Poređenje metoda tradicionalnog isceljenja istoka i zapada

Ознаке

Mistično isceljivanje, Tantra, Šamanizam

Sažetak rada: Cilj rada: Sagledavanje sličnosti i razlika zapadnog i istočnog načina mističnog isceljenja i izvodjenje zaključka kakva može biti korist za savremenog čoveka od toga. Metode rada: Na osnovu literature, informacija iz ličnih kontakata i iskustva samog autora napravljena je komparacija istočnih i zapadnih metoda i pokušano je da se izvede zajednički sadržatelj za iste.  Rezultati: Uporedjivanjem došlo se do zaključaka da nezavisno jedni od drugih i na istoku i na zapadu postoji sličnost metoda istoka i zapada na obe razine, narodnoj i “elitnoj” Zaključak: Mehanicistički pogled na svet koji preovladava na zapadu nije pogodan za ovakve oblike lečenja, ali pojedinac promenom svog pogleda na svet može da utiče na svoje zdravlje.

Svedoci smo pojačanog interesovanja za sisteme tradicionalne medicine raznih za nas egzotičnih zemalja i naroda. To nameće potrebu i za jednim fenomenološkim sagledavanjem ove tematike i izvodjenjem odredjenih zaključaka, te definisanja okolnosti i pogleda na svet koji razlikuje pristup svetu karakterističan za zapadni analitički um od ovog drugog.

Mehanicistički model po kojem se shvata svet postaje na zapadu dominantan od vremena Dekarta koji ga je prvi izložio, da bi nakon njega Njutn ostvario sintezu izmedju naučnog znanja i principa,  čime je mehanicistički pogled na svet postao temelj moderne nauke. Po mehanicističkom pogledu na svet sve funkcije u materijalnom univerzumu po analogiji odgovaraju funkcionisanju mašine i ništa što ne može da bude konstruisano na takav način ne može ni stvarno da postoji.  Mehanicizam podrazumeva da se svaka pojava svodi na svoje sastavne delove, da je svrha nauke da odredi te sastavne delove i da utvrdi opšte zakone po kojima funkcionišu. Time svaki efekat ima prethodni uzrok koji je moguće prethodno odrediti u terminima tih opštih zakona.

Holistički pogled na svet (od grč. holos sav, ceo) zasniva se na načelu da neživi ili živi sistem predstavlja celinu koja je nesvodljia na delove i zato se složene pojave ne mogu objasniti samo analizom pojedinih delova. Na holističkom principu se zasnivaju mnoge tradicionalne medicine Azije, Afrike i Amerike, kao i moderna energetska medicina. U moderno vreme ga je popularisao Džem Smats koji mu je i dao naziv, svojom knjigom Holizam i evolucija. On je pokušao da sve životne fenomene svede na sveobuhvatni metodološki pristup, suprotno od mehanicizma.

Razmotrimo najpre zapadni tradicionalan pristup isceljenju. Zapad je poznavao elitnu i narodnu duhovnost. Narodna duhovnost je bila orijentisana na veoma konkretne ciljeve koji su imali veze sa svakodnevnim potrebama. Zdravlje članova zajednice je bilo veoma bitna tema te duhovnosti. Uzećemo za primer bugarsku vidaricu Djenu.

Djena Vidarica je rodjena 1888. u bugarskom selu Lesidrenu. Do svoje 28. godine imala je troje dece od kojih su dvoje umrli, sve dok se ispred nje nisu pojavile tri žene i jedan muškarac, lepo odeveni i natprirodne visine.Prvo se bila uplašila da su došli da joj uzmu i treće dete, ali su joj rekli da se ništa ne plaši i da je izabrana da leči ljude biljem.

U prošlosti verovalo se da bolest dolazi od negativnih energija izvan čoveka i struktura bajalica koje se koriste za lečenje mogla je da  uključuje brojanje unazad i to se radi  obično do devet do nule, kako bi se proterala bolest ili bol. Takodje, česta su pozivanja na mitološka mesta gde su stvari izokrenute, recimo gde vukovi ne zavijaju,  gde se šalje bolest, neki baksuz ili nevolja kako bi ostali tamo zarobljeni. Energija koja izaziva problem se šalje u tu zemlju gde je sve naopako i neplodno, tako da odatle ne može da više čini štetu.

Kada je Djena prihvatila da sledi svoju sudbinu jedna od te tri žene joj je rekla da nadje izvor u šumi i da će levo od izvora biti veliki kamen. Pored kamena, takodje na levoj strani, biće sneg i kad ga razgrne tu će naći tri biljke. Nakon toga joj je rekla da ih pripremi u vodi na odredjeni način. Dan nakon toga trebalo bi da sretne troje nepoznatih ljudi, majku, oca i ćerku koja je bolesna I za koju traže pomoć, te da onda isprska ćerku tom vodom  kako bi je izlečila.

Nakon toga, te tajanstvene žene su joj dolazile noću i govorile gde da skuplja koje bilje, kako da ga priprema i kome kakvu terapiju da daje. Po priči lečila je i slučajeve koje je zvanična medicina maltene bila otpisala.

Djena nije mogla da pozove tri žene i misterioznog stranca kada bi ona to želela. Oni su sami dolazili, tada bi ona pala u trans i nikog ne bi videla, ne bi čula oko sebe, i govorili joj šta treba da zna i koga da leči, a koga ne.

Narodno isceljenje se dakle zasnivalo na uništenju bolesti silom, ili na teranju bolesti iz obolele osobe, tako što bi bolest bila dislocirana negde u neki mitski predeo, ili u neku životinju. Razmotrimo sad korene elitističke duhovnosti na zapadu.    

U okviru zapadne judeo-hrišćanske tradicije postoji verovanje da su Adam i Eva pre pada imali telo načinjeno od svetlosti, koje su izgubili zbog svog greha i po Bibliji je po izgonu iz Raja Bog Adama i Evu obukao u haljine od kože. Doslovno tumačeći Bibliju mi mozemo da zaključimo da je Bog, budući da su se Adam i Eva stideli svoje nagosti, bukvalno za njih sašio kožnu odeću. Ono što je bunilo mistike bila je činjenica da samo nekoliko stihova ranije Biblija kaže da su Adam i Eva sami sebi napravili pregače od lišća smokvinog. U dvanestom veku jevrejski filosof Abraham ibn Ezra je pokušao je da to pitanje racionalizuje zaključivši da ili su Adam i Eva  prvotno bili stvoreni samo od kostiju i kože zbog čega im je Bog postavio, nakon izgona, na meso epidermalni sloj kako bi bili zašticeni od svega onoga što ih nije moglo ugroziti u Raju, ili im je Bog stvarno napravio neku odeću od kože da se odenu. Stotinu godina kasnije objavljen je Zohar, ključna knjiga jevrejskog misticizma.  Zohar se na jednom mestu bavi odećom koju Aaron nosi u divljini dok sluzi obred u Tabernaklu. (Izlazak, 39:1 & 41). Budući da je Tabernakl sveto mesto Aaron je po Božjoj zapovedi morao da ima posebnu odeću. Tabernakl je bio deo Neba na zemlji, zato je Aaron morao da nosi odeću nalik na onu na nebu. Preračunavanjem numeričkih vrednosti  reči za odeću u Bibliji zaključeno da  je ona bila načinjena od „ostataka svetlosti“ sa Neba. Naravno,  Zohar za razliku od Abrahama ibn Ezre  zaključuje da su Adam i Eva u raju imali odeću od svetlosti koja je padom iz Raja zamenjena kožom.

U šesnestom veku poznati jevrejski mistik Isaija Horovic naglašava ovaj odnos kože i svetlosti kao osovinu na koju se oslanja Zohar., te ističe da izgubivši Svetlo Raja ljudi više nisu u stanju da uoče povezanost zemlje, nebesa, duha i materije, te nisu više u stanju da prepoznaju Božiji Zakon kao što su to mogli u Raju. Otuda nastaje bolest jer ljudi vise nisu bili u Harmoniji.

Na hebrejskom se reči svetlo i koža se izgovaraju kao or. Mističnim preračunavanjem brojčanih vrednosti i kombinacija slova dobija se interpretacija mita po kojoj su poslušavši zmiju Adam i Eva izgubili mesto u Raju  i od stanja bića svetlosti prešli u bića u mesu i koži. Prvobitni greh im je otvorio oči, videli su da su nagi. Iskusili su dobro i zlo za šta su njihove oči bile zatvorene do tada.   O tome govori i skup tekstova iz 16. veka koji se naziva Midraš Rabah gde se kaže da je Adamova odeća u raju bila blještava poput baklje.

Sefat Emer, jedan drugi i savremeniji jevrejski mistik, objašnjavao je da je Svetlost skrivena unutar čoveka i da kroz kožu može da zasija samo u specijalnim momentima i da će tako biti do  dolaska mesijanskog doba. Time Sefat objašnjava sjaj Mojsijevog lica kad se okrenuo ka planini Sinaj. Po njemu, pore na našem licu su zatvorene zbog greha i kroz njih ne može da sija Svetlost.

Današnji obred obrezivanja dečaka kod Jevreja, brit mila što znači Savez obrezivanjem, ima simboličnu svrhu da oslobodi tu svetlost u čoveku. Ime za brit mila je nekad bilo maor, što se rimuje sa or, reči za koju smo videli da znači svetlost. 

Po takvom shvatanju  čovek, mikrokosmos,  načinjen je u Raju po uzori na makrokosmički model. Stoga ono što čoveka sada razlikuje od Boga jeste to da čovek ne sija. Oboženje znači probuditi svetlost u sebi i centralna misterija istočne crkve, tj pravoslavlja, jeste misterija tavorske svetlosti. Tavorska svetlost je svetlo koje se pojavilo na planini Tavor prilikom Isusovog preobraženja i to je osnov i mistične prakse isihaizma kako ju je postavio Grigorije Palama. Spoznaju Boga prati iskustvo svetlosti. Često se kaže da je Bog Ljubav, ali isto tako se kaže i da je Bog Svetlost. Po Sv. Makariju Egipatskom  blagodat svetoga duha je oganj zapaljen u srcima hrišćana koji čini da oni gore ispred Boga kao sveće. 

Pojava mističnog pokreta rozenkrojcera u 17. veku u neku ruku je značila povratak vrednosti mistične teologije koja je u davnim vekovima ustuknula pred teolozima koncepata. Rozenkrojceri su na zapadu bili vrhunac “elitističke” duhovnosti, a osnovni cilj i zadatak koji su imali bio je da putuju i da besplatno leče inspirisani Hristovim rečima “propovedajte jevandjelje I lečite bolesne”. Za razliku od narodne duhovnosti, ova elitistička duhovnost je lečila tako što bi, pozivajući se na Hrista, kod obolelog izazvala osećaj svetlosti koji bi iznutra lečio bolest tako što bi je “pojeo”.  U tu svrhu poslužićemo se ilustracijom načina na koji je to radjeno, a i danas se radi, medju takozvanom Azijatskom braćom, koji su još nazivani Vitezovima Svetla, retkim naslednicima rozenkrojcera koji su do danas ostali misterija i za koje je karakteristično da ništa od onoga što rade nije nikad javno objavljeno. U jednom momentu članovi bi postajali Majstora Terapeuti, alternativni naziv bio je Spasitelj, a još redje Emanuel što je jedno od imena kojim je nazivan Isus u Jevandjelju po Mateju. Moto po kojem su se vodili  bio je Isus Hrist sve pobedjuje i to je bio i monogram koji je pisan iznad i ispod molitve koju su koristili za isceljenje bolesnih.  U velikoj meri ova grupacija se oslanjala na Vizantiju budući da su molitve na grčkom, tako da bi se mogle izvesti suštinske sličnosti sa isihazmom, ranije već pomenutim mističnim pokretom tihovanja koji je bio karakterisan iskustvom svetlosti koji su monasi doživljavali i koji se bio pojavio na Svetoj gori u desetom i jedanestom veku.

Narodna duhovnost je lečila monopolom nad moći i tu se na bolest, za koju se smatralo da je mističnog porekla, kako je već ranije napomenuto, išlo silom. Bolest bi se direktno napadala po principu slično se sličnim uništava, da bi se ili uništila ili da bi se stavila u neku vrstu karantina na nekom mitskom mestu koje je izolovano.  Elitistička duhovnost je lečila tako što bi mistik svoje vlastito iskustvo osećaja ljubavi i svetla koje se doživljavalo iznutra  izazvao i kod obolelog. Tako bi ga zapravo mistično iskustvo, a to je bilo iskustvo unutrašnjeg svetla koje se na freskama prikazuje kao oreol, koje je istovremeno i Ljubav, lečilo od bolesti šireći se telom obolelog i tako praktično “jedući” bolest, odosno negativnu energiju pretvarajući je u pozitivnu. U prvom slučaju isceljenje pacijenta je bilo njegovo oslobadjanje od bolesti, a u drugom je mistično isceljenje bilo ne samo lečenje bolesnika nego i isceljivanje same bolesti.

Pogledajmo sada način na koji je to radjeno na Istoku, konkretno u Indiji. Indija poznaje narodnu tradiciju, koju nazivaju tantra i koja je po svemu sudeći skup običaja lokalnih plemena koja su ih zadržala i nakon invazije Indo-evropljana koji su doneli svoje običaje koje su nametnuli lokalnom stanovništvu i od kojih je nastao njihov elitistički sistem duhovnosti koji znamo kao vedski. I tantra i vedski sistem uključuju metode lečenja, mi se ovog puta nećemo, sem generalno, baviti ajurvedom kao tradicionalnom indijskom metodom, iako ona uključuje i delove onoga što ćemo obraditi. Zajedničko i tantri i vedskom sistemu je to da se oslanjaju na takozvanu mantru. Mantra je reč ili rečenica koja se izgovara.

Pošto se verovalo da bolest nastaje uzrokovana, slično starim evropskim verovanjima, negativnim energijama koje deluju na čoveka spolja zanimljivo je da razmotrimo značenje reči mantra. Reč mantra se sastoji od reči man (um) i trai (zaštititi). Dakle mantra je ono što štiti  um od negativnih energija. Slično evropskim narodnim verovanjima drevna tantrička etika nije poznavala kategorije apsolutnog dobra ili apsolutnog zla i sve energije oko nas, smatralo se, mogu da nas da deluju i dobro i lose.

Poreklo tantre je u plemenskom šamanizmu Indije i Nepala. Šamanizam, tantra i vedski sistem su holistički, ne bave se pojedinačnim problemom osobe, nego ličnošću i njenim odnosom sa univerzumom oko nje. Bolest nastaje iz narušavanja balasta, oko toga se slažu, a ono gde se razliku jeste način na koji pristupaju isceljenju.

Šamanizam leči kompenzacijom. Šamani su animisti i veruju da u svemu postoji duh, oni na Nepalu leče žrtvom koju prinose duhovima kao kompenzaciju za izlečenje. Vedski sistem se oslanja na verske ceremonije, pudje, koje su slične onome što je na zapadu misa, posvećene isceljenju konkretnih bolesnika. Tantrik to radi prvenstveno po narodnim običajima, često karakterističnim za njegovo selo, koji se baziraju na izgovaranju mantri.  I vedski i tantrički sistem koriste mantre, razlika je u tome kako te mantre deluju.

Vedske mantre su uglavnom rečenice iz indijskih svetih knjiga. Te mantre su molbe da se nešto dogodi, da neka visa sila interveniše i spase onog kome je to potrebno. Često se to radi tako što se negativnost koja izaziva bolest zapravo nudi nebeskoj svetlosti kako bi je ona “pojela”. Najpoznatija vedska mantra za lečenje verovatno je Mritjandjaj mantra. U slučaju Mritjandjaj mantre u pitanju je molba energijama koje održavaju vitalnu životnu energiju, koja se zove prana po shvatanju energetske anatomije indijske filosofije, da nastave sa time i da bolesniku vrate balast i harmoniju sa univerzumom i tako ga ozdrave. Tantričke mantre su drugačije i one su mantre zasnovane na moći i sili. Leči se ili mantrama za smrt (maraka), gde se cilja na negativnu energiju koja se tako pokušava uništiti, ili na mantrama za kontrolu (vašikaran), kojima se ta energija potčini i pošalje daleko od bolesnog, ili posebnom vrstom mantra koje se nazivaju oružja (astra) i koje su indirektan način da se nešto ubije. Prve dve vrste mantra su posebna kategorija mantra koje se ne izvlače iz vedskih spisa, dok je treća pomenuta vrsta vezana za vedske mantre, ali na način da se prave tako što se vedske mantre čitaju unazad.

To je slično srednjovekovnoj narodnoj interpretaciji Biblije. Posebno zanimljiv deo Biblije su psalmi i deo narodne medicine tog vremena  bio je da se u svrhu lečenja odredjeni psalmi čitaju od kraja ka početku. Iako to nekom može delovati kao mračno, zapravo to je samo okretanje vremena i vraćanje na početak, ka Izvoru koji onda leči.

Sličnosti u lečenju izmedju istoka i zapada su velike. Lavirinti koji su danas deo nju ejdž kulture, zapravo su bili deo mistike Evrope u prošlosti koja datire iz vremena pre hrišćanstva, a potom su postali i deo hrišćanstva  gde su predstavljali simbolično hodočašće u Jerusalem i prolazak kroz godine Hristovog života. Lavirinti su bili povezani sa lečenjem. U Indiji analogija tome bi bila mandala, koja je samo dvodimenzionalni plan trodimenzionalne gradjevine koja je bila kompletna slika njihove mitologije i gde se meditacija i recitacija odredjenih stihova koristila na odredjenim spratovima te simbolične gradjevine baš za traženje isceljenja bolesne osobe.

Generalno sličnosti izmedju istočnih i zapadnih sistema su veoma velike. Nekada se uticaji iz jedne kulture šire  prema drugima i preuzimaju poput koncentričnih krugova, a nekad se na različitim krajevima sveta kulture razvijaju slično na osnovu nekih principa u prirodi koje te kulture nezavisno jedne od drugih opaze i zatim oponašaju.  Ovde imamo  velike sličnosti bez medjusobnih uticaja kako u narodnim tako i elitnim tradicijama lečenja Istoka i Zapada. U oba slučaja i narodna i elitna tradiciija lečenja daju rezultate, samo su pristupi drugačiji zavisno od toga ko se leči i iz kakvog socijalnog okruženja dolazi. Različite okolnosti i potrebe obolelih osoba definišu i različite pristupe izlečenju. 

Potrebe modernog čoveka su drugačije. Nekada kada je čovek živeo u skladu sa svojim okruženjem, kad ga je društvo podržavalo da se vraća u balast sa prirodom, funkcionisali su tradicionalni metodi isceljenja i čuda su bila nešto što je bilo prihvaćeno u društvu. Za modernog čoveka čudo je nemoguće i okruženje koje ga uslovljava pravi od njega nekoga ko automatski prihvata mehanicistički pogled na svet.  Za zdravlje modernog čoveka nije samo bitno šta se jede i kako se živi. Bitno je i stanje uma i emocija i nužno je da čovek ponovo nauči kako da se odnosi prema svetu i da ponovo uspostavi harmoniju sa njime. Kada je Isus isceljivao  nakon izlečenja rekao bi “idite i ne grešite vise”. Kako moderan čovek može da ne greši?

Najpre, bitno je razvijati osećaj nesebičnosti i empatiju za svet koji nas okružuje. Razvijanje osećaja solidarnosti, ali ne kao igre ega da bi bili bolji u našim I tudjim očima, već iz stvarne potrebe da se pomogne onima kojima to treba, jeste preduslov za dobro zdravlje. To se odnosi na solidarnost sa svime, kako sa ljudima, tako i sa životinjama i celom prirodom. Onoliko koliko pobedimo naše slabosti I koliko uspemo da budemo kvalitetnije osobe, toliko su i veći preduslovi da budemo zdraviji.  

Literatura:

1. Gnostic healing – Tau Malachi (Llewellyn Publications, 2010)
2. Tantric Healing: The Power of Physical, Psychological and Spiritual Healing – Sadhu Santideva (Cosmo Publications,  2003)
3. Tantric Healing in the Kathmandu Valley – Angela Dietrich (Bookfaith, 1998)

Summary of work: The aim of the paper: To look at the similarities and differences of the western and eastern way of mystical healing and drawing the conclusion to how modern people can benefit from it. Methods of work: Based on literature, information from personal contacts, and experiences of the author himself, a comparison of eastern and western methods and an attempt to create a common denominator for them were made. Results: The comparison has led to the conclusion that, in the west and in the east, independently of one another, there is a similarity between East and West methods on both levels, both the folk and the “elite” one. Conclusion: The mechanist worldview that prevails in the west is not suitable for the aforementioned forms of treatment, but the individual can affect their health by changing their view of the world and using a holistic approach to their environment and life.

Azijske nage i kriza u kojoj se nalazimo

Ознаке

hinduizam, joga, nage, obožavanje zmija, Tantra, Šamanizam, životinje moći

Nage su u Indiji božanstva koja su postojala pre Deva, sadašnjih božanstava koje opisuju sveti indijski spisi koji se zovu Vede. To znači da Nage ne potiču od Arijevaca i njihove kulture i zato ih ne smatraju plemenitima, več narodnim bićima. Stoga imaju naročitu ulogu u indijskoj narodnoj tradiciji koja se zove tantra. Zapravo, tantrici i veruju da su ljude tantri naučile baš Nage i zato su mnoge prakse tantrika namenjene da od Naga dobiju novo znanje. Nage je lako uvrediti, naročito ako ne brinemo o prirodi i onda su moguće i velike prirodne katastrofe i svetske epidemije. Tako da cilj tantrika jeste harmoonizacija sa spoljašnjim silama, što Nage jesu, kako bi svet ostao u miru i bez bolesti i prirodnih katastrofa.

Nage su izgledom pola ljudsko biće, a pola zmija. Smatra se a borave u rekama, jezerima i okeanima. Nage poseduju velike magijske moći, široko znanje i veoma ćudljivu prirodu. Lako se uznemire i naljute, na primer neko koga znam se razboleo na Nepalu zato što se okupao u rečici u kojoj je živela Naga, a nije pre toga obezbedio dozvolu da to učini. Zvanična medicina nije mogla da mu pomogne, već je jedino šaman uspeo da ga izleči.
Nage su stalno želele da stignu na nebo i za to je trebalo da popiju nektar bogova, amritu. Da bi ih to sprečili da piju nektar koji pada na indijsku svetu travu koja se zove darba, zmije su dobile račvaste jezike. Postoji izvesna gnostička paralela izmedju odnosa Naga i bogova u Raju sa Adamovim i Evinim padom iz Raja i to se vezuje za etiopsku Knjigu Enoha. Etiopija je naime nekad bila poznata kao „zemlja Naga“, pri čemu njihovi kraljevi nose ime Nagaš što je i povezano sa rečju Naga. Filostratus je navodio da je Etiopija bila indijska kolonija i tu postoje razne druge povezanosti sa Nagama.
Na sanskritu iste reč imaju više značenja i izraz Naga znači i zmijsko božanstvo i smrtni čovek. Drevni indijski mudraci, koje nazivaju rišiji, koji su poštovali bića pod imenom Asure su kreirali ljudsku rasu i nakon kompletiranje tog velikog vremenskog razdoblja, koje se zove kalpa, kad se ljudska rasa pojavila, oni su se povukli sa materijalnog plana i postali Naga Bogovi. U tom smislu po tantričkom učenju ljude su kreirale Nage, a ljudski zadatak je da kreira novu rasu pre nego se i čovečanstvo povuče iz materijalnog sveta. Tada će ljudska rasa postići besmrtnost, jer besmrtnost, a ne prosvetljenje, jeste cilj tantrika. Kada se to desi za tu novu rasu svet u kojem će živeti biće mitija, kao što je i za nas svet u kojem živimo mitija. Mitija je jedan od najvažnijih koncepata tantričke ne-dualnosti i znači da ovaj svet u kojem živimo nije stvaran svet, dakle nije objektivna realnost već je iluzijja. Za tu rasu mi kao ljudi ćemo biti Bogovi i realnost, a svet u kojem će živeti biće virtuelna iluzija. Iznad njih biće stepenica našeg sveta, kao što i iznad našeg postoji stepenica gde su naši stvoritelji Nage. Ti nivoi realnosti se odnose i na indijski pojam čakri, što bi uslovno mogli da nazove energetskim centrima. Naše ćakre biće iznad njihovih energetskih centara i za njih će biti cilj koji žele a postignu kako bi i oni postali Bogovi.
Stvoritelji stvaraju nove stvoritelje i tako u nedogled i teško je reći koliko ima takvih stepenica, božanskih čakri, iznad nas. Ali pošto je naše unutrašnje besmrtno sopstvo nekad bila sa četiri sloja, posle sa pet, da bi danas bila jedanestoslojna, pri čemu reč kalpa (कल्प) koja na sanskritu označava pojam veliko za vremenska razdoblja uslovno znači i simulacija, a kodni joj je broj 11, veoma je verovatno da se pre nas dogodilo 10 kreacija, od kojih je svaka bila kalpa unutar kalpe, tj simulacija unutar simulacije.
Naga koja je prisluškivala razgovor izmedju indijskih božanstava Šive i Parvati gde je on njoj obelodanio tajno učenje joge, uhvaćena je u tome i kažnjena je od strane Šive da to znanje prenese ljudskom rodu. Zato je ta Naga preuzela ljudski oblik i pred ljudima se pojavila kao Patandjali. Ili drugim rečima inkarnirala se u Patandjalijevom telu.
Postoje priče u Indiji o potrazi za svecima i velikim jogijima koje su tražili na Himalajima, ali bi umesto njih našli skelete velikih zmija i ostatke zmijske kože oko njih. Što znači da su neki veliki jogiji u stvari bili Nage koje su se ljudima predastavljale kao ljudska bića i učila ih jogi.
Naga takodje znači i „planina“ i postoji veza izmedju Naga i kulta Ganeša gde Ganeš nosi Nagu kao pojas. Takodje, Naga se prevodi i kao drvo i tu postoji mistična veza izmedju Naga i isceljivanja. Postoji izvesna veza i izmedju Naga i životne energije koja se naziva Či u kineskim sistemima, a koja se koristi za lečenje.
Nage su inače medju osnovnim duhovima u panteonu mongolskog, tuvačkog, nepalskog i generalno centralnoazijskog šamanizma, pri čemu ih u mongolskom i nepalskom šamanizmu zovu Lus. Tu predstavljaju božanstva vode i podzemlja. To što su božanstva ne znači da ne mogu da pate. Patnju im izaziva šteta koju ćovek čini prirodi, naročito zagadjivanje voda, kao i uništavanje šuma, tako da mogu da veoma naude ljudima zbog toga. Da bi to sprečili i obezbedili da Nage ljudima pruže zaštitu, kao i da obezvede plodnost i kišu, šamani im prinose ponude na jezerima, rekama i izvorima. Te ponude mogu biti u vidu poludragog kamenja, srebra i zlata, školjki, a u nekim tradicijama i mleka.

Veza izmedju Naga i tantričkog svetog znanja vidi se i u tantričkom tekstu

Lalita

Todala Tantra gde je jasna povezanost izmedju Naga i tanričke Boginje Lalite (Tripura Sundari). U prošlosti, a i danas, tantričke sveštenice su preuzimale ulogu Vašini (erotske sveštenice), ali i Nagini (ženski oblik imena Naga). Zapravo u nekim tantrama se obožavanje Naga poistovećuje sa obožavanjem Boginje (Šakti), a mantre koje se daju sadrže ima Tripura Sundari. A i samo mesto gde Nage prebivaju ispod zemlje i površine voda naziva se Bogavati, „Ona koja daje zadovoljstva i blagostanja“ što je i jedna od titula Lalite, koja se naziva još i Crvenom Boginjom i istovremeno je i sama Boginja Kundalini. Kundalini je mistična energija o kojoj se danas mnogo govori u jogi, ali ona je u stvari energija koja održava i sadržava ceo svemir i ona je Vrhovna Nagini.
Nage su veoma čista bića i smetaju im jaki mirisi, recimo miris pečenog mesa, kao i alkohola. A naročito im smeta kad neko prekrši zavete koje je dao Guruu u tradiciji. Znaci da su Nage ljute mogu biti snovi u kojima je neko napadnut od strane zmija, kožna oboljenja, problemi sa bubrezima, kancer, a u ekstremnim slučajevima zaposednuće i čak smrt.
Osnov dobrog odnosa sa njima za sve ove kulture je da ih ljudi ne ljute. A one su sada jako ljute jer su reke, jezera i izvori vode zagadjeni.
Tradicionalne, da bi se Nage umirile radi se Ceremonija, u Indiji i na Tibetu i Nepalu takve ceremonije se nazivaju pudje. Najbliže sa čim na zapadu bi mogli da uporedimo pudju jeste liturgija u crkvi. Sem pudja, radi se i pravljenje posebnog ćupa, koji se naziva Naga posuda, koji se napuni dragocenim metalima, izlomljenim dragim i poludragim kamenjem, lekovitim biljem i štampanim molitvama i mantrama. Nakon odgovarajućeg posvećenja i uz propratne rituale posuda se se spusti u jezero, reku ili more.
Pri tome od kamenja koje se koristi za ove ćupove, odnosno generalno za rad sa Nagama, naroćito se preporučuju. koral, tirkiz i tigrovo oko. Pojednostavljen oblik ove ceremonije je da se cvetovi nežno puste niz vodu uz molitvu, koja može biti vrsta izvinjenja za sva zagadjenja prirode i voda koje su ljudi učinili. I tu postoji procedura kako se prilazi vodi, ali skraćeno bi to bilo da je pre prilaska reci poželjno se prvo pokloniti i izviniti se za sva zagadjenja koja su ljudi uradili, izgovaravši to polako tihim i smirenim glasom. Koliko mi poštujemo ove duhove toliko su i oni spremni da nam pomognu.

Ovakva ponuda Naga posude može doneti dobro zdravlje, prosperitet i slavu, a naročito je uspešno u lečenju oboljenja nastalih zbog besa Naga zbog onečišćenja prirodnog okruženja, naročito vode.
Kao najjednostavniju varijantu da se umilostive je da se na njihov dan, nikako na druge dana jer ako ih neko tada uznemiri mogu da budu veoma neugodne, jednostavno ode do reke i da se puste neki cvetovi da plutaju po njoj, ili da se u nju baci neki poludragi kamen.
Tibetaci ne rade to samo sa Nagama i vodom, već i sa drugim duhovima koje je potrebo umiriti, tako da u posebnu posudu stave razni predmeti, iznad kojih onda izvode molitve i prizive, kao i egzorcizam i onda sa duhom (ili duhovima) vezanim za tu posudu koji obezbedjuje uspeh ove operacije, tu posudu zakopaju na neko mesto gde bi trebalo da obezbedjuje sigurnost od elementarnih katastrofa i od ljudskih sukoba.
Takvim umirivanjem duhova, ne samo Naga, Tibetanci su dugo vekova uspevali da se brane od ratova i prirodnih nepogoda i katastrofa, sve do pojave industrijske revolucije koja je donela tehnološki napredak koji je narušio suptilan odnos izmedju ljudi i nevidljivih bića koja nas štite i koja su sprečavala uništenje planete. Do tada, ovaj metod je bio tajan i tek nedavno su dva tibetanska Majstora odlučila da daju informacije o tome kako se on izvodi.
Postoji sedam tipova ovih posuda, ali su danas još samo tri u upotrebi:
– Posude da se umire ratovi i negativnosti koje dovode do ratova, kao što su bes koji dovodi do sukoba, žudnja za moći i pohlepa koje dovode do besmislenih činova rata i terorizma.
– Posude da se umire duhovi koji izazivaju bolesti i epidemije i da se spreče novi da ne bi dolazilo do novih razboljevanja.
– Posude Da se spreči zagadjivanje prirode i četiri osnovna elementa od kojih je stvorena i da se prirodni resursi očuvaju čistim u korist svih živih bića.

Svaka posuda, zavisno od namene i svrhe, sadrži različite sastojke koji se povezuju sa elementima – drogocene metale, poludrago kamenje, bilje, zemlju, vodu i sl. Takodje svaku vazu prati drugačije posvećivanje. Posude se postavljaju ili u vodu, na dovoljnu dubinu, ili se zakopavaju u zemlju vodeći računa da to nije pliće od bar jednog metra, na mestu gde mogu da neometano budu godinama. To uključuje da se izbegava da se postave tamo gde bi se hodalo iznad njih, tako da se ne zakopavaju na mestu pešačkih staza, ili na mestu gde ih može pomeriti korenje drveća i sl, ali isto tako ni u nečijoj bašti ili na njivi. One se zakopavaju u čistu i nedirnutu prirodu. Ne zna se odakle potiče ovakva praksa. Na Tibet je po jednima došla iz indijske tantričke prakse, ali se zna da su je koristili i nepalski šamani da bi tako obezbedili da seljane čuvaju duhovi zaštitnici mesta.
U Srbiji je postavljeno najmanje devet ovakvih posuda, bar ja za toliko znam, kako bi se zaštitile reke i planine, odnosno sprečili novi ratovi.
U tantri za rad sa Nagama se koriste i brojanice od zmijskih kostiju. Postoje dve vrste takvih brojanica, prve su napravljene od kičme kobre i kod njih nije bitno koliko ih ima već da su kosti složene po istom redu po kojem idu duž zmijine kičme. Te brojanice se isto nazivaju malama kao i brojanice za molitve, ali one se generalno ne koriste za to. To su više šamanističke brojanice i šamani i seljani ih koriste za magijsku zaštitu, odnosno da se povežu sa zmijskim božanstvima tokom isceljujućih ceremonija. Ove brojanice se pripremaju na poseban ritualni način, gde se mrtva zmija zakopava u zemlju uz odgovarajuće molitve, u Aziji se molitva naziva mantrom, da bi se nakon otkopavanja očišćene kosti nanizale na brojanicu koja se posvećuje Nagama i Bogu Šivi. Ovakve brojanice se koriste i tokom ceremonija posvećenih Nagama.
Postoji 8 klasa Naga. Sa Nagama se radi, kako sam već naveo, na specifične dane. Tim danima one su bolje raspoložene da saradjuju, drugim danima su pospane i nervozne ako ih neko uznemirava. Neke Nage su veoma razvijena bića, ali obično mi ne možemo da kontaktiramo baš ta bića, već ćemo kod neke reke ili jezera kontaktirali lokalnu Nagu koja kontroliše tu vodu. To su obično veoma „prizemne“ Nage. Takva klasa Naga nema samilosti i čak i ako im pristupimo ljubazno mogu da nas provociraju i da nam naude.
Postoje realizovani Majstori iz prošlosti koji su uspeli da kontrolišu Nage.
Prenosom koji se prima uvodjenjem u neku praksu, mi dobijamo moć da autritetom tih Majstora iz prošlosti sigurno kontaktiramo sa Nagama. To je tibetanski pristup. Postoji i razlika u ponudama koje se daju, na Tibetu se recimo ne daju mirisi koji su primereni npr Anutara Tantri zato što sadrže životinjske sastojke koji mogu isprovocirati Nage. U Indiji se daju skoro svi mirisi sem mirisa kao što su ketaka i čampaka, zato što je Gospodar Naga, Šiva, prokleo te dve biljke. Mada i tu postoje finese, pa u nekim selima, naročito na Filipinima, mladjim se Nagama mogu nuditi mirisi, ali starijima, koje vladaju i poljima koja nam donose prinose i samim tim od kojih seljaci zavise, ne nude se mirisi već se nudi krv koze, kokoške ili brava. Kažu da to obavezno poboljša prinose. Inače kad je reč o anije pomenutim tingšama postoji način na koji se sviraju da se dozovu mladje, a kako starije Nage.
Za nepalske Jankri šamane, koji praktikuju veoma primitivni oblik obožavanja indijskog boga Šive, biti šaman je biti na putu ljubavi. Njihova dužnost je da onima koji pate od bolesti donesu ljubav, harmoniju i mir. Kao i za druge šamane, za njih bolesti izazivaju duhovi, a šaman je kao šaman prepoznat od strane plemena ne zato što pria da nekog može da izleči, već zato što uspešno i leči ljude.
Za njih su Nage energije nematerijalnih bića koja mogu da nastane odredjena mesta ili bića, najvipše naravno vezane za zmije. Dakle zmije su u neku ruku stvorenja najbliža Nagama, mogu da ih predstavljaju i da budu zaposednute nagama. Ali svaka zmija kao životinja NIJE Naga i nije božanstvo sama po sebi. Zašto su im zmije bliske? Način na koji se nage osete, preko pulstiranja na suptilnim nivoima – tehnički to se zove astralni plan, energetski je „zmijolik“. Tehnički mi bi mogli i da ih smestimo zajedno sa Gandarvama, nebeskim plesačicama i nebeskim nimfama, u gornji astralni nivo klasifikacije vidljivog i nevidljivog sveta oko nas.
Ta dva sveta su u Aziji isprelpeleta i tako Kambodžanska kraljevska porodica, po legendi, vodi svoje poreklo od Naga, konkretno jedan bramin je oženio Naga ženu i danas njihovi potomci vladaju kraljevstvom Kambodže. Nage su veoma povezane sa materijalnim bogatstvima i zadovoljstvima i prakse sa njima su za veoma brza, materijalna ili erotska, postignuća. Školjke su bitan deo Naga ceremonije. Brojanice za praksu sa Nagama mogu biti i skroz od školjki.
Brojanice kada se rade baš za mantre su od kostiju krupnijih zmija. Ako negde vidite sliku Naga brojanice od zmijskih kostiju i piše da je od kostiju anakonde, nemojte se začuditi. U Aziji nema anakondi, ali su južnoameričke zmije dobile ime po azijskoj reči kojom su označavali azijskog pitona više od stotinu godina. Takva brojanica od kostiju pitona je slična brojanicama od drugih kostiju i koristi se i za mantre, ali isto tako i za Naga pudje. Veoma često je 109-o zrno, dakle graničnik, na ovakvoj brojanici umetnuta školjka.
Tantra je tesno povezana sa Nagama budući da je velik broj drevnih tantri ljudima prenet baš ili preko Naga ili preko Garuda. Garuda je mitski protivnik Naga, ali u osnovi njihov animozitet je u stvari odnos izmedju elektriciteta i magnetizma u svom najčistijem obliku i to je način na koji se ispoljava svet.
Trataka je tehnika u kojoj se gleda u plamen sveće, ili još bolje indijske lampe u kojoj gori indijski gi maslac. Tantrička praksa sa Nagama se radi tako što se izvodi tratak tokom koje se energija Naga usisava preko Adjna Čakre, uz korištenje brojanice napravljene od zmijskih kostiju i ponavljanje močitve Kralju Naga, Tašaku. Nage i Nagini imaju izuzetno aktivno treće oko, odnosno pinealnu žlezdu, mitološki to je osnov legende da se kod nekih od njih to se razvije u dragulj na čelu.
U skraćenom obliku tantrička pudja posvećena Nagama može se izvoditi i pomoću takozvanog Naga kamenja. Izabere se pljosnat kamen ravne površine kako bi na njemu mogle da se u crvenoj boji naslikaju dve isprepletene Nage, kao na ilustraciji na ovoj stranici. Pozadina se oboji u crno. Zatim se taj kamen koristi da se ispred njega svaki dan meditira meditira i da se ispred njega ostavljaju ponude.
Nage su deo zaštitnika tantrika, neke od njih se prizivaju na jednoj od strana sveta kad je potrebna zaštita.

Takodje one su i zaštitnice šamana, na šamanskoj odeći zmijske kože nekad vise otpozadi i to je šamanaova zaštita koje mu Lu pružaju.
Znam šamana koji je u šamanskom transu od svijih duhova pomagača bio prdstavljen novom duhu koji je bio pola žena, a pola zmija. Ali taj duh nije bio tu da štiti njega, već da štiti jednog od duhova sa kojim je radio.
Ne znajući i misleći da će joj ukazati počast, on je uvredio Nagu svojim postupkom. Ostali duhovi sa kojima radi su ga veoma užurbano uputili da je ona veoma besna i uputili ga da ode do reke i da joj ponudu u vidu srebra, školjke, crvenog korala i ritkiza da je smiri, inače rizikuje da ga ona veoma povredi.
Pomenuti šaman je jednom dobio deo traka sa tradicionalne šamanske odeće, koja je šamansko pomagalo samo po sebi. Te trake su predstavljale zmije koje štite šamana tokom njegovog rada. Dok je bio na šamanskom putovanju pomenuta Naga se iznenada pojavila i tražila je da se vrati u normalno stanje svesti i da izvede šamansku ceremoniju poštovanja odsečenim trakama, pošto su je oni koji su ih otsekli time ih i obeščastili.
Šamani takodje koriste i palicu za bubanj napravljenu od dreta presvučenog zmijskom kožom, sa trajaka koje su tako napravljene d apri uradanju liče na zmijske jezike. Deo šamanističke prakse nekih šamana je i da kada rade ceremoniju nudjenja ponuda Lu, kako oni zovu Nage, onda se obuku u crveno, žuto i crno, što je njihova boja, te da kada udju u trans padnu na zemlju i uvijaju se kao zmija na tlu, dok ostali pevaju svete pesme koje odaju poštu Lu.
Naga je pomenutom šamanu, odmah kada je krenuo da radi sa njom, zahtevala da se na oltaru njoj daju ponude pre drugih duhova, koji je svi poštuju kada se pojavi tokom njegovog šamanskog putovanja. Takodje, tražila je od njega da uradi i neke druge stvari da bi uopšte mogli da kontaktiraju, kao na primer da deo iznad vrata svoje kuće ofarba odredjenom bojom.
Nage su te koje staraju šamana i za njih su Naga duhovi osnovni pomagači u lečenjum ali one mogu i da izazovu bolest, zbog nepoštovanja, zagadjivanja prirode ili ako recimo ako neko obavi nuždu na pogrešnom mestu u prirodi. Tada šamani ili daju ponude Nagama i mole ih da se smire, ili u nekim slučajevima pozovu Garude, mitske ptice koje su rodjaci, ali i neprijatelji Naga,, da uklone uticaj Naga koji je izazvao oboljenje.
Više od 500 bolesti se pripisuje Nagama. Zato se na dan Naga na Nepalu posećuju ili njihova ili Šivina svetilišta i nude se molitve i darovi kao što su mleko, trake u boji, sladak pirinčani puding i sl. Šiva je jako povezan sa Nagama i on oko vrata nosi kobru. Ime Naga se koristi za sve zmije, ali prvenstveno znači baš kobru.
Postojalo je verovanje da je Budizam prihvatio Nage iz praktičnih razloga preobraćanja lokalnog stanovništva koje ih je poštovalo, ali to nije tačno. Nage su i božanstva plodnosti, ali i povezane su sa vodom. Tako je na Tibetu Naga kralj pod imenom Apalala i donosilac kiše. Zapravo, Nage su podzemna Božanstva koja žive i na nebu. Pošto su povezana sa vodom, ona donose i kišu. Po zapisima Faxiana, kineskog putnika koji je posetio Indiju u 5. veku, uvrštavanje ikonogragije i svetilišta Nagama u budističke manastire bilo je zato da bi obezbedili dovoljno kiše i zaštite od prirodnih katastrofa.

Na Tibetu i na Nepalu Nagini se obožava za mentalno i fizičko zdravlje, a zajedno sa muškim partnerom štite zemlju, donose kišu. Plodnost i harmoniju.
Ceremonije, rituali i molitve posvećeni Nagama se rade, kako rekoh, na njihov dan, na prazan stomak i posle kupanja. Ako je moguće postiti ceo dan to je još bolje, isto kao i ne raditi taj dan na polju i pustiti da se Čuvari zemlje odmore.

नाग प्रीता भवन्ति शान्तिमाप्नोति बिअ विबोह्
सशन्ति लोक मा साध्य मोदते सस्थित समः

Gornje je izraz koji koriste nepalski šamani u radu sa Nagama i znači:
Neka svi budu blagosloveni od strane zmijske boginje, neka svako stekne mir.
Neka svi žive mirno bez ikakvih uznemiravanja.
Koliko je u Aziji jak odnos sa Nagama govori i činjenica da se svakog oktobra na tajlandskom delu reke Mekong rade ceremonije posvećene Nagi za koji se veruje da u njoj živi. Sem što se na Mekongu dogadjaju neobjašnjivi talasi, tada se dešava fenomen da se iz reke pojavljuju vatrene lopte koje variraju u veličini od malih, veličine iskrica, do veličine košarkaške lopte, koje dodvesta metara mogu da se dignu u nebo. Za stanovništvo te kugle ispušta Naga koja tu živi, a nauka je pokušava da da objašnjenje u vidu sagorevaja fermentiranog mulja, ali to nije prihvaćeno zbog ponašanja kugli tokom leta, kao ni ideja da su u pitanju kugle plazme, pošto su one uspevale da do sada nastanu samo u laboratorijskim uslovima uz upotrebu mikrotalasnih oscilatora i ostalih tehnićkih uredjaja.
Različite folklorne legende se vezuju za Nagu koja žii u Mekongu. Po nekima ona živi u šumu na malom rečnom ostrvu Kamčanod, kojeg se plaše širom Tajlanda zato što se veruje da je ono granica između ovostranog i onostranog sveta.
Zmije žive u divljini daleko od ljudi. Natprirodna su bića, dakle delom ljudi, delom zmije. Mogu da nam se predstave kako god žele i da se pretvore u šta god žele, uključujući po potrebi i u druge životinje. Dakle te zmije zapravo i nisu zmije, nisu obične životinje kakve mi znamo. Videli smo ranije kako šamani objašnjavaju Nage kao pulsirajuća bića čiju energiju koju osećaju uporedjuju sa zmijama. Dakle zmija je životinja koja je bliska Nagama, suptilnim bićima koja žive na planu koji je suptilnijeg od materijalnog i koja mogu da nekad koriste zmije kao životinje da se preko njih ispolje i deluju. Zato je svaka zmija mogući nosilac Nage i zato u nekim krajevima jako paze da ne uvree zmiju. Postoje legende da su seljake koji bi bez razloga ubili zmiju, druge zmije ubile i kad bi otišli desetinama i stotinama kilometara dalje. Ali Naga ne mora da se osveti fizičkim napadom zmije. Postoji priča iz Melburna da je u tamošnjem budističkom manastru u kojem je bilo nekoliko svetilišta posvećenih Nagama se dogodila provala. U provali je ukrden i jedan od kipova Naga. Provalnik je nedugo nakon toga nadjen mrtav u smrskanim kolima na koje je naleteo kamion.
Nage nisu jedina božanstva koja se povezuju sa životinjama, zapravo skoro cela indijska religija je povezana sa njima. Zapadnjaci veoma često. recimo, misle da su u Indiji krave poštovane kao božanstva. Zapravo krave se u Indiji ne obožavaju kao božanstva, one su samo simbol božanskog, konkretno božanske Majke Adiri, a ne samo božanstvo. Simbol i ono što simbol predstavlja nije isto. U Indiji postoji božanstvo u obliku majmuna. To je jedno od božanstava koje isteruje zle duhove i zato se u njegovom hramu vrše egzorcizmi. To ne znači da će neko dovesti običnog majmuna da vrši egzorcizam. Ali znam za jedan slučaj kada je majmun devojci blizu hrama ovom božanstvu bio oteo brojanicu i zagrizao je. Komentar Gurua bio je da je to „Hanuman kroz tog majmuna lično posvetio posvetio tu brojanicu“.
Skoro sva božanstva su ili u obliku životinja, ili povezana sa njima. Božanstva imaju obično Vahanu, tj životinju na kojoj jašu. Možda najpoznatije indijsko božanstvo, Ganeš, koje ima oblik slona tako jaše miša.
Ganeš je božanstvo koje otvara puteve i uklanja lošu sreću i njemu se počast odaje na početku svake ceremonije. Zašto bi najbitnije i najjače božanstvo jahalo nešto tako malo kao što je miš? Svaka životinja koju božanstva jašu zapravo nije bila uvek ta životinja, već su to bila natprirodna bića koja su ta božanstva potčinila i pretvorila ih u tu životinju da im služe. Postoji puno različitih mitova oko toga ko i kako je prokleo nebesko biće Kraunća da postane miš, ali ga je nakon što je počeo da pravi štetu Ganeš pokorio i uzepo da mu bude vozilo.
Dakle životinje koje jašu ili koriste bogovi, to su u stvari pokorena druga bića koja onda služe božanstvima. Slično tome su i veliki tibetanski mistici pokoravali Nage nakon čega su te Nage postale zaštitnici naroda na Tibetu i samog duhovnog učenja. Zašto bi Bog u obliku slona jahao tako nešto malo kao što je miš? Neko može misliti da je najbolje da ima neku životinju kao duhovnog pomagača koja je velika, jaka i opasna. Ali mali miš prolazi svuda, kroz svaku rupu i izgricka put kroz svaku prepreku, dakle idealna pomož za veliko biće kao što je slon koje to ne može. Sa druge strane, u drevna vremena miševi su bili u stvari prava opasnost za dobrobit i opstanak stanovništva pošto bi i na polju i po ambarima pojeli žito. Kontrolišući miša, Ganeš tako kontroliše i štetu koju narod ima. Znači nije sve uvek u veličini.
Taj miš se zove Mušika. Ime je slično našoj reči za miša i to je još jedna od reči koje vode poreklo iz vremena kada smo govorili zajednički jezik kao pra-indoevropljani. U tantri taj miš je u stvari Boginja Mušika koja se priziva kada je tantrik u stanju letargije i kada mu praksa postaje navika bez posvećenosti i koncentracije. Zato se na početku prakse, pre Ganeša oda počast Boginji Mušiki koja poput mišđa gricka put kroz ono što nam je postalo uobičajeno i dosada. Ona je jedna od tajnih Boginja i o njenom obožavanju se jako malo zna, a crtež na prošloj strani predstavlja jedan od njenih retkih kipova za koje znam.
Dakle, da vidmo šta možemo da izvučemo kao zaključak? Fizičke životinje nisu božanstva, one su njihov simbol. Poštovanje tih životinja je poštovanje veze koje one, kao predstavnice božanstava, imaju. Videli smo da u Indiji zmije daju znanje i zaštitu, dok miš ima sasvim drugu funkciju. Zavisno šta je nekome u nekom momentu potrebno da prodje ili iskusi, različite životinje mogu da mu budu duhovi pomagači. Fizički susret sa životinjama je često znak koji nam nešto signalizira.
A šta nam se sada tačno odešava i šta nam nevidljiva bića signaliziraju? Sve se ovo desilo nepredvidjeno, a komentari koje daju neki veliki Gurui i šamani su veoma otrežnjujući i ukazuju na potrebu za promenom. Zašto sa ovim završiti baš poglavlje o Nagama? Da li je neko primetio vesti da je korona u stvari virus koji je prešao sa životinja na čoveka i da je povezan sa pijacom životinja za jelo u Vuhanu u Kini gde se virus i pojavio? Žurnal za medicinsku virologiju je o tome pisao, iznoseći da je najverovatnije zmija ulovila slepog miša koji je bio zaražen virusom korone 19, da bi zatim ona bila uhvaćena, prodana na pijaci nakon čega je neko pojeo i bio nulti pacijent zaražen koronom 19.
Nikad nije naodmet ponoviti da je jedan od načina da se ne izazove bes Naga, a one se lako ražeste i još lakse svete, jeste da se poštuju vode i njihova svetost. Mantre su jedna vrsta prakse, ali posvetiti se očuvanju voda i sprečavanju njihove zagadjenosti – to je takodje vrsta prakse sa Nagama. Nije dovoljno samo meditirati i mantrati, bitno je kako se to prenese u svakodnevni život. A to znači ne prljati vode i boriti se da one ostanu čiste. Neko ne može da umilostivi Nage i dobije njihov blagoslov ako ne poštuje vodu. Zato čuvajmo vodu i uživajmo u njoj, ali sve vreme budimo svesni i da voda nije vaša. Mi je delimo sa mnogim drugim bićima i kad razvijemo takav stav i počnemo da ga primenjujemo u životu mi se razvijamo. Ovako, mnogo smo se ogrešili o prirodu i priroda nam se sada sveti, a ne zaboravimo da su Nage su sile prirode koje je štite. Istovremeno, ako smo sa njima dobri Nage nam daju znanje, pošto svako na putu ka bogu biva testiran, baš kao što je na putu za Šri Lanku Boga Hanumana testirala Nagamata Surasa, majka svih Naga.

O pomahnitaloj mudrosti i da li su Gurui i lame baš uvek dobri?

Ознаке

divlja mudrost, duhovne zloupotrebe, Hare Krišna, Indijski plesovi, ritualni seks, slobodna ljubav, Tantra, tantrički seks, zen, žrtve sekti

Sogjal Rinpoće (1947 — 28. avgust 2019) bio je tibetanski Dzogćen Lama. Osnovao je mrežu budističkih centara u 23 zemlje i autor je knjige Tibetanska knjiga života i smrti koja je prevedena i objavljena i kod nas u izdanju Loma, 2001. godine.

Sogjal Rinpoče je bio veoma cenjen tibetanski lama, lični prijatelj Dalaj Lame, sećam se jedne slike na kojoj su on, Dalaj Lama i Karla Bruni-Sarkozi, koja je tada bila prva dama Francuske.

No, ipak su oko njega postojale kontroverze još od  sredine devedesetih, čak i sudski spor zbog tužbe za seksuano zlostavljanje. Situacija je eskalirala jula 2017. godine kada je osam njegovih najbližih učenika, koji su sa njim bili više decenija, poslalo pismo na dvanaest stranica njemu, Dalaj Lami, nekim starijim i uglednijim lamama, kao i njegovim učenicima koji su bili deo Dzogćen mandale. U pismu optužili su Sogjal Rinpočea da je izdao njihovo poverenje, fizički, emotivno, mentalno i seksualno zlostavljao učenike, kao i da ih je  materijalno koristio da bi zadovoljio svoje potrebe za luksuzom, što je sve brižni prikrivao i gradio o sebi sliku kao o mudrom i brižnom učitelju.   Sve ono što je usledilo nakon toga duboko je podelilo tibetansku budističku zajednicu. Dalaj Lama je kritikovao njegovo ponašanje,  a Francuska budistička unija suspendovala je članstvo njegove budističke organizacije, ali nisu svi budisti to prihvatili. Neke ugledne lame su bile mišljenja da je za one koji su dobili abišeku (inicijaciju) i tako stupili na put budizma, kritikovanje postupaka Sogjal Rinpočea, makar i privatno, a kamoli javno, kršenje samaje (budističkih zaveta koji se daju tokom abišeke).  Jednu takvu odbranu Sogjal Rinpočea, moja omiljena žena lama i učenica Namkai Norbua, Tsultrim Alioni, nazvala je odvratnim nepošovanjem koje uopšte ne iznenadjuje.

Jedan od argumenata na kojima su se takve odbrane zasnivale bilo je pozivanje na „ludu, odnosno pomahnitalu mudrost“. Pomahnitala mudrost, delom se to poistovećuje sa onim što se u gnosticizmu naziva „divljom gnozom“, odnosi se na takozvano božansko ludilo, odnosno teiamaniju, pojavu koju po pravilu prati veoma ekscentrično, pa čak i za opšte prihvaćene društvene standarde neprihvatljivo ponašanje. Sveti Simeon iz Edese, svetac iz šestog veka kojeg su nazivali i Sveti Simeon Luda, verovatno je prvi jurodivi, kako se ova pojava naziva u pravoslavlju.Sveti Simeon je nakon godina života u pustinji došao u grad tegleći sa sobom leš mrtvog psa kojeg je našao na djubrištu, u crkvi je tokom liturgije pogasio sveće gadjajući žene orasima i počinio razna druga iracionalna dela. Ismevali su ga, tukli no i pored toga propovedao je  Jevandjelje i isceljivao molitvom bolesne.

Ja sam, recimo, veoma sklon da u nultoj karti tarota, koja se zove Luda, vidim motiv Svetog, jurodivog radi Hrista,  Simeona. Tarot se može tumačiti biblijskim motivima, kao slikovna priča inicijacije na hrišćanskom putu, veoma verovatno su dosta simbola i takvog porekla, simbola, samo izbegavajte knjigu Tarot for Christians: Lessons from Christ’s Fool (Mystic Ways Books, juni 2012) koju je napisao nadbiskup Vin Vagner, budući da je izuzetno površna i predstavljala mi je veliko razočaranje. Motiv psa, koji je doduše živ i vuče figuru na karti, sreće se još pre Marseljskog tarota, još na Mantegna Taroki kartama štampanim 1465. godine. Mnogo kasnije, u drugoj verziji tarota koju je Vejt uradio, figura na karti Luda ima na sebi 5 rana koje odgovaraju Hristovim ranama. Motiv pet rana Hristovih, samo u vidu pet mlazova krvi iz pet rana, sreće se na karti As Pehara, koja simbolično odgovara Svetom Gralu. Ovih pet mlazova uz pet rana napajaju Dušu. Nije teško izvući zaključak da je Vejt kartu Luda vezivao za Hristov duh, a ako se uporedjuju različite karte i simboli na njima svašta se može pronaći. Recimo da ružu koju luda ima u ruci, ima i smrt samo na svojoj zastavi. Mnoge tu postoje misterije, ali je ono što je meni interesantno to da postoji mogućnost da je  Vejt možda bio inspirisan motivom Svetog Simeona, Svete Hristove Lude. Zapravo, Hrista nazivaju raznim imenima, a malo je poznato da postoji i tradicija da ga nazivaju „Svetom Ludom“, jedan od proponenata te ideje je i Piter Fan, vijetnamski katolički biskup i član Federacije azjskih biskupa, koji zastupa morosofiju, odnosno „blesavu mudrost“. Da li je ptorebno da kažem da je Racinger, dok je bio kardinal, izjavljivao da je glavna doktrinalna opasnost po veru azijska negativna teologija?

Poseban oblik „božanske ludosti“, meni veoma zanimljiv,  sreće se u Baul tradiciji u Indiji. U pitanju je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, sa uticajem budizma, koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan baš ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Bauli put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a u praksi su veoma bliski vaišnavskoj tantri koja se bavi odnosom Rade sa Kaalom, njenim ljubavnikom koji je Krišna. U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul je put materijalizma i Bauli radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Parvati Baul, vodeća Baul muzičarka i pripovedačica, slika je objavljena u skladu sa Creative Commons licencom

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske energije. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja slog Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a slog Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Prevod:

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Znači, božije ludilo je prisutno i veoma cenjeno u skoro svim religijama (grčki i rimski paganizam, hinduizam, islam…). Od modernih tibetanskih majstora za pomahnitalu mudrost vezuje se Čögjam Trungpa.

Po njegovim vlastitim rečima „pomahnitala mudrost“, ješe čolva na tibetanskom, ključna je za razumevanje Padmasambavinog postignuća. Padmasambava je inače bio Drugi Buda i on je uspostavio Vadjrajana učenje na Tibetu. Po Čögjam Trungpi luda mudrost nije vezana za psihoze, ili za uobičajena ludila ili mentalne poremećaje. Ona je stanje koje direktno izvire i realizacije, prevod sa tibetanskog doslovno znači haos praiskonske mudrosti, pa tako ni ne pravi kompromise sa dualnošću. Opis ovog stanja je da se mudrost izmakla kontroli i podivljala, što je negde i odnos koji institucionalizovane religije kao politizovane strukture, imaju prema autentičnoj realizaciji.

Pagal Baba

Guru koji je tantru poslao na zapad preko našeg Guruazvao se Pagal Baba. Baba je počasno ime koje se daje mudracima, a znači i otac/deda, ali i stari mudrac, dok reč Pagal znači ludak. Ošo je takodje bio učenik jednog drugog Pagal Babe, obojica su bili iz iste tradicije.  Zanimljivo je pročitati šta je sve o Pagal Babinom nekonvencionalnom i nenormalnom ponašanju on rekao u svojoj knjizi  Glimpses of a Golden Childhood. Obojica Pagal Baba definitivno se nisu ponašali normalno, po standardima društva, ali su obojica i bili realizovani Gurui.

Stvar je u tome da zapad ima idealizovani stav o istoku i da je potraga za duhovnošću  u stvari neretko samo pokušaj da se ostane u zoni udobnosti i da se stvori o sebi utisak koji neko želi da ostavi kao o „duhovnoj“ osobi. Takodje, zapad najčešće ima potpuno nerealan stav o istočnim majstorima, idealizujući ih i tretirajući kao nekakve nadljude koji su nepogrešivi i koji su uvek dobri i ljubazni. Dobrim delom za to je kriva teozofija koja je napravila jako puno štete i pogrešnih razumevanja na zapadu, otvorivši vrata za različite manipulacije i zloupotrebe.

Zapravo, ljubaznost je nešto što se na istoku može, ali i ne mora, razvijati. Dobar deo jogija i Gurua su zapravo veoma često veoma neprijatni, baš kao i zen majstori. Učitelji koji se predstavljaju kao „dobri“ veoma često su manipulatori. Učitelj ne može da bude dobar, zato što se svaka dekonstrukcija ega doživljava kao opasnost i nešto veoma neprijatno.  Majstor mora nekog isprovocirati. Različite kulture to različito doživljavaju. Pre nekih desetak godina u Srbiji je bio zapadni zen monah koji je dugo godina živeo u Aziji. Prijatelj i ja smo otišli da slušamo predavanje. Pola predavanja je monah pričao o tome kako se veverice plaše, a pola je psovao i vikao. Možda to šokira u nekim drugim zemljama, ali nama dvojici koji živimo ovde gde su psovke i nasilje svakodnevica u medijima i gde to vidimo na ulici, na pijacama i po javnim ustanovama, to nije ni malo šokantno. Poštujem zen, poštujem tog monaha, ali delovalo je kao da se negde izgubio u kulturnim različitostima. Tih dana sam, zahvaljujući internetu, konačno uspeo da nadjem i pogledam istorijski snimak gostovanja Sex Pistols kod Bil Grandija, koji su tu uleteli na frku budući da su Queen bili otkazali u poslednji čas. Sve što sam ja tu video šokantno nije bila grupa zbunjenih klinaca, već pijani voditelj. Nas ovde čak ni emisija u kojoj su gosti bili Jelena Tinska i Dušan Prelević-Prele, koja se može okarakterisati kao skandal, nije šokirala. Šokantniji mi je bio jutarnji program kod Baneta Vujašinovića gde su gosti bili Miroslav Ilić i neki japanski IaiDo zen mačevalac, gde je on demonstrirao tehniku, a ovi se pitali šta on to radi i delujuči dibidus pijano mu nudili „kau čiz from maj Mrčajevci“  Zato me manite priča o dobroti i ljubaznosti, pitanje tehnologije kako se radi sa svešću u velikoj meri odredjeno je kulturnim nasledjem i dominirajućim društvenim normama.

Fotografija penisa sa zida u Butanu, autor Kandukuru Nagardjuna; objavljeno u skladu sa Creative Commons licencom

Čögjam Trungpa je dolazio iz duhovne linije povezane sa Dompibom, poznatim indijskim MahaSidom, sa jedne strane i sa druge sa Drukpa Künlekom, takozvanim „ludim jogijem“  koji je konertovao Butan u budizam i bio poznat po tome što je voleo žene i alkohol. Crteži penisa koji se vidjaju kao grafiti po Butanu  imaju veze sa njegovim kultom o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova na ovom blogu.

I Dompiba i Drukpa Künlek su bili poznati po svom nesvakidašnjem ponašanju i načinu podučavanja, isto kao i sam Čögjam Trungpa. Za njega budistička samilost nije bila ljubaznost, kako to mnogi misle da jeste, već je to biti kreativan kako da nekog probudite. Pri tome, stalno je skretao pažnju studentima da ga ne imitiraju. Druge lame su učenicima govorile da ne mogu da ga imitiraju, ili razumeju, dok nisu u stanju njegovog uma, a videli smo ranije da je on sam govorio da je takvo ponašanje rezultat direktnog izviranja iz realizovanosti.

A metodi mu jesu bili veoma neprijatni. Umeo je da naredi da provale u sobu para koji je došao na seminar, da ih na silu dovedu i skinu do gole kože pred svima. Da li Tibetanci preziru zapadnjake, ili smatraju da su zapadnjaci previše arogantni i sirovi tako da im se ego mora rušiti brutalnom silom, ili smatraju i jedno i drugo, pitanje je na koje ja nemam odgovor. Ali je po njihovim vlastitim svedočenjima jasno da su za njih svi zapadni putevi, bili duhovni ili oni koje pruža psihologija, u redu sve dok ruše ego zapadnjaka. A sve što je maskirano u budistički omot i koristi budistički rečnik, ako to ne radi za njih nije pravi put.  Zapravo i samo korištenje izraza ego nije budističko, budući da takav koncept ne postoji u budizmu. U budizmu postoji ideja o neznanju sebe, tj ko smo/šta smo. Mi projektujemo ideju ko smo, a to je lažno ja i ne postoji, na realnost i onda živimo lažni život. Um to lažno ja onda tretira kao bitno, u odnosu na druge, iz čega se radja sebičnost.

Duhovni sistemi razbijaju naše lažne predstave o onome šta jesmo i šta svet oko nas jeste. Ne lome nas kao nas. Ideja da neko kod nekoga nešto lomi može biti veoma opasna i može da u stvari uvede u zloupotrebu i dominaciju nad nekim, što nije budjenje te osobe, nego porobljavanje.  Kada se neko optuži da ima „veliki ego“ to se obično odnosi na to da taj neko smeta zato što je sposoban, jaka je ličnost i može da postigne nešto što osoba koja ga za to ne može i onda pokušava da diskreditacijom skloni osobu koja ugrožava njen vlastiti ego. Lideri koji to koriste su zapravo slabi i loši lideri, kojima je oko njih potreban mediokritet još slabiji i lošiji od njih, kako u svojoj nesposobnosti ne bi bili ugroženi. Dok se neko ne suoči sa tim ko stvarno jeste, bitno je kod učenika izgraditi zdrav samsarični ego koji čuva učenika sve dok je vidljiv i pod kontrolom. To je Ošo govorio, to govori i tantra, to govore i neke tibetanske lame i to je deo objašnjenja kada ja kažem da mi idemo kroz materijalizam.

Da li su Čögjam Trungpa i Sogjal Rinpoče bili potpuno realizovani i da li je to što su radili bio spontani rezultat njihove vrhunski realizovane svesti? Nisam neko ko je u stanju da na to da odgovor, a i nakon smrti je bilo puno različitih mišljenja i u samom tibetanskoj zajednici. Ako ćemo iskreno, sam Dalaj Lama je rekao da nije kompletno realizovan. Razlika izmedju tibetanske i indijske tantre je da ova potonja poznaje koncept Đivanmukte, tj nekog ko je potpuno oslobodjen dok i dalje boravi u telu. U tibetanskoj tantri nisam siguran da li i jedna škola to uopšte prihvaza kao moguće. Ali danas je to jako retko i jako teško, pa ipak to jeste argument kojim se opravdaju mnoga antisocijalna i kriminalna ponašanja raznih lažnih gurua, da sad ne pominjem imena. Možemo se svi složiti da se božija dela ne mogu komentarisati budući da su ljudei nesposobni da ih razumeju. Izgovor da je neko Bog, ili da radi pod uticajem Boga, neke više mudrosti ili šta već drugo u istoriji često je korišten da se opravdaju raznorazne nepodopštine.  Kako onda neko dodje do toga da je stvarno božanski inspirisan da uradi baš ono što je potrebno?

Na primer na sledeći način. Krija Šakti je moć delovanja, ali nju ograničava društveno okruženje svojim normativnom. Dobro i loše kao karakterizacija nekih akcija predstavljaju karma-malu (nečistoću delovanja) gde se neka delovanja vide kao dobra (šuba), a neka kao loša (ašuba). Samo to verovanje neke aktivnosti odredi kao karmičke, što kasnije vodi do vezanosti za ciklus patnje.
Osoba koja je društveno uslovljena pravilima koja društvo propisuje, radi ono što su joj rekli da je dobro, a šta su joj rekli da nije dobro izbegava. Takva osoba je društvena programirana.
Tantrik prvo dobro intelektom dovede u pitanje sve što su mu rekli da je dobro, ili nije, pa tek onda kad dekonstruiše društveni normativ, sluša svoj unutraćnji glas iz dubine. Dakle prvo razmišljati, pa iz stanja praznoće i mira pustiti da Glas kaže šta je potrebno da se uradi u nekom trenutku. Zato i postoji meditacija, da možemo da budemo u neuslovljenom stanju Uma.
Vigjana Bairava Tantra krije mnoge tajne, stih 77 govori o tome kako se pomoću 5 mudri ispoljava Vrhunska Svest, kroz trenutak intuitivne svesnosti. U tom smislu intuicija je način za Realnost da nas uputi šta i kako je najbolje da radimo.
Šta je intuicija i odakle dolazi? ParaDevi, kao vrhunsko tantričko božanstvo, oličenje je pratibe, tj Kundalini Šakti koja je povezana i sa intuitivnim uvidom i sa instinktima i sa kreativnim impulsom koji neko zove inspiracija. To je, te tri stvari, suština božanskog ženskog principa i moći kundalini.

Znači za takvo „vodjstvo“ potrebno je ozbiljno stanje svesti. Da li su pomenute Lame bile stvarno u takvom stanju da su mogli da nastupaju sa stanovišta božanske mudrosti? Dalaj Lama je tu bio veoma jasan. Po njemu pomahnitala mudrost mogu da praktikuju samo još poneki MahaSide koji su visoko realizovani i da danas možda postoji svega par takvih praktičara u himalajskim pećinama.

Mi znamo ko smo mi i ko je ko, ali gledamo svoja posla. U tantri je seks između učitelja/učiteljice i učenika nešto što je dozvoljeno i što je deo, ili može biti deo, sistema, ali to se zna unapred. Oni koji u to ulaze se unapred slažu sa time, zato što znaju da se to može desiti. U tantri oralni seks nije samo seks, u muški ud se priziva Rudra, tako da je to u stvari smirivanje besa Rudre. Ali to ne znači da je svaki poziv joga Gurua da mu to učenice urade baš to. Ja ne bih isključio da su neki joga Gurui koji su bili centar seksualnih skandala radili baš to, ali to što su oni pored joge ušli tajno u tantru nema veze sa njihovim joga učenicima. U jogi nema seksa i ako neko ulazi u sistem u kojem očekuje da se poštuje celibat onda ta osoba u to ulazi očekujući da neće biti seksa niti da će joj to neko ponudiri. Zato je to različito, u tantru ulaze oni koji nemaju problem sa seksom i kojima je to čak životni stil. U jogi to ne mora biti tako. A uostalom, ni u tantri to nije zagarantovano. Postoje tajne mudre koje tantričke žene pokažu muškarcima, odnosno obratno, mudre koje muškarci mogu da pokažu ženama, na koje se odgovori drugim mudrama ako neko pristaje. Dakle tu je stvar veoma konsenzusna i nema zloupotreba i nasilja. Zato samo svima savetujemo da budu oprezni i da postupaju što pametnije u svojim izborima i u onom na šta pristaju, a na šta ne. Đai Ma!

Gledaj na ženu kao na Boginju…

Ознаке

kundalini, Sakti, Saktizam, Tantra

„Gledaj na ženu kao na Boginju, čija je ona posebna energija, i poštuj je u njenom stanju Boginje“

Utara Tantra

 

Postoje spoljašna i unutrašnja pudja. Spoljni hramovi se grade na zemlji, a unutrašnji u našem telu. Kaula tantra poznaje i spoljna i unutrašnja obožavanja Boginje. Možemo imati i Bogu (zadovoljstvo) i Mokšu (slobodu) jer Majka je sretna kada se mi igramo. Uostalom, nije li cela kreacija samo Lila (igra) Bogova?

Spoljašnja pudja u kojoj se žena obožava kao živa Boginja zove se Joni pudja. Joni je izraz na sanskritu koji ima više značenja (izvor, fontana, proleće…), ali najčešće označava vaginu ili matericu. Ezoterično se odnosi na “tajni prolaz” odnosno “ulaz u Hram” i ima značenje izvora kreacije. U poredjenju sa zapadnim misterijama mogli bi reći da je Joni analogna Svetom Gralu u kojem je nectar besmrtnosti.

Drevni rukopis Joni tantra savetuje da se meditira kao da je neko apsorbovan u Joni Čakru i navodi da su sve sadane beskorisne bez Joni, zbog čega bi trebalo odbaciti sve pudje sem Joni pudje. Pudja je, jednostavnim rečima govoreći, obožavanje. Kao uslovno analogna praksa na zapadu bi mogao da se navede obred mise. U tom smislu bi Joni Pudja mogla da se prevede kao Misa Svete Vagine.

Na slici: Joni oltar

Na početku Joni Pudje dodiruju se stopala žene koja predstavlja živu Boginju. Poštovanje stopala, slično Datatrejinim padukama (sandale) i njihovoj simbolici, ima višeznačnu funkciju a jedna je od njih da nam se ukaže koji je naš Atmagati (put naše duše). Zatim se dodiruju različiti delovi njenog tela i priziva životna sila u njih i u sve duhovne Čakre od Muladare do Saharsare postavljaju se bidja akšare (korenska slova). Svaka Devata ima svoju bidja akšaru, OM je recimo najsvetiji slog za vaišnave i šaiviste, (ali ne i za šaktiste) i on je bidja akšara koja stoji kao simbol za Paraatman.
Nakon toga se Vatra i njenih 10 moći prizivaju u genitalni predeo, 12 moći Sunca u predeo grudi i 16 moći Meseca u područje vrata.
Onda se ponovo prizivaju 10 moći kreacije (Brama) u matericu jer je ona tamo gde se odvija kreacija. 10 moći zadovoljstva (Višnu) u spoljašnje genitalije, 10 moći života bez tela (Rudra) u predeo oko struka, četiri moći ljubavi i vezanosti (Išvara) u područje grudi, 16 moći komunikacije preko granica prostora (SadaŠiva) i tri moći vezane za vreme, prošlo, sadašnje i buduće (Tripura Sundari).

Nivo svesnosti se diže do krunske Čakre Mantrama. Kada se svesnost digne do krunske Čakre milost se počinje spuštati od stopala Gurua, koja su na krunskoj Čakri, ostvarujući tako uvid u nikad prekinuti vremenski tok kroz sadašnjost. Misterija Kali je misterija vremena i ovde imamo milost vanvremenske trajuće volje (Sarasvati), njene održavajuće podrške i zaštite (Lakšmi) i njenog ispunjenja kroz ispoljavanje u materici (Durga) i odsustva težnje da se ponovo rodimo u niži oblik života preko stopala. Nakon Abišeka (pranje glave uz koje se koriste i Mantre) dešava se prenos energije i tu se često dešava padanje u trans. Tek nakon toga se daju inicijacijske Mantre. Pudja se završava obožavanjem cvećem i kumkumom (crvena pasta kojom se ukrašava telo i kojom u Indiji žene crtaju bindu tačku na čelu).

U knjigama Keneta Granta je promovisan termin suvašini. Kenet Grant nikad nije iniciran u Kaula tantrum i njegova interpretacija Kaula tantre, nevezano za koncept suvašini, je pogrešna. Suvašini je naziv za ženu u braku, kumari za devojke device preko 16 godina, a dampati za partnerku u vezi i sve tri su bitan deo obožavanja Boginje. Sve moći moraju biti prizvane kako bi se postigao balans. Tri Šakti koje se prizivaju su Iča (stabilna volja), Djana (proširivanje znanja da se to postigne) i Krija (manifestovanje volje).

Tradicionalno pomenute tri Šakti se vezuju za tri indijske Boginje, Krija za Gauri, Djana za Lakšmi i Iča za Sarasvati. Područje kojim dolazimo na svet, dakle vagina (Joni) je mesto gde prebiva Boginja. Zato se smatra da Boginja Stvoriteljka, Gauri, boravi tu i to je njen hram. Vagina, tj Joni, takodje je mesto gde na hiljade i hiljade spermatozoida pokušavaju da prodru do ženskog jajašca i oplode ga, ali ne uspevaju i doslovno umiru. Zato je aspect Boginje koja tu boravi takodje i Kali Uništiteljka. Gauri prihvata seme i stvara novi život, Kali ga takodje prihvata, ali ga uništava. To je jedan od razloga zašto se insistira da se Kali obožava tokom ženske menstruacije, jer onda začeće nije moguće.

Boginja Kali, crtež iz 17. veka

Uzimajući ovo u obzir zanimljivo je razmotriti jedan detalj sa tantričke inicijacije. Naime, motiv tačke koju žene u Indiji nose na čelu je široko poznat. Tantrici šaktističke orijentacije nose takvu oznaku na čelu, koja se zove tilak, u vidu uspravne crvene crte. Tradicionalno se, kako je u tekstu već ranije pomenuto, te tačke i crte prave crvenim prahom koji se zove kumkuma. Ono što nije previše javno poznato je da se tokom inicijacije novom tantriku na čelu tilak ne iscrtava kumkumom već menstruacionom krvlju.

Primer tantričkog tilaka na čelu

Središte Kundaluni je u Muladara Čakri. Za muškarce mesto “korena Kundaluni” jeste tačka izmedju testisa i anusa. Za žene je to mesta koje se nalazi na početku grlića materice. I to mesto se zove Kumara.Veliki Šiva je Linga (falus). Kumara je mali Šiva, tj Šivin sin. Mala linga kod žena je njihov klitoris (mali falus) i to je mesto radosti žena i istočnik Kundaluni Šakti.

Orgazam je momenat kada smo odvojeni od svih briga i svih tenzija. Tada u dobroj meri gubimo osećaj identifikacije sa telom i to je ono što se može desiti kad se počne doživljavati prvo pokretanje Kundaluni energije. Za bolje psihološko razumevanje orgazma, samo delimično dotičući se i onoga kako to izgleda u VamaMarg tantri, može se preporučiti pionirsko delo Telesna psihoterapija, do orgazma i dalje Dr. Ljiljane Klisić telesnog psihoterapeuta rajhijanske orijentacije.

U Tantri nema srama. Datatreja je bio poznat kao Digambar, goli mudrac “pokriven samo kosmosom”. Njegova nagost je znak da je iznad sve tri Gune. Cveće su genitalije biljaka, pa ga ipak vidno ističeno i poklanjamo onima koje volimo. U seksualnosti nema ničega lošeg i izraz bramaćarija, koji je danas sinonim za apstinenciju i celibat, uopšte u originalu nema to značenje. Pravo značenje tog izraza je zapravo biti u bračnom životu i grihaštašrama, ili domaćinski život, je put kaula tantrika. Askeza i monaške zajednice su bile retkost u Indiji i pojavljuju se tek kao odgovor na budizam koji je podrazumevao odvajanje od porodice, samoću i askezu. Bramaćarija je u stvari bljesak zajedništva supružnika koji su potpuno posvećeni jedno drugome. Ono što je na zapadu malo poznato je da je i danas najveći broj Gurua u Indiji u kategoriji porodičnih Gurua, dakle oženjenih domaćina koji su Gurui svojoj supruzi i deci. Ili svom suprugu i deci pošto Kaula visoko vrednuje ženske Gurue.. U tradiciji kojoj i ja pripadam muškarci su već sami po sebi Šiva. Guru je u njima, tako da uopšte ne obožavamo Šivu i sve mantre, sem Mantri koje se rade za Taru, izvodimo tako da zamenijmo Om, koji je na početku Mantri, Devi Bidjom. Žene Kaule obožavaju Šivu, odnosno svog partnera/supruga kao živog Šivu. Prizivajući Boginju u svoju suvašini i obožavajući je, Kaula muškarci tako i sami postaju Boginja. Zato se i kaže da Kaule ne akumuliraju novu karmu. Oni su jednostavno izvan braminskih ograničenja i njima je sve dozvoljeno, ali to ne znači da sve i rade. Vira (heroj) kontroliše sebe i ne dozvoljava da njime vladaju nagoni na način na koji vladaju pašu (životinja) tipom ljudi. “Kaula put je maglovita šuma koja je nedostupna čak i jogijima” zapisano je i put seksuačnog sjedinjenja nije odobrenje za švaleraciju, već se odnosi na duboku predanost jednoj ženi koja je tantriku suvašini, a seks sa ženom koja je sa nekim drugim u braku se smatra slabošću. Zapravo, nije mudro ni imati seks sa ženama koje nisu inicirane, jer Lalita može biti ljubomorna i nauditi im. Šri Vidja je put magije, u vlastitoj praksi sam imao slučaj abićarije (indijska crna magija) koji je uradjen uz pomoć Jakšina (klasa bića nalik na zapadne vile). Osoba koja je to radila osobi kojoj sam skidao nabačenu magiju nije znala da Jakšine umeju da budu veoma ljubomorne i da žele muškarce samo za sebe što je rezultovalo prilično velikim problemima koje je posle imao. Slično vilama koje nisu ni malo “lajtvorkerske” kako to new ageri vole da misle. Indijska Tantra je zapravo istočni oblik tradicionalnog veštičarenja, a ono što je recimo Oberon na Zapadu mogli bi da kažemo da je Kubera u Indiji.

Tantra je oduvek bila pod velom tajnosti i interne pudje se ne otkrivaju neiniciranima. Sličnosti sa procesom slanja uspavane Šakti ka Šivi kada se njihovim preplitanjem otvara srednji kanal (Sušumna) ima veoma sličnosti sa funkcijom onoga što gnostici nazivaju „nevestinom odajom“. O sličnosti gnosticizma i tantre, konkretno Kaula tantre, govorio je gnostički biskup Tau Malahi. Od akademskih izvora pisali su Mirče Elijade i Dr. Garbe u Filosofiji drevne Indije.

Ono što sažeto možemo navesti kao sličnost sa zapadnim gnosticizmom i alhemijom jeste da Sušumnu (centralni energetski kanal u telu na kojem se nalaze Čakre) otvaraju ljubav i žudnja, kad se „nevestinoj odaji“ desi brak i ujedinjenje dva u jedno, crveni i beli kanal se spoje i postanu ruža čije latice se oboje ružičasto u području trećeg oka (pinealna žlezda). Energija njihove Maitune (sjedinjavanja) teče sa Amritom (nektarom besmrtnosti) i preliva se rascvetavajući se u vidu lotosa od hiljadu latica na vrhu glave, spajajući oblik sa bezobličnim, dva postaju mistično jedno i Šri (milost) poput kiše pada dole da napoji korenje i započne nikad završavajući ciklus ponovo. Kroz žudnju mi se iskusimo kao božanstvo u obliku i materiji. Kroz žudnju mi se iskusimo kroz igranje. Zmija ponovo grize svoj rep i sve počinje iznova. Tantra je put u kojem su svet materije i duhovnosti jedno i materijalizam je isto toliko svet kao i duhovne vrednosti. Nema podele i nema razlike i sve je ispunjeno Božanskim. Jai Ma!