Azijske nage i kriza u kojoj se nalazimo

Ознаке

hinduizam, joga, nage, obožavanje zmija, Tantra, Šamanizam, životinje moći

Nage su u Indiji božanstva koja su postojala pre Deva, sadašnjih božanstava koje opisuju sveti indijski spisi koji se zovu Vede. To znači da Nage ne potiču od Arijevaca i njihove kulture i zato ih ne smatraju plemenitima, več narodnim bićima. Stoga imaju naročitu ulogu u indijskoj narodnoj tradiciji koja se zove tantra. Zapravo, tantrici i veruju da su ljude tantri naučile baš Nage i zato su mnoge prakse tantrika namenjene da od Naga dobiju novo znanje. Nage je lako uvrediti, naročito ako ne brinemo o prirodi i onda su moguće i velike prirodne katastrofe i svetske epidemije. Tako da cilj tantrika jeste harmoonizacija sa spoljašnjim silama, što Nage jesu, kako bi svet ostao u miru i bez bolesti i prirodnih katastrofa.

Nage su izgledom pola ljudsko biće, a pola zmija. Smatra se a borave u rekama, jezerima i okeanima. Nage poseduju velike magijske moći, široko znanje i veoma ćudljivu prirodu. Lako se uznemire i naljute, na primer neko koga znam se razboleo na Nepalu zato što se okupao u rečici u kojoj je živela Naga, a nije pre toga obezbedio dozvolu da to učini. Zvanična medicina nije mogla da mu pomogne, već je jedino šaman uspeo da ga izleči.
Nage su stalno želele da stignu na nebo i za to je trebalo da popiju nektar bogova, amritu. Da bi ih to sprečili da piju nektar koji pada na indijsku svetu travu koja se zove darba, zmije su dobile račvaste jezike. Postoji izvesna gnostička paralela izmedju odnosa Naga i bogova u Raju sa Adamovim i Evinim padom iz Raja i to se vezuje za etiopsku Knjigu Enoha. Etiopija je naime nekad bila poznata kao „zemlja Naga“, pri čemu njihovi kraljevi nose ime Nagaš što je i povezano sa rečju Naga. Filostratus je navodio da je Etiopija bila indijska kolonija i tu postoje razne druge povezanosti sa Nagama.
Na sanskritu iste reč imaju više značenja i izraz Naga znači i zmijsko božanstvo i smrtni čovek. Drevni indijski mudraci, koje nazivaju rišiji, koji su poštovali bića pod imenom Asure su kreirali ljudsku rasu i nakon kompletiranje tog velikog vremenskog razdoblja, koje se zove kalpa, kad se ljudska rasa pojavila, oni su se povukli sa materijalnog plana i postali Naga Bogovi. U tom smislu po tantričkom učenju ljude su kreirale Nage, a ljudski zadatak je da kreira novu rasu pre nego se i čovečanstvo povuče iz materijalnog sveta. Tada će ljudska rasa postići besmrtnost, jer besmrtnost, a ne prosvetljenje, jeste cilj tantrika. Kada se to desi za tu novu rasu svet u kojem će živeti biće mitija, kao što je i za nas svet u kojem živimo mitija. Mitija je jedan od najvažnijih koncepata tantričke ne-dualnosti i znači da ovaj svet u kojem živimo nije stvaran svet, dakle nije objektivna realnost već je iluzijja. Za tu rasu mi kao ljudi ćemo biti Bogovi i realnost, a svet u kojem će živeti biće virtuelna iluzija. Iznad njih biće stepenica našeg sveta, kao što i iznad našeg postoji stepenica gde su naši stvoritelji Nage. Ti nivoi realnosti se odnose i na indijski pojam čakri, što bi uslovno mogli da nazove energetskim centrima. Naše ćakre biće iznad njihovih energetskih centara i za njih će biti cilj koji žele a postignu kako bi i oni postali Bogovi.
Stvoritelji stvaraju nove stvoritelje i tako u nedogled i teško je reći koliko ima takvih stepenica, božanskih čakri, iznad nas. Ali pošto je naše unutrašnje besmrtno sopstvo nekad bila sa četiri sloja, posle sa pet, da bi danas bila jedanestoslojna, pri čemu reč kalpa (कल्प) koja na sanskritu označava pojam veliko za vremenska razdoblja uslovno znači i simulacija, a kodni joj je broj 11, veoma je verovatno da se pre nas dogodilo 10 kreacija, od kojih je svaka bila kalpa unutar kalpe, tj simulacija unutar simulacije.
Naga koja je prisluškivala razgovor izmedju indijskih božanstava Šive i Parvati gde je on njoj obelodanio tajno učenje joge, uhvaćena je u tome i kažnjena je od strane Šive da to znanje prenese ljudskom rodu. Zato je ta Naga preuzela ljudski oblik i pred ljudima se pojavila kao Patandjali. Ili drugim rečima inkarnirala se u Patandjalijevom telu.
Postoje priče u Indiji o potrazi za svecima i velikim jogijima koje su tražili na Himalajima, ali bi umesto njih našli skelete velikih zmija i ostatke zmijske kože oko njih. Što znači da su neki veliki jogiji u stvari bili Nage koje su se ljudima predastavljale kao ljudska bića i učila ih jogi.
Naga takodje znači i „planina“ i postoji veza izmedju Naga i kulta Ganeša gde Ganeš nosi Nagu kao pojas. Takodje, Naga se prevodi i kao drvo i tu postoji mistična veza izmedju Naga i isceljivanja. Postoji izvesna veza i izmedju Naga i životne energije koja se naziva Či u kineskim sistemima, a koja se koristi za lečenje.
Nage su inače medju osnovnim duhovima u panteonu mongolskog, tuvačkog, nepalskog i generalno centralnoazijskog šamanizma, pri čemu ih u mongolskom i nepalskom šamanizmu zovu Lus. Tu predstavljaju božanstva vode i podzemlja. To što su božanstva ne znači da ne mogu da pate. Patnju im izaziva šteta koju ćovek čini prirodi, naročito zagadjivanje voda, kao i uništavanje šuma, tako da mogu da veoma naude ljudima zbog toga. Da bi to sprečili i obezbedili da Nage ljudima pruže zaštitu, kao i da obezvede plodnost i kišu, šamani im prinose ponude na jezerima, rekama i izvorima. Te ponude mogu biti u vidu poludragog kamenja, srebra i zlata, školjki, a u nekim tradicijama i mleka.

Veza izmedju Naga i tantričkog svetog znanja vidi se i u tantričkom tekstu

Lalita

Todala Tantra gde je jasna povezanost izmedju Naga i tanričke Boginje Lalite (Tripura Sundari). U prošlosti, a i danas, tantričke sveštenice su preuzimale ulogu Vašini (erotske sveštenice), ali i Nagini (ženski oblik imena Naga). Zapravo u nekim tantrama se obožavanje Naga poistovećuje sa obožavanjem Boginje (Šakti), a mantre koje se daju sadrže ima Tripura Sundari. A i samo mesto gde Nage prebivaju ispod zemlje i površine voda naziva se Bogavati, „Ona koja daje zadovoljstva i blagostanja“ što je i jedna od titula Lalite, koja se naziva još i Crvenom Boginjom i istovremeno je i sama Boginja Kundalini. Kundalini je mistična energija o kojoj se danas mnogo govori u jogi, ali ona je u stvari energija koja održava i sadržava ceo svemir i ona je Vrhovna Nagini.
Nage su veoma čista bića i smetaju im jaki mirisi, recimo miris pečenog mesa, kao i alkohola. A naročito im smeta kad neko prekrši zavete koje je dao Guruu u tradiciji. Znaci da su Nage ljute mogu biti snovi u kojima je neko napadnut od strane zmija, kožna oboljenja, problemi sa bubrezima, kancer, a u ekstremnim slučajevima zaposednuće i čak smrt.
Osnov dobrog odnosa sa njima za sve ove kulture je da ih ljudi ne ljute. A one su sada jako ljute jer su reke, jezera i izvori vode zagadjeni.
Tradicionalne, da bi se Nage umirile radi se Ceremonija, u Indiji i na Tibetu i Nepalu takve ceremonije se nazivaju pudje. Najbliže sa čim na zapadu bi mogli da uporedimo pudju jeste liturgija u crkvi. Sem pudja, radi se i pravljenje posebnog ćupa, koji se naziva Naga posuda, koji se napuni dragocenim metalima, izlomljenim dragim i poludragim kamenjem, lekovitim biljem i štampanim molitvama i mantrama. Nakon odgovarajućeg posvećenja i uz propratne rituale posuda se se spusti u jezero, reku ili more.
Pri tome od kamenja koje se koristi za ove ćupove, odnosno generalno za rad sa Nagama, naroćito se preporučuju. koral, tirkiz i tigrovo oko. Pojednostavljen oblik ove ceremonije je da se cvetovi nežno puste niz vodu uz molitvu, koja može biti vrsta izvinjenja za sva zagadjenja prirode i voda koje su ljudi učinili. I tu postoji procedura kako se prilazi vodi, ali skraćeno bi to bilo da je pre prilaska reci poželjno se prvo pokloniti i izviniti se za sva zagadjenja koja su ljudi uradili, izgovaravši to polako tihim i smirenim glasom. Koliko mi poštujemo ove duhove toliko su i oni spremni da nam pomognu.

Ovakva ponuda Naga posude može doneti dobro zdravlje, prosperitet i slavu, a naročito je uspešno u lečenju oboljenja nastalih zbog besa Naga zbog onečišćenja prirodnog okruženja, naročito vode.
Kao najjednostavniju varijantu da se umilostive je da se na njihov dan, nikako na druge dana jer ako ih neko tada uznemiri mogu da budu veoma neugodne, jednostavno ode do reke i da se puste neki cvetovi da plutaju po njoj, ili da se u nju baci neki poludragi kamen.
Tibetaci ne rade to samo sa Nagama i vodom, već i sa drugim duhovima koje je potrebo umiriti, tako da u posebnu posudu stave razni predmeti, iznad kojih onda izvode molitve i prizive, kao i egzorcizam i onda sa duhom (ili duhovima) vezanim za tu posudu koji obezbedjuje uspeh ove operacije, tu posudu zakopaju na neko mesto gde bi trebalo da obezbedjuje sigurnost od elementarnih katastrofa i od ljudskih sukoba.
Takvim umirivanjem duhova, ne samo Naga, Tibetanci su dugo vekova uspevali da se brane od ratova i prirodnih nepogoda i katastrofa, sve do pojave industrijske revolucije koja je donela tehnološki napredak koji je narušio suptilan odnos izmedju ljudi i nevidljivih bića koja nas štite i koja su sprečavala uništenje planete. Do tada, ovaj metod je bio tajan i tek nedavno su dva tibetanska Majstora odlučila da daju informacije o tome kako se on izvodi.
Postoji sedam tipova ovih posuda, ali su danas još samo tri u upotrebi:
– Posude da se umire ratovi i negativnosti koje dovode do ratova, kao što su bes koji dovodi do sukoba, žudnja za moći i pohlepa koje dovode do besmislenih činova rata i terorizma.
– Posude da se umire duhovi koji izazivaju bolesti i epidemije i da se spreče novi da ne bi dolazilo do novih razboljevanja.
– Posude Da se spreči zagadjivanje prirode i četiri osnovna elementa od kojih je stvorena i da se prirodni resursi očuvaju čistim u korist svih živih bića.

Svaka posuda, zavisno od namene i svrhe, sadrži različite sastojke koji se povezuju sa elementima – drogocene metale, poludrago kamenje, bilje, zemlju, vodu i sl. Takodje svaku vazu prati drugačije posvećivanje. Posude se postavljaju ili u vodu, na dovoljnu dubinu, ili se zakopavaju u zemlju vodeći računa da to nije pliće od bar jednog metra, na mestu gde mogu da neometano budu godinama. To uključuje da se izbegava da se postave tamo gde bi se hodalo iznad njih, tako da se ne zakopavaju na mestu pešačkih staza, ili na mestu gde ih može pomeriti korenje drveća i sl, ali isto tako ni u nečijoj bašti ili na njivi. One se zakopavaju u čistu i nedirnutu prirodu. Ne zna se odakle potiče ovakva praksa. Na Tibet je po jednima došla iz indijske tantričke prakse, ali se zna da su je koristili i nepalski šamani da bi tako obezbedili da seljane čuvaju duhovi zaštitnici mesta.
U Srbiji je postavljeno najmanje devet ovakvih posuda, bar ja za toliko znam, kako bi se zaštitile reke i planine, odnosno sprečili novi ratovi.
U tantri za rad sa Nagama se koriste i brojanice od zmijskih kostiju. Postoje dve vrste takvih brojanica, prve su napravljene od kičme kobre i kod njih nije bitno koliko ih ima već da su kosti složene po istom redu po kojem idu duž zmijine kičme. Te brojanice se isto nazivaju malama kao i brojanice za molitve, ali one se generalno ne koriste za to. To su više šamanističke brojanice i šamani i seljani ih koriste za magijsku zaštitu, odnosno da se povežu sa zmijskim božanstvima tokom isceljujućih ceremonija. Ove brojanice se pripremaju na poseban ritualni način, gde se mrtva zmija zakopava u zemlju uz odgovarajuće molitve, u Aziji se molitva naziva mantrom, da bi se nakon otkopavanja očišćene kosti nanizale na brojanicu koja se posvećuje Nagama i Bogu Šivi. Ovakve brojanice se koriste i tokom ceremonija posvećenih Nagama.
Postoji 8 klasa Naga. Sa Nagama se radi, kako sam već naveo, na specifične dane. Tim danima one su bolje raspoložene da saradjuju, drugim danima su pospane i nervozne ako ih neko uznemirava. Neke Nage su veoma razvijena bića, ali obično mi ne možemo da kontaktiramo baš ta bića, već ćemo kod neke reke ili jezera kontaktirali lokalnu Nagu koja kontroliše tu vodu. To su obično veoma „prizemne“ Nage. Takva klasa Naga nema samilosti i čak i ako im pristupimo ljubazno mogu da nas provociraju i da nam naude.
Postoje realizovani Majstori iz prošlosti koji su uspeli da kontrolišu Nage.
Prenosom koji se prima uvodjenjem u neku praksu, mi dobijamo moć da autritetom tih Majstora iz prošlosti sigurno kontaktiramo sa Nagama. To je tibetanski pristup. Postoji i razlika u ponudama koje se daju, na Tibetu se recimo ne daju mirisi koji su primereni npr Anutara Tantri zato što sadrže životinjske sastojke koji mogu isprovocirati Nage. U Indiji se daju skoro svi mirisi sem mirisa kao što su ketaka i čampaka, zato što je Gospodar Naga, Šiva, prokleo te dve biljke. Mada i tu postoje finese, pa u nekim selima, naročito na Filipinima, mladjim se Nagama mogu nuditi mirisi, ali starijima, koje vladaju i poljima koja nam donose prinose i samim tim od kojih seljaci zavise, ne nude se mirisi već se nudi krv koze, kokoške ili brava. Kažu da to obavezno poboljša prinose. Inače kad je reč o anije pomenutim tingšama postoji način na koji se sviraju da se dozovu mladje, a kako starije Nage.
Za nepalske Jankri šamane, koji praktikuju veoma primitivni oblik obožavanja indijskog boga Šive, biti šaman je biti na putu ljubavi. Njihova dužnost je da onima koji pate od bolesti donesu ljubav, harmoniju i mir. Kao i za druge šamane, za njih bolesti izazivaju duhovi, a šaman je kao šaman prepoznat od strane plemena ne zato što pria da nekog može da izleči, već zato što uspešno i leči ljude.
Za njih su Nage energije nematerijalnih bića koja mogu da nastane odredjena mesta ili bića, najvipše naravno vezane za zmije. Dakle zmije su u neku ruku stvorenja najbliža Nagama, mogu da ih predstavljaju i da budu zaposednute nagama. Ali svaka zmija kao životinja NIJE Naga i nije božanstvo sama po sebi. Zašto su im zmije bliske? Način na koji se nage osete, preko pulstiranja na suptilnim nivoima – tehnički to se zove astralni plan, energetski je „zmijolik“. Tehnički mi bi mogli i da ih smestimo zajedno sa Gandarvama, nebeskim plesačicama i nebeskim nimfama, u gornji astralni nivo klasifikacije vidljivog i nevidljivog sveta oko nas.
Ta dva sveta su u Aziji isprelpeleta i tako Kambodžanska kraljevska porodica, po legendi, vodi svoje poreklo od Naga, konkretno jedan bramin je oženio Naga ženu i danas njihovi potomci vladaju kraljevstvom Kambodže. Nage su veoma povezane sa materijalnim bogatstvima i zadovoljstvima i prakse sa njima su za veoma brza, materijalna ili erotska, postignuća. Školjke su bitan deo Naga ceremonije. Brojanice za praksu sa Nagama mogu biti i skroz od školjki.
Brojanice kada se rade baš za mantre su od kostiju krupnijih zmija. Ako negde vidite sliku Naga brojanice od zmijskih kostiju i piše da je od kostiju anakonde, nemojte se začuditi. U Aziji nema anakondi, ali su južnoameričke zmije dobile ime po azijskoj reči kojom su označavali azijskog pitona više od stotinu godina. Takva brojanica od kostiju pitona je slična brojanicama od drugih kostiju i koristi se i za mantre, ali isto tako i za Naga pudje. Veoma često je 109-o zrno, dakle graničnik, na ovakvoj brojanici umetnuta školjka.
Tantra je tesno povezana sa Nagama budući da je velik broj drevnih tantri ljudima prenet baš ili preko Naga ili preko Garuda. Garuda je mitski protivnik Naga, ali u osnovi njihov animozitet je u stvari odnos izmedju elektriciteta i magnetizma u svom najčistijem obliku i to je način na koji se ispoljava svet.
Trataka je tehnika u kojoj se gleda u plamen sveće, ili još bolje indijske lampe u kojoj gori indijski gi maslac. Tantrička praksa sa Nagama se radi tako što se izvodi tratak tokom koje se energija Naga usisava preko Adjna Čakre, uz korištenje brojanice napravljene od zmijskih kostiju i ponavljanje močitve Kralju Naga, Tašaku. Nage i Nagini imaju izuzetno aktivno treće oko, odnosno pinealnu žlezdu, mitološki to je osnov legende da se kod nekih od njih to se razvije u dragulj na čelu.
U skraćenom obliku tantrička pudja posvećena Nagama može se izvoditi i pomoću takozvanog Naga kamenja. Izabere se pljosnat kamen ravne površine kako bi na njemu mogle da se u crvenoj boji naslikaju dve isprepletene Nage, kao na ilustraciji na ovoj stranici. Pozadina se oboji u crno. Zatim se taj kamen koristi da se ispred njega svaki dan meditira meditira i da se ispred njega ostavljaju ponude.
Nage su deo zaštitnika tantrika, neke od njih se prizivaju na jednoj od strana sveta kad je potrebna zaštita.

Takodje one su i zaštitnice šamana, na šamanskoj odeći zmijske kože nekad vise otpozadi i to je šamanaova zaštita koje mu Lu pružaju.
Znam šamana koji je u šamanskom transu od svijih duhova pomagača bio prdstavljen novom duhu koji je bio pola žena, a pola zmija. Ali taj duh nije bio tu da štiti njega, već da štiti jednog od duhova sa kojim je radio.
Ne znajući i misleći da će joj ukazati počast, on je uvredio Nagu svojim postupkom. Ostali duhovi sa kojima radi su ga veoma užurbano uputili da je ona veoma besna i uputili ga da ode do reke i da joj ponudu u vidu srebra, školjke, crvenog korala i ritkiza da je smiri, inače rizikuje da ga ona veoma povredi.
Pomenuti šaman je jednom dobio deo traka sa tradicionalne šamanske odeće, koja je šamansko pomagalo samo po sebi. Te trake su predstavljale zmije koje štite šamana tokom njegovog rada. Dok je bio na šamanskom putovanju pomenuta Naga se iznenada pojavila i tražila je da se vrati u normalno stanje svesti i da izvede šamansku ceremoniju poštovanja odsečenim trakama, pošto su je oni koji su ih otsekli time ih i obeščastili.
Šamani takodje koriste i palicu za bubanj napravljenu od dreta presvučenog zmijskom kožom, sa trajaka koje su tako napravljene d apri uradanju liče na zmijske jezike. Deo šamanističke prakse nekih šamana je i da kada rade ceremoniju nudjenja ponuda Lu, kako oni zovu Nage, onda se obuku u crveno, žuto i crno, što je njihova boja, te da kada udju u trans padnu na zemlju i uvijaju se kao zmija na tlu, dok ostali pevaju svete pesme koje odaju poštu Lu.
Naga je pomenutom šamanu, odmah kada je krenuo da radi sa njom, zahtevala da se na oltaru njoj daju ponude pre drugih duhova, koji je svi poštuju kada se pojavi tokom njegovog šamanskog putovanja. Takodje, tražila je od njega da uradi i neke druge stvari da bi uopšte mogli da kontaktiraju, kao na primer da deo iznad vrata svoje kuće ofarba odredjenom bojom.
Nage su te koje staraju šamana i za njih su Naga duhovi osnovni pomagači u lečenjum ali one mogu i da izazovu bolest, zbog nepoštovanja, zagadjivanja prirode ili ako recimo ako neko obavi nuždu na pogrešnom mestu u prirodi. Tada šamani ili daju ponude Nagama i mole ih da se smire, ili u nekim slučajevima pozovu Garude, mitske ptice koje su rodjaci, ali i neprijatelji Naga,, da uklone uticaj Naga koji je izazvao oboljenje.
Više od 500 bolesti se pripisuje Nagama. Zato se na dan Naga na Nepalu posećuju ili njihova ili Šivina svetilišta i nude se molitve i darovi kao što su mleko, trake u boji, sladak pirinčani puding i sl. Šiva je jako povezan sa Nagama i on oko vrata nosi kobru. Ime Naga se koristi za sve zmije, ali prvenstveno znači baš kobru.
Postojalo je verovanje da je Budizam prihvatio Nage iz praktičnih razloga preobraćanja lokalnog stanovništva koje ih je poštovalo, ali to nije tačno. Nage su i božanstva plodnosti, ali i povezane su sa vodom. Tako je na Tibetu Naga kralj pod imenom Apalala i donosilac kiše. Zapravo, Nage su podzemna Božanstva koja žive i na nebu. Pošto su povezana sa vodom, ona donose i kišu. Po zapisima Faxiana, kineskog putnika koji je posetio Indiju u 5. veku, uvrštavanje ikonogragije i svetilišta Nagama u budističke manastire bilo je zato da bi obezbedili dovoljno kiše i zaštite od prirodnih katastrofa.

Na Tibetu i na Nepalu Nagini se obožava za mentalno i fizičko zdravlje, a zajedno sa muškim partnerom štite zemlju, donose kišu. Plodnost i harmoniju.
Ceremonije, rituali i molitve posvećeni Nagama se rade, kako rekoh, na njihov dan, na prazan stomak i posle kupanja. Ako je moguće postiti ceo dan to je još bolje, isto kao i ne raditi taj dan na polju i pustiti da se Čuvari zemlje odmore.

नाग प्रीता भवन्ति शान्तिमाप्नोति बिअ विबोह्
सशन्ति लोक मा साध्य मोदते सस्थित समः

Gornje je izraz koji koriste nepalski šamani u radu sa Nagama i znači:
Neka svi budu blagosloveni od strane zmijske boginje, neka svako stekne mir.
Neka svi žive mirno bez ikakvih uznemiravanja.
Koliko je u Aziji jak odnos sa Nagama govori i činjenica da se svakog oktobra na tajlandskom delu reke Mekong rade ceremonije posvećene Nagi za koji se veruje da u njoj živi. Sem što se na Mekongu dogadjaju neobjašnjivi talasi, tada se dešava fenomen da se iz reke pojavljuju vatrene lopte koje variraju u veličini od malih, veličine iskrica, do veličine košarkaške lopte, koje dodvesta metara mogu da se dignu u nebo. Za stanovništvo te kugle ispušta Naga koja tu živi, a nauka je pokušava da da objašnjenje u vidu sagorevaja fermentiranog mulja, ali to nije prihvaćeno zbog ponašanja kugli tokom leta, kao ni ideja da su u pitanju kugle plazme, pošto su one uspevale da do sada nastanu samo u laboratorijskim uslovima uz upotrebu mikrotalasnih oscilatora i ostalih tehnićkih uredjaja.
Različite folklorne legende se vezuju za Nagu koja žii u Mekongu. Po nekima ona živi u šumu na malom rečnom ostrvu Kamčanod, kojeg se plaše širom Tajlanda zato što se veruje da je ono granica između ovostranog i onostranog sveta.
Zmije žive u divljini daleko od ljudi. Natprirodna su bića, dakle delom ljudi, delom zmije. Mogu da nam se predstave kako god žele i da se pretvore u šta god žele, uključujući po potrebi i u druge životinje. Dakle te zmije zapravo i nisu zmije, nisu obične životinje kakve mi znamo. Videli smo ranije kako šamani objašnjavaju Nage kao pulsirajuća bića čiju energiju koju osećaju uporedjuju sa zmijama. Dakle zmija je životinja koja je bliska Nagama, suptilnim bićima koja žive na planu koji je suptilnijeg od materijalnog i koja mogu da nekad koriste zmije kao životinje da se preko njih ispolje i deluju. Zato je svaka zmija mogući nosilac Nage i zato u nekim krajevima jako paze da ne uvree zmiju. Postoje legende da su seljake koji bi bez razloga ubili zmiju, druge zmije ubile i kad bi otišli desetinama i stotinama kilometara dalje. Ali Naga ne mora da se osveti fizičkim napadom zmije. Postoji priča iz Melburna da je u tamošnjem budističkom manastru u kojem je bilo nekoliko svetilišta posvećenih Nagama se dogodila provala. U provali je ukrden i jedan od kipova Naga. Provalnik je nedugo nakon toga nadjen mrtav u smrskanim kolima na koje je naleteo kamion.
Nage nisu jedina božanstva koja se povezuju sa životinjama, zapravo skoro cela indijska religija je povezana sa njima. Zapadnjaci veoma često. recimo, misle da su u Indiji krave poštovane kao božanstva. Zapravo krave se u Indiji ne obožavaju kao božanstva, one su samo simbol božanskog, konkretno božanske Majke Adiri, a ne samo božanstvo. Simbol i ono što simbol predstavlja nije isto. U Indiji postoji božanstvo u obliku majmuna. To je jedno od božanstava koje isteruje zle duhove i zato se u njegovom hramu vrše egzorcizmi. To ne znači da će neko dovesti običnog majmuna da vrši egzorcizam. Ali znam za jedan slučaj kada je majmun devojci blizu hrama ovom božanstvu bio oteo brojanicu i zagrizao je. Komentar Gurua bio je da je to „Hanuman kroz tog majmuna lično posvetio posvetio tu brojanicu“.
Skoro sva božanstva su ili u obliku životinja, ili povezana sa njima. Božanstva imaju obično Vahanu, tj životinju na kojoj jašu. Možda najpoznatije indijsko božanstvo, Ganeš, koje ima oblik slona tako jaše miša.
Ganeš je božanstvo koje otvara puteve i uklanja lošu sreću i njemu se počast odaje na početku svake ceremonije. Zašto bi najbitnije i najjače božanstvo jahalo nešto tako malo kao što je miš? Svaka životinja koju božanstva jašu zapravo nije bila uvek ta životinja, već su to bila natprirodna bića koja su ta božanstva potčinila i pretvorila ih u tu životinju da im služe. Postoji puno različitih mitova oko toga ko i kako je prokleo nebesko biće Kraunća da postane miš, ali ga je nakon što je počeo da pravi štetu Ganeš pokorio i uzepo da mu bude vozilo.
Dakle životinje koje jašu ili koriste bogovi, to su u stvari pokorena druga bića koja onda služe božanstvima. Slično tome su i veliki tibetanski mistici pokoravali Nage nakon čega su te Nage postale zaštitnici naroda na Tibetu i samog duhovnog učenja. Zašto bi Bog u obliku slona jahao tako nešto malo kao što je miš? Neko može misliti da je najbolje da ima neku životinju kao duhovnog pomagača koja je velika, jaka i opasna. Ali mali miš prolazi svuda, kroz svaku rupu i izgricka put kroz svaku prepreku, dakle idealna pomož za veliko biće kao što je slon koje to ne može. Sa druge strane, u drevna vremena miševi su bili u stvari prava opasnost za dobrobit i opstanak stanovništva pošto bi i na polju i po ambarima pojeli žito. Kontrolišući miša, Ganeš tako kontroliše i štetu koju narod ima. Znači nije sve uvek u veličini.
Taj miš se zove Mušika. Ime je slično našoj reči za miša i to je još jedna od reči koje vode poreklo iz vremena kada smo govorili zajednički jezik kao pra-indoevropljani. U tantri taj miš je u stvari Boginja Mušika koja se priziva kada je tantrik u stanju letargije i kada mu praksa postaje navika bez posvećenosti i koncentracije. Zato se na početku prakse, pre Ganeša oda počast Boginji Mušiki koja poput mišđa gricka put kroz ono što nam je postalo uobičajeno i dosada. Ona je jedna od tajnih Boginja i o njenom obožavanju se jako malo zna, a crtež na prošloj strani predstavlja jedan od njenih retkih kipova za koje znam.
Dakle, da vidmo šta možemo da izvučemo kao zaključak? Fizičke životinje nisu božanstva, one su njihov simbol. Poštovanje tih životinja je poštovanje veze koje one, kao predstavnice božanstava, imaju. Videli smo da u Indiji zmije daju znanje i zaštitu, dok miš ima sasvim drugu funkciju. Zavisno šta je nekome u nekom momentu potrebno da prodje ili iskusi, različite životinje mogu da mu budu duhovi pomagači. Fizički susret sa životinjama je često znak koji nam nešto signalizira.
A šta nam se sada tačno odešava i šta nam nevidljiva bića signaliziraju? Sve se ovo desilo nepredvidjeno, a komentari koje daju neki veliki Gurui i šamani su veoma otrežnjujući i ukazuju na potrebu za promenom. Zašto sa ovim završiti baš poglavlje o Nagama? Da li je neko primetio vesti da je korona u stvari virus koji je prešao sa životinja na čoveka i da je povezan sa pijacom životinja za jelo u Vuhanu u Kini gde se virus i pojavio? Žurnal za medicinsku virologiju je o tome pisao, iznoseći da je najverovatnije zmija ulovila slepog miša koji je bio zaražen virusom korone 19, da bi zatim ona bila uhvaćena, prodana na pijaci nakon čega je neko pojeo i bio nulti pacijent zaražen koronom 19.
Nikad nije naodmet ponoviti da je jedan od načina da se ne izazove bes Naga, a one se lako ražeste i još lakse svete, jeste da se poštuju vode i njihova svetost. Mantre su jedna vrsta prakse, ali posvetiti se očuvanju voda i sprečavanju njihove zagadjenosti – to je takodje vrsta prakse sa Nagama. Nije dovoljno samo meditirati i mantrati, bitno je kako se to prenese u svakodnevni život. A to znači ne prljati vode i boriti se da one ostanu čiste. Neko ne može da umilostivi Nage i dobije njihov blagoslov ako ne poštuje vodu. Zato čuvajmo vodu i uživajmo u njoj, ali sve vreme budimo svesni i da voda nije vaša. Mi je delimo sa mnogim drugim bićima i kad razvijemo takav stav i počnemo da ga primenjujemo u životu mi se razvijamo. Ovako, mnogo smo se ogrešili o prirodu i priroda nam se sada sveti, a ne zaboravimo da su Nage su sile prirode koje je štite. Istovremeno, ako smo sa njima dobri Nage nam daju znanje, pošto svako na putu ka bogu biva testiran, baš kao što je na putu za Šri Lanku Boga Hanumana testirala Nagamata Surasa, majka svih Naga.

O vezi transa, ritma i telesnih položaja

Još jedan tekst iz skripte o tarotu i radu sa neošamanističkim životinjama moći. Ilustracije su iste one koje su korištene za skriptu. Ideja je bila da se koristi font nalik na pisaću mašinu i samo crteži, kako bi sve ličilo na materijale iz osamdsetih koje smo, nabavljali iz insotranstva i koji su bili radjeni na pisaćim mašinama i onda fotokopirani, uz veoma često crtane ilustracije.

Šamanizam bi mogli da opišemo kao skup sećanja naših predaka, pohranjen u našoj DNA i našim nervnim sistemima, skup sećanja o tome kako da živimo sa planetom i na njoj, što formira čitav jedan unutrašnji univerzum koji strpljivo čeka da bude ponovo sjedinjen sa živm okruženjem koje se nalazi oko nas i koje mi nastanjujemo. Glavno sredstvo da bi se to postiglo, pored upotrebe halucinogenih sredstava, jeste upotreba ritma proizvedenog šamanskim bubnjem, odnosno čegrtaljkom, koja šamane i plemenske iscelitelje dovodi u stanje transa i iskustva alternativnih realnosti, tokom kojeg oni mogu da komuniciraju sa duhovima i bićima koja tamo žive.
Ono što, medjutim, antropolozi nisu bili istraživali, sve dok se time nije

pozabavila dr Felicitas D. Goodman, bila je povezanost određenih telesnih položaja i izmenjenih stanja svesti. Dr Felicitas D. Goodman (1914-2005) rođena je u Budimpešti, fakultet je završila u Nemačkoj, odakle je posle Drugog svetskog rata sa suprugom Amerikancem emigrirala u Sjedinjene Američke Države gde je stekla master stepen iz lingvistike i doktorat iz psihologije i antropologije, da bi 1978. godine osnovala The Cuyamungue Institute u svrhu istraživanja izmenjenih stanja svesti.
Još tokom svojih studija na Državnom univerzitetu u Ohaju prevodila je materijale Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, gde se srela sa istraživanjima ponašanja koje se dešava u malim religijskim zajednicama širom sveta. To ju je toliko zainteresovalo za psihološke promene koje se dešavaju tokom religijskog transa da je sama pokušala da razvije metodologiju za ulazak u takvo stanje. Kasnije, kada je počela da predaje na Denison univerzitetu u Ohaju, krenula je da to praktično i radi sa studentima najviše se oslanjajući na ritmičnu upotrebu čegrtaljke. Naime, dr Goodman je posle posete lokalnom indijanskom Pueblo naselju zapamtila ritam čegrtaljki koji je korišćen za ulazak u stanje transa. Svoje studente je zamolila da zatvore oči, smeste se onako kako im je najudobnije i da slušaju ritam čegrtaljke koji je ona proizvodila. Tokom tih eksperimenata, čije je trajanje obično bilo oko 15 minuta, učesnici su doživljavali razna iskustva koja su varirala od osobe do osobe (simptomi promene ritma otkucaja srca i telesne temperature, grčevi, ukočenost mišića, utisak viđenja svetlosti, osećaj radosti i vremenske dezorijentacije nakon završetka eksperimenta….). Dr Goodman je zaključila da je svačiji centralni nervni sistem isti i da je samim tim iskustvo transa zasnovano na fiziološkim osnovama , ali da se u nedostatku centralnog sistema verovanja, kojem bi neko pripadao, vizije i iskustva razlikuju od osobe do osobe. No tada je pročitala rad kanadskog psihologa V.F. Emersona koji je analizirao uticaj telesnih položaja u istočnom misticizmu i zaključio da položaji koji se zauzimaju tokom meditacije mogu da dovedu do različitih suptilnih promena u telesnom funkcionisanju, recimo do lučenja nekih hormona i promene krvnog pritiska. Ono što joj je naročito privuklo pažnju u tom radu bila je ideja o vezi kontrolisanog položaja tela i sistema verovanja. Dr Goodman je 1977. iz etnografskog materijala koji je obrađivao različite domorodačke kulture izdvojila crteže položaja za koje je bilo jasno da su šamanistički ili religijski, okupila novu grupu volontera i počela novi eksperiment sa svakim od njih pojedinačno.
Jedna od prvih poza sa kojom se eksperimentisalo bila je preuzeta iz tradicije australijskih Aboridžina, a gotovo svi ispitanici su imali slično iskustvo energije koja je iz zemlje prolazila kroz njihovo telo. Naročito su bila zanimljiva iskustva koja su davala rezultate što su se poklapali sa tradicionalnim tumačenjem nekog položaja, a koja ni dr Goodman, ni ispitanici nisu u tom momentu znali. Recimo iskustvo sa položajem jedne astečke boginje, tokom kojeg su ispitanici imali utisak da im se telo preobražava. Dr Gudmen je tek naknadno saznala da je ritualni položaj te boginje smatran položajem za metamorfozu.

Karlos Kastaneda

Ideja koja stoji iza ove prakse jeste da se imitiranjem položaja, koje su na crtežima i skulpturama širom planete ostavili naši preci iz vremena lovaca/sakupljača plodova, može obnoviti sećanje na trenutak kada svest o podeljenosti još uvek nije postojala i da se posredstvom ekstatičkog trasa iskusi onostrana realnost koju nastanjuju duhovi i ostala bića. Zanimljivo je da je sličnog mišljenja bio i Carlos Castaneda koji u svojoj knjizi Aktivna strana beskraja govori o potencijalu nekih arheoloških nalaza da utiču na takozvanu perceptivnu tačku.
Ima li nauka objašnjenje za efekte koje je postizala dr Goodman? Najbolje objašnjenje mogla bi dati teorija Ruperta Šeldrejka o morfogenetskim poljima, koja se zasniva na tome da svi prirodni sistemi na svim nivoima (od živih bića do molekularih struktura hemijskih jedinjenja) dele kolektivno pamćenje svih jedinki svoje vrste, bez obzira na to gde i kada su oni živeli.
Morfogenetska polja su nematerijalna polja moći koja se šire prostorom i vremenom. Ona deluju posredstvom morfičke rezonance koja se zasniva na sličnosti i snaga morfičke rezonance se povećava sa povećanjem sličnosti organizama. Preuzimanjem telesnih položaja sa nekih praistorijskih skulptura ili crteža neko ulazi u simbiozu sa njihovom morfogenetskom rezonancom, nervni sistem mu se uskladjuje sa najsuptilnijim energijama i postiže se uskladjivanje sa morfogenetskim poljem koje predstavlja ta statua ili crtež. Budući da su naši preci “energizovali” ta morfogenetska polja svojim običajima i obredima, koristeći ove sakralne položaje možemo i mi iskusiti njihovu harmoniju življenja sa svetom duhova.
Kako to izgleda u praksi? Recimo, uzmimo primer praistorijskog crteža čoveka iz pećine Lasko u Francuskoj. Za potrebu ovog položaja dr Goodman je morala da napravi posebne klupe pod uglom od 37 stepeni, slično crtežu, na koje je postavila one na kojima je eksperiment vršen. Praksa je podrazumevala nošenje ptičje maske na licu i slušanje šamanskog ritma čegrtaljke ili bubnja, u trajanju od otprilike 15 minuta. Iskustvo je pokazalo da se ova praksa najbolje izvodi u potpunom mraku, a iskustvo koje su imali oni koji su je radili bilo je iskustvo transa u kojem su učesnici doživljavali let duše.
Ono što je dr Gudmen zaključila na osnovu svojih eksperimenata jeste to da ritualni telesni položaji za izazivanje transa nisu vrata ka nekoj nepozntoj destinaciji, ali da ne vode ni ka fiksnim nepromenjivim iskustvima, već da se u okviru očekivanoga to iskustvo sa svakim novim transom produbljava i obogaćuje.
Ovi ritualni telesni položaji mogu se podeliti u nekoliko kategorija, zavisno od toga kakve efekte mogu da proizvedu: za duhovo putovanje, proricanje, transformisanje tela u neki drugi oblik, isceljenje ili pak inicijaciju. Duhovno putovanje je, na primer, putovanje duše u stanju transa kroz neki od tri sveta koja simboliše šamanističko drvo, pri čemu je donji svet područje koje nastajuju životinje moći, duše mrtvih i duhovi pomagači, sredji svet je duhovni dvojnik našeg sveta i smatra se realnim svetom iza ovog našeg materijalnog, dok grane drveta predstavljaju gornji svet koji sadrži sve unutar i izvan naše galaksije i predstavlja dizajn po kojem je kosmos kreiran. .
S druge strane zanimljiv je, recimo, način na koji su ispitivani položaji za proricanje. Pošlo se od ideje da svi postave isto pitanje, bitno za sve, te da nakon 15 minuta prakse svi zapišu iskustvo dobijenog odgovora u stanju transa i porede ga sa odgovorima koje su dobili ostali učesnici, pri čemu su dobijeni statistički rezultati bili veoma interesantni.
Felicitas Gudmen, baš kao i njen kolega antropolog Majkl Harner, koji je osnovao Fondaciju za šamanske studije, omogućila je i običnim ljudima, zaokupljenim svojim svakodnevnim brigama, da praktikuju jednu veoma jednostavnu, ali delotvornu, tehniku duhovne preobrazbe i razvoja, bilo da su je učili kod nje na kursevima, ili su je praktikovali sami na osnovu neke od knjiga koje je napisala ona ili neka od njenih učenica.

Tarot i visak

Ознаке

intuicija, psihometrija, radiestezija, tarot i visak, vidovitost

Sledeći tekst bio je predvidjen kao deo radionice na temu rada sa neošamanskim životinjama moći pomoću tarot karata, a koja je trebalo da se održi na jednom festivalu zdravlja i alternative. Zbog krize izazvane koronom pomenuti festival nije održan, tako da ću s vremena na vreme deo materijala predvidjenog za tu radionicu stavljati ovde.

Tehnika o kojoj govorimo na ovoj radionici uključuje upotrebu viska. U trećoj lekciji o tarotu koju dajem učenicima je način kako da se odredi identitet neke osobe i ta tehnika uključuje i upotrebu viska, samo na direknto u kombinaciji sa tarotom.

Visak se koristi u veštini koja se zove radiestezija i  primenjuje se i u tarotu izmedju ostaloga i kada je čitač zbunjen šta tačno znači otvaranje i kada mu je potrebno da se odredi koje značenje neka karta ima. Obično tada na sceni stupa intuicija i čitač u AHA iskustvu zna, tj „karte mu se otvore“, ali nekad je neko umoran, postoji neka druga smetnja ili mu  intuicija jednostavno privremeno zakaže. U takvim slučajevima kada se neke zablokira,  može se koristiti visak.  Na primer ako se u otvaranju pojavi karta Mag to može da znači novu ljubav, ali i novi projekat,  početak novog posla, ili dolazak nove ljubavi. Na mapi za divinaciju viskom, prikazanoj na slici, ispišu se ovakva različita značenja odredjene karte. Ja sam takve mape štampao na A3 papiru 300 gramske težine, vertikalno okrenutom, tako da bih iznad ištampao i samu kartu u prirodnoj veličini kakva je i u špilu. Zatim bih nakon otvaranja, ako se pojavi nedoumica, uzeo odgovarajuću mapu i na sliku karte stavio kartu iz špila i onda nakon postavljenog pitanja gledao na koje će značenje da ode visak.

Takodje, može se iznad karte viskom pitati da li je tumačenje koje nam pada na pamet ispravno. Postoje dve tendencije medju radiestezisitma, prva je da ovu disciplinu tretiraju kao metafizičku veštinu povezujući je sa natprirodnim,  te druga po kojoj je radiestezija bliska nauci i deo je fizike. Ja sam radikalno bliži prvom pristupu. Shodno tome vežbe koje dajem učenicima su vežbe za rad sa viskom koje razvijaju intuiciju i osetljivost njihovih astralnih čula. To pomaže i kod rada sa viskom, ali i sa tarotom.

Sama radiestezija se može definisati kao paranormalna sposobnost da se oseti i izmeri aura, koja je poput zračenja iz ljudskog tela.

Znamo da je u starom Rimu korišten kao visak prsten obešen o pamučni konac. Prvo bi se  napravio sto od lovora u obliku tronošca poput onog u proročišu u Delfima. Na njega je stavljana činija načinjena od legure planetarnih metala i sa ugraviranim slovima alfabeta po obodu.

Sveštenik koji je radio ovo proricanje bio je obučen u belu lanenu odeću i bele lanene sandale. Odgovor na pitanje se dobijao kretanjem prstena i ukazivanjem na slova na obodu posude.

Kod nas postoji dosta knjiga o radiesteziji iz kojih neko može naučiti da radi sa viskom, tako da to ne bih previše objašnjavao. Ja sam imao sreću da se sa radiestezijom upoznam preko knjiga Osmana Hasanpašića koje su lake za razumevanje i upotrebljive. Njega sam i upoznao u kada je dolazio u Srbiji u jednoj maloj radnji za alternativu, maltene new age šopu, koja se zvala Ekvilibrijum i koju je držala veoma prijatna žena po imena Tanja. Na tom mestu sam nabavio svoj prvi visak, a i preko nje sam bio upoznao dosta osoba sa domaće alternativne scene toga vremena, a sam Osman Hasanpašić je na mene ostavio veoma dobar utisak i po pitanju znanja radiestezije i po pitanju njega kao osobe.

Postavlja se pitanje koji visak da koristite? To je veoma subjektivno. Moj prvi visak je bio veoma običan, metalni. Trenutno koristim visak od čadjavog kvarca, malo je masivniji i teži, ali sam ja njime veoma zadovoljan. Inače čadjavi kvarc prati reputacija da je kamen istine. Ali za tako nešto bitno je da sve vi sposobni da ga koristite i da ne postoji nikakva lična mišićna aktivnost koja bi uticala na pokretanje viska. Zato um mora biti što više očišćen od emocija i ličnih uticaja na kretanje viska.

Takodje, praksa koju mnogi koriste je da nakon upotrebe čiste svoj visak, kako bi uklonili negativne energije koje je mogao da pokupi tokom rada. Najčešći način za to je kadjenje mirisom. Moj omiljeni je kadulja. Zatim, neki koriste kristale za čišćenje, prvenstveno citrin, pa onda karnelian i selenit. Dovoljno je ostaviti visak 24 časa u posudi sa nekim od ovih kristala.

Smedji pirinač takodje pomaže. Posuda u koju se stavi visak  se napuni pirinčem, bolje je okrugliji nego duguljast,  tako da ga potpuno prekrije. Ostavi se tako 24 časa da se očisti od negativnosti. 

Ostavljanje na sunčevoj svetlosti, najbolje jutarnjoj, ali može i u časovima pred zalazak, do 4 sata je takodje još jedan od načina. Ali ako vam je visak od fluorita ili ametista nemojte to raditi. Neki to rade sa mesečevom svetlošću, vodeći računa da je mesec pun, dok treći pak sami zamišljaju svetlost koja čisti kristal.

Ali moj omiljeni način jeste onaj koji se primenjuje kod nekih radiestezista francuskog govornog područja, naročito u samoj Francuskoj i u Belgiji, a to je da visak premažu sumporom, odnosno da u vrećicu u kojoj ga nose stave malo sumpora kako bi sa njega uklonili psihometijske zapise.

Psihometrija je sposobnost malog broja osoba da mogu, nakon što neki predmet (prsten, naušnica, ogledalo, nož, maramica i sl.) dodirnule ili samo videle, da daju tačne podatke o onome ko je taj predmet imao u rukama, odnosno šta je sa tim predmetom radjeno.

Reč psihometrija potiče od nekadašnjeg profesora medicinske škole u Sinsinatiju, doktor I. R. Bjukenena. Svojim đacima davao bi u ruke bilo koji lek ili hemikaliju zamotane u papir, sa uputstvom da se koncentrišu na osećaje koje će takav zamotuljak proizvesti kod njih. Deset do dvadeset đaka, s povezom preko očiju i ni sa čim ometani, sedeli bi držeći u ruci predmet koji običnim osjetilima nisu mogli raspoznati.

U zamotuljcima su bile supstance kao što su so, biber, opijum, stipsa, bakar, olovo, kinin i slično. Onaj koji bi za nekoliko minuta osetio specifično delovanje, na primer pospanost kod opijuma, tu je osobu Bjukenen smatrao sposobnom za lekarsko zvanje, dok bi one koji ni posle jednog sata ne bi ništa osetili, odbijao i savetovao im da se nečim drugim bave.   

Razvoj psihometije, kao metafizičke moći, nije vam neophodan za bavljenje tarotom, ali može prilično biti od koristi.

Zen lekcija o COVID-19 virusu

Ознаке

zen

• 

Rodion TR

Sledeći tekst je moj prevod teksta koji je napisao jedan zapadni umetnik koji živi u Japanu i ovde ga objavljem sa dozvolom autora. Mišljenja sam da je tekst veoma primeren kako vremenu epidemije u kojem živimo, tako i dogadjanjima u Srbiji koja izazivaju uzbudjenje i emocije kod mnogih. Stoga se nadam da će bar nekom biti koristan i inspirativan.

Fujita Issho, čije ime  će krajem njegovog života verovatno biti  izjednačeno sa imenima kao što su Suzuki Daisetsu i Suzuki Shunryu, započeo je svoju „Savremenu lekciju o Zazenu“ rečima koje začudjući pripadaju jednom zapadnom misliocu. To su bile reči iz Pascalovog dela “Pensées”.  Ovim je Fujita otvorio svoju knjigu o Zen meditaciji:

“Dok mislimo o svim različitim neočekivanim iznenadjenjima, svim teškoćama i opasnostima bilo u sudskoj dvorani ili u ratu, i svim sukobima i strastima koje se iz toga radjaju, često sam umeo da kažem da je ljudska nesreća u biti uzrokovana samo jednom jednostavnom stvari. Nesreća dolazi od činjenice da ljudi ne umeju da jednostavno miruju u svojim sobama.“

Sposobnost, ili nesposobnost da, da budemo mirni od strane francuskog fizičara na jedan baš zen način. A u odnosu na naše stanje da budemo dobro, pomogla je Fujiti da se pomeri ka „suprotnoj“ strani Mebijusove trake stvarnosti i otvori negativnu dimenziju za naše mogućnosti. Koristeći još jednu zapadnu figuru on je predstavio samu suštinu Zazena: „Negativnu sposobnost“.    

Fujita je rekao:

” ‘Moć da mirujemo’ nije pozitivna, aktivna silu ‘ja činim nešto’. To može da postoji samo kao negativna, pasivna  sila da ‘sam prestao da činim nešto’, ‘ ne činim ništa’. “  

Engleski  pesnik romantizma John Keats je sročio frazu „Negativna sposobnost“ opisujući je kao „negativnu silu koja nam omogućuje  prevazilaženje pobude da istražimo činjenice i razloge i daje sposobnost da smireno ostanemo prisutni u neizvesnosti, nedoumici i dvoumljenju.

Možemo da o onome što Keats opisuje kao „Negativnu sposobnost“ kao tačno onome što je „Moć da se bude smiren“. Smireno ostajući prisutan u neizvesnosti, nedoumici i dvoumljenju. I ova moć je ključ za sreću i ljudsku kreativnost.  Ipak, unatoč tome to nije nešto što nas podučavaju u savremenoj školi i društvu. Pasivna, negativna sila, negativna sposobnost nije nešto što vrednuje  savremeno društvo zasnovano na „a šta možeš sad da uradiš“, pokaži nam šta možeš“, „zašto si tako opušten? Uradi nešto!“, „A, u redu, mogu to da uradi, dakle skroz sam kako treba. Dakle idem da to i uradim“, Mrdni bulju! Uradi nešto! i slično. Mi smo stalno pod trajnim pritiskom da napravimo sledeći korak.  

„Negativna sposobnost“ predlaže nam da se okrenemo ka drugoj polovini postojanja, pasivnoj strani i vidimo šta od toga može da se zgodi.  Ne šta mi možemo da uradimo u svetu, nego šta može da se pojavi iz sveta. Ne samo da se udahne u svet, nego i da svet izdahne. Ne samo da zgrabimo, nego i da pustimo.

Na slici je Yokoyama-Roshi u Zazen meditaciji – u najuzvišenijoj pojavi koju ljudsko telo može da zauzme – sa natrpisom koji visi u pozadini i koji kaže 「坐相降臨」: “Zazen je jedinstvo sa Univerzumom.  Ostatak (sedeće  坐相) je sam Univerzum. Ja postaje Univerzum koji se spušta u sedenje sitting, sa dolazećim (降臨) kao da dolazi sa neba od snežnih planina. 坐相降臨 je dolazak do sedenja/mirovanja. Mi mislimo da radimo  Zazen (sedenje/mirovanje), ali u stvarnosti Univerzum je taj koji to izvodi.

• 

Mirujte da Univerzum može da miruje u vama.

U ovom trenutku divljanja pandemije kada su svi u svojim domovima u bolnom grču nemogućnosti da učine bilo šta, ono što možemo je da shvatimo kako se Univerzum pokreće kada mi prestanemo da činimo stvari, kada koristimo našu negativnu sposobnost da pustimo univerzum da se ispolji u nama i da pokažemo drugim ljudskim bićima kako da načine korak tamo gde kretanje univerzuma samo sa sobom pleše.