinu svašta prošao, video i čuo pripadnici ove „kaste“ su uglavnom vezani za kompjuter kao jedini vid spoljnjeg sveta. Odrastali su u maloj sredini, mahom zatvorenoj hrišćanskoj zajednici, drugačiji od drugih (tipa slušali su metal, selo ili varoš ih nazvalo sektašem ili čudakom, a oni se previše uživeli u ulogu) otuda agresivni animozitet i nezrelost. Skloni su raznim nebuloznim ispadima, depresiji (logično) i šizofenim cepanjima, a okultna znanja i znanja uopšte vezana su im za internet. Uglavnom su nekakvi „spiritualni satanisti“ i slično. Valjda im spiritualno i virtuelno deluju kao realan kohabicioni spoj. Elem, razumljivo je da je neko u adolescentskom dobu takav, to je prirodno, ali ovi ostaju rob adolescencije u negativnom smislu i samoizolovani su!!! Meni lično najomraženija kasta…
3) Pičkopaćenik. Čuo da se u okultizmu upraznjavaju orgije i razne perverzije, pa gleda da kroz to opere svoje devijacije i seksualne frustracije. Za to mu služe uglavnom pripadnici druge kaste koje lako može da kupi sa copy/paste pričom o demonima, ili nedo Bog da zna nešto o tantrizmu. Ako zna misli da je uspeo u životu. Uglavnom ne vidi pičke, al bitno je da pokušava. ‘El kaze naš narod ;,,Ne jebe lep nego uporan!!!“
Da se razumemo ovo se ne odnosi na sve,ima uistinu ok ljudi. Ko se pronasao nije moj problem. „
Moje iskustvo sa najvećim brojem, praktično ubedljivom većinom, ljudi koji su se interesovali za okutno i trudili se da budu deo toga kod nas, jeste da su u najvećem broju slučajeva bili ljudi koji se uklapaju u neku od gore navedenih kategorija, uz napomenu da se može dodati i još po neka kategorija. Sve gore navedene kategorije su gubitničke, tako da bih ja uveo i kategoriju recimo manipulativne psihotične strukture ličnosti koje i uspevaju da se opkoriste preko priče o „duhovnosti“, što im je i jedini motiv da budu deo toga. To znači da su na žalost postojali su i ljudi koji su mnogo inteligentnije nastupali bez ikakvog obzira prema drugima i uglavnom se sve na domaćoj okultnoj sceni, takozvanoj, vrtelo oko seksa, novca i osećaja moći. Izbegao bih tračeve i neproverene stvari za koje nemam dokaze pa bih se zadržao samo na onome što je očigledno upitno. Recimo meni je uvek bila upitna priroda Alexandar Thornovog sajta? Ne dajem nikakve kvalifikacije niti sudove, samo se pitam zašto bi neko na sajt koji je okultne tematike stavljao svoje nage slike, sve sa slikom svog penisa, pri čemu je deo ostatka slika sa motivima nekih nabildovanih muškaraca sa djavoljim atrubutima koji imaju gej seks? Znači sajt ima neku svrdu po pravilu, ima neku poruku koju šalje oniam koji ga posećuju. Ako je okultni sajt šta će autorove gole slike i slike sa motivima gej seksa i kako to promoviše tu okultnu, ili pseudo okultnu ideju o kojoj autor piše? Kakvu onda vlasnik sajta očekuje reakciju posetilaca sajta i šta je zapravo njegov cilj? Potpuno nevezano za Alexa, pri čemu ne želim da malopredjašnja opska da lošu sliku o njemu, već samo postavljam pitanje, moram da skrenem pažnju na nešto što smatram jako bitnim. Naime nije nigde javno objavljeno kao ponuda, ali u regionu postoje osobe koji nemaju nikakvu tantričku paramparu, niti ih je iko ikada inicirao u tantru niti znaju išta o tome. Ono što sam ja video iz komunikacije sa raznim osobama je to da menjaju seminarske radove sa Lončarevog sajta sa ekavice u ijekavicu i onda to šalju unaokolo privatno na mejl kako bi navukli žene da ih iniciraju za 200 eura u „tantru“ što uključuje i seks. To sa tantrom veze nema i ko na to nasedne nije da će baš da ispadne inteligentna osoba. Svako dobije Gurua kakvog zaslužujei i ja nikada nikome ne idem i ne govorim da napusti neku grupu ili učitelja ma koliko to učenje bilo lažno. Ali isto tako devojke i žene i zaslužuju da čuju da neće biti inicirani u tantru na taj način, već da će biti prevarene i iskorištene. I to nije jedina osoba koja manipuliše koristeći tantru. Postoji uu regionu“tantrička grupa“ gde „učitelj“ daje tantričku obuku ženama. Ako to tim ženama odgovara to je njihova stvar. Da, neke njegove učenice su više puta mene kontaktirale nezavisno jedna od druge. Nisam zainteresovan da radim sa njima. Tantra nije seks, on je samo jedno od orudja tantre, stoga ako neko nasedne i fanatično sledi nekog ko ga iskorištava, šta će mi onda takak mentalni sklop i šta ja mogu da radim sa takvim osobama i kakav kvalitet može da se sa njima postigne? U svakom slučaju ne ono što sam ja učen da radim.
Pri tome moram da se ogradim i da kažem da ima i pojava u regionu koje koriste naziv tantra i iako to nije tantra u tradicionalnom smislu, to rade po svemu sudeći korektno i bez manipulacije. Recimo, nemam ideju šta se tačno daje na kursevima za tantra trenere u Joga centru u Somboru (www.yoga.rs), raspored aktivnosti na kursu je prikazan na slici ispod, a koji vodi Fabijan Periškić, niti sam imao priliku da pročitam njegovu knjigu Tantra, orgazam sa svemirom. Po tekstovima na njegovom sajtu i po sertifikatu koji je izdala organizacija koja nije tradicionalno tantrička, u pitanju je verovatno neo-tantra. Previše Osho Rajneesha za moj ukus u citatima u tekstu, ranijim na blogu napisao sam već kada je i kako Osho izbačen iz tradicije, iako je njegova dikša bila legitimna. Takodje, stav oznet na sajtu, a koji se odnosi na homoseksualce i po kojem „je svejedno ko su partneri budući da se radi se o doživlaju (Ljubavi) a ne moralnim ili bilo kojim kriterjuma uma, te da je tantra meditacija dodirom, znači doživljaj ne misao.“ nije nešto sa čime bih se ja složio. Postoji puno tantričkih škola i klanova i ja o tantri imam možda 0,001% znanja, ali po onome kako sam ja učen insistira se na polarnosti. Dakle neko može biti homoseksualac i to je njegova privatna stvar, ali tantra je uglavnom za heteroseksualne parove. Tantra nije homofobična, pitanje homoseksualnosti je pre tehničko pitanje, a reč uglavnom sam upotrebio zato što što su se u indijskoj metafizici homoseksualci sretali medju sledbenicima Kartikeye. Kako taj kult izgleda i kako je homoseksualnost inkorporirana u to stvarno ne znam. Tako da to nije nemoguće, ali to je poseban kult u okviru heterogenosti tradicije i kao takvog ne bih ga koristio kao objašnjenje da je u tantri svejdno kog su pola partneri, već pre kao presedan.
Dakle po svim informacijama taj joga centar u Somboru je ozbiljna škola za hata jogu, a ljudi koji su je pohadjali deluju zadovoljno što znači da su dobili nešto što im je odgovaralo i nisu primećene baš nikakve pritužbe na rad tog centra. Neo-tantra je u redu zato što je to nešto što je verovatno potrebno jednom većem broju ljudi na zapadu koji nije sposoban za neku ozbiljniju tradicionalnu tantru. I nema ničeg lošeg u tome, čak naprotiv, dobro je da parovi nauče da imaju bolji seks i samim tim su ljudi srećniji i društvo bolje funkcioniše. To je neo-rajhijanski rad, ali to, ponoviću, nije tantra u svom izvornom značenju. Na zapadu postoji jako puno pogrešnih informacija o tantri, kod nas takvo dezinformisanje ide odavno još od vremena Kultura istoka i jednog akademskog pristupa tantri koji je veomna često arogantno netačan. Tako da kada se govori o tantri u većini slučajeva možemo očekivati unapred da će biti rečeno nešto što nije tačno, primer takvog po svemu sudeći dobronamernog, ali istovremeno i veoma činjenično netačnog, pisanja o tantri smo videli recimo i u decembarskom broju Astrologosa. Ali, kako rekoh, ova škola joge deluje iskreno i korektno u onome što rade i što verovatno i misle da je tantra. Istovremeno drugi u regionu, ranije pomenuti, koji pokušavaju da nekom lažno prodaju nešto što veze nema sa tantrom u izvornom obliku da bi dobili seks, nisu u redu i to je veoma loše što se dešava.
Seks je danas precenjena kategorija. U vreme kad čitamo u novinama da su srednjoškolci ucenjivali srednjoškolke koje ih muvaju tako što im šalju svoje gole slike, te da je slanje takvih slika danas postala pojava koja nije tako retka, onda je jasno da je muljanje sa duhovnošču da bi se dobio od nekog seks u najmanju ruku jako patetično. Seks nije nešto što je loše ili dobro, seks jednostavno postoji i ljudi to rade i to je ok, ali za njega nije potrebno tražiti izgovore. U velikoj meri trend „slobodne ljubavi“ i više partnera pokrenut je kod nas sa Komajom i njihovom pričom o produhovljenoj seksualnosti. Ali to je pre neka neo-tantra, uz napomenu da ja izbegavam da govorim o drugim učiteljima i učenjima, pogotovo izbegavam da ne kritkujem. Ko se negde nadje i ako mu je tamo dobro onda je to za njega. Jako puno ljudi nisu za ono što ja radim i vući ih ka sebi, a odvlačiti od nečeg što im daje iskustvo koje im je potrebno, sigurno nije nešto što bi bila usluga ni meni ni njima.
Ali ono što mi nije jasno kod Komaje i javnih nastupa po emisijama, štampanom i internet prostoru, Aba Aziz Makaje gde se on pojavljivao sa više žena jeste dilema da li Komaja potencira više ljubavnika samo kad su to muškarci, prvensteno Makaja, u pitanju ili i članicama dozvoljavaju da recimo imaju 5 ili 6 frajera odjednom? Da li bi neka od njegovih žena mogla da ima još par muževa? Ko god da potencira takvu priču trebalo bi da dozvoli i poliandriju. Tako da su to prilično ozbiljna društvena pitanja, no vratimo se mi malo seksu i tome kako to izgled u tantri?
Draupadi, princeza iz indijskog epa Mahabharata, sa svojih pet muževa
Jedna od bitnih Mantri u Šri Vidji je zapravo zvučno objašnjenje Joni Mudre. Mantra, to jest njeni slogovi, opisuje ceo proces susreta Gurua i njegove tantričke partnerke. Nakon što se sretnu on je pita da li može da stavi svoje seme u nju. To je i fizičko seme, dakle sperma, ali i seme Znanja, odnosno Inicijacije, tj iskra Svetlosti koja se budi u Inicijatu.Tehnički u praksi to znači da prvi deo Mantre, koji kaže da su se sreli, znači da kada Guru pred potencijalnom učenicom uradi Joni mudru on sugeriše da bi time on postao Šakti a ona Šiva. Njegova svest bi se proširila na nju i njena na njega i to je iskustvo samarasje svarupe. To je veoma čudan momenat za običnu svest jer žena tu ima osećaj da poseduje penis, joni linga to dobro opisuje pošto tu vizuelno ne ulazi lingam u joni (penis u vaginu) već izlazi iz nje.
U tantričkom seksu u stvari žena ima osećaj da ona ima penis i penetrira muškarca. Oni su i dalje hetero i nema menjanja seksualnosti, ali se menja njihova polarnost i to je veoma suptilan odnos izokretnja odnosa onoga što se na zapadu naziva duša i duh. Taj spoj jeste iskustvo Inicijacije Šri Vidje u Šri Čakri, seks se tu energetski odvija na nekoliko nivoa, prvenstveno srca, pupka i dela glave. I to je ono gde seks postaje više od zadovoljstva i prelazi u Jedinstvo.
Pokazivanjem Joni Mudre Guru kaže ženi da se seti da njih dvoje nisu odvojena bića i nudi joj da prevazidju ograničenja tela i otisnu se u kosmos. Daša Mahavidja sistem i mantre koje idu uz njega su zapravo rad sa dimenzijama koje naš um još racionalno ne poznaje i seks je tu samo sredstvo, odnosno jedno od sredstava, da se otvore portali tih dimenzija koje simbolizuju neke od deset Boginja koje su oblici Kali. Pri tome to nema veze sa podizanjem kundalini jer kako rekoh ranije ne postoji ni jedan jedini drevni rukopis koji to povezuje. Kundalini i seks je, kako je to takodje rečeno ali nije zgoreg ponoviti, na Zapadu popularisao Robert Svoboda koji je za Tantru ono što je Kastaneda bio za šamanizam, ali to tradicionalno nije praksa kojom se to radi. Kundalini se diže i održava Mantrama i to se ne dešava uzdizanjem, već se oseća istovremeno u svim Čakrama..
Joni Mudra predstavlja tri para joni i lingama koje formiraju prsti. Prvi par se odnosi na Muladaru i svaadistanu, drugi na Manipura i Anahata čakru, a treći na Višudi i Adžnu. Uz Saharsaru koja je takodje skrivena u Joni Mudri svih sedam čakri su prisutne i zato se ona smatra za Sarva Joni Mudru, tj mudru koja objedinjuje prvih devet mudri od deset koliko ih se vezuje za Šri čakru i za 10 MahaVidja. Ako žena pristaje da postane Guruova Učenica ona onda odgovori desetom, Trikanda Mudrom, koj je zapravo veoma slična Joni Mudri samo je različit položaj malih prstiju. Dakle nema općinjavanja i nema kontrole, sve je prepušteno i njemu i njoj da odluče. Tantrici su, kaže se, izvan karmičkih zakona, ali to ne znači da to valja doslovno shvatiti i da se „zločin isplati“. Duhovi sa kojima tantrici rade su veoma zahtevni i naplate svoje usluge. Tantrik je u stanju da ih navede da rade u njegovu korist, ali time se može desiti da mu oni naplate za učinjeno tako što će on njih potom služiti rodivši se nakon smrti u svetu duhova, umesto da se ponovo inkarnira u ljudskom telu. Tantra je jednostavno veoma ozbiljan sistem koji daje ne samo veoma brzo rezultate i iskustva već i pristup moćima za koje neko mora biti veoma pripremljen i sposoban da se sa njima izbori. I to je jedan od razloga zašto se Inicijacija u Tantru daje veoma oprezno i selektivno relativno malom broju posvećenika.
JaiHo!
transformacije koje nosi prelaz iz stepena u stepen, već povezan sa energijama reda. Za rad sa tarotom prvo bi se uradilo spuštanje božanske svetlosti takozvanim kabalističkim krstom, zatim bi se karte uzele u ruke i svesnost bi se proširila do nivoa srčanog centra u odgovarajućem kabalističkom svetu. Onda bi se manipulisalo bojama i imenima božanskih centara u telu sve dok se majstor ne bi dovoljno ispunio božanskom svetlošću. Nakon toga bi se, držeći tarot obema rukama, prizivao anđeo tarota koji se zove Hru u predeo srca ne bi li on vodio ruku onog koji otvara karte. Vođenje ruke je zajednički motiv u raznim drevnim metodama proricanja, a i u našim krajevima postoji među stravarkama, tj ženama koje salivaju olovo, kao i u kultu Fatime, poreklom iz turskog šamanizma, gde se priziva Fatima kako bi ona u stvari vodila ruku žene koja saliva olovo.
Dakle anđeo zapravo izvodi divinaciju. Jedna od velikih grešaka onih koji rade divinaciju jeste da dozvole empatiji da ih emotivno poveže sa klijentom. Naši donji energetski centri nisu toliko pročišćeni kao srčani i kad nekom radimo divinaciju, bar se magijski to tako shvata, mi se zapravo ne obraćamo direktno tom nekom, niti on nama, već anđeo to radi za nas kao posrednik. Takođe, ako značenje neke karte u otvaranju nije jasno, treba da se stavi ruka na tu kartu i da se ponovo prizove anđeo kako bi nam se karta „otvorila“. I naravno, pre nego što se otvaranje završi, obavezno se treba zahvaliti anđelu. Na inicijacijama i u ritualima Zlatne zore koristila su se imena dva anđela, Hua i Hru. Za ovog drugog smo rekli da je anđeo tarota. Zapravo, oba imena su imena istog anđela, koji je vodio red Zlata zora, samo su se odnosila na njegovo ispoljavanje u različitim kabalističkim svetovima i na njegove razlčičite funkcije. Kada je vodio Red, anđeo je bio poznat kao Hua, a kada je podučavao bio je poznat kao Hru. Sam anđeo Zlatne zore je u stvari više od anđela i pripada božanskom nivou arhanđela, dakle onih koji stoje oko božjeg prestola.
Paralelu sa time možemo naći i u šamanizmu, gde neko postaje šaman tako što ga na rodjenju izaberu duhovi koji u njega nasele jedan aspekt duše koji nemaju ostali ljudi, a koji Burjati zovu Uda, dok se u drugim sibirskim plemenima na primer zove ongor, sahiusm, odnosno mnogim drugim imenima. Uda je jedna od tri duše koje imaju ljudi i ona nije ograničena i vezana, dakle to je onaj aspekt duše koji se ne reinkarnira i koji nakon smrti ostaje u prirodi kao predačka sila, ili duh prirode. Uda može stotinama i hiljadama godina da čeka dok se ne pojavi osoba u koju će ući i koja posle postaje šaman.
moraju biti veoma posvećeni i koncentrisani i u odredjenom stanju svesti.
Iako samo začeće počinje kada se aktrivira niža kundalini zapravo viša kundalini je ta koja će hraniti ovaj embrion.
njihovi rituali tajno odvijaju u skrivenim sinagogama. Jedan od najčudnijih njihovih rituala, koji je izazvao dosta pažnje i posle projektovan na druge religije jeste i uzrok mitovima o orgijama u crkvama za različite konfesije optužuju jedni druge, jeste Praznik Jagnjeta. On se odvija u noći izmedju 21. i 22. adara. Adar je šesti mesec jevrejske civilne godine i 12. mesec crkvene. Kada pada varira od godine do godine, ove je recimo bio izmedju 15. februara i 16. marta.
poveznice. Tau Malahi, jedan od meni dražih gnostičkih Biskupa koji podučava gnosticizam zasnovan na Sofiji kao ženskom božanskom principu, jednom je izjavio da je gnosticizam na unutrašnjim planovima praktično isti rad kao i tantri. Učenje te struje gnosticizma o Crnoj Nevesti, koja se zove KaliKala budući da je i na sanskritu i na hebrejskom reč za crno Kali, veoma je slično indijskim tantričkim konceptima. KaliKala je tako SofiaNigra, koja se poistovećuje sa Lilit. I Lilit i KaliMa plešu na mestima smrti i vatre i mogu se napraviti jake paralele izmedju te dve Boginje, pogotovo što je KaliKala ljubavnica Unutrašnjeg sunca.
odnos prema Hristu. Njegova knjiga The Second Coming of Christ: The Resurrection of the Christ in You (Drugi dolazak Hrista, uskrsnuće Hrista u vama), jeste jedna od najdubljih prezentacija gnostičkog hrišćanstva koje sam ikada čitao.
