Ego, dobar sluga, a zao gospodar (peti deo)

Stigli smo i do petog nastavka ovog razmišljanja koje je došlo do dela da je tantra nevedski kult iz ranijih vremena. Uslovno tu originalnu tantru, levu, mogli bi da poredimo sa dionizijevskim principom koji Niče uvodi u svom delu Tragedija genija, a vedsku tantru sa apolonijskim. Za Ničea je dionizijski princip predstavljao afirmaciju života i predavanje iracionalnim nagonima, što je on video kao vanvremeni i neugasivi izvor umetnosti. Apolonijski je pak za njega bio hladna i prirodi suprostavljena racionalnost. Nisam baš siguran da je njegovo vidjenje Grčke odgovaralo onome šta je Grčka stvarno i bila, ali takvo vidjenje stvari može da ilustruje ono što želim da izvučem kao zaključak. Desne organizacije deluju po principu cenzora kojimpritiska ego, sistema pravila i normi koji vrše presiju na osobu da nešto ne radi. To su religijski sistemi. Levi put je protiv bilo kakve dogme, religije i protiv Bakti puta. Levi put nema pravila koja ima desni put. Tantricima je sve dozvoljeno, ali to ne znači da će sve i da urade. Naša je slobodna volja šta ćemo raditi. Ali često naše odluke nisu naše, već su uslovljene nekim nama nepooznatim razlozima. Nazovimo to neosveštenim psihološkim kompleksima, ili demonima, nije bitno koju termninologiju koristimo. Zato leva tantra nije za svakoga, u nju bi trebalo da ulazi samo neko ko je vira, a to znači heroj. Pašu ljudi, a pašu bi moglo da se prevede kao životinja, nisu za inicijaciju u tantru, jer se oni disciplinuju zabranama i  pravilima.

I sad da se vratim na ono da je Šri Vidja crna magija. Dodajmo tome i da je leva tantra povezana sa žrtvovanjima. Sve gore od gorega, zar ne? U desnim sistemima priča se o ciljevima kao što je prosvetljenje, spasenje, razne blagodeti koje se navode da stoje na kraju puta kao šargarepa na štapu. U najvećem broju slučajeva to je propagandni mamac da bi se neko navukao i prevario. Desni put je ono što se na zapadu naziva teurgija. Neko svojim delima skuplja dobru sreću i očekuje da će za to biti nagradjen. Levi put je ono što se naziva taumaturgija i Šri Vidja je veoma ozbiljno i opasno znanje i sa pravom se ne daje svakome.  I veliki je test kako će to što se nekom da biti primenjeno. Šri Vidja je put duhovnog materijalizma, ali tako da se taj materijalizam transcendentira. Odreći se sveta i praktikovati Šri Vidju bio bi oksimoron. Šri Vidja teži da pojača maju, tj iluziju, a ne da nas oslobodi od nje. Zvuči paradokslano ali to je deo sistema i načina kako Šri Vidja  funkcioniše.

Zato je tantra tradicija koja se brižljivo prenosi u tajnosti kako Pašu osobe ne bi dobile tajne koje bi mogle da zloupotrebe. Crna magija u njihovim rukama bi bila opasna. Vira u jednom momentu mora da krene u rat protiv svog ega.. Crna magija je odlično oružje, ali ne protiv drugih. Crna magija je odlično oružje koje tantrik koristi protiv sebe.

Osho je to veoma dobro znao s obzirom na tradicije iz kojih je poticao. Njegovo delo Life is One veoma lepo govori o tome da materijalizam nije nasuprot duhovnog i da njih dvoje postoje u savršenoj harmoniji. Koliko je on to uspeo u praksi da sprovede ne bih mogao da kažem niti da ulazim. Jesam odlazio u Ošov centar i družio se i radio sa ljudima od kojih su neki bili i sa njim i sa Sheel-om u ašramu, tako da imam neki stav na osnovu iskustva o svemu tome, ali nisam nikad uzeo od njih sanjasu tako da je moje iskustvo rada u Ošovom centru veoma površno. Ali to sad i nije bitno. Mnogo mi je bio bitniji Oshov stav o egu i to što je rekao o njemu u svojim knjigama Theologica Mystica i  My Way: The Way of the White Clouds. Naime, on je stava da ego mora, da bi mogao da ga se neko oslobodi, da bude jak i formiran, jer samo zrelo voće pada na zemlju. Slab ego ne može da iščezne.

Desni putevi stalno bockaju ego. Ali on se samo povuče i ispolji na nekom drugom mestu. Levi putevi rade baš ovo što je Ošo pominjao. Puste ego i posmatraju ga. Tu je pod kontrolom je i vidimo ga. Mazimo ga i pazimo dok ne bude spreman da ga se rešimo tako što ćemo da ga odsečemo. U našoj tradiciji mi sebe smatramo zmajevima i čuvarima Šambale. Zmaj je heroj koji je ubio zmaja i ponovo se rodio kao zmaj. Ubijeni zmaj je naš ego, samoljublje koje ima veze sa “zlom” koje dolazi od nagona za samoopstankom. Kada to transcendentiramo postajemo zmaj. Videli  smo da crna magija ima svoju svrhu, a sad vidimo da smo došli i do ubijanja. Ko se razume u mantra šastru zna da se svaka mantra koja se završava sa svaha odnosi na žrtvovanje. Da, tantra insistira da se moraju žrtvovati životinje i da one moraju biti muškog pola. Što se tiče ljudske žrtve nju smeju da prinesu samo majaradže, dakle kraljevi, pri čemu ona takodje mora biti muškog roda i mora biti vira. Budući da je Kalačakra naša tradicija, postoje i životinjske žrtve koje su odredjene po zodijaku. I sad se vidi, dakako, da smo mi veoma loši ljudi i da  ubijamo šta stignemo jer moramo, kaže se da ako mi to ne uradimo Devi će uzeti nas.  Zapravo, o čemu se tu radi? Vira kojeg maharadža prinosi na žrtvu nije neki ratni veteran iz komšiluka, a maharadža nije neki brkati Indus koji je stigao do nas nekim low cost letom, već se maharadža odnosi na nas, vira takodje. Vira kojeg maharadža, tj mi, prinosi na žrtvu je isto tako mi, tj  naš ego koji je spreman da se odseče.  Životinje su odredjene slabosti i nečistoće uma koje možemo imati. Tako da je crna magija zapravo način da mi  udarimo na naše slabosti i na naš ego jer su to naši najveći neprijatelji koje prinosimo na žrtvu. Ali sve to dolazi u svoje vreme tako da prvo moramo da dobijemo moć, kako bi bili iskušani, da bi tek posle toga prošli kroz inicijaciju vezanu za našu vlastitu smrt.

Ima još jedna stvar na koju valja skrenuti pažnju. Ritualna nagost je zabranjena na desnoj stazi. AdiNath tantrici žive goli u Indiji, po grobljima. Kaule doduše više vole da idu u crnom, sa crnim maramama na glavi i sa brojanicama od crnog drveta, crvenog sandala ili ljudskih kostiju. Brojanice od kostiju su inače posvećene Ganeši, ali ove od ljudskih kostiju su sasvim upotrebljive za  sadanu Kali. Obe, i AdiNath tradicija i kaula potiču od Dattareye, mitskog šamana za koga se smatra da je bio Šiva lično.On je izneo agama i tantričke tekstove. On je napisao AvadutaGitu. On je objavio Šri Vidju. Dattatreya je odbacio sva besmislena pravila i živeo po svojoj sopstvenoj volji. To je ono što mi zovemo Svecchacharya, ići kroz život po Sopstvenoj Volji. Odbacivanje pravila podrazumeva da se i stav o seksualnosti razlikuje od vedskog koji promovišu bramini. Što znači da VamaMarg tantra uključuje i seksualni odnos u svoje prakse. To je tek veliko iskušenje za pašu ljude, jer seks je naravno ta slatka tabu tema gde mnogi pokleknu. Vratićemo se i na to kad budemo govorili o vampirizmu.

Za kaulu se na zapadu čulo prvo preko tekstova Artura Avalona, što je bio pseudonim Britanca Sir John George Woodroffe-a, sudije u Kalkuti. Dosta kasnije, 1936. Elizabeth Sharpe je u Londonu objavila knjigu The Secrets of the Kaula Circle. U pitanju je bilo delo za koje se nije znalo da li je bilo fikcija ili realni opis. Autorka je  definitivno živela u Indiji gde je bila privatna sekretarica Maharani iz Limbdija, u državi Gidjarat. Ostaje neprovereno da li je bila ozbiljan indofil koji je čak imao i prepisku o duhovnim pitanjima sa Mahatma Gandijem i Svami Vivekanandom, kao i to da li je stvarno bila udana za tibetanskog lamu. Tako da je pitanja sadržaja njene knjige diskutabilno, odnosno da li je knjiga uopšte stvarno autobiografska, ali činjenica je da je to ipak bilo prvo upoznavanje zapada sa idejom o kaula tantri.

Po njoj njen suprug je sa drugim tibetanskim lamama bio deo tajnog kaula kruga koji je praktikovao seksualne orgije na kojime su učestvovale mlade indijske devojke, specijalno birane po lepoti i nedužnosti. Njih bi onda tretirali kao Boginje i sa njima bi imali seks tokom kojeg bi im uzimali energiju. Orgije su priredjivane kako bi se skupilo još više energije, mladi ljudi koji bi dolazili na orgije, izvan kulta, bi odlazili stariji, a članovi kaula kruga bi delovali podmladjenije. Po njoj svi su bili lepi i ostajali su mladi, samo bi im posle toga usne bile tamnije.  I na to ćemo se još vratiti, sad napomenimo samo još I to da ona u knjizi pominje i jednog zapadnog okultistu kojeg je navodno srela. Taj okultista je bio Aleister Crowley i Elizabeth Sharpe poredeći rituale koje je opisala, njih favorizuje u odnosu na one prakse koje je radio Crowley.

Iako neki njegovi biografi sugerišu da se on mogao sresti sa VamaMarga tantrizmom na Cejlonu, to je malo verovatno Ono što je izvesnije je to da je Crowley sreo Ramnath Aghoria, ali bez da je dobio bilo kakvu inicijaciju ili neko posebno znanje,  tokom svog planinarenja po Nepalu. Istog onog Gurua koji će mnogo decenija kasnije kasnije Osho Rajneesha izbaciti iz tantričke tradicije. Za njega se pričalo da je živeo 217 godina, u šta je naravno teško poverovati.  Bio je  poglavar  Gorakhnath akhare celih stotinu godina, što je opet teško za poverovati, dok nije našao drevne spise na palminom lišću koji su govorili drugačiju istoriju Nath tradicije. Tražio je originalnu Nath liniju i našao je kod Baba Byom Shankar Aghoria za kojeg se smatralo da je bio jedini u Indiji koji je još uvek imao direktnu Nath liniju od  Swayambhunathe (Padmasambhava) koji je u Nath parampari bio jedan od prethodnika Gorakhnatha.

Sri Sri Ramnath Aghori Baba

Sa njim je prošao sve Agora tantre,  da bi se po povratku u Nepal, uz brojna čuda koja je izveo, sukobio sa svojim bivšim Gorakhnath redom  kako bi obnovio stari Nath red. Zbog političkih igri oko toga ko će u Nepalu imati kontrolu nad duhovnom hijerarhijom dolazi u sukob sa nepalskim  kraljem Virendrom i zato se preselio u Kalkutu gde je ostao do kraja života i gde se i desio taj incident sa Oshom.

Ramnath Aghori Babu pominje i Baba Rampuri u svojoj knjizi gde opisuje čudo kojem je prisustvovao. Naime Sri Sri Ramnath Aghori Baba je tom prilikom pozvao oko stotinu lokalnih jogija i tantrika na ručak. Kad su došli on je imao samo par posuda sa hranom i svi su mu se smejali, ali on je onda uz pomoć duhova koji su mu pomagali niotkuda stvorio jelo za sve njih, potom stvorio jelo za ne manji broj gladnih uličnih pasa i na kraju priredio gozbu i za svoje prijatelje duhove. Baba Rampuri je inače jedan od najvećih jogija u Indiji, plavooki Amerikanac koji je šezdesetih otišao u Indiji u postao Naga Baba da bi danas bio vodja tog šaivističkog reda. Pre nekoliko godina je bio u Beogradu, privatno sa poznanicom koja je ovde došla u posetu svojim prijatejima, nakon čega je njegova knjiga prevedena i objavljena i ovde.

No, vratimo se temi kaule. Ona postaje popularna, kao ideja, u zapadnim ezoteričnim krugovima zahvaljujući Kenneth Grantu i njegovoj knjizi  Aleister Crowley & the Hidden God (Samuel Weiser, Inc., 1974, USA). U njoj on u kontekstu seksualne magije piše o kauli i navodi da su neke informacije koje daje u knjizi preuzete iz nepublikovanog komentrara  kaula adepta na tantrički tekst.

Kaula se pominjala još dosta ranije, 1949. u tekstu ‘Tantric Hedonism‘ koji je Gerald Yorke bio objavio u trećem broju ezoteričnog magazina The Occult Observer. Gerald Yorke je bio jedan od najbližih Crowley-evih saradnika. Tokom tog vremena imao je seriju “magijskih povlačenja” u pustinjama Severne Afrke gde je prizivao svog Svetog Andjela Čuvara, odnosno praktikovao jogu i meditaciju u pećinama na obalama Velsa.

Tekst ne odaje baš da je Yorke imao predstavu o razlici izmedju tantre i hinduizma, ali istovremeno detalji upućuju na to da je i imao neke informacije o kauli. Tekst je bio prilično primećen, čak ga i Gerald Gardner navodi u bibliografiji svoje knjige The Meaning of Witchcraft, ali jako dugo vremena je je za javnost  ostala misterija ko je bio Yorkov izvor, kao i to ko je bio misteriozni adept koji je Grantu dao informacije o kauli?

Gerald i Michelle Suster

Tokom osamdesetih Olivia Robertson me je povezala sa londonskim okultistom Geraldom Susterom koji je meni bio prilično bitan u jednom periodu mog života. Gerald Suster je bio prijatelj i saradnik Geralda Yorka. Zajedno su organizovali dolazak Dalaj Lame u Englesku, a i Gerald Suster i Francis King, poznati britanski okultni autor, bili su preko njega članovi mistične organizacije A.’. A.’.

Pošto je bila misterija ko je bio misteriozni adept koji je Grantu dao informacije o tantri, a i od koga je Yorke dobio informacije Gerald Suster je naravno bio idealna osoba da se od njega to sazna. Problem je bio u tome što je to bio njegov svet gde se svi poznaju i sve podrazumeva, tako da je on samo lakonski i ne preterano fascinirano odgovorio u stilu, “A to? To je bio David Curwen”.  Ime David Curwen-a meni baš ništa tada nije značilo. Tek mnogo kasnije kada je Stephen Skinner objavio da je iza pseudonima alhemijskog autora Lapidusa zapravo stajao David Curwen delimično je počela da se otkriva ličnost “tajanstvenog adepta kaule”, da bi tek 2010. izlaskom knjige Brother Curwen, Brother Crowley, A Correspondence ova misterija bila rasvetljena za javnost. David Curwen je, naime, 1944. pisao Crowley-u da bi sa njim diskutovao prirodu seksualnog eliksira koji je bio centralna tajna Crowley-eve spoljne organizacije i na koji je Curwen imao primedbe. Naime, Curwen je tvrdio da je upućen u tajne kaule, u pismu u kojem komentariše i već pomenutu Elizabeth Sharpe, te je u tom svojstvu mislio da je znanje koje on ima superiornije. Crowley je navodno pristao da uvrsti te infromacije u svoj magijski kurikulum i pristojno otkačio Curwen-a  prebacivši kontakt na Geralda Yorka. Crowley je imao čudan smisao za humor i po svemu sudeći je voleo da ismejava ljude, tako da je šala koju je napravio sa Curwen-om zapravo bio način da mu kaže šta je mislio o njegovim komentarima i informacijama koje je želeo da mu ponudi.

Kenneth i Steffi Grant

Crowley, recimo, nikad nije u svojim pisanjima pomenuo prevode Arthur Avalona koji su u to vreme bili pionirski radovi u informisanju zapada o tantri i postoji odredjeni raskorak u tome kako je Crowley video seksualni okultizam od onoga kako se seksualnost koristi u tantri.Tako da Curwen-ov pokušaj da privede Crowley-a nečemu što je on smatrao kaulom nije očigledno bio uspešan, ali je zato ostavio bitan uticaj na njegovog učenika Kenneth Grant-a.

Curwen je tvrdio  da je njegov Guru bio iz Južne Indije i da je bio iniciran u Anuttara Amanayu. Anuttara je najviša joga tantra najkarakterističnija za vadjrajana budizam. Postoje u stvari četiri kaula tantre, odredjene po stranama sveta. U kaula Šri Vidja mantri, koja se sastoji od tri linije i ukupno 15 slogova, prva linija se odnosi na  istočnu kaulu, druga na južnu, a treća na zapadnu.  Naša tradicija je severna kaula,  najtajnija je od sve četiri kaule i naša mantra ima jedan dodatni slog koje ostale tri nemaju i zato ima ukupno četiri linije. Sever je strana sveta koja se povezuje sa elemenom zemlje. U kauli postoje četiri čuvara tradicije, rasporedjeni na četiri strane sveta, kako u hindu tako i obliku koji dolazi iz tibetanskog budizma,  samo sa ovim drugim vidom se radi kasnije. Jedan od najvažnijih segmenata inicijacije je da se ti čuvari implementiraju u našu auru, to je kavača koja štiti kasnije tantrika pri radu sa različitim bićima i duhovima. Priroda severa i severnog čuvara se odnosi na materijalno i materijalizam. Uz to, ne zaboravimo da prva avarana daje i dikpal božanstava u Trilokya Mohana Chakri i tu se na severu nalazi naravno Gospod Kubera. Ni manje ni više nego polubožanstvo koje je kralj Jakši i vladar blagostanja.   Evo još jedno objašnjenje zašto ova škola Šri Vidje radi preko materijalizma kako bi ga transcendentirala.

Tekst koji je Curwen dao Grantu nije bio ništa drugo do deo već ranije pominjanog Soundarya Lahari teksta.  Dali smo primer kako se taj tekst koristi za konkretno dobijanje materijalnih dobara. Takodje, ovaj tekst može da se koristi kao remedija u vedskoj astrologiji, ranije navedena sloka konkretno za korigovanje posledica položaja Sunca. Ali tumačenje koje je Curwen do Grantu odnosilo se na tantrički seks koji je bio šifrovan u ovom spisu. Od koga je Curwen dobio to tumačenje? Danas su mnoge stvari jasnije i mi znamo da je Curwen bio član jedne indijske organizacije koja se zvala  “The Latent Light Culture” i koja je uključivala i jedan poseban unutrašnji krug koji se zvao “The Holy Order of Krishna”. Organizaciju je osnovao Dr. T. R. Sanjivi 1905. godine i bila je mnogo više zapadno orijentisana nego tradicionalno indijski. Postojao je jak uticaj takozvane Nove misli, pokreta koji je nastao iz Hrišćanske nauke. Oglasi za njihov magazine Kalpaka su se pojavljivali u publikacijama Nove misli, a Kalpaka je sa druge strane indijsku tradiciju predstavla veoma često pozivajući se na argumentaciju Nove misli. Tako da je ova organizacija u stvari delovala kao smeša raznih zapadnih popularnih tema (hipnotizam, mesmerizam, pozitivne afirmacije, isceljivanje i sl),  teozofije i priča o Šri Vidji i kundalini jogi.  Činjenica je da su autorka knjige The Secrets of the Kaula Circle i  Dr. T. R. Sanjivi bili u kontaktu, budući da je ona objavila njegovo pismo u jednoj svojoj kasnijoj knjizi.  Ova organizacija i dan danas postoji i na njihovom sajtu stoji da se kurs Šri Vidje, zasnovan Soundarya Lahari tekstu, može i posle više od 100 godina i dalje poručiti i dopisno pohadjati, kao i to da je do sada više od 30000 osoba  pohadjalo ovaj kurs. Sudeći po jednom od brojeva Kalpake Curwen je takodje dopisno pohadjao ovaj kurs jer su objavili njegov komentar gde on hvali lekcije o tantri koje dobija poštom.

Komentari o seksualnoj tantri, te dopisne škole, na Ananada Lahiri tekst kako smo videli nisu baš nešto dojmili Crowley-a. Najpre on je imao svoje mišljenje o Novoj misli i Hrišćanskoj nauci, koje nije bilo ni malo laskavo, a potom  ne znamo tačno šta je u tom komentaru pisalo budući da ga Kenneth Grant nikad nije javno objavio.

Kenneth Grant je svoju knjigu u kojoj pominje kaulu  poslao  Shri Gurudev Mahendranath. Njegova reakcija je bila takva da je listove knjige koristio da njima potpaljuje svetu vatru. Kenneth Grant mu je bio ponudio najviše stepene u svom redu, ali je ovaj to odbio. Njemu okultizam nije bio nepoznat, u Indiju je u otišao zato što mu je to savetovao Aleister Crowley. Nakon povratka bio je u kontaktu sa Geraldom Gardnerom, čak je i iniciran u Bricket Wood veštičiji koven, a nakon svog preseljenja u Australiju bio je opunomoćen da širi wiccu tamo preko svog kovena. Ali iz njemu poznatih razloga nikad nije postao deo Grantove grupe, niti je Grantu dao inicijaciju.

„Originalno Nath učenja o Ladja jogi je dao Goraksnath [među monaškim vežbama]. Ne znamo da je bilo koji Sadhu ikada postigao oslobođenje na taj način.  Sami Nath kažu da su ta učenja bila samo simbolična …… još uvek je pomodno da prepredeni „sveti ljudi“ eksploatišu priču da zmija leži skrivena u telu. Izraz kundulini [ili ladja] joga je veoma moderan izum i nikada ga Nath autori nisu koristili …. onima koji uče o svojoj kundulini iz knjiga – uglavnom napisanih od strane stranaca i UVEK od ljudi koji sami nikad nisu bili uspešni sa time, često počnu da pate od ludila i opsesija. Istinski načini oslobodjenja su jednostavniji Pravi metode oslobađanja su jednostavniji i bez opasnosti, tako da je ladja suvišna u duhovnom životu. „

Ovaj tekst Shri Gurudev Mahendranath ne znači da kaula negira postojanje čakri i kundalini (koje Shri Gurudev Mahendranath piše kunduliin)  iskustvo. Samo znači da je ideja da se po kaula učenju to dešava drugačije. Ali to direktno  obesmišljava tri poglavlja u Grantovoj knjizi Beyond the Mauve Zone, što Curwen-ov izvor automatski svrstava u sferu „prepredenih svetih ljudi“.Najpre, mi ne znamo da li je taj koji je pisao dopisne lekcije koje je Curwen pisao imao pojma o tome što piše. Onda ne znamo da li je Curwen to razumeo, a verovatno je on bio samo neko ko je čitao i nije praktikova, to išta shvatio. I onda imamo Granta koji je to interpretirao na svoj način.

Ono što je Curwen bio otkrio Grantu jeste učenje o takozvanim kalama. Kale su seksualni fluidi koji nastaju tokom ritualnog seksualnog odnosa. Kod žena su vezani za faze meseca, neki od njih su poznati nauci, neki još nisu.  Crowley-ev pristup, koji je on samo preuzeo od nekih drugih  iz zapadnih škola, je više orijentisan ka muškarcu i tretira se kao solaran. Priča koju je Curwen njemu plasirao je bila više lunarna. I gde je tu problem?

U tome što po onome što je Grant dao kao svoj sistem može da se vidi nešto što se meni lično veoma ne dopada. Rekli smo da ćemo se vratiti na knjigu The Secrets of the Kaula Circle i onaj deo sa vamprisanjem posle orgija.

Seksualni snošaj u kauli podrazumeva da bi partner trebalo da nauči kako da marma masažom destimulišu kod svoje partnerke, važi i vice verse, pašu energiju. Marma  tačke su energetske tačke na telu koje se koriste u ajurvedskom lečenju i indijskim borilačkim veštinama. Ako se marma tačke tretiraju na pravi način one mogu da dovedu u jedno uzvišenije stanje spremnosti za tantrički odnos i ono za šta se on koristi. Ali isto tako to znanje može da se primeni i da se partnerka ili partner pripreme da se energetski vampirišu i da im se tako crpi energija. Recimo, način na koji Grant orgazam koristi da bi se dobile kale, sa odugovlačenjem…to je čist vampirizam po učenju ove tradicije. Orgazam nije sredstvo da se dobiju elementi eliksira, orgazam je i žrtva Boginji i pričest. A kale su nusprodukt, izuzetno bitan. Ali pristup tome je ono što je kod nas drugačije.

Kenneth Grant je bio sjajan sinkretičar, odličan autor knjiga koje su veoma upotrebljive u njegovom sistemu koji ima svojih vrednosti, ali to što je on opisao kao kaulu nema veze sa onim što kaula jeste. Dakle bez neke kritike i analize njegovog dela, samo se mora konstatovati da on nije nikad dobio tantričku dikšu, a tražio je i odbijen je, tako da su informacije koje je on dao netačne u smislu autentične tantre i rezultat su njegovih ideja i potreba njegovog vlastitog sistema.

I sad smo se približili samom kraju teksta. Ako je crna magija oružje koje se u kauli koristi u ratu protiv ega, koja je to ultimativna linija odbrane koja nas štiti da nas ego ne pojede? To je tradicija, a to znači Linija Gurua. Kaula je horizontalna, Guru i učenik su u istoj ravni iskustva se steknu veoma rano i neko zna gde je i gde ide, a iskustva se samo produbljuju. U toj priči moj Guru je moje istinsko sopstvo. U tantri Guru linija je ta koja zameni naš ego. Kad se ja klanjam liniji Gurua i dodirnem mu čelom stopala, to ne znači da je on mnogo važan i bitan. To znači da ja nisam previše bitan. Nije samo Chumbley umro, Pagal Baba je pre Shri Gurudev Mahendranatha imao dva učenika koji su isto umrli. Imali smo i primer iz jedne šaivističke parampare u kojoj je jedan učenik izašao i krenuo u rat protiv Gurua. A drugi je izašao i pokušao da ima učenike i da nastavi  sa tradicijom bez Gurua i umro je. To znali da je tradicija naš život. To je nevidljivi tok vitalnosti koji nas hrani. Tradicija je bitna u oba puta, i levom i desnom. Ali levi nema mehanizme represije i normativa koje ima desni. Zato je Guru linija tu možda i bitnija nego kod desnog puta i zato sam ja odan mom Guruu i onom pre njega i liniji koja ide do samog početka, pre pisane istorije i do samog stvaranja sveta..

I eto, došli smo do kraja. Prvo sam mislio da napišem tekst o tome šta su struja, tok, egregor i transmisija, kao tehnički termini koji posle mnoge stvari objašnjavaju. Ali prijatelj iz Niša, Dejan, mi reče da napišem svoja razmišljanja o egu i ja ga poslušao. Efi nije ništa rekao, ali pošto on ne sme da se zaobidje budući da će sledeći biti tekst o Velikom Belom Bratstvu , sa naglaskom na kritiku ideje istoga, sa transkriptom i prevodom koji sam lično uradio sa snimka jednog davnog predavanja VajraNatha (John Myrdhin Reynolds), računajmo kao da je nešto i rekao. Bilo šta, nebitno, čitamo se kad napišem sledeći post na blogu…

Ego, dobar sluga, a zao gospodar (četvrti deo)

Ознаке

chod, ego, mistično hrišćanstvo, tibetanski budizam

Iskreno, ne znam ni za jedan system koji je za svakoga pouzdan i gde ne postoji opasnost da neko ne odlepi ili ne prsne. Sa druge strane svako dobije onaj skup iskustava koji mu je potreban. Donald Michael Kraig je u osamdesetima imao odličan tekst o pravim i lažnim Učiteljima u Mezli, ili je to možda bilo u Gnosisu? Naglasak u tom tekstu je bio da nisu svi Učitelji pravi, ali i oni koji rade loše isporuče svojim Učenicima ono kakva im je karma i kakva im lekcija treba. Mi imamo mogućnost izbora. Moj je princip da ću veoma retko nekom reći da napusti neku grupu ili nekog učitelja, to bih uradio samo ako bi u slučaju bilo neko krivično delo ili nešto slično.U drugim slučajevima ko sam ja da za druge donosim odluke šta je za njih dobro?  Jedna od karakteristika podivljalog ega jeste i kad se neko previše bavi time šta drugi rade. Umesto toga uvek je mnogo bolje radii dobro. To je ono klasično pitanje da li tama uopšte postoji? Isus je rekao “Ja sam svetlo sveta. Oni koji me slede neće nikad hodati u mraku, već će imati svetlost života.” Lumen de Lumine je možda najznačajnija mistična formula zapadne ezoterije. Zašto to pominjem? Zato što je  na zapadu ideja bila i još uvek jeste, krajnje pojednostavljeno, da neko pusti svetlo u sebe i da ta svetlost onda u nama raste dok ne pojede naš ego.

Tibetanski budizam sam radio do granice kada je za sve dalje, a to je bilo davanje šest Naropinih joga,  Lama Ngawang insistirao na povlačenju u izolaciju u manastir na 3 godine. Tako da ja o naprednijim metodama tibetanskog budizma ne bih mogao da govorim iskustveno. Koga interesuje kako oni gledaju na problem ega i vezanosti savetujem knjigu koju je napisao Lama Yeshe Ego Attachment and Liberation   Ego, Attachment and Liberation: Overcoming Your Mental Bureaucracy, A Five-Day Meditation Course (Lama Yeshe Wisdom Archive, 2006). Takodje, trebalo bi obratiti pažnju na tibetanski čod ritual. U pitanju je arhaičan šamanistički ritual koji se isprepleo sa tibetanskim budizmom. Ritual se radi na zastrašujućim mestima, kao što su recimo groblja, a uključuje bubnjanje i trans u kojem nečije telo postaje nalik na leš gde se onda praktičar nudi na gozbu raznim gladnim duhovima i demonima. Čod je tibetanski tantrički ritual i često se naziva i “odsecanje ega” i postoje objašnjenja nekih lama koja na veoma zanimljiv način govore o tome kako čod zapravo radi na sagledavanju ega i rešavanju njega kao problema.

Tongjung Thuchen je bio tibetanski majstor Bon šamanizma kojem su u snu ženski duhovi  koji se zovu Dakini otkrili kako da izvodi ovaj obred. Nekoliko vekova kasnije u 11. veku tibetanska jogini Machig Labdron spojila je ovaj obred sa budističkim dzogćen učenjem i od  tada  čod izgleda onako kako ga i danas znamo.  Machig Labdron je stvari postavila tako da za nju demoni nisu bile samo velike crne gadne stvari već bilo šta što nas odvlači od razvezivanja od vezanosti. Umesto da se neko bori protiv demona, Machig Labdron je razvila tehnologiju da ga neko pripitomi da više ne bude problem, slično divljim zverima koje kad su site nisu toliko opasne. Lično nisam nikad primio transmisiju čoda i nisam radio ove prakse, ali po onome što sam video da rade oni koji su za to obučeni to se jako poklopalo u pristupu i nekim tehničkim detaljima, sa mojim iskustvom vezanim za neke duhove, za ono šta žele, kako se rasporedjuju po telu i slično. Pre nekoliko godina, u periodu kad je Marko Nektan u saradnji sa The Pagan Federation dovodio razne predavače da drže seminare u Srbiji bio je u planu i jedan šaman iz Holandije čiji je rad  u dobroj meri bio kombinovan i sa afričkim tradcionalnim religijama, tipa santerija. Jedna od stvari koje  je imao u programu obuke na seminarima koje je nudio bila je i tehnika veoma slična ovoj koju je postavila Machig Labdron sa pacifikovanjem ličnih demona, ali na žalost do roka koji je bio odredjen za potvrdu prisustvovanja radionici nije se bio skupio dovoljan broj prijavljenih i taj dogadjaj je otkazan.

Predjimo sam malo u susedstvo, u Indiju. Ja sam dobio dikšu u dve sestrinske tantričke tradicije, u AdiNath  i Kaula tradiciju  Obe tradicije su šaktističke,  prva se zasniva na dašamahavidji, dakle obožavanju deset oblika Kali, a druga i na mahavidjama i na ŠriVidji, pri čemu ovo drugo znači konkretno obožavanjem u toku odredjenih faza meseca, Kalike i Lalite, kao dve strane istog novčića, da bi se na kraju, kao centar Šri Jantre, obožavala Boginja Plamenog jezika, koja donosi finalno pročišćenje sagorevši sve nečistoće.

Sri Gurudeva Dadaji Mahendranath

Obe tradicije su VamaMarg, dakle put leve ruke i njih je na zapad doneo Sri Gurudeva Dadaji Mahendranath (rodjen kao Laurence Amos Miles). Meru Tantra, indijski tekst nastao oko 1700. godine, predvideo je da će se pojaviti zapadnjak koji će imati mantru na svom jeziku i da će se tantra iseliti iz Indije na zapad. U krugovima inicijata smatra se da se to proročanstvo odnosilo baš na njega.

Negde na samom početku Nath parampare stoji mitski Datatreja kao Adi Guru cele parampare, no kao pokretač parampare se uzima Matsyendranath. Njegov učenik je bio Gorakshanath koji je bio bio arogantan i ne baš najbolji učenik. Zato je kažnjen da probuši uši i da u njima nosi velike kundal naušnice, što i danas radi većina Nath plemena. Gorakshanathu, koji je reformisao Nath tradiciju kakva je danas prisutna u najvećem broju slučajeva u Indiji,  bio je zabranjen pristup najvišim tantričkim i Agora učenjima. Gorakshanath je Nath pokretu dao vedski karakter što pre toga nikad nije bio slučaj. Nije Patandjali izmislio hata jogu, to je uradio Gorakshanath, baš kao i kundalini koju pominje u svojim manastirskim vežbama.  Pitanje je da li je ideja o kundalini kao sklupčanoj zmiji postojala pre Gorakshanatha?  Sri Gurudeva Dadaji Mahendranath je smatrao da je to samo metafora koju ne treba doslovno shvatiti, a da je put za oslobodjenje jednostavniji i da kundalini, a kundalini joga je relativno nov termin smišljen mnogo kasnije i uglavnom popularisan i definisan od strane zapadnjaka, odnosno za njihove potrebe, nije nikako deo onoga što kaula inicijati.   Isto kao ni hata jogu koja im se ne preporučuje.

Ladja joga i kundalini joga su u širem smislu ista stvar i nekad se i poistovećuju.. Tehnički gledano ladja joga je podvrsta kundalini joge u kojoj se koristi  mantra kako bi se ušlo u meditativno stanje svesti, tj u smireniji um. Radža joga je sporiji put koji neki nikad ne savladaju kako treba jer podrazumeva da neko pre toga ovlada hata jogom i takozvanom  pratjaharom. Kundalini joga, kombinovana sa ladja jogom je brži put gde se direktno radi na budjenju kundalini. Hata joga isto radi na aktiviranju kundalini, ali posredno preko harmonizovanja sunca i meseca (ide i pingale), što aktivira pranu koja onda pokrene kundalini za koju se predpostavlja da leži uspavana u dnu kičmenog stuba.

Sve ovo nema veze sa tantrom onako kako su mene učili.  Gorakshanath je posle kazne imao dozvolu da vodi samo Dakshinachara tantru, a Dadadji je bio VamaMarg Guru i podučavao je VamaMarg tantru. Dakshinachara se odnosi na takozvani put desne ruke, a VamaMarg na put leve. Obično se kao razlika izmedju ove dve tantre smatra to što u prvoj nema seksualnog odnosa, a u drugoj ima. Ali seks je tu još i najmanje bitan, već je to pitanje principa kako se postave stvari.

Ukratko, desni put je po pravilu  piramidalan. Oni koji su na vrhu imaju najviše koristi, oni ispod se trude da postignu da se popnu zaslugama što više ka gore. U praksi to obično znači da ovi odozgo maksimalno iskorištavaju one dole, a ovi odozdo na sve načine varaju i podmeću jedni drugima, odnosno onima gore kako bi ih skinuli, samo kako bi se uspeli što više.  Hijerarhija sa sobom nosi opasnosti eskaliranja statusnog ega i mahanja značkama, bedževima i lentama, primer sa menjanjem imena u ličnoj karti, nebitno da li je istinit ili ne, bi bio ilustracija toga. Kao i javno kačenje diploma i stepena iz raznih ezoteričnih organizacija  po netu i gomila sličnih stvari koje se mogu videti. Zapravo, hijerarhijske strukture su jako pogodne za osobe koje su psihotične strukture ličnosti., ali istovremeno i jako dobro adaptirane u svoju okolinu. Za razliku od toga  tradicija leve ruke je horizontalna i nehijerarhijska. Vertikalna  hijerathijska struktura odražava patrijarhalni model društvenog ustrojstva i muški orgazam koji je uvek linearan i rastući do kulminacije i pada. Zato se muške religije završavaju često smrću i uskrsnućem, analogija sa falusom koji posle ejakulacije pada i simbolično umire su očigledne. Ženski orgazam je kružni i.produbljujući u kontinuitetu. U tom smislu desni put je po pravilu muški, opterećen dogmama i pravilima, a levi je ženski bez hijerarhije i strogih pravila. Desna tantra je darmička, ona sledi Zakon. Nešto kao Crkva na zapadu. Leva tantra je antinomijanistička i anti-darmička. Primer koji bi na zapadu odgovarao tome bio bi recimo srednjovekovni kult Aradie u Italiji koja se, po legendi, spustila na zemlju kako bi žene i siromašne podučila magiji i korištenju otrova  i tako ih oslobodila od feudalne podredjenosti vlastelinu i Crkvi. Sve to naravno skupa sa odbacivanjem crkvene etike i vrednostnog sistema.

Daćemo sad primer dva različita tantrička pristupa istom tekstu. Postoji jedan tantrički tekst koji se zove Soundarya Lahari, štampan je u raznim izdanjima sa različitim komentarima. Izvanredno izdanje sa izvanrednim komentarima, koje potiče iz desne škole Šri Vidje je ono čija je autorka Swami Satyasangananda Saraswati, učenica Swami Satyanande.Biharska škola joge je poznata šaivistička škola, vredna pažnje i sa Šri Vidja linijom nasledjivanja. Ali budući da je to dakshinachara ona daje meditacije i jantre vizuelizacije za svaku sloku. Za meditaciju i joginsku praksu možemo reći veoma dobra knjiga. U dakshinachara školama usmeno se neretko daje i kako se sloke koriste da se pročišćavaju čakre i slično i to je sasvim pristojna duhovna praksa za jogine. Pogledajmo sad jedno drugo izdanje koje je više u skladu sa levim putem. Naime, u pitanju je izdanje Saundaryalahari of Sankaracarya koje je priredio V.K.Subramian. Par stotina stranica kraće od prethodno pomenutog izdanja, sadrži samo stihove na sanskritu, koji se koriste kao mantre, i engleski prevod. U dodatku su date jantre. Jantre inače predstavljaju dijagrame koji su vizuelna prdstava mantra i koriste se skupa sa njima. Uz svaku jantru napisano je od čega se pravi, koliko e puta ponavlja i za šta se koristi. Pogledajmo, na primer, jantre za sloku broj 18.

Nije baš da bi onaj ko je ovo crtao za to izdanje dobio prolaznu ocenu iz tehničkog crtanja na tehničkim fakultetima, zar ne? Ali to nije ni bitno za našu priču. Ono što je bitno je da ispod jantre piše samo sledeće:

Ponavlja se 1000 put dnevno tokom 45 dana

Materijal na kojem se crta jantra: Zlatna ploča

Korist od izvodjenja: Moć da se zavedu žene i dobiju umetničke sposobnosti

Otprilike, prevod ove slike bi se odnosio na to da „kako da neko,  kada su i nebeske Apsare skupa sa Urvaši, sa očima poput preplašenih šumskih srna, bile privučene, ne bude očaran onim ko meditira nad Onom čija lepota kupa nebesa i zemlju rumenim zracima koji su nalik na izlazeće sunce.“ Dakle neko može samo to raditi i očekivati rezultat koji bi trebalo da bude takav da postane magnet za žene. Usmeno se prenose dalja uputstva tipa da se neko tokom toga okreće ka severo-istoku, koja se ime Lalite peva uz to, koja se cveće uz to nudi, u ovom slučaju cveće jasmina ili čampake, koja hrana kao žrtvena ponuda itd. Neko hoće da ovlada činima? Sloka 27 služi za to. Slava i pare, nema problema, za to služi sloka 25. Neko hoće da pokori neprijatelje? Onda koristi sloku 21. Neko nema pare za plastičnog hirurga, a želi da poveća grudi?  Što nema u izlogu ima u radnji, tako da za grudi žene koristite sloku  10. Konkretno ovo je ono što se na zapadu naziva magija, čak bi mogli da kažemo i da je u pitanju crna magija. Ko želi da pravi paralele sa zapadom neka obrati pažnju na magijsku upotrebu biblijskih psalma.

VamaMarg tantra je crna magija, zvuči malo šokantno zar ne? Za sad neka ostane na tome,  vratićemo se još na to.

Dakle rekli smo da je leva tantra nehijerarhijska. Tantra, bar ona koju ja poznajem, koristi odredjena ženska božanstva kako bi direktno menjala i podrivala predpostavljene koncepte koje neko ima. To uključuje i koncepte izrabljivačkih struktura moći ezoteričnih organizacija i redova desne staze koji su osmišljeni da kontrolišu ljudi i izvlače novac od nižih stepenova.

Za primer Boginje, jedne od 10 MahaVidja, koja se direktno odnosi na rad sa egom možemo uzeti Chinnamastu. Njen izgled je zastrašujući, ona je Boginja koja je, dok stoji na paru koji ispod njenih nogu ima seksualni odnos,  odsekla svoju vlastitu glavu. Iz njenog vrata tri mlaza krvi idu u usta dve devojke koje stoje levo i desno od nje, a treći mlaz ide u njenu odsečenu glavu. Njen položaj tela ukazuje na to da je u stanju pripravnosti da zaštiti svoje obožavatelje od neprijatelja. Tantra je poznata i kao joga sumraka i koristi i takozvani jezik sumraka. Šta to tačno znači svako mora da otkrije za sebe, ali u tantri je retko kad ono što se kaže nešto što to doslovno i znači i zato se postavlja pitanje ko su naši stvarni neprijatelji? Chinnamasta konkretno može da uništi i našeg velikog neprijatelja, a to je neznanje koje stvara iluziju odvojenosti nas od našeg pravog Bića.

Chinnamasta je kao i Kali potpuno bez odeće. Nagost prvo pokazuje da one ne samo da odbacuju braminske moralne norme, već da se to odnosi i na ego. Chinnamasta je odbacila odeću koja ju je štitila, u socijalnom i doslovnom smislu i kaže se da ona “nema oklop ega da je pokriva”. Jer i nema od čega da se štiti kad je pobedila sve svoje neprijatelje, prvenstveno unutrašnje. Ona je samu sebe žrtvovala, odsecanje glave se naravno odnosi na odsecanje ega i njegovo uništenje. Nije li jedno od njenih imena i Uccabhavavinasini, što se odnosi na onu koja je pobedila egoizam? Sadana Chinnamasti smatra se da predstavlja jak skok u svesti posvećenika. Naravno, sve ostale Boginje u tantri imaju isto ulogu u  radu sa egom, a Chinnamasta je možda samo vizuelno najeksplicitnije pogodna Boginja da se da kao najočitiji primer.

I desna i leva tantra koriste ove Boginje. Koja je onda razlika medju njima? Setimo se razlike izmedju dva izdanja Soundarya Lahari. Jedno je duhovno, drugo materijalističko.

Nekad davno u Indiji je postojala škola filosofije koja se zvala Karvaka I koja se bavila filosofskim skepticizmom, religijskom indiferentnošću i materijalizmom. Danas je ta škola izumrla i ne tretira se kao deo indijskih škola filosofije, mada ima i onih koji misle da je to bila sedma škola koja je kasnije izbačena. Ova filosofska škola je verovala da nema ničeg lošeg u telesnim zadovoljstivima, a negirala je život posle smrti, reinkarnaciju i vede za koje su smatrali da nisu nastale božanskim autoritetom već da su ih napisali ljudi. Takodje, bili su protiv kastinskog sistema.  Karvaka je podrazumevala Deha-vadu (fizičko telo je sopstvo), Kama Purusharthu  (zadovoljstvo je osnovni cilj života što Karvaku stavlja u poziciju zastupanja ekstremnog hedonizma), Artha Purusharthu (koncentracija materijalnih dobara koja je isto tako životni cilj), Svabhavavadu (materijalizam), amoralizam (verovanje da Darma ne treba da se sledi), primenu magijskih rituala i vradžbina i anti-klerikalizam.

Postoji mišljenje medju indijskim naučnicima da su u ranom periodu protokarvaka i prototantra bili jedan filosofsko-praktikujući sistem poreklom iz severoistočne Indije. To može biti tačno, ali i ne mora, ali je veoma verovatno da i jedni  drugi imaju svoje poreklo u prearijevskoj magijskoj praksi i kultovima.  Dakle tantra je veoma verovatno tradicija iz prevedskog vremena i predstavlja ostatak tadašnjih kultova orijentisanih oko ženskih božanstava.

(Nastaviće se)

Ego, dobar sluga, a zao gospodar (treci deo)

Dakle u prethodnim tekstovima dali smo nekoliko različitih primera. Počeli smo sa psihologijom, nastavili sa Zlatnom Zorom, a onda završili sa istočnim sistemima kao što su tantra i tibetanski budizam. Sada hajde na trenutak da se vratimo na psihologiju. Kao laiku moj doživljaj ega jeste da je on zapravo faktor koji drži instinktivne siline koje utiču na nas i koje bi nas vodile ka entropiji socijalnih pravila sa jedne strane i skup pravila i socijalnih normi koje sa druge strane zahtevaju od nas da se ponašamo kao civilizacijski uklopljeni deo zajednice, u harmoničnom odnosu tako da smo veoma svesni realnosti i funkcionišemo u njoj.  Običan čovek bez ega bi bio potpuno disfunkcionalan u realnom životu.  Portemećena funkcija ega u smeru da neko manje kontroliše svoje instinkte vodi u psihopatiju. Manijak je manijak zato što ne može da se kontroliše i suzdrži u nekim aktivnostima. Sa druge strane osoba koja je pod prevelikim pritiskom socijalnih normative  postane neurotičar. Ego pomaže nekome da se prilagodi svetu oko sebe i da funkcioniše, a to je u neku ruku i ono kako prosečni član društva shvata nečiju normalnost. Jedna od osnovnih funkcija ega, po psihologiji, je funkcija odbrane svesti od nečeg što joj je neprijatno i što svest ne bi mogla da prihvati.  U slučaju rituala Zlatne Zore videli smo da magijski mehanizam odbrane odgovara, po korespondencijama, egu kao psihološkoj kategoriji.

Klasična Zlatna Zora nije ni verovala da neko može da se oslobodi ega, to je bilo postignuće koje odgovara takozvanom prelasku Bezdana, odnosno granici koja deli gornje tri oblasti Drveta Života, za koje se veruje da nisu pale iz Raja, od donjih sedam koje su pale u materijalno. To je razlika izmedju sveta Kantovih Čistih Ideja, gornje tri sefire, od sveta formativnog u kojem su donjih sedam sefira. U tom smislu skok svesti iz jednog područja u drugo znači i izlazak iz opažajnosti euklidske geometrije. Po legendi Bog je postavio plameni mač da odvoji ta dva područja i prelazak Bezdana u stvari znači sagorevanje ega i svih ljudskih slabosti. Nakon toga osoba nije više ljudsko biće već postaje Božanstvo. Dakle neko ko više nije uslovljen karmom i uticajem zodijaka. O doktrini Andjela Čuvara, o tome  kakve to veze ima sa Spasiocem i kako su gnostici smatrali astrologiju kavezom za utamničenje duše, što je sve dalja elaboracija ranije navedenog, verovatno će biti reči u nekom od narednih tekstova na ovom blogu.

Budući da su blogovi pre zapisi ličnih razmišljanja, često i emocija, nego edukativni internet portali, moram se samo osvrnuti na jednu činjenicu. Ovih dana primetio sam da se ljudi pozivaju na prelazak Bezdana i to potkrepljuju time da su izbalansirali četiri elementa što je po njima usloz za to. To je uslov za prelazak Paroketa dakle vela koji deli svet materijalne iluzije od sveta realnosti duhova. Ego tu i dalje ostaje u funkciji, samo se adaptira na novo stanje stvari.

Dakle pošto svi pričaju o egu, a kad bi seli i uporedili šta neko smatra za ego shvatili bi da 100 ljudi ima 120 različitih predstava šta je to ego,  momenat je da definišem uprošćeno do banalizovanja kako shvatam i koristim pojam ega. On je za mene to što mi mislimo da jesmo. To može biti i dobro i loše, jer ne misle svi ljudi dobro o sebi, ali nikad nije ono što stvarno jeste. Dakle ego je lažna slika o nama samima, a Sopstvo je ono što mi jesmo. Ko hoće da iskusi šta stvarno jesmo može da pokuša sa tehnikom koja se zove Intenziv prosvetljenja. Ovu bazično trodnevnu tehniku je osmislio Yogeshwar Muni (Charles Berner), na osnovu svog iskustva u sajentologiji i šaivističke joge njegovog Gurua Swami Kripaluanande. Tehniku je u Srbiju doneo Živorad Mihajlović – Slavinski, posle su i neki drugi ljudi obučeni da vode Intenzive i stara Jugoslavija je tako postala zemlja sa najviše održanih Intenziva na svetu i verovatno sa najviše osoba koje su doživele Prosvetljenje. Zvuči zapanjujuće, zar ne? Intenziv Prosvetljenja dovodi do iskustva analognom iskustvu kenša u zenu, što su zen majstori koji su prisustvovali tehnici i potvrdili, ali to naravno  nije trajno prosvetljenje već trenutni uvid. Problem je u tome što nije pitanje kako nekom tehnikom izazvati neko stanje svesti, već kako posle to iskustvo integrisati u svakodnevni život? Berner je osmislio Intenziv kao deo sistema, čiji početak je on nazvao Holističkom jogom, ne Intenziv kao sistem sam po sebi. Holistička joga se zasniva na takozvanoj Holističkoj mandali. Mandala se sastoji od 32 polja, od kojih je Intenziv, u vidu svog centralnog koana koji glasi Ko sam ja, na mestu prvog polja, dok se ostala odnose na lekcije i vežbe koje obuhvataju oblasti  svakodnevnog života (novac, snovi, traženje pomoći, seksualni život, traženje …). Sama mandala je koncipirana po modelu Vastu mandale i Božanstava koja su po njoj rasporedjena. Holistička joga je osnov koji “uzemljuje” onog ko udje u tu školu koja se naziva Dijadna škola prosvetljenja, a nakon nje idu Darma nivo (vladanje energijom) koji ima pet koraka od kojih se svaki sastoji od po 10 lekcija,  Mantra nivo (Intenzivi Prosvetljenja, Dijade, Čišćenje uma), i na kraju dolazi nivo Sveštenstva (joga predanosti). Prosvetljenje tako nije cilj samo po sebi, ono dolazi na početku. Ljudi nešto dožive i onda rade dugo i naporno kako bi to iskustvo postalo trajno i stabilizovano.  Nisam iniciran ni u jedan od tih nivoa Bernerove škole, u Srbiji postoje i ljudi koji jesu, ali iz iskustva sa Intenzivima i gledanja ljudi koji su na njih išli mogu se izvesti neki zaključci. Ako zanemarimo situacije gde su Intenzive držale nestručne osobe, a to treba izbegavati jer takvi od 10 mogućih grešaka naprave 12, problem sa Iskustvom je da je to uzburkavanje mulja na dnu reke. Prosvetljenje nije trajno i kad se mulj slegne ego krene u ofanzivu. Jedna od funkcija ega, verovatno i najvažnija, po psiholozima je funkcija odbrane. Ego nas štiti od onog što nas može povrediti. A Istina je ono što nije lepo po ego jer nije ono što on za sebe misli da jeste i zato se ego uvek plaši Istine.

Da budem iskren ne znam šta se dešava sa Bernerovom školom u svetu posle njegove smrti. Sam Berner je imao probleme na kraju svog života i bilo je nekih podela u njegovoj školi, ali to i dalje ne znači da sam sistem nije jako dobro zamišljen. I za one koji baš i nisu skloni da se bave sobom na putu prosvetljenja,  ono što sam ja video od holističke joge i lekcija vladanja energijama je izvanredan lajf koučing i od toga skoro svako može imati koristi.

Vezano za probleme Gurua i zašto i kako neki Gurui i Majstori odlepe i podivlja im ego ja bih sad mogao da prepričam ono što je Georg Feuerstein  pisao u svojoj knjizi Holy Madness: Spirituality, Crazy-Wise Teachers, And Enlightenment (Hohm Press. USA, 2006), ali bi to bilo glupo. Svako koga dublje interesuje ta problematika može sam da nabavi pomenutu knjigu koja je izvanredna i temeljno obradjuje psihopatologiju  imena kao što su Gurdjieff, Chgyam Trungpa, Bhagwan Rajneesh, Aleister Crowley, Adi Da,  Shoko Asahara, Sathya Sai Baba itd.

(Nastaviće se…)

Ego, dobar sluga, a zao gospodar (drugi deo)

Ознаке

ego, Osho Rajneesh, tibetanski budizam

Andrew Chumbley (1967-2004) je bio poznati engleski okultista poznat po tome što je iza sebe ostavio sistem tradicionalnog veštičarstva pod imenom Kultus Sabati, a koji je on sam bio definisao kao „transcendentalno čarobnjaštvo“. Chumbley je već imao Nath inicijaciju, dobio je i kaula inicijaciju i napredovao je do odredjenog stepena postignuća. Chumbley jeste bio jedan ozbiljan praktičar i kreativan okultista, tako da je bio pripreman da posle smrti Gurua bude njegov naslednik. Ali on je, iako nije bio dobio postignuće koje nekome omogućuje da sam iniciira što je korak posle dobijanja Šri Vidje koji on nije načinio,  poželeo da sam počne da inicira i inicirao je ljude o kojima Guru nije imao pojma ko su. Ali sukcesija Gurua nastupa tek kad se on povuče iz fizičkog tela i kada je Chumbley-u to bilo predočeno njegova reakcija je bila da će izvesti „Ritual za ubistvo Gurua“. Taj ritual nije nešto što bi trebalo shvatiti kao da neko pokušava da izazove fizičku smrt Gurua, već je to „razvod od tradicije“ što znači „ubijanje Guru linije“. Za manje od godinu dana, kad se Mars premestio iz Ovna u presudjujuću Vagu, Andrew Chumbley je preminuo na sveopšte iznenadjenje britanske i svetske zajednice.

Idemo sada na jedan drugi primer, mnogo bliži nama. Pre jako puno godina u Srbiju je došla jedna škola joge, ugledna i veoma cenjena. Tada je u ovim krajevima njihov verovatno  najeskponiraniji učenik bio izvesni S.G. Iz razloga sujete i ličnog promovisanja on je poželeo da postane Svami i otišao je u glavni grad jedne zemlje koja se graniči sa bivšom SFRJ kod Svamija, Indusa  koji je bio veoma blizak učenik Gurua iz Indije, da to i zatraži. Tada je Svamijev Guru još bio živ u Indiji i ovaj ga je uputio tamo. Život u ašramu nije odmor u ekskluzivnom letovalištu, nisu je to mesto gde bi nekome pet egzotičnih Induskinja okačile vence od cveća i masirale mu stopala, već su našem pretendentu na poziciju svamija  odmah dali da radi najteže poslove. Da im pere noge, da prazni kible sa mokraćom i slično. Posle nekoliko dana S.G. je bio time toliko revoltiran da je strgao malu sa vrata i napravio demonstrativnu scenu u stilu „nećete vi mene da … (i tu ide reč koja se cenzuriše iz razloga pristojnosti)“. Guru je S.M.-u  koji je bio sa njime samo rekao da ga vodi na avion nazad u Srbiju. Godinama kasnije sretao sam S.G. i svaki put je imao istu priču o tome kako je Svami loš, govorio je stvari koje o kojima navodno drugi ćute i slično. Oni koji su ostali uz Gurua pričali su da je S.G. skroz odlepio, što i nije bilo daleko od istine, toliko da je  čak u ličnoj karti promenio ime u  duhovno koje mu je  dao Guru, sve sa namernim prelaskom prelaza na crveno kako bi ga saobraćajac zaustavio i kako bi onda mogao da mu ponosno da ličnu klartu sa tim duhovnim imenom. Koliko je ovo bilo tačno ne znam, niti sam ikada želeo da ulazim u utvrdjivanje istinitosti toga jer to i nije bitno.  Ovo je samo navedeno kao mogući model poremećaja funkcije ega, slične ali ne tako drastične stvari sam i vidjao u različitim grupama. Priča ide dalje tako da je S.M. postao Svami i uspešno godinama vodio grupu za pomenutog inostranog Svamija koji je posle smrti Gurua u Indiji i sam preuzeo ulogu Gurua. Sve je delovalo idilično dok se pre par godina večina članova nije povukla iz ašrama nakon što se delegacija koju je vodio S.M. nije vratila iz posete Guruu i potvrdila da su neki skandali za koje je Guru bio optuživan, bili tačni. To su momenti koji nikad nisu laki, recimo Phyllis Krystal čiju ja knjigu o raskidanjima vezanosti koja je i kod nas prevedena veoma cenim, u nekoj sličnoj situaciji je sve pravdala što je njen Guru uradio, jer je on za nju Bog i šta god da uradi je u redu. To je stav o kojem možemo da diskutujemo, kritikujemo ga ili opravdavamo, ali to je bio njen izbor. Sa druge strane  S.M. je odlučio da nastavi sa jogom, okupljao je Učenike, ali se „razveo“ od Gurua. Ostao je u tradiciji, ili je bar to želeo, tako da je pokušao da preskoči jednu kariku, konkretno nekog ko je bio njegov Guru. Najiskrenije, S. M. je bio neko koga sam ja prilično cenio. Veoma realan i izbalansiranog ega, jednom sam ga pitao nešto o lokama. Rekao je da je to on samo čuo od svog Gurua, ali da nema to iskustvo i da o tome ne može da govori jer ne zna dovoljno iskustveno. To je samo primer koji je meni pokazao da je bio skroman i u realnosti dobro utemeljen čovek.  Bio je jako pristojan i obrazovan čovek i ulivao je poverenje. Šta se sa njim tačno dešavalo posle razlaza sa Guruom  ne znam. Znam da je radio sa učenicima bez Gurua. O njegovom ponašanju i raspoloženju su se čule oprečne priče, iz poštovanja prema njemu bih izbegao navodjenja jer to može i ne mora biti istina. Ali ako su neke tačne to bi bio pokazatelj procesa koji se može očekivati kad neko prekine sa tradicijom, a istovremeno pokušava da ostane u njoj i radi sa učenicima.  Priča se završila tako što je neko vreme nakon toga S.M. preminuo. Pri tome ja i dalje ostajem pri tome da je on bio veliki duhovnjak, na mestu njegovog počivanja su se znatno kasnije dešavali i svetlosni fenomeni, čak postoje i fotografije  koje to svedoče.

Ne zvuči baš najbolje jad se neko rastane od tradicije, zar ne? Hajdemo da onda navedemo još jedan primer,  reč je o većini poznatoj osobi. Naime u pitanju je Osho Rajneesh. Detalji njegove biografije uglavnom su dostupni, ono što se redje pominje je to da je on bio iniciran u tantru kao učenik Pagol Nath Agori Babe. Osho je po svojim stavovima bio prilično radikalan i ne baš u skladu sa tradicijom i na skupu posvećenom 64 jogini,  održanom u Kalkuti u Kalighat hramu 1973, Osho se konfrontirao sa tradicionalno obojenim stavovima Baba Ramnat Agorija, parampara linijom povezanim sa  Pagol Nath Agori.Babom.

Kalighat hram, Kalkuta

Osho je tom prilikom, po svedočenju prisutnih, ućutkan od strane kako Baba Ramnath Agorija, tako i svih ostalih tantrički priznatih Gurua i autoriteta i od tada Osho se više nije vodio kao deo linije tantričkih inicijata koji pripadaju parampari. Parampara, odnosno sa Učielja na Učenika neprekinuti tok prenošenja znanja, obično kreće od nekog Božanstva i prenosi se sa usta na uho učenika.

Osho Rajneesh sa jednim od svojih Rols-Rojs automobila kojih je imao 93

Osho je tako doslovno izbačen iz ovakve linije prenošenja tradicije, a mišljenje koje su tradicionalni tantrici imali o njemu.bilo je da je njegov pokušaj da modernizuje tantru bio u stvari egom motivisana potreba da privuče pažnju na sebe praveći od tantre marketinški pogodan proizvod za konzumerističko tržište.

Činjenica da je izbrisan iz linija prenosa tradicije nije mu smetala da se već sledeće godine preseli u Punu gde je osnovao svoj Ašram i davao sanjasa inicijacije u ono što se danas naziva neo-tantra. Njegova dalja istorija je poznata, uključujući i brojne afere i sudjenja.

A sad ćemo preći na jedan sasvim drugačiji primer. Pre par decenija sam odlazio u tibetansku budističku sangu. U manastiru koji je ta sanga posećivala lama je bio Madjar, čovek sa veoma zanimljivom prošlošću. Naime on je posle ulaska ruskih divizija u Madjarsku 1956. godine prebegao u tadašnju Jugoslaviju i odatle preplivao Piranski zaliv. Iz Italije životni put ga je naneo na Tibet gde je prvo godinama radio najteže poslove u jednom manastiru. Videli smo na primeru S.G. da u Aziji postoje prilično oštre metode da se nečiji ego dovede u što razumnije okvire tako da je pomenuti budući lama disciplinovano i požrtvovano prošao sve te godine dok se nije dokazao da je vredan i spreman.

Visokopoštovani Lama Ngawang

Svi u sangi u koju sam odlazio su već bili dobili utočište sem mene i ja sam ga pitao da li ga i ja mogu dobiti. „To može da ti da samo moj lama“ odgovorio je „dok je on živ ja ne mogu da dajem utočište, jer je to tako po tradiciji.“ Dobro, pravila su pravila i meni je samo ostalo da negde sretnem lamu koji je njemu na Tibetu, kao  i ostalima iz sange u koju sam išao u prilici kad su ga bili sreli, dao utočište. U pitanju je bio  stari tibetanski monah koji se zvao Lama Ngawang i koji je nakon napuštanja Tibeta vodio tibetanski manastir u Švedskoj. On je putovao ponekad po Evropi, najbliže je dolazio u Budimpeštu na budističku akademiju i u manastir u Taru. Ali kad god sam imao priliku da ga sretnem i slušam neko njegovo predavanje, nisam uspeo da mu se obratim i da zatražim utočište. Jednostavno, uvek bi se tu našli neki iz naše sange koji bi rekli da lama sad ne može, a je umoran, drugi put i sl, doslovno mi fizički preprečujući svojim telima priliku da mu pridjem. Tako da je to bila situacija da se gledamo preko drugih ljudi ali da nikada ne pričamo Stanje stvari   po kojem neki drugi imaju utočište, a ja nije trebalo da ga dobijem očigledno je odgovaralo nečijim ego potrebama zbog utiska o pozicioniranju u toj grupi i osećaja veće vrednosti u odnosu na mene i druge koji bi došli, a ne bi imali utočište. Natecanje i borba za pozicioniranjem se očigledno ne mogu izbeći čak ni u najpacifističkijim zajednicama.

I tako sam razmišljao da skupim pare i sam odem u Švedsku i da tamo od lame zatražim utočište. Ali u sred tih mojih premišljanja zazvoni mi telefon i jedna Monika koja je dolazila u sangu i prema meni uvek bila dobronamerna, se javi i kaže da dodjem kod  osobe koja je neformalno bila vodja sange. Kaže radiće se meditacija i da je veoma važno. Ja odem i praktično se zaprepastim kad sam ušao u taj stan. Svi sede u tišini oko nikog drugog do Lame Ngawanga. I ja sednem ispred njega, gde je bilo slobodno mesto i ćutim jer ni ne znam šta bih rekao. On me gleda, gledam ja njega. I kaže on meni „Mislim da si hteo nešto da me pitaš“. Ja mu kažem da bi želeo da dobijem utočište. Čovek izgleda savršeno ozbiljno dok pričamo. On me  pozove u kuhinju da pričamo. Odjednom se od ozbiljnog i strogog duhovnog autoriteta pretvori u jednog nasmejanog dobricu i ponudi me gibanicom koja je tamo bila spremljena za njega i krene da mi priča neke tibetanske šale, da imitira različite vrste ptica sa Tibeta i ja shvatim u jednom momentu da se iskreno i neobuzdano smejem. I on mi onda reče da je sad sve ok, da sam se opustio i da idemo da me inicira. Lama Ngawang je tada bio već prilično star čovek ne baš najboljeg zdravlja. Mogao je držati predavanje u bilo kojoj drugoj zemlji u Zapadnoj Evropi, biti plaćen za to i slušan pomno od dosta ljudi. Umesto toga, umesto novca i slave, on je izabrao da dodje u Srbiju, potroši svoje vreme i svoj novac na put koji nije bio ni kratak, a verovatno ni baš preterano udoban i ugodan, kako bi dao utočište jednom mladog čoveku u nekoj dalekoj zemlji. Lama Ngawang mi je ostao u sećanju kao jedan od svetlih primera osoba koje su od sistema koji su radile dobile neki kvalitet i  za koje bi zasluženo mogli da kažemo da su duhovne osobe.

/Nastaviće se…)

Ego, dobar sluga, a zao gospodar

Ego pominju skoro svi koji se bave duhovnošću, uglavnom tvrde ili da ga oni nemaju, ili da ga neki drugi imaju u velikoj meri. A najčešće većina tvrdi i jedno i drugo istovremeno. No tu dolazimo do jednog malog problema? Šta je ego zapravo? Psihologija nema odgovor. Ako pogledamo istoriju razvoja pojma videćemo da je do danas postavljeno puno teorija o tome šta je ego, ali da do danas nije postignut konsenzus šta je on zapravo? To ide do te granice da čak neke grane psihologije, radikalniji bihevioristi na primer, tvrde da ego i ne postoji. Dobar deo onih koji smatraju da ga ima, pak, smatraju da je ego zapravo doveo do stvaranja čoveka, ništa manje nego recimo palac. Ego je tako shvaćen kao „specifilan organ adaptacije“ u funkciji nagona koji služi samoodržanju jedinke. Bez Ega ljudi bi bili kao životinje i novorodjenčad koji ne poseduju psihu već samo vitalne funkcije.

Budući da nisam psiholog  tako da će ovaj tekst biti uglavnom uzdržan od ulaska u stručni psihološki teren, sem gde se to čini neophodno, a komentari i zaključci će biti moji lični. To će u velikoj meri odrediti formu ovog teksta, stoga sad ide nešto što će možda mnogima delovati kao skretanje sa teme, ali smatram da je to bitno za smisao onoga što se želi zaključiti tako da je sad momenat da se upustimo u predstavljanje sažetog dela analize jednog segmenta ceremonija inicijacije Zlatne zore.

Konkretno, vredi navesti kako se obično objašnjava to što ceremonija Neofita u Zlatnoj zori uključuje i Omu-Satan bogoformu.  Omu-Satan je bila i još uvek je Zlatnoj zori sinteza tri božanstva, zmajevitog Apofisa, Tifona kao ubice Ozirisa i Seta/Besa kao „brutalne moći demonske siline“, objedinjenih u „trijadu zla“ koja je „usta sile destrukcije“. Naravno, ovde se mora napomenuti da je Zlatna zora u pogledu egiptologije bila produkt svoga vremena, E.A. Wallis Budge na kojeg su se uglavnom tada većinom oslanjali je nedugo posle svoga vremena odbačen kao nepouzdan izvor, a danas na sajtu Britanskog muzeja i stoji otprilike takva kvalifikacija njegovog rada i dela. Set nije bio originalno tretiran kao „zlo“, već kao najjači Neter stoji na pramcu barke i brani Maat, što znači da brani kosmički poredak, od demona Apepa. Negativne konotacije uglavnom počinje da dobija spajanjem grčke i ekipatske kulture. Tako da je egiptologija Zlatne zore uglavnom naslonjena na kasnije interpretacije, koje su više gnostičke i egipatsko-koptske, no to i nije bitno za našu priču. Bitno je pitanje zašto bi Zlatna zora u svoj ritual uvodjenja Neofita uvrstila nešto što deluje tako eksplicitno zlo? Ova Bogoforma se nalazi na poziciji Jesoda, dakle druge sefire na šemi Drveta života,  u Hramu uredjenom za Inicijaciju u stepen Neofita. To je tačka na kojoj se astralno olovo transformiše u astralno zlato, odnosno demonsko transformiše u nešto andjeosko.

Omu-Satan je zapravo koncept povezan sa 22 Presuditelja koji mere namere Kandidata i kasnije i prirodu motiva onih koji izvode ceremonije. Isto kao što je i u Dvorani Maat Omu-Satan ona sila koja razara duše onih koji ne prodju testove Presuditelja.   Omu-Satan se vizuelno predstavljao kao kombinacija krokodila i zmije.

Ovako vizuelno koncipirana Bogoforma zapravo štiti Kandidata od onoga što može da se nepredvidivo desi u sferi njegove sefire Jesod., odnosno od uticaja koji mogu doći iz šeste sefire na Drvetu Života,, Tifareta i za koje kandidat još nije spreman. Svaka planeta ima samo jednu inteligenciju. Mesec ih ima dve. Inteligencije služe da se dobije najbolje od dobre strane planete, dok je Duh zadužen za njenu „zlu“ stranu. Dve inteligencije Meseca se koriste, u kontekstu navedenoga jesu zato što je Mesec najnestabilniji od svih planetarnih uticaja i druga inteligencija ima svrhu da bude dodatna kontrola sila koje su prilično nepredvidive.  Iako su siline Trijade Zla ovde samo „pod velom“ i samo predstavljaju Apofisa, Seta i Tifona, čak i u tom ništa više do nagoveštenom obliku one su „zadnja linija odbrane“ za energije koje bi mogle da dosegnu centralni oltar što znači i kandidata. U kasnijoj ceremoniji takozvanog Portala Inicijat će saznati da su svi prethodni stepeni u stvari bili u  sefiri Malkut i da se tek prelaskom Portala kandidat uzdiže u sferi Jesoda. Inicijacija Portala je zapravo eskpanzija pozicije Jesoda iz ceremonije Neofita. Nagoveštena Trijada Zla iz ceremonije Neofita ispoljava se tako u potpunosti tek u ceremoniji Portala i Alhemijski nagoveštaj pozicije Jesoda u ceremoniji Neofita dobija svoj praktični alhemijski smisao tek u ceremoniji portala. Na severu su tokom ceremonije alhemijska predstava čoveka sastavljenog od planetarnih metala, iz biblijskog Nabukodonosorovog sna, odnosno VITRIOL dijagram koji simboliše otkrivanje sirovog materijala za alhemijsku transformaciju.

I dok su u ceremonijama od Zelatora do Praktikusa kandidatima pokazivane tarot karte Univerzum, Sud, Sunce, Mesec, Zvezda i Kula,  u ceremoniji portala na Severu stoji karta Djavo, a na jugu karta Smrt.. Prva se odnosi na Seta, a druga na Tifona, Na severu koji se povezuje sa elemetom zemlje se pod uticajem Omi-Satana dešava kondenzacija i denzifikacija energija, sirov astralni materijal najtamnijih crta kandidata se iznosi na površinu njegovog svetlosnog omotača kako bi se uz pomoć Omi-Satana transformisao. Analogija sa načinom na koji se Neofiti uče da koriste ritual pentagrama kako bi svoje mentalne opsesije raspršili na ivici formiranog kruga  se, iako sličnosti nisu potpuno podudarne, nameće sama.

Na jugu gde je alhemijska vatra su takodje i dijagrami andjela Serafima i Kerubima. Jug je mesto za pročišćenje i posvećenje. Od Omi-Satana na severu kandidat dolazi pod uticaj božanskih energija, preko andjeoske hijerarhije na jugu kako bi se transformisao iz vog originalnog stanja u nešto sasvim novo. U Misterijama sledećeg stepena, Adeptusa minora, kaže se da  „čak i zlo pomaže da se ide ka dobrom“. Znaci koji se koriste u tom stepen usu takozvani LVX znaci, tj četiri položaja tela koji izgledaju kao na slici ispod.

U jednom od dijagrama Zlatne zore,  deo LVX znaka koji označava slovo V i koji se tradicionalno vezuje za ovu Bogoformu, prikazuje se preko kruga Zodijaka. Ruke usmerene ka gore dodiruju dve astrološke kuće, Bika i Lava. Zemljani i vatreni znaci. Dalo bi se primetiti da upućuje na raspored elemenata i alhemijski proces kroz koji prolazi kandidat u ceremoniji Portala.

Ono što je za nas zanimljivo, najpre jeste to da iako su u pitanju negativne Bogoforme, one nisu zle već imaju svoju pozitivnu ulogu i dobrobit po kandidata. A potom to da se u ceremoniji Neofita, a i generalno kabalistički se to tako tretira na Drvetu Života, pozicija Jesoda eksplicitno povezuje sa egom kandidata.

(nastaviće se…)

Značaj srca kao mističnog centra

Ознаке

kundalini, slobodni zidari, srce, škotski obred, čakre

U obredu Predavanja Kandidata Lože Drevnih, Prihvaćenih i Ezoteričnih Masona tekst u jednom momentu glasi: „U Masonstvu je rečeno da je Masonska Loža Hram Kralja Solomona u svoj njegovoj mudrosti. Ti si Hram Kralja Solomona i ti si onaj mudar kralj koji pokreće taj hram. U sredini Lože je Oltar. U sredini tvog tela je oltar koji je tvoje srce. Kao što je Oltar u Masonskoj Loži Srce Hrama, tako je i tvoje srce oltar u tvom ličnom hramu. Tu Božansko prebiva u tebi kao što to čini i u Masonskoj Loži.“

Danijel Ligu u Rečniku slobodnog zidarstva, daje nam veoma šture informacije o simbolici srca  i u tri odrednice pruža nešto  informacija o pominjanju srca u masoneriji, koje nam opet ne daju objašnjenje zašto se u tekstu Predavanja Kandidata srce smatra oltarom u našem ličnom hramu:

 

SRCE. Ovaj organ ima manje značajnu ulogu u slobodnom zidarstvu:

1.       U ritualima inicijacije Obreda emulacije primalac polaže zakletvu upirući jednim vrhom šestara ka srcu. Danas se radije koristi reč „grudi“. Isti ritual postoji na 5. stepenu Starog i prihvaćenog škotskog obreda (savršeni majstor) gde se kandidat prima ,,s vrhom mača na srcu“ koji „podseča da sam pristao da mi grudi budu probodene ako postanem izdajica masonerije“.

2.       U drevnom obredu polaganja zakletve koji nameće Velika loža Engleske, primalac se obavezuje da neče odati nijednu tajnu, pod pretnjom da mu „srce bude izvađeno ispod leve dojke i zakopano u morski pesak na obali izloženoj plimi i oseci, na mestu koje more dva puta u toku dvadeset četiri sata pokriva i otkriva“.

3.       Na stepenu izabranika devetorice postulant probada srce prvog Hiramovog ubice.

4.       U obredniku takozvanih cepača Velikog Aleksandra od Poverenja daje se opis kecelje na kojoj je srce obloženo crnim, a u sredini srca crvena suza, znak žalosti (Ž. Brang).

5.       Na stepenu kalfe u propisnom stavu desna ruka je na srcu (Francuski obred). U Škotskom obredu „prsti desne šake su povijeni kao da obuhvataju srce“. Simbol srca se nalazi na raznim stepenima Kadoša.

6.       Na stepenu savršenog majstora (5. stepen Starog i prihvaćenog škotskog obreda) saznajemo da je Solomon, kada je pronašao Hiramovo telo, stavio njegovo srce u urnu po sredini probodenu mačem i postavljenu na obelisk.

 

SRČANI I UZVIŠENI BRAT. Titula koja se davala nosiocima 32. stepena Starog i prihvaćenog škotskog obreda (Suvereni princ kraljevske tajne).

 

SRČANOST. Ovaj termin se naročito upotrebljavao na 4. stepenu Prečišćenog škotskog obreda. On se može shvatiti kao „duševna snaga“, moralna osobina.

 

Nešto malo više o simbolizmu srca nalazimo u knjizi Chalmers Izett Paton-a Freemasonry: Its Symbolism, Religious Nature, and Law of Perfection gde je čitavo jedno poglavlje posvećeno simbolizmu mača prislonjenog na gole grudi, tamo gde se nalazi naše srce. Paton daje objašnjenje da je to simboličan čin koji ukazuje na božiju osvetničku pravdu, bez  mira za one koji čine loše. Greh, po njemu, donosi nemir u srce, a najveći božiji dar, kako on navodi, mir je svesti i mir u srcu.

Tražeći više o simbolizmu srca, vezano za masoneriju, u Mackey’-evom delu Encyclopedia of Freemasonry nalazimo trag legendi, za koju se kaže da postoji u kontinentalnoj masoneriji, po kojoj je srce Hirama Abifa smešteno u zlatnu urnu koja je onda položena blizu Najsvetije Svetinje. Mackey je u svakom slučaju izdašniji informacijama od ostale pomenute literature, tako da srce pominje na više mesta. Recimo u delu o drevnim ritualima pročišćenja  koji su praktikovani pre bilo kojeg čina devocije, on navodi da je pranje ruku i ponekad i celog tela u pročišćenoj i posvećenoj vodi bio simbol internog pročišćenja srca koji je prethodio inicijaciji u Drevne Misterije, odnosno nekim naprednijim stepenima Slobodnog zidarstva.

Dalje, Mackey piše da je masonsko dobročinstvo to koje na oltaru u našem srcu pali vatru, a pod odrednicom Duhovni hram daje razliku izmedju operativne i spekulativne masonerije. Prva, po njemu, gradi fizički hram od kamenja i kedrova, druga pak je okupirana od prve do zadnje inicijacije, završetkom duhovnog hrama u telu.

Ethan Allen Hitchcock, rozenkrojcer i pisac za kojeg se smatra da je otvorio vrata psihologije za studije alhemije i direktno uticao na Junga po tom pitanju, u svom tekstu o Svedenborgu, smatra da su Mojsije i Solomon gradili ne samo vidljive Hramove, već i simboličnu predstavu Čoveka kao Božijeg Hrama, sa Najsvetijem od Najsvetijeg duboko ustoličenim u centru ljudskog srca.

Dakle odeja dolazi o telu kao hramu i srcu kao mestu gde je oltar tog hrama? U masoneriji ideja o telu kao hramu definitivno je došla iz hrišćanstva. Hrist sam je rekao da iako će razoriti taj hram, on će ustati za tri dana.  Takodje, Sveti Pavle takodje iznosi to kao ideju u svojoj poslanici Korinćanima  (III 16-17) „Zar ne znate da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama?  Ako neko uništava hram Božiji, Bog će njega uništiti; jer je hram Božiji svet, a to ste vi.“, te takodje u istoj poslanici još eksplicitnije (VI 19) „Ili zar ne znate da je vaše telo hram Duha Svetoga koji je u vama, koga imate od Boga, te ne pripadate samo sebi?“.

No, Biblija nam ipak ne daje baš potpuno precizan odgovor zašto je srce oltar. U Jevandjelju po Mateju nalazimo doduše  da  „Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati.“ (V,8). Takodje, u Poslanici Efežanima čitamo: „da Hrist prebiva u vašim srcima po veri, da budete ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, da možete potpuno razumeti, kao i sva Božja deca“.

Ne biblijski i ne preterano objašnjavajući, ali u svakom slučaju lep citat je i onaj od sv. Teofana Zatvornik pa ga valja ovde ako ništa drugo zbog toga i preneti. „Osnov molitve“, kaže, „jeste da se stoji pred Bogom sa duhom u srcu i neprestano, danonoćno, da se stoji pred Njim do kraja života“.

Sa druge strane, motiv srca kao prestola/oltara sreće se u svetootačkoj literaturi. Sveti Serafim tako kaže da je „Bog oganj koji sagoreva srca“ i da „Gospod traži srce prepuno ljubavi prema Bogu i bližnjemu – to je presto na kome On voli da sedi i na kome se On javlja u punoći svoje prenebeske slave. Sine daj mi srce Tvoje, a sve ostalo Ja ću Sam predati tebi jer je u srcu ljudskome Carstvo Božije.“

Ako hriščanstvo i nije bilo previše precizno možemo li negde drugde naći poveznicu srca i oltara? Da, u indijskoj tantri, ali to otvara i pitanje kakve veze masonerija ima sa time? Još je John Yarker recenzirao knjigu The Apocalypse Unsealed. Being an Esotheric Interpretation of The Iinitation Of Ioanne koju je napisao James M. Pryse. Knjiga se bavi predpostavkom da je Otkrovenje po Jovanu u stvari knjiga koja govori o inicijacji i da je u pitanju simboličan prikaz procesa podizanja  mistične energije kundalini koja se sreće u desnoj tantri.

Manly P. Hall u svom magnum opusu Tajna učenja za sva doba, ukazuje na sličnosti Hirama i kundalini energije, te smatra da je Hiram u stvari simbol za Duhovni plamen (kundalini) koji se diže kroz 33 stepena, tj dela kičme, dok ne udje u  ljudsku lobanju i u predelu pituarne žlezde (Izida) prizove Ra (pinealna žlezda) i zatraži Svetu Reč.

Pseudo masonerija je masonske stepene spustila na nekih 10 koje su  kasnije poistovetili stepene sa sistemom indijskih čakri i dizanja kundalini kroz njih.  Po toj šemi stepen Punog Inicijata, odnosno Princa Jerusalima odgovara saharsari, tj kundalini koja se podigla do te čakre. Ono što je zanimljivo jeste to da u opisu tog stepena Škotskom obredu stoji da tu masoni „grade Hram Živog Boga u svojim srcima“.

Pogledajmo stoga kakvo mesto srce zauzima u tantričkoj praksi. Srčana čakra se naziva anahata i jedna je od čakri kroz koje prolazi kundalini kad se diže do saharsare. Ako je srce samo tranzitna stanica kakve to ima veze sa stepenom u kojem je kundalini dosegla saharsaru? Usmeno se, u okviru nekih DakšinaMarga Šri vidja škola , što je tantra posvećena znanju Boginje, može od Gurua dobiti objašnjenje da se kundalini zapravo ne zadržava u Saharsari, već da se ona spusti nazad u predeo srca, ali ne u anahata čakru, već u takozvanu Hrit čakru. Hrit čakra se nalazi iza Anahate, ona je duhovno srce posvećenika gde prebiva Atman i gde je mesto gde se obožava Išta devata, iliti lični Bog.

Hrit Čakra

U Saharsari tako nisu smešteni Bogovi, već su tu Rišiji. Kada neko radi mantru da prizove nekog Rišija, radi samo za jednog jer se samo jedan može prizvati u srce i sa njim raditi. Dakle po tantri mesto obožavanja i mesto gde je oltar Boga koji se obožava u na tom oltaru boravi je u duhovnom srcu koje se nalazi iza nas, što znači da umesto gledamo u Boga dižući glavu na gore, bilo bi potrebno da se ustvari okrenemo iza sebe.

Dodajmo tome i dva stiha iz mističnog spisa, koji neki osporavaju, a drugi tretiraju kao sveti ali koji je nama sad intresantan zbog sledećeih stihova koji ilustruju osnovnu tezu ovog teksta, Liber L vel Legis „Ja sam uzdignut u tvom srcu; i poljupci zvezda pljušte snažno po tvom telu.“ (II, 63) i „Ali voleti me  bolje je od svega: ako pod noćnim zvezdama u pustinji zapališ sada moj miris preda mnom, prizivajući me čista srca, i sa Zmijskim plamenom u njemu, doći ćeš i leći malo na moje grudi. Tada ćeš za jedan poljubac biti voljan dati sve; ali svako ko da i delić praha izgubiće sve u tom trenu. Skupljaćete dobra i obilje žena i izuzetnosti; nosićete skupocene dragulje; nadvisićete narode zemlje u sjaju i ponosu; ali uvek ljubeći me, i tako ćete doći k mojoj radosti. Ja vas ozbiljno opominjem da dodjete pred mene u jednostavnoj odori, i pokriveni bogatim pokrivalom glave. Ja vas volim! Čeznem za vama! Bleda ili purpurna, prekrita ili sladostrasna, ja koja sam sva naslada i žar, i pijanstvo najintimnijeg oseta, žudim za vama. Nadenite krila, i probudite svijeni sjaj unutar sebe: dodjite  k meni!“ (I,63). Gledano u svetlu tantričkog učenja o spuštanju zmijske vatre kundalini u srčanu hrit čakru, ovi stihovi dobijaju jedno objašnjenje koje je tradicionalno veoma prihvatljivo sa stanovišta procesa dizanja kundalini energije. A sve skupa, oltar živog Boga u srcu kao ideja deluje  veoma sinhrono sa tantričkim učenjem o srčanom centru kao mestu gde se obožava Bog. Da li su masoni samo nastavak neke starije DakšinaMarga tradicije koja se u nekom momentu podelila na zapadnu i istočnu, te otud takva sličnost, ili su samo tokom procesa Inicijacije neki stari mudraci u različitim delovima sveta uočili iste stvari i to na relativno sličan način inkorporirali u svoje sisteme ne možemo znati. Ali sličnosti prevazilaze razlike i sad je samo pitanje ne odakle to, već da li se uporednim poznavanjem oba sistema na zapadu može izvući novi kvalitet u jednom praktičnom smislu inicijacijskog rada na sebi.