O Arhandjelima i Mesiji, iz predgovora knjizi Duhovi tarota

Upravo je izašla knjiga Duhovi tarota koju je napisao Nenad Djorđević-Talerman.
Nenad se u knjizi ne bavi samo značenjem karata, već i uspostavljanjem kontakta sa inteligencijama do kojih su karte „prolazi“.

Sledeće je deo iz predgovora knjizi koji sam sticajem okolnosti napisao ja:

U Zlatnoj zori se pretpostavljalo da je čovek, kada prođe kroz transformacije koje nosi prelaz iz stepena u stepen, već povezan sa energijama reda. Za rad sa tarotom prvo bi se uradilo spuštanje božanske svetlosti takozvanim kabalističkim krstom, zatim bi se karte uzele u ruke i svesnost bi se proširila do nivoa srčanog centra u odgovarajućem kabalističkom svetu. Onda bi se manipulisalo bojama i imenima božanskih centara u telu sve dok se majstor ne bi dovoljno ispunio božanskom svetlošću. Nakon toga bi se, držeći tarot obema rukama, prizivao anđeo tarota koji se zove Hru u predeo srca ne bi li on vodio ruku onog koji otvara karte. Vođenje ruke je zajednički motiv u raznim drevnim metodama proricanja, a i u našim krajevima postoji među stravarkama, tj ženama koje salivaju olovo, kao i u kultu Fatime, poreklom iz turskog šamanizma, gde se priziva Fatima kako bi ona u stvari vodila ruku žene koja saliva olovo.
Dakle anđeo zapravo izvodi divinaciju. Jedna od velikih grešaka onih koji rade divinaciju jeste da dozvole empatiji da ih emotivno poveže sa klijentom. Naši donji energetski centri nisu toliko pročišćeni kao srčani i kad nekom radimo divinaciju, bar se magijski to tako shvata, mi se zapravo ne obraćamo direktno tom nekom, niti on nama, već anđeo to radi za nas kao posrednik. Takođe, ako značenje neke karte u otvaranju nije jasno, treba da se stavi ruka na tu kartu i da se ponovo prizove anđeo kako bi nam se karta „otvorila“. I naravno, pre nego što se otvaranje završi, obavezno se treba zahvaliti anđelu. Na inicijacijama i u ritualima Zlatne zore koristila su se imena dva anđela, Hua i Hru. Za ovog drugog smo rekli da je anđeo tarota. Zapravo, oba imena su imena istog anđela, koji je vodio red Zlata zora, samo su se odnosila na njegovo ispoljavanje u različitim kabalističkim svetovima i na njegove razlčičite funkcije. Kada je vodio Red, anđeo je bio poznat kao Hua, a kada je podučavao bio je poznat kao Hru. Sam anđeo Zlatne zore je u stvari više od anđela i pripada božanskom nivou arhanđela, dakle onih koji stoje oko božjeg prestola.

Ono što nisam pisao u predgovoru, pošto to u neku ruku prevazilazi samu tematiku tarota, jeste to da je Hua u stvari stanje ravnoteže izmedju Arhandjela Metatrona koji u ovom slućaju predstavlja vrhunsku milost – i to je isti onaj glas sa kojim je Mojsije pričao na gori i koji mu je preneo Božiju Volju – sa Arhandjelom Sandalafonom, koji je vrnunska strogost. Ta unija stvara stanje Rahamima, vrhunske samilosti, koja je energetski balast u centru u grudima koji je povezan sa Mesijom. Tačnije HUA je posebni Arhandjeo koji je Mesija. To je misterija Andjela čuvara, misterije isijavanja Aba (Otac) i Ama (Majka) njihovim sjedinjavanjem odozgo sa nižem ženskim i muškim principom (Nukva i Ben) odozdo, postajući tako pojavljivanje andjeoskog lika u bračnim odajama duha. Hua je i on i ona, slično Ardanarišvara Šivi u tantri, ali i Jahve Eloimu, imenu Boga koje se odnosi na muško i žensko ujedinjeno u Telu Svetla, duhovnom Božijem Sinu.
Hua, kao ime od tri slova obuhvata i tri kategorije duhovnoe anatomije sveta: Svetu Šekinu kao slavno božansko prisustvo na ovom svetu, svet andjela i celokupno kabalističko Drvo Života, tj misteriju stvaranja sveta. Na taj način Hua je energetski tok kojim se Vrhunska Svetlost Andjela spušta do sveta nas ljudi i blagosilja ceo svet. Činjenica koju sam pomenuo gore, da pripada redu prestola, znači da sedi na prestolu, što ga povezuje sa Gnostičkim Iskupiteljem koji obnavlja prvobitno stanje (Hristos-Sofia), tako da su Hru i Hua zapravo blizanačke snage koje vode do Iskupljenja. Što nas dovodi do toga da je Andjeo Čuvar mnogo uzvišeniji i svetiji koncept od onoga što se obično misli.

Mojsije na gori razgovara sa Bogom posredstvom Metatrona

Bezgrešno začeće i pravljenje astralnog deteta u tantri

Bogorodica Marija je, po biblijskoj priči, bezgrešno začela.
Šta to znači? To znači da je to deo jevrejskog kabalističkog učenja o kreiraju takozvanog Mesečevog deteta po kojem se u dete koje će se roditi useli napredna duša koja će biti od koristi napretku ljudskog roda i civilizacije.
To je slično tantričkom učenju o takozvanom Joginibu detetu. Veliki tantrik Abivanagupta, na primer, bio je takvo dete.
Takvo dete se uobičajeno rodi od normalnih roditelja, ali oni ne moraju da znaju šta su dobili na porodjaju i da to suštinski i nije njihovo dete.
Paralelu sa time možemo naći i u šamanizmu, gde neko postaje šaman tako što ga na rodjenju izaberu duhovi koji u njega nasele jedan aspekt duše koji nemaju ostali ljudi, a koji Burjati zovu Uda, dok se u drugim sibirskim plemenima na primer zove ongor, sahiusm, odnosno mnogim drugim imenima. Uda je jedna od tri duše koje imaju ljudi i ona nije ograničena i vezana, dakle to je onaj aspekt duše koji se ne reinkarnira i koji nakon smrti ostaje u prirodi kao predačka sila, ili duh prirode. Uda može stotinama i hiljadama godina da čeka dok se ne pojavi osoba u koju će ući i koja posle postaje šaman.
Uda sadrži memoriju svih šamana sa kojima je bila povezana i ona je ta koja pomaže pri radu sa ostalim duhovima i koja daje zaštitu bez koje bi rituali i putovanja u druge svetove bili opasni.
Uda ne mora ući u šamana na rodjenju, to se može desiti i kasnije, u predpubertetskom dobu, ali i znatno kasnije. Recimo nekoliko dana, meseci ili godina nakon što porodični šaman umre, bitno je samo da se šamanski linija zasnovana na krvi nastavi. Mada, moguće je i da nekog kao bebu duhovi otmu i da ga treniraju da postane šaman.

U tantričkom Joginibu ritualu, slično zapadnim verzijama ove prakse, oboje partnera moraju biti veoma posvećeni i koncentrisani i u odredjenom stanju svesti.

Samo sjedinjavanje partnera počinje kao običan seks, ali ulaskom u samadi oba partnera niža kundalini počinje da se aktivira i obični seks postaje mistični i natprirodni seks.

Partneri su sad u kontaktu, fizičkom i natprirodnom, trudeći se da ni za sekund ne prekinu taj kontakt,  ali su oni još uvek dva odvojena subjekta. Ako jedan partner primeti da drugi nije još ušao u stanje svesti u kojem on jeste, onda mora da ostane u tom stanju svesti dok i drugi partner to ne postigne, ili dok on ili ona to ne izazove i kod druge strane. Oni se onda sliju u jedno i posle daljih faza ovog tantričkog sjedinjavanja na kraju oboje dostingu unutrašnju lingu. Ovo je čisto energetski fenomen i unutrašnja linga se poistovećuje sa srcem i ustima jogini.

Svetlo i Energija se izmešaju i onda nastaje narastanje u širenju beskrajnih ispoljavanja. To je mesto bljeska iskustva biti , ali i mesto odakle dolazi Joginibu dete, produkt mistične unije dvoje tantrika. Najčistija supstanca u ljudskom telu se nalazi u ženi i ona se sjedini sa muškarčevom virjom. Virja je izraz koji označava muško seme, ali je i izraz za muškarca heroja. Kada se muška i ženska supstanca spoje oni kreiraju veoma plemenitu esenciju koja se naziva MahaRasa koja onda kontrliše razvoj deteta u majčinoj utrobi.

Iako samo začeće počinje kada se aktrivira niža kundalini zapravo viša kundalini je ta koja će hraniti ovaj embrion.

Svaki seksualni čin daje neki rezultat, dete koje se začne može biti astralno ili fizičko, a nakon ovog rituala gde se začne astralno dete žena tantrik nosi bebu u stomaku i ima sve osećaje da je trudna. Ali nakon što osam meseci plod raste u materici njega tu više nema. Dete se na mističan način prenese u plod drugog deteta i rodi kod drugih roditelja. Druga žena tako na mističan način zanese to dete, tj u njeno dete se prenese drugo dete koje je u stvari u zemaljsko telo spuštena veoma napredna duša.

U vaišnavizmu Krišna se smatra za Avatara, dakle za bezgrešno začetu inkarnaciju Boga. Da se primetiti da su sličnosti sa Hristom evidentno vidljive.

Krišna je bio osmo dete, rodjeno u zatočeništvu svojih roditelja,  princeze Devaki i njenog muža Vasudeve iz kraljevstva Jadava.  Devakin brat, Kralj Kamsa, pobio je šestoro njene prve dece, sedmo Balarama je navodno pobačeno, tako da su Devaki i Vasudeva iz svog zatočeništva po mitu prošvercovali malog Krišnu napolje i prebacili  kod Jašodi i Nandi u Gokul, zamenivši njihovu ćerku njime.

Za Krišnu se i u tom mitu kaže da nije začet standardno nego „menatalnim prenosom“.

Osam Vasua

Njegova fizička majka, u neku ruku duhovna „surogat majka““ bila je Jašodi, ali njegova prava tantrička majka bila je Devaki koja je dete prebacila u stomak Ješodi i tako ostala devica. Da bi se na zemlji u telu pojavio Avatar (spuštanje božanstva u materijalno telo), potreban je ovakav tantrički ritual bezgrešnog začeća.  Posrednici koji prenose dete, tj svest jer nije reč o fizičkom detetu, iz tela žene tantrika u telo žene koja će ga roditi, bar u slučaju rodjenja Krišne, bila su božanstva koja se zovu Vasui i kojih ima osam.  Oni se odnose na pet elemenata (PančaButa), na Sunce, na Mesec i na zvezde.

Tako rodjen Avatar je bezgrešno rodjen i zadržava svoje božanske moći. Obično ga dočekaju neki Učitelji koji ga pripremaju za njegovu misiju i pomažu mu da shvati ko je i šta bi trebalo da radi. Oni koji veruju da je Meher Baba, na primer, bio avatar navode da ga je sačekako pet Učitelja, izmedju kojih je bio i jako zanimljiv svetac Sai Baba iz Širdija.

Jedan od prvih neakademskih publikacija o jogi na zapadu bila je knjižica od dvadesetak strana pod imenom Yoga: eine Skizze über den psycho-physiologischen Teil der alten indischen Yogalehre (Skeč o psihološkim delovima drevnog indijskog joga učenja) koju je na nemačkom 1896. u Minhenu objavio Austrijanac Karl Kelner.  Kelner je bio povezan sa teozofskim, sa slobodnozidarskim krugovima i sa alhemijom, a podučavao je i hata jogu. U knjižici je naročito pominjao  tantrika Bima Sena Pratapu iz Lahora kojeg je sreo u Indiji. Kelner je u u Austriju po svemu sudeći više puta dovodio različite indijske Gurue, pa je tako i učitelj  Bima Sena Pratape, Šri Mahatma Agamja Paramahamsa,  više puta je i sam posetio Austriju izmedju 1900. i 1905.

Kelner je po mnogima jedan od začetnika seksualnog okultizma na zapadu, on sam tvrdio je da je tajna seksa koju je dobio tantričke prirode i da ju je dobio od tri orijentalna Majstora, od sufija Solimana ben Aife i od dva malopre pomenuta tantrika Bima Sena Pratapua i Šri Mahatma Agamja Paramahamse. Pri svom zadnjem boravku u Austriji Šri Mahatma Agamja Paramahamsa je zbog odavanja seksualnih tajni koje mu je preneo, prokleo Kelnera. Nedugo posle toga 1905. Kelner je nastradao u nesreći koja je pogodila njegovu laboratoriju. Bliski njemu, ali i austrijski i nemački parapsiholozi tog vremena, smatrali su i tvrdili da je ta nesreća nesumljivo bila rezultat kletve koja je na njega bačena. I tu ćemo stati sa pričom o zapadnom okultizmu i seksu zato što bi to priču odvelo u sasvim drugom smeru, ali ćemo ostati blizu priče o kabalističkom učenju.

Kula u Ulcinju u kojoj je bio zatočen Šabatai Cvi

Šabatai Cvi (שַׁבְּתַי צְבִי‬) je bio sefardski rabin i kabalista koji je tvrdio da je baš on dugo očekivani Mesija. Zanimljivo je, recimo, da je Šabatai Cvi oženio  poznatu bludnicu tog vremena, koja se zvala Sara i kako ćemo videti, on i njegovi sledbenici imali su malo drugačiji odnos prema seksualnosti od zvaničnih Jevreja, kao i od Muslimana.  Umro je u zatočeništvu u  Ulcinju, gde je i sahranjen. Postoji legenda da i danas postoji porodica koja brine o njegovom grobu čija se lokacija krije kao tajna. Ulcinjani su ga zvali Efendija Aziz Mehmet, a u centru Ulcinja se danas nalazi mauzolej njemu posvećen.

Da li su se njegovi sledbenici održali u Ulcinju ne zna se, ali postoje priče da su, ili su bar postojali do pred kraj prošlog veka, njegovi sledbenici polu-tajno opstali u Istambulu medju grupom Jevreja koja je prihvatila Islam. Nekada ih je bilo nekoliko desetina hiljada, a danas, kažu, jedva par stotina, a kuriozitet je da je Mustafa Kemal Ataturk, po nekim informacijama, poreklom baš iz te religijske grupe što bi moglo da bude zanimljivo objašnjenje njegove sekualrne politike koja je bila preporodila Tursku.

Ova grupa, za pravoverne Jevreje veoma jeretična i neprihvatljiva, vodila je računa da se njihovi rituali tajno odvijaju u skrivenim sinagogama. Jedan od najčudnijih njihovih rituala, koji je izazvao dosta pažnje i posle projektovan na druge religije jeste i uzrok mitovima o orgijama u crkvama za različite konfesije optužuju jedni druge, jeste Praznik Jagnjeta. On se odvija u noći izmedju 21. i 22. adara. Adar je šesti mesec jevrejske civilne godine i 12. mesec crkvene. Kada pada varira od godine do godine, ove je recimo bio izmedju 15. februara i 16. marta.

Tokom tog praznika bi se prvi put te godine jelo jagnje. Nakon gozbe i raznih molitvi i ritualnih radnji bi se pogasile sveće i parovi koji učestvuju u ovom obredu bi se poskidali goli i imali seks uz razmenu partnera. Deca začeta u takvom ritualu bi se onda smatrala za svetu i za moguće Mesije.  Šta se tu tačno radilo i zašto se to dešavalo pitanje je? Postoji kontroverza oko upotrebe seksualnosti u pokretu Šabatai Cvia, kao i frankističkom pokretu koji ga je nasledio u Evropi. Kada, kako i koliko je tu bilo seksa i dalje je pitanje na koje nikad nije precizno odgovoreno. Primera radi, sam Šabatai je jednom u Izmiru tražio da mu sledbenici dovedu svoje nevine čerke. Nakon nekoliko dana vratio ih je i dalje nevine i netaknute.

Iako su tehnologija i načini izvodjenja različiti, sličnosti izmedju Šabataievog pokreta i tantre postoje.  Da li su to bili medjusobni uticaji, ili su na različitim mestima i u različitim vremenima ljudi otkrili slične pojave i principe, ostaje otvoreno pitanje. Ali u osnovi to nije ni bitno. Bitno je da su nekad neki radovi na unutrašnjim nivoima veoma kompatibilni iako to ljudima spolja ne deluje tako niti vide te neprimetne astralne poveznice. Tau Malahi, jedan od meni dražih gnostičkih Biskupa koji podučava gnosticizam zasnovan na Sofiji kao ženskom božanskom principu, jednom je izjavio da je gnosticizam na unutrašnjim planovima praktično isti rad kao i tantri. Učenje te struje gnosticizma o Crnoj Nevesti, koja se zove KaliKala budući da je i na sanskritu i na hebrejskom reč za crno Kali, veoma je slično indijskim tantričkim konceptima. KaliKala je tako SofiaNigra, koja se poistovećuje sa Lilit. I Lilit i KaliMa plešu na mestima smrti i vatre i mogu se napraviti jake paralele izmedju te dve Boginje, pogotovo što je KaliKala ljubavnica Unutrašnjeg sunca.

Jedan od naših Gurua u Indiji, verovatno zadnji tantrički Guru koji je tamo ostao, ima i gnostičko posvećenje koje je dobio u Kalkuti od nekoga za koga bi se mnogi iznenadili kad bi znali ko je u pitanju. Možda nekom izgleda čudno da tantrički Guru sa Agori inicijacijom, koji je više godina živeo u Indiji na groblju pored TaraPita istovremeno bude i posvećeni gnostik, ali te dve stvari mogu itekako da idu zajedno.

TaraPit

Uostalom i Mirče  Elijade je u svojoj knjizi Okultizam, magija i pomodne kulture: Eseji s područja komparativne religije (izd. GZH, Zagreb, 1981) pisao o takvim sličnostima.

Sa druge strane iako Joganandu znaju samo kao Jogija, on je imao veoma adaptivan odnos prema Hristu. Njegova knjiga The Second Coming of Christ: The Resurrection of the Christ in You (Drugi dolazak Hrista, uskrsnuće Hrista u vama), jeste jedna od najdubljih prezentacija gnostičkog hrišćanstva koje sam ikada čitao.

Postoje neke unutrašnje veze astralnog tipa izmedju Joganandinog učenja i izvesne zapadne okultine škole koja je bila aktivna u Engleskoj početkom prošlog veka i te veze nisu na zapadu poznate čak ni učenicima te škole. Ali, recimo, njihova Zlatna knjiga se čuva u privatnoj biblioteci Joganandinog ašrama u Pasadeni, a kako je tamo dospela nije poznato.

Ne sećam se da je Jogananda negde govorio o tome kako je Hrist tehnički rodjen kao Avatar, pre je govorio da se Avatar spusti voljom Boga, ali je povezivao svoju tradiciju sa Hristom tvrdeći da su Gurui iz njegove Ananda linije bili ne samo takodje i Avatari (Babadji kao MahaAvatar, Lahiri Mahasaja kao JogaAvatar, a njegov vlastiti Guru Šri Juktešvar  kao DjanaAvatar), već da su njih trojica bili i tri Maga koji su kad se Hrist rodio, prateći zvezdu, došli da ga pozdrave.

Tantrički seks kojim se prave astralna deca je ozbiljna i odgovorna stvar. Dete je u stvari svaki rezultat koji se time postigne, to ne mora biti inkarniranje duše u neki realni fetus. Može se,recimo, napraviti  i veštačko astralno biće kojim se, na primer, kontrolišu snovi čime se može menjati i realnost, slično načinu na koji šamani u nekim kulturama sanjaju svet i tako ga održavaju i prave realne promene u njemu.

Tekst je napisan posebne noći u godini, posvećenoj aspektu Kali koja sija dok u seksualnom odnosu sedi na Sada Šivi.

Marija Magdalena i Lilit

Sa stanovišta (nekih) gnostika Lilit je tamni aspekt Sofije, odnosno Svete Neveste. Ona je snaga koja vodi kroz mističnu smrt do oslobodjenja i postoje odredjene sličnosti, ali i razlike sa tantričkom Kali. Uostalom jedno od njenih imena, kao Tamne Neveste kabale i gnosticizma i jeste Kali Kala.

Postoji veza izmedju Šekine i Sofije. Šekina, kao Kraljica Sabata i Sveti Duh, ženski je aspekt božijeg prisustva na zemlji i njegove moći. Kada je Šekina odsutna Lilit zauzme njeno mesto kao božija saputnica i svojevrsna Tamna Majka koja za razliku od Šekine koja donosi milost, reprezentuje strogost. I Šekina i Lilit imaju veze sa sefirom Malkuta i obe predstavljaju Božiju Volju kako bi postojala ravnoteža i celovitost.

Kako smo rekli Lilit je Tamna Nevesta pod imenom Kali Kala. Kala je reč koja se odnosi na nevestu i to je titula, istovremeno i Parcufim Malkuta, koju nosi Marija Magdalena.

Po legendi čudotvorcu Jeremiji, koji je živeo u jednoj pećini u Galileji, jednom prilikom se spustio andjeo iz reda Kerubima kako bi ga čuvao tokom vizije u kojoj je video Prvobitnog Adama, savršeno biće Svetla koje se sastojalo od žene i muškarca Svetla. I glas Metatrona mu je rekao da Pomazanik.

Istovremeno, drugom proroku se obratio Arhandjeo Gabrijel koji mu je, pošto se preobratio u Zmaja, najavio da dolazi Mesija i razotkrio mu misterije Svete Neveste.

Takodje, u gradu Magdali mnoge žene su počele da imaju vizije u kojima su videle rodjenje Svete Neveste i dolazile su kod majke Marije Magdalene, dok je ova bila trudna, da joj kažu da nosi svetu dušu.

Mnogo kasnije, kada je Marija Magdalena putovala iz Damaska ka Vavilonu, karavan u kojem je bila je napadnut i ona je silovana. Lilit je to posmatrala i pošto je Lilit neko ko ne voli muškarce i predstavlja oslobodjenu ženu, ušla je u telo Marije Magdalene kako bi se osvetila napadačima. To je jedini momenat da su se ujedinile dve ljute rivalke, Eva i Lilit. Eva je bila početak evolucije, budući da je ona Adamu dala jabuku zbog koje je on pao iz Raja i začeo ljudski rod. Sam momenat skoka u evoluciji svesti čovečanstva može da se predstavi i padom iz Raja, ali i mnogim drugim mitovima koji su danas prisutni i odnose se na veoma traumatičan trenutak u istoriji ljudskog roda. Možemo te siline sresti u nekronomikon mitovima, Soror Nema i Kenneth Grant su to dotakli u svom radu i iskustvima više puta, Slavinski je to takodje pomenuo jedanput u javnom takstu, a sajentolozi dokument koji se time, u vidu jednog naučno fantastičnog mita, bavi čuvaju u sefu. Sve u svemu Eva je ta koja je dala gnozu Adamu i kasnije se ponovo pojavila u telu Marije Magdalene kako bi otvorila put da se ponovo pojavi Mesija. Sa druge strane Lilit je bila ta koja je vodila Mariju Magdalenu životnim putem kroz „tamnu noć duše“ tako da je umesto da sretne bogatog vavilonskog trgovca za kojeg je trebalo da se uda ona zapravo došla do Svete Zemlje gde se spojila sa onim kojeg je istinski volela, Mesijom Isusom. Isus je isterao sedam demona iz Marije Magdalene i umesto njih postavio sedam andjela. Tih sedam andjela se odnose na sedam energetskih centara koje na istoku zovu čakrama, a odnos Lilit i Šekine se može tumačiti i u svetlu mistične energije kundalini poznate iz tantre i joge. Slična simbolika toga može se videti i u Otkrovenju po Jovanu gde sedam Crkava takodje odgovaraju sedam čakri, a cela apokalipsa na simboličan način odgovara otvaranju sedam čakri i procesu aktiviranja kundalini energije. Za rozenkrojcetsku interpretaciju toga u praktičnom smislu pak treba recimo pogledati Azijatsku braću i njihove rituale i učenje.

Ulazak Lilit u Mariju Magdalenu i samim tim obnova njenog položaja je u gnostičkom smislu bio čin, preko osvete razbojnicima, otpora zlim arhontima i demijurgu (kojima je Lilit oponentna) i sistemu patrijarhalne dominacije koji je za njih i karakterističan. I kako je rečeno ona je bila ta koja je vodila Mariju do Isusa. Marija i Isus su bili blizanačke duše, svetlosno ispoljavanje jedne duše svetlosti. Sve ljudske duše su nekad bile u Prvobitnom Čoveku, a sa podelom na muško i žensko i duše su podeljene. Svaka muška duša traži svoju žensku dušu kroz cikluse inkarnacija kako bi se zajedno iskuple i vratile u stanje prvobitnog jedinstva. Blizanačke duše su tematika o kojoj postoji jako puno pogrešnih informacija i čak manipulisanja, pri čemu je to proces koji je retko kada prijatan i zahteva puno sazrevanja kroz razne životne situacije i bolne medjusobne odnose kroz koje prolaze obe duše dok ne sazreju dovoljno da budu zajedno, tako da će to biti predmet nekog drugog teksta koji verovatno neće biti baš skoro budući da Tau Zostrijan i sam trenutno prolazi kroz prilično traumatičan period života vezano baš za sebi blizanačku dušu i nije trenutno baš nešto raspoložen da piše o neugodnim aspeketima toga. Tako da se možemo vratiti Mariji Magdaleni i Isusu i reći da je skup podudarnosti, po legendi, medju njima bio toliko da se onog dana kad je Isus kršten u Jordanu i kad je Duh Mesije ušao u njega, Marija vratila iz izgnanstva. Dok se Isus u pustinji suočavao sa kušnjama Satane, Marija je bila na putu ka Svetoj zemlji i takodje se borila sa Satanom i svojih sedam demona. Na dan kada je Isus izveo prvo čudo pretvorivši vodu u vino, što je veoma simboličan čin koji nagoveštava kako dolazak Svete Neveste, tako i neke tajne fizičkog odnosa žene i muškarca, Marija je stupila na tlo Svete Zemlje gde će sresti svog voljenog koji će je i isceliti. I tu otprilike misterija počinje, ali se i završava u postignuću jedne nedualne svesti.