This image has an empty alt attribute; its file name is saman.jpg

Još jedan tekst iz skripte o tarotu i radu sa neošamanističkim životinjama moći. Ilustracije su iste one koje su korištene za skriptu. Ideja je bila da se koristi font nalik na pisaću mašinu i samo crteži, kako bi sve ličilo na materijale iz osamdsetih koje smo, nabavljali iz insotranstva i koji su bili radjeni na pisaćim mašinama i onda fotokopirani, uz veoma često crtane ilustracije.

Šamanizam bi mogli da opišemo kao skup sećanja naših predaka, pohranjen u našoj DNA i našim nervnim sistemima, skup sećanja o tome kako da živimo sa planetom i na njoj, što formira čitav jedan unutrašnji univerzum koji strpljivo čeka da bude ponovo sjedinjen sa živm okruženjem koje se nalazi oko nas i koje mi nastanjujemo. Glavno sredstvo da bi se to postiglo, pored upotrebe halucinogenih sredstava, jeste upotreba ritma proizvedenog šamanskim bubnjem, odnosno čegrtaljkom, koja šamane i plemenske iscelitelje dovodi u stanje transa i iskustva alternativnih realnosti, tokom kojeg oni mogu da komuniciraju sa duhovima i bićima koja tamo žive.
Ono što, medjutim, antropolozi nisu bili istraživali, sve dok se time nije

This image has an empty alt attribute; its file name is polozaji.jpg

pozabavila dr Felicitas D. Goodman, bila je povezanost određenih telesnih položaja i izmenjenih stanja svesti. Dr Felicitas D. Goodman (1914-2005) rođena je u Budimpešti, fakultet je završila u Nemačkoj, odakle je posle Drugog svetskog rata sa suprugom Amerikancem emigrirala u Sjedinjene Američke Države gde je stekla master stepen iz lingvistike i doktorat iz psihologije i antropologije, da bi 1978. godine osnovala The Cuyamungue Institute u svrhu istraživanja izmenjenih stanja svesti.
Još tokom svojih studija na Državnom univerzitetu u Ohaju prevodila je materijale Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, gde se srela sa istraživanjima ponašanja koje se dešava u malim religijskim zajednicama širom sveta. To ju je toliko zainteresovalo za psihološke promene koje se dešavaju tokom religijskog transa da je sama pokušala da razvije metodologiju za ulazak u takvo stanje. Kasnije, kada je počela da predaje na Denison univerzitetu u Ohaju, krenula je da to praktično i radi sa studentima najviše se oslanjajući na ritmičnu upotrebu čegrtaljke. Naime, dr Goodman je posle posete lokalnom indijanskom Pueblo naselju zapamtila ritam čegrtaljki koji je korišćen za ulazak u stanje transa. Svoje studente je zamolila da zatvore oči, smeste se onako kako im je najudobnije i da slušaju ritam čegrtaljke koji je ona proizvodila. Tokom tih eksperimenata, čije je trajanje obično bilo oko 15 minuta, učesnici su doživljavali razna iskustva koja su varirala od osobe do osobe (simptomi promene ritma otkucaja srca i telesne temperature, grčevi, ukočenost mišića, utisak viđenja svetlosti, osećaj radosti i vremenske dezorijentacije nakon završetka eksperimenta….). Dr Goodman je zaključila da je svačiji centralni nervni sistem isti i da je samim tim iskustvo transa zasnovano na fiziološkim osnovama , ali da se u nedostatku centralnog sistema verovanja, kojem bi neko pripadao, vizije i iskustva razlikuju od osobe do osobe. No tada je pročitala rad kanadskog psihologa V.F. Emersona koji je analizirao uticaj telesnih položaja u istočnom misticizmu i zaključio da položaji koji se zauzimaju tokom meditacije mogu da dovedu do različitih suptilnih promena u telesnom funkcionisanju, recimo do lučenja nekih hormona i promene krvnog pritiska. Ono što joj je naročito privuklo pažnju u tom radu bila je ideja o vezi kontrolisanog položaja tela i sistema verovanja. Dr Goodman je 1977. iz etnografskog materijala koji je obrađivao različite domorodačke kulture izdvojila crteže položaja za koje je bilo jasno da su šamanistički ili religijski, okupila novu grupu volontera i počela novi eksperiment sa svakim od njih pojedinačno.
Jedna od prvih poza sa kojom se eksperimentisalo bila je preuzeta iz tradicije australijskih Aboridžina, a gotovo svi ispitanici su imali slično iskustvo energije koja je iz zemlje prolazila kroz njihovo telo. Naročito su bila zanimljiva iskustva koja su davala rezultate što su se poklapali sa tradicionalnim tumačenjem nekog položaja, a koja ni dr Goodman, ni ispitanici nisu u tom momentu znali. Recimo iskustvo sa položajem jedne astečke boginje, tokom kojeg su ispitanici imali utisak da im se telo preobražava. Dr Gudmen je tek naknadno saznala da je ritualni položaj te boginje smatran položajem za metamorfozu.

This image has an empty alt attribute; its file name is karlos-kastaneda.jpg
Karlos Kastaneda

Ideja koja stoji iza ove prakse jeste da se imitiranjem položaja, koje su na crtežima i skulpturama širom planete ostavili naši preci iz vremena lovaca/sakupljača plodova, može obnoviti sećanje na trenutak kada svest o podeljenosti još uvek nije postojala i da se posredstvom ekstatičkog trasa iskusi onostrana realnost koju nastanjuju duhovi i ostala bića. Zanimljivo je da je sličnog mišljenja bio i Carlos Castaneda koji u svojoj knjizi Aktivna strana beskraja govori o potencijalu nekih arheoloških nalaza da utiču na takozvanu perceptivnu tačku.
Ima li nauka objašnjenje za efekte koje je postizala dr Goodman? Najbolje objašnjenje mogla bi dati teorija Ruperta Šeldrejka o morfogenetskim poljima, koja se zasniva na tome da svi prirodni sistemi na svim nivoima (od živih bića do molekularih struktura hemijskih jedinjenja) dele kolektivno pamćenje svih jedinki svoje vrste, bez obzira na to gde i kada su oni živeli.
Morfogenetska polja su nematerijalna polja moći koja se šire prostorom i vremenom. Ona deluju posredstvom morfičke rezonance koja se zasniva na sličnosti i snaga morfičke rezonance se povećava sa povećanjem sličnosti organizama. Preuzimanjem telesnih položaja sa nekih praistorijskih skulptura ili crteža neko ulazi u simbiozu sa njihovom morfogenetskom rezonancom, nervni sistem mu se uskladjuje sa najsuptilnijim energijama i postiže se uskladjivanje sa morfogenetskim poljem koje predstavlja ta statua ili crtež. Budući da su naši preci “energizovali” ta morfogenetska polja svojim običajima i obredima, koristeći ove sakralne položaje možemo i mi iskusiti njihovu harmoniju življenja sa svetom duhova.
Kako to izgleda u praksi? Recimo, uzmimo primer praistorijskog crteža čoveka iz pećine Lasko u Francuskoj. Za potrebu ovog položaja dr Goodman je morala da napravi posebne klupe pod uglom od 37 stepeni, slično crtežu, na koje je postavila one na kojima je eksperiment vršen. Praksa je podrazumevala nošenje ptičje maske na licu i slušanje šamanskog ritma čegrtaljke ili bubnja, u trajanju od otprilike 15 minuta. Iskustvo je pokazalo da se ova praksa najbolje izvodi u potpunom mraku, a iskustvo koje su imali oni koji su je radili bilo je iskustvo transa u kojem su učesnici doživljavali let duše.
Ono što je dr Gudmen zaključila na osnovu svojih eksperimenata jeste to da ritualni telesni položaji za izazivanje transa nisu vrata ka nekoj nepozntoj destinaciji, ali da ne vode ni ka fiksnim nepromenjivim iskustvima, već da se u okviru očekivanoga to iskustvo sa svakim novim transom produbljava i obogaćuje.
Ovi ritualni telesni položaji mogu se podeliti u nekoliko kategorija, zavisno od toga kakve efekte mogu da proizvedu: za duhovo putovanje, proricanje, transformisanje tela u neki drugi oblik, isceljenje ili pak inicijaciju. Duhovno putovanje je, na primer, putovanje duše u stanju transa kroz neki od tri sveta koja simboliše šamanističko drvo, pri čemu je donji svet područje koje nastajuju životinje moći, duše mrtvih i duhovi pomagači, sredji svet je duhovni dvojnik našeg sveta i smatra se realnim svetom iza ovog našeg materijalnog, dok grane drveta predstavljaju gornji svet koji sadrži sve unutar i izvan naše galaksije i predstavlja dizajn po kojem je kosmos kreiran. .
S druge strane zanimljiv je, recimo, način na koji su ispitivani položaji za proricanje. Pošlo se od ideje da svi postave isto pitanje, bitno za sve, te da nakon 15 minuta prakse svi zapišu iskustvo dobijenog odgovora u stanju transa i porede ga sa odgovorima koje su dobili ostali učesnici, pri čemu su dobijeni statistički rezultati bili veoma interesantni.
Felicitas Gudmen, baš kao i njen kolega antropolog Majkl Harner, koji je osnovao Fondaciju za šamanske studije, omogućila je i običnim ljudima, zaokupljenim svojim svakodnevnim brigama, da praktikuju jednu veoma jednostavnu, ali delotvornu, tehniku duhovne preobrazbe i razvoja, bilo da su je učili kod nje na kursevima, ili su je praktikovali sami na osnovu neke od knjiga koje je napisala ona ili neka od njenih učenica.