Veoma često čujemo da je neka joga stara hiljadama godina i naravno veoma često to nije tačno. Budući da se približava najduži dan u godini danas ćemo govoriti o jednoj praksi koja se u današnje vreme koristi u jogi. Neki je smatraju novotarijom, a neki drevnom, a ona se zove Pozdrav Suncu (Surija Namaskar).
Ima onih koji Suriju Namaskar smatraju NitjaKarmom, dakle praksom koja se regularno izvodi na dnevnoj bazi. Mi moramo da spavamo i da jedemo. Ako to ne radimo redovno naše zdravlje će dospeti u opasnost. Isto tako se smatra da neizvodjenje nekih dnevnih aktivnosti, kao što je i Surija Namaskar, jeste veliki greh opasan po dušu. Ali da li je Surija Namaskar obožavanje božanstva Sunca, Surija Devate, ili je to praksa za dobro zdravlje ili nešto treće? Od svega po malo, zavisi kako je ko shvata.
Surija Namaskar se smatra za joginsku praksu, ali su mantre sa kojima se radi tantričke:

0. < UDAH – bez mantre >

1. Om HRĀṀ Mitrāja Namaha (izdah)
2. Om HRĪṀ Ravaje Namaha (udah)
3. Om HRŪṀ Surjāja Namaha (izdah)
4. Om HRAIṀ Bhanave Namaha (udah)
5. Om HRAUṀ Khagāja Namaha (izdah)
6. Om HRAḤ Pušne Namaha (udah AND izdah)
7. Om HRĀṀ Hiraniagarbhāja Namaha (udah)
8. Om HRĪṀ Maricaje Namaha (izdah)
9. Om HRŪṀ Aditiāja Namaha (udah)
10. Om HRAIṀ Savitre Namaha (izdah)
11. Om HRAUṀ Arkāja Namaha (udah)
12. Om HRAḤ Bhāskarāja Namaha (izdah)

< PONOVITI SVE >

Da se primetiti da se mantre koje se koriste tantričke solarne bidja mantre.  Mnogi istraživači smatraju da je praksa pozdrava suncu joginska, neki tvrde da se u jogi koristi hiljadama godina, a neki  da je onako kako se danas radi izmislio Krišhnamaćarja, o kojem sam već pisao na blogu kao o tvorcu moderne joge. Ali istina je da je pozdrav Suncu bio korišten u tantričkim krugovima bar 2000 godina pre Krišhnamaćarje kao redovna praksa tantrika i njihovih porodica. Veoma verovatno je sama praksa nastala inspirisana indijskim plesom opisanim u delu o indijskoj umetnosti, Natjašastri.

Mark Singlton u svojoj knjizi Telo joge (Neopress, 2015, Beograd), a to je je knjiga koju bi svaki vežbač ili instruktor joge u Srbiji trebalo da pročita, smatra da do tridesetih godina Surija Namaskar nije bio deo joga asana. Sa druge strane sa tim se može polemisati budući da je Krišhnamaćarja, po nekim svedočanstvima, bio upoznat sa pomenutom tantričkom tehnikom i preuzeo je u svoju „gimnastičarsku“ jogu koju je napravio. Samo Telo-jogeon nije ni najmanje bio upoznat sa energetskim aspektima ove prakse. Zato je neke asane i izmenio i učinio ovu praksu, van gimnastičke prakse, u osnovi nefunkcionalnom. Ako ćemo iskreno i Šivananda je u početku Surija Namaskar, bar sudeći po njegovoj prvoj knjizi Yogic Home Exercises, Easy Course of Physical Culture for Men & Women, objavljenoj 1939, tretirao kao sled fizičkih vežbi koje svoj benefit zasnivaju na izlaganju sunčevoj svetlosti, poredeći je tako, kao superiorniju tehniku, sa evropskom terapijom sunčanjem (helioterapija) i dokazujući tako indijsku superiornost u odnosu na bele Evropljane. Mnogo kasnije će Biharska škola joge da Surija Namaskar tretira kao drugačiju tehniku, ali to je već druga priča.

Danas se da primetiti da različiti učitelji daju različite instrukcije koja noga, u odgovarajućoj asani, ide prva u ovoj vežbi, ali tu nema puno proizvoljnosti. Levom nogom se iskoračuje prvo zato što je tantra levi put, a potom povlačenje desne noge unazad aktivira energetski kanal pingalu. Pre tantričkih praksi se obično rade dve različite pranajame, tako da je izbor noge vezan i za nozdrvu koja je, zbog ovih pranajama, otvorena i aktivna pre početka pozdrava Suncu. Pingala je povezana sa Suncem, ali Pingala je povezana i sa svetom ženskom energijom Šakti, što može zvučati kao paradoks, no sanskrit kao jezik nije bio rodno odredjen. Šiva i Šakti se zato lingvistički nikad ne odredjuju po principu roda, kao muške i ženske reči i stoga je podela na muško-žensko u tantri new age koncept relativno nedavno uveden. U stvari, Pingala iako desni i solarni kanal, ma koliko to zvučalo apsurdno za tantrike u prošlosti bila je oličenje Aditi, Majke bogova, a naročito Sunca i ona je ta koja je porodila dvanest duhova koji posle tvore zodijak. Tek kasnije pod uticajem patrijarhata Pingala postaje shvaćena kao „muška energija“.

Pingala je takodje povezana i sa Manipura čakrom, tako da je pozdrav Suncu u stvari pranajama u pokretu koja čisti i osnažuje ovu čakru. Naravno danas različiti učitelji daju različita tumačenja i povezuju tok Surija Namaskara i sa ostalim čakrama dajuči tako sasvim drugačiju sekvencu čakri. Kao dobar primer smislenog davanja takvih poveznica Pozdrav Suncuvezano za Surija Namaskar može se navesti biharska škola joge i  knjižica Surya Namaskara,  autora i osnivača ove škole Paramhansa Satjanande Sarasvatija, koja je i kod nas prevedena i objavljena još 1989. Odavno je rasprodana, ali se polovni primerci još uvek mogu naći.  To jeste ozbiljna škola joge, o kojoj ja imam neko svoje mišljenje, veoma pogodna zbog svog racionalizma za zapadnjake, ali to je relativno moderniji pristup, u koji je inkorporirana desna tantra, tako da to nije i ono što sam ja dobio kao učenje i tumačenje, a po kojem je Surija Namaskar sjedinjavanje apane i prane u Manipuri, kao nešto što prethodi punom Mahakumbaka procesu.

Različite interpretacije Pozdrava Suncu mogu da služe različitim ciljevima. Ako ga neko doživi kao fizičku vežbu, a na žalost vidimo da u Srbiji deluje čitav savez koji bi po svemu sudeći da jogu svede na razinu sporta, onda je to za nekoga veoma dobra jutarnja gimnastika. Ali Surija Namaskar je, usudjujem se reći, originalno bila praksa koja je u tantri bila deo jednog energetskog procesa, gde se mantra i pranajama  prirodno stope. Tantra je, za razliku od vedskog sistema, bila  zasnovana na slobodnoj volji (Svećhaćara) i na spontanosti (Sahadja) tako da je njen specifikum bio potpuno drugačiji od vedskog. Sama joga nije vedski produkt, hata joga je, kako sam ranije već pisao, nastala iz tantre.

Definicije joge, a njih je nedavno sumirao K. Volis u svom radu na tu temu,  u Bagavat Giti su izmedju ostaloga i da je joga veština u akciji, kao i da je joga raskidanje zajedništva sa patnjom. Tantričke definicije su da je joga jedinstvo jednog tela sa drugim, da se joga spontano dešava iz spajanja sa Šakti, da je joga ujedinjavanje suprotnosti, kao što su udah i izdah, da je joga poznavanje Prvobitnog Bića itd. Kada se postigne, Sahadja, onda je neko tantrički jogi. Sahadjija je i tantričkki pokret u okviru višnaivizma, više o njemu ću pisati u narednim tekstovima, koji je veoma napadao i osnivač Hare Krišna pokreta, A.C. Baktivedanta Svami Prabupada, kao i Gaudija Mat iz kojeg su Hare Krišna i  potekli. Zapravo, upravo čitam knjigu Šri Šrimad Baktivedante Naradjana Gosvami Maharadže, uvaženog Gurua iz Gaudija Mat tradicije, koja je cela posvećena kritici, šta više osporavanju, vaišnavske sahadžije.

krisna-rada.jpg

Rasa-lila: Krišna sa flautom i Rada

Za ortodoksne Vaišnave je odnos Krišne i Rade idealizovan i aseksualan, a ideja da neko tokom seksualog čina preuzima na sebe uloge Krišne i Rade im je blasfemija, tako da odnos Rade i Krišne, Rasa-lila, nije baš nešto o čemu se puno javno priča. Svami Prabupad je podučavao da je nemoguće ući u Rasa-Lilu u materijalnom svetu i kritikovao vaišnavske sahadjije zbog toga što uživaju u seksu i njihove prakse nazivao perverznom imitacijom. Ali činjenica je da je i vaišnavizam u svojoj osnovi imao čulno uživanje, zato što je  Krišna to radio i sa Radom i sa Gopijima. Interpretacija pisanih izvora da se vidi ono što se želi videti je jedno, a ono što piše je ono drugo ma koliko to vaišnavske bakte to negirali. Po spisima Krišna je imao seks sa Radom u čamcu  i imao je seks sa bar 16108 žena.  Eroticizam kao kreativni princip života bio je u osnovi Indije, njene filosofije i pogleda na svet, da bi kasnije bio proteran i tabuiran. Vendi Doniger, profesorica eroticčikaškog Univerziteta, veoma uzdrmava i akademsku i „hindu“ zajednicu praktičara svojim knjigama u kojem drugaćije kontekstualizuje Kamasutru i pogled na seksualnost u drevnom indijskom društvu. Optužuju je za nepoštovanje, u akademskom smislu, ali ona samo ima hrabrosti da oponira onima koji se vezuju samo za naročitu vrstu hindu religijskog nacionalizma zasnovanog na patrijarhalnom ekskluzivizmu jedinstva u poreklu „vedskog“ hinduizma i kastinskoj tradiciji. Naravno da veoma podržavam Vendi Doniger i kao neko ko se zavetovao, SidaNatu,  a to je Guru od kojeg sam dobio dikšu u unutrašnji kula krug, da nikad neće postati bakta ili religiozan,  taj zavet i ispunjavam.

Dakle, budući da ja volim da se rasplinem, da sažmemo celu priču. Dobar deo tantričkih tekstova nikad nije preveden na engleski. Često nisu prevedeni ni na hindu, budući da su neretko na nekim od dravidskih lokalnih jezika. Postoje spisi koji ukazuju na to da hata joga vodi poreklo iz tantre, isto kao što se vidi da je Surija Namaskar bila praksa koju su radili tantrici. To je originalni Pozdrav Suncu, koji nije bio prisutan u jogi sve do 19. veka kada ga je, kao fizičku vežbu izmislio/uveo vladar Bavanrao Pant.  Kasnije su ga popularisali Šivananda, a već sam pomenuo da se i u njegovoj vlastitoj školi odnos prema Pozdravu Suncu promenio od Šivanandine prve knjige, te Krišnamaćarija, guru Ijengara i K. Patabi Đoisa. Delom je verzija Pozdrava Suncu  Krišnamaćarije, kome su drevna tantrička učenja, pa i ono o Surija Namaskaru, bila bar u nekoj meri poznata, ali nije očigledno ništa znao, ili nije želeo da to koristi ako je znao, o energetskoj anatomiji čoveka iako kako se Surija Namaskar na nju odnosi, formirana i na osnovu  pokreta iz indijskog rvanja kojim se Krišnamaćarija ranije bavio. Biharska škola joge priču razvila u svom pravcu, veoma zanimljivo i to je škola za koju dosta ljudi koje znam i koji su mi dragi kažu da im najviše odgovara.  Stvar je u tome da svako ima pravo da bilo koju praksu adaptira na način na koji odgovara njegovim potrebama. Lama Ngawang koji je meni dao utočište u Karma Kadju školu tibetanskog budizma, bio je od 6 Naporinih joga specijalizovan za Tumo jogu, tj jogu razvijanja unutrašnje vatre. Način na koji je on tu tehniku radio potpuno je bio drugačiji od načina na koji su je radili  u tibetanskom bonu, dok su je tibetanski tantrici radili potpuno drugačije. Kad kažem drugačije mislim da su radili drugačije meditacije, drugačije koristili energetske kanale (vetrove) i spolja kad se gleda tehnologija je delovala potpuno drugačije. Jednostavno svako je to prilagodio sebi i svojim potrebama. Surija Namaskar može tako da se koristi na razne načine, od energetske prakse kojom su drevni tantrici sticali magijske moći i koja je bila povezana sa slobodom, pa do moderne gimnastike. Svako će naći, skladno svojoj karmi, za sebe onog učitelja koji mu odgovara i koji može da mu pruži ona iskustva koja su potrebe njegove duše.Prakse koje ja radim su ono što je meni potrebno, jako je malo onih koji imaju iste te potrebe. Tako da je sve onako kako je potrebno da bude, kako je oduvek bilo potrebno i kako će i biti potrebno zauvek.  Harmonija! Šanti!