Ознаке

, ,


Sažetak rada: Cilj rada: Sagledavanje sličnosti i razlika zapadnog i istočnog načina mističnog isceljenja i izvodjenje zaključka kakva može biti korist za savremenog čoveka od toga. Metode rada: Na osnovu literature, informacija iz ličnih kontakata i iskustva samog autora napravljena je komparacija istočnih i zapadnih metoda i pokušano je da se izvede zajednički sadržatelj za iste.  Rezultati: Uporedjivanjem došlo se do zaključaka da nezavisno jedni od drugih i na istoku i na zapadu postoji sličnost metoda istoka i zapada na obe razine, narodnoj i “elitnoj” Zaključak: Mehanicistički pogled na svet koji preovladava na zapadu nije pogodan za ovakve oblike lečenja, ali pojedinac promenom svog pogleda na svet može da utiče na svoje zdravlje.

Svedoci smo pojačanog interesovanja za sisteme tradicionalne medicine raznih za nas egzotičnih zemalja i naroda. To nameće potrebu i za jednim fenomenološkim sagledavanjem ove tematike i izvodjenjem odredjenih zaključaka, te definisanja okolnosti i pogleda na svet koji razlikuje pristup svetu karakterističan za zapadni analitički um od ovog drugog.

Mehanicistički model po kojem se shvata svet postaje na zapadu dominantan od vremena Dekarta koji ga je prvi izložio, da bi nakon njega Njutn ostvario sintezu izmedju naučnog znanja i principa,  čime je mehanicistički pogled na svet postao temelj moderne nauke. Po mehanicističkom pogledu na svet sve funkcije u materijalnom univerzumu po analogiji odgovaraju funkcionisanju mašine i ništa što ne može da bude konstruisano na takav način ne može ni stvarno da postoji.  Mehanicizam podrazumeva da se svaka pojava svodi na svoje sastavne delove, da je svrha nauke da odredi te sastavne delove i da utvrdi opšte zakone po kojima funkcionišu. Time svaki efekat ima prethodni uzrok koji je moguće prethodno odrediti u terminima tih opštih zakona.

Holistički pogled na svet (od grč. holos sav, ceo) zasniva se na načelu da neživi ili živi sistem predstavlja celinu koja je nesvodljia na delove i zato se složene pojave ne mogu objasniti samo analizom pojedinih delova. Na holističkom principu se zasnivaju mnoge tradicionalne medicine Azije, Afrike i Amerike, kao i moderna energetska medicina. U moderno vreme ga je popularisao Džem Smats koji mu je i dao naziv, svojom knjigom Holizam i evolucija. On je pokušao da sve životne fenomene svede na sveobuhvatni metodološki pristup, suprotno od mehanicizma.

Razmotrimo najpre zapadni tradicionalan pristup isceljenju. Zapad je poznavao elitnu i narodnu duhovnost. Narodna duhovnost je bila orijentisana na veoma konkretne ciljeve koji su imali veze sa svakodnevnim potrebama. Zdravlje članova zajednice je bilo veoma bitna tema te duhovnosti. Uzećemo za primer bugarsku vidaricu Djenu.

Djena Vidarica je rodjena 1888. u bugarskom selu Lesidrenu. Do svoje 28. godine imala je troje dece od kojih su dvoje umrli, sve dok se ispred nje nisu pojavile tri žene i jedan muškarac, lepo odeveni i natprirodne visine.Prvo se bila uplašila da su došli da joj uzmu i treće dete, ali su joj rekli da se ništa ne plaši i da je izabrana da leči ljude biljem.

U prošlosti verovalo se da bolest dolazi od negativnih energija izvan čoveka i struktura bajalica koje se koriste za lečenje mogla je da  uključuje brojanje unazad i to se radi  obično do devet do nule, kako bi se proterala bolest ili bol. Takodje, česta su pozivanja na mitološka mesta gde su stvari izokrenute, recimo gde vukovi ne zavijaju,  gde se šalje bolest, neki baksuz ili nevolja kako bi ostali tamo zarobljeni. Energija koja izaziva problem se šalje u tu zemlju gde je sve naopako i neplodno, tako da odatle ne može da više čini štetu.

Kada je Djena prihvatila da sledi svoju sudbinu jedna od te tri žene joj je rekla da nadje izvor u šumi i da će levo od izvora biti veliki kamen. Pored kamena, takodje na levoj strani, biće sneg i kad ga razgrne tu će naći tri biljke. Nakon toga joj je rekla da ih pripremi u vodi na odredjeni način. Dan nakon toga trebalo bi da sretne troje nepoznatih ljudi, majku, oca i ćerku koja je bolesna I za koju traže pomoć, te da onda isprska ćerku tom vodom  kako bi je izlečila.

Nakon toga, te tajanstvene žene su joj dolazile noću i govorile gde da skuplja koje bilje, kako da ga priprema i kome kakvu terapiju da daje. Po priči lečila je i slučajeve koje je zvanična medicina maltene bila otpisala.

Djena nije mogla da pozove tri žene i misterioznog stranca kada bi ona to želela. Oni su sami dolazili, tada bi ona pala u trans i nikog ne bi videla, ne bi čula oko sebe, i govorili joj šta treba da zna i koga da leči, a koga ne.

Narodno isceljenje se dakle zasnivalo na uništenju bolesti silom, ili na teranju bolesti iz obolele osobe, tako što bi bolest bila dislocirana negde u neki mitski predeo, ili u neku životinju. Razmotrimo sad korene elitističke duhovnosti na zapadu.    

U okviru zapadne judeo-hrišćanske tradicije postoji verovanje da su Adam i Eva pre pada imali telo načinjeno od svetlosti, koje su izgubili zbog svog greha i po Bibliji je po izgonu iz Raja Bog Adama i Evu obukao u haljine od kože. Doslovno tumačeći Bibliju mi mozemo da zaključimo da je Bog, budući da su se Adam i Eva stideli svoje nagosti, bukvalno za njih sašio kožnu odeću. Ono što je bunilo mistike bila je činjenica da samo nekoliko stihova ranije Biblija kaže da su Adam i Eva sami sebi napravili pregače od lišća smokvinog. U dvanestom veku jevrejski filosof Abraham ibn Ezra je pokušao je da to pitanje racionalizuje zaključivši da ili su Adam i Eva  prvotno bili stvoreni samo od kostiju i kože zbog čega im je Bog postavio, nakon izgona, na meso epidermalni sloj kako bi bili zašticeni od svega onoga što ih nije moglo ugroziti u Raju, ili im je Bog stvarno napravio neku odeću od kože da se odenu. Stotinu godina kasnije objavljen je Zohar, ključna knjiga jevrejskog misticizma.  Zohar se na jednom mestu bavi odećom koju Aaron nosi u divljini dok sluzi obred u Tabernaklu. (Izlazak, 39:1 & 41). Budući da je Tabernakl sveto mesto Aaron je po Božjoj zapovedi morao da ima posebnu odeću. Tabernakl je bio deo Neba na zemlji, zato je Aaron morao da nosi odeću nalik na onu na nebu. Preračunavanjem numeričkih vrednosti  reči za odeću u Bibliji zaključeno da  je ona bila načinjena od „ostataka svetlosti“ sa Neba. Naravno,  Zohar za razliku od Abrahama ibn Ezre  zaključuje da su Adam i Eva u raju imali odeću od svetlosti koja je padom iz Raja zamenjena kožom.

U šesnestom veku poznati jevrejski mistik Isaija Horovic naglašava ovaj odnos kože i svetlosti kao osovinu na koju se oslanja Zohar., te ističe da izgubivši Svetlo Raja ljudi više nisu u stanju da uoče povezanost zemlje, nebesa, duha i materije, te nisu više u stanju da prepoznaju Božiji Zakon kao što su to mogli u Raju. Otuda nastaje bolest jer ljudi vise nisu bili u Harmoniji.

Na hebrejskom se reči svetlo i koža se izgovaraju kao or. Mističnim preračunavanjem brojčanih vrednosti i kombinacija slova dobija se interpretacija mita po kojoj su poslušavši zmiju Adam i Eva izgubili mesto u Raju  i od stanja bića svetlosti prešli u bića u mesu i koži. Prvobitni greh im je otvorio oči, videli su da su nagi. Iskusili su dobro i zlo za šta su njihove oči bile zatvorene do tada.   O tome govori i skup tekstova iz 16. veka koji se naziva Midraš Rabah gde se kaže da je Adamova odeća u raju bila blještava poput baklje.

Sefat Emer, jedan drugi i savremeniji jevrejski mistik, objašnjavao je da je Svetlost skrivena unutar čoveka i da kroz kožu može da zasija samo u specijalnim momentima i da će tako biti do  dolaska mesijanskog doba. Time Sefat objašnjava sjaj Mojsijevog lica kad se okrenuo ka planini Sinaj. Po njemu, pore na našem licu su zatvorene zbog greha i kroz njih ne može da sija Svetlost.

Današnji obred obrezivanja dečaka kod Jevreja, brit mila što znači Savez obrezivanjem, ima simboličnu svrhu da oslobodi tu svetlost u čoveku. Ime za brit mila je nekad bilo maor, što se rimuje sa or, reči za koju smo videli da znači svetlost. 

Po takvom shvatanju  čovek, mikrokosmos,  načinjen je u Raju po uzori na makrokosmički model. Stoga ono što čoveka sada razlikuje od Boga jeste to da čovek ne sija. Oboženje znači probuditi svetlost u sebi i centralna misterija istočne crkve, tj pravoslavlja, jeste misterija tavorske svetlosti. Tavorska svetlost je svetlo koje se pojavilo na planini Tavor prilikom Isusovog preobraženja i to je osnov i mistične prakse isihaizma kako ju je postavio Grigorije Palama. Spoznaju Boga prati iskustvo svetlosti. Često se kaže da je Bog Ljubav, ali isto tako se kaže i da je Bog Svetlost. Po Sv. Makariju Egipatskom  blagodat svetoga duha je oganj zapaljen u srcima hrišćana koji čini da oni gore ispred Boga kao sveće. 

Pojava mističnog pokreta rozenkrojcera u 17. veku u neku ruku je značila povratak vrednosti mistične teologije koja je u davnim vekovima ustuknula pred teolozima koncepata. Rozenkrojceri su na zapadu bili vrhunac “elitističke” duhovnosti, a osnovni cilj i zadatak koji su imali bio je da putuju i da besplatno leče inspirisani Hristovim rečima “propovedajte jevandjelje I lečite bolesne”. Za razliku od narodne duhovnosti, ova elitistička duhovnost je lečila tako što bi, pozivajući se na Hrista, kod obolelog izazvala osećaj svetlosti koji bi iznutra lečio bolest tako što bi je “pojeo”.  U tu svrhu poslužićemo se ilustracijom načina na koji je to radjeno, a i danas se radi, medju takozvanom Azijatskom braćom, koji su još nazivani Vitezovima Svetla, retkim naslednicima rozenkrojcera koji su do danas ostali misterija i za koje je karakteristično da ništa od onoga što rade nije nikad javno objavljeno. U jednom momentu članovi bi postajali Majstora Terapeuti, alternativni naziv bio je Spasitelj, a još redje Emanuel što je jedno od imena kojim je nazivan Isus u Jevandjelju po Mateju. Moto po kojem su se vodili  bio je Isus Hrist sve pobedjuje i to je bio i monogram koji je pisan iznad i ispod molitve koju su koristili za isceljenje bolesnih.  U velikoj meri ova grupacija se oslanjala na Vizantiju budući da su molitve na grčkom, tako da bi se mogle izvesti suštinske sličnosti sa isihazmom, ranije već pomenutim mističnim pokretom tihovanja koji je bio karakterisan iskustvom svetlosti koji su monasi doživljavali i koji se bio pojavio na Svetoj gori u desetom i jedanestom veku.

Narodna duhovnost je lečila monopolom nad moći i tu se na bolest, za koju se smatralo da je mističnog porekla, kako je već ranije napomenuto, išlo silom. Bolest bi se direktno napadala po principu slično se sličnim uništava, da bi se ili uništila ili da bi se stavila u neku vrstu karantina na nekom mitskom mestu koje je izolovano.  Elitistička duhovnost je lečila tako što bi mistik svoje vlastito iskustvo osećaja ljubavi i svetla koje se doživljavalo iznutra  izazvao i kod obolelog. Tako bi ga zapravo mistično iskustvo, a to je bilo iskustvo unutrašnjeg svetla koje se na freskama prikazuje kao oreol, koje je istovremeno i Ljubav, lečilo od bolesti šireći se telom obolelog i tako praktično “jedući” bolest, odosno negativnu energiju pretvarajući je u pozitivnu. U prvom slučaju isceljenje pacijenta je bilo njegovo oslobadjanje od bolesti, a u drugom je mistično isceljenje bilo ne samo lečenje bolesnika nego i isceljivanje same bolesti.

Pogledajmo sada način na koji je to radjeno na Istoku, konkretno u Indiji. Indija poznaje narodnu tradiciju, koju nazivaju tantra i koja je po svemu sudeći skup običaja lokalnih plemena koja su ih zadržala i nakon invazije Indo-evropljana koji su doneli svoje običaje koje su nametnuli lokalnom stanovništvu i od kojih je nastao njihov elitistički sistem duhovnosti koji znamo kao vedski. I tantra i vedski sistem uključuju metode lečenja, mi se ovog puta nećemo, sem generalno, baviti ajurvedom kao tradicionalnom indijskom metodom, iako ona uključuje i delove onoga što ćemo obraditi. Zajedničko i tantri i vedskom sistemu je to da se oslanjaju na takozvanu mantru. Mantra je reč ili rečenica koja se izgovara.

Pošto se verovalo da bolest nastaje uzrokovana, slično starim evropskim verovanjima, negativnim energijama koje deluju na čoveka spolja zanimljivo je da razmotrimo značenje reči mantra. Reč mantra se sastoji od reči man (um) i trai (zaštititi). Dakle mantra je ono što štiti  um od negativnih energija. Slično evropskim narodnim verovanjima drevna tantrička etika nije poznavala kategorije apsolutnog dobra ili apsolutnog zla i sve energije oko nas, smatralo se, mogu da nas da deluju i dobro i lose.

Poreklo tantre je u plemenskom šamanizmu Indije i Nepala. Šamanizam, tantra i vedski sistem su holistički, ne bave se pojedinačnim problemom osobe, nego ličnošću i njenim odnosom sa univerzumom oko nje. Bolest nastaje iz narušavanja balasta, oko toga se slažu, a ono gde se razliku jeste način na koji pristupaju isceljenju.

Šamanizam leči kompenzacijom. Šamani su animisti i veruju da u svemu postoji duh, oni na Nepalu leče žrtvom koju prinose duhovima kao kompenzaciju za izlečenje. Vedski sistem se oslanja na verske ceremonije, pudje, koje su slične onome što je na zapadu misa, posvećene isceljenju konkretnih bolesnika. Tantrik to radi prvenstveno po narodnim običajima, često karakterističnim za njegovo selo, koji se baziraju na izgovaranju mantri.  I vedski i tantrički sistem koriste mantre, razlika je u tome kako te mantre deluju.

Vedske mantre su uglavnom rečenice iz indijskih svetih knjiga. Te mantre su molbe da se nešto dogodi, da neka visa sila interveniše i spase onog kome je to potrebno. Često se to radi tako što se negativnost koja izaziva bolest zapravo nudi nebeskoj svetlosti kako bi je ona “pojela”. Najpoznatija vedska mantra za lečenje verovatno je Mritjandjaj mantra. U slučaju Mritjandjaj mantre u pitanju je molba energijama koje održavaju vitalnu životnu energiju, koja se zove prana po shvatanju energetske anatomije indijske filosofije, da nastave sa time i da bolesniku vrate balast i harmoniju sa univerzumom i tako ga ozdrave. Tantričke mantre su drugačije i one su mantre zasnovane na moći i sili. Leči se ili mantrama za smrt (maraka), gde se cilja na negativnu energiju koja se tako pokušava uništiti, ili na mantrama za kontrolu (vašikaran), kojima se ta energija potčini i pošalje daleko od bolesnog, ili posebnom vrstom mantra koje se nazivaju oružja (astra) i koje su indirektan način da se nešto ubije. Prve dve vrste mantra su posebna kategorija mantra koje se ne izvlače iz vedskih spisa, dok je treća pomenuta vrsta vezana za vedske mantre, ali na način da se prave tako što se vedske mantre čitaju unazad.

To je slično srednjovekovnoj narodnoj interpretaciji Biblije. Posebno zanimljiv deo Biblije su psalmi i deo narodne medicine tog vremena  bio je da se u svrhu lečenja odredjeni psalmi čitaju od kraja ka početku. Iako to nekom može delovati kao mračno, zapravo to je samo okretanje vremena i vraćanje na početak, ka Izvoru koji onda leči.

Sličnosti u lečenju izmedju istoka i zapada su velike. Lavirinti koji su danas deo nju ejdž kulture, zapravo su bili deo mistike Evrope u prošlosti koja datire iz vremena pre hrišćanstva, a potom su postali i deo hrišćanstva  gde su predstavljali simbolično hodočašće u Jerusalem i prolazak kroz godine Hristovog života. Lavirinti su bili povezani sa lečenjem. U Indiji analogija tome bi bila mandala, koja je samo dvodimenzionalni plan trodimenzionalne gradjevine koja je bila kompletna slika njihove mitologije i gde se meditacija i recitacija odredjenih stihova koristila na odredjenim spratovima te simbolične gradjevine baš za traženje isceljenja bolesne osobe.

Generalno sličnosti izmedju istočnih i zapadnih sistema su veoma velike. Nekada se uticaji iz jedne kulture šire  prema drugima i preuzimaju poput koncentričnih krugova, a nekad se na različitim krajevima sveta kulture razvijaju slično na osnovu nekih principa u prirodi koje te kulture nezavisno jedne od drugih opaze i zatim oponašaju.  Ovde imamo  velike sličnosti bez medjusobnih uticaja kako u narodnim tako i elitnim tradicijama lečenja Istoka i Zapada. U oba slučaja i narodna i elitna tradiciija lečenja daju rezultate, samo su pristupi drugačiji zavisno od toga ko se leči i iz kakvog socijalnog okruženja dolazi. Različite okolnosti i potrebe obolelih osoba definišu i različite pristupe izlečenju. 

Potrebe modernog čoveka su drugačije. Nekada kada je čovek živeo u skladu sa svojim okruženjem, kad ga je društvo podržavalo da se vraća u balast sa prirodom, funkcionisali su tradicionalni metodi isceljenja i čuda su bila nešto što je bilo prihvaćeno u društvu. Za modernog čoveka čudo je nemoguće i okruženje koje ga uslovljava pravi od njega nekoga ko automatski prihvata mehanicistički pogled na svet.  Za zdravlje modernog čoveka nije samo bitno šta se jede i kako se živi. Bitno je i stanje uma i emocija i nužno je da čovek ponovo nauči kako da se odnosi prema svetu i da ponovo uspostavi harmoniju sa njime. Kada je Isus isceljivao  nakon izlečenja rekao bi “idite i ne grešite vise”. Kako moderan čovek može da ne greši?

Najpre, bitno je razvijati osećaj nesebičnosti i empatiju za svet koji nas okružuje. Razvijanje osećaja solidarnosti, ali ne kao igre ega da bi bili bolji u našim I tudjim očima, već iz stvarne potrebe da se pomogne onima kojima to treba, jeste preduslov za dobro zdravlje. To se odnosi na solidarnost sa svime, kako sa ljudima, tako i sa životinjama i celom prirodom. Onoliko koliko pobedimo naše slabosti I koliko uspemo da budemo kvalitetnije osobe, toliko su i veći preduslovi da budemo zdraviji.  

Literatura:

  1. Gnostic healing – Tau Malachi (Llewellyn Publications, 2010)
  2. Tantric Healing: The Power of Physical, Psychological and Spiritual Healing – Sadhu Santideva (Cosmo Publications,  2003)
  3. Tantric Healing in the Kathmandu Valley – Angela Dietrich (Bookfaith, 1998)

Summary of work: The aim of the paper: To look at the similarities and differences of the western and eastern way of mystical healing and drawing the conclusion to how modern people can benefit from it. Methods of work: Based on literature, information from personal contacts, and experiences of the author himself, a comparison of eastern and western methods and an attempt to create a common denominator for them were made. Results: The comparison has led to the conclusion that, in the west and in the east, independently of one another, there is a similarity between East and West methods on both levels, both the folk and the “elite” one. Conclusion: The mechanist worldview that prevails in the west is not suitable for the aforementioned forms of treatment, but the individual can affect their health by changing their view of the world and using a holistic approach to their environment and life.