sveceogledalo

Ne postoje Tragač i Bog. Postoji samo Bog koji sam sebe doziva kako bi sam sebe iskusio. Sufiji kažu da je Bog beskrajno Ogledalo, koje se ispoljava kao svi oni individualni odrazi koji se pojavljuju na njemu. Sopstvo koje traži Ogledalo je u stvari samo Ogledalo koje projektuje ogledanje kao tragač koji traži Ogledalo.
Tragalac nema svoje vlastite namere, sve je to dinamika, tj volja, samog Ogledala. Kada Ogledalo nameri da tragač traži ogledalo, potraga je sama po sebi Ogledalova namera, ne tragačeva. Kada Ogledalo razotkrije svoj vlastiti Identitet, tragač je vidjen u pogrešci da bude tragač…zato što ono što je vidjeno nije vidjeno okom tragača, nego okom Ogledala.
Sufiji su znatno bliskiji tantričkoj tradiciji nego jogi, zato često pominjem Baule.

baulBaul tradicija je spoj indijske vaišnavske tantre i sufi islama, pomešan sa uticajem budizma. Baul tradicija je put koji sledi „put božanskih ludaka“.

Šri Ćaitanija je osnovao Hare Krišna pokret inspirisan ekstatičnim Hare Krišna, Hare Rama pevanjem Baula iz Birbuma, koji tako započinju svako jutro kako bi obznanili svoje prisustvo ostalim seljanima.

Glavna praksa Baula je kroz pesmu i ples, a cilj je da se neko oslobodi spoljnih uticaja i postane „osoba srca“. Slede put tela u smislu da se Bagavan može dostići samo u telesnoj formi. Romantična ljubav je za njih put do božanske ljubavi, a obožavanje se vrši kroz muziku. Imaju ašrame i dikše, a tajna sahadja (vaišnavska) tantra im nije strana, tako da su oni put žudnje Rade za Kaalom, svojim ljubavnikom. U Mahabharati Krišna se razotkriva kao vreme, Kaala, a u Bagavati Giti Krišna se obznanjuje kao „uništivač“ koji će pobiti sve ratnike na obe strane.

U biti, to je odnos, Rasa Lila, koju će Hare Krišna i Gaudija Mat po svaku cenu pokušati da predstave simbolično. Ali tantrici znaju da je to fizički odnos gde preuzimaju odnos Rade i Krišne.

Po učenju Baula Kama (zadovoljstvo) je rasipanje nečije suštine, a Prema je čuvanje. Za neinicirane to ima doslovno značenje. Za inicirane unutrašnje značenje je da je Kama Parašakti, a Prema je Adi Šakti. Postoji još dublje značenje koje je samo za visoke Sahadjija posvećenike. Baul je ujedinjavanje materijalizma i misticizma i zanimljivo je ono što je Ošo pisao o Baulima. On ih je jako voleo i u junu 1976. godine je intenzivno govorio o njima, to je posle objavljeno u knjizi The Beloved, objašnjavajući da Bauli nisu neko ko komplikuje. Oni su jednostavni i slede ideju da sve ono što bi trebalo da budemo, mi već i jesmo. Baul su put materijalizma i oni radeći materijalne stvari doživljavaju duhovna iskustva.

Sledeća Baul pesma, u krajnje slobodnom i inicirano tantrički razumenom prevodu, govori o postignuću u tantri. Zanimljivo je da se u kontekstu prvog stiha nekad u tantri pre seksualnog čina u oba partnera priziva Kali, što znači da je to u stvari seks izmedju dve ženske „energije“ koje su u stvari jedna energija. Žena je Maja, što je patrijarhalno od strane vedantista vidjeno kao iluzija. U Ma + Ja Ma je Ništa, odnosno Prvobitna svest, a Ja je Ona koja je priroda kreacije. MahaMaja je Velika mudrost u Tantri.

Žena je dva u jednom – ništa i sve u prirodi

O Jogi, znaj da je žena savršeno Blaženstvo

Kao Ništa Ona je Majka, utelovljenje praznine prirode

Kao Sve ona je Supruga, oličenje prirode u istinitosti,

Oni koji postignu oboje budu u jedinstvu

MahaMaja je u njihovim rukama.

To nije zadatak za muškarca, već za onog ko Realizuje

Da praktikuje Ljubav, da je izdignu iznad seksualnosti;

U istinskoj Ljubavi seksualnost se preokreće ka usisavanje u izvor

Čak i požudna i seksa gladna žena može postati žena Lotusovog Srca.

Sve žene već i jesu žene lotusovog srca,

Samo u muškim očima žena je vidjena i osudjena kao drugačija

Zbog svoje privlačnosti ona za muškarce postaje gladna seksa,

poželjna, očaravajuća…

Predajte se Njenoj Majčinosti,

Pustite poplavu Ljubavi u njeno srce;

Pridržavajte se „pet strela“ ako postanete Prosvetljeni,

Samo tada ćete biti onaj koji Realizuje (Puruša).

Muškarac je lud nakon Praznine žene,

Bez razumevanja privlačnost krene u pogrešnom smeru;

Biti uzbudjen u seksualnoj perverziji

Zloupotreba je Moći onog što je žena u stvari.

Nemoćni beže od žena,

Moćni žude za Milošću njenih lotos-stopala;

Ovaj ludi Avaduta „umire“ i onda „oživi“

Suštinom života pomoću Njene Milosti.

Sličan osećaj vezan za ovu pesmu i celu ideju iza nje imao kad sam privu pru čitao pesmu Dva tela Oktavio Paza koja počinje stihom:

Dva tela, licem u lice,
katkad dva su talasa
a noć okean je.

A završava se stihom koji je u osnovi veoma dobar opis onoga što se dešava tokom tantričkog seksa:

Dva tela, licem u lice,
dve su zvezde koje padaju
u prazno nebo.

Šta ovo znači? Naime, Istina nije neutralna i nije odvojena, niti samo posmatrač sveta materije, energije i emocija. Istina je dinamička suština svakog iskustva.

Postoji stanje koje postoji pre nego mi imamo misao o tome. Čim imamo misao o Istini, Istina se više ne doživljava realno, već je postala naše tumačenje Istine. Sve što možemo da opišemo, definišemo ili prenesemo rečima nije Istina.

Pre neki dan sam konačno kupio knjigu Slavinskog o Intenzivu gnoze. Priznajem da sa njegovim ranijim izdanjem na tu temu, Susretima sa istinom, nisam baš imao najbolju komunikaciju. Zašto ovu nisam tako dugo kupovao ne znam, valjda nije bilo vreme i stigla mi je baš na dan kada je u Srbiji, posle ko zna koliko vremena, održavan četvorodnevni Intenziv Prosvetljenja. Posle pola pročitane knjige imao sam jako uverenje da je Slavinski veoma napredovao izmedju te dve knjige, a ono što je pisao o Istini preko posrednih znakova veoma ima smisla i upućuje na jako iskustvo.

Istina nas dovodi do naših realnih potreba. Zapravo, sahadja (spontanost) delovanja je ispoljavanje Istine i tada verovanja i društveni konstrukti padaju u vodu i radimo baš ono što je potrebno.

Dubok nivo prosvetljenja nas dovodi u situaciju da razlikujemo šta je Istina od onog što je naša ideja o Istini. Tada shvatimo da je sve već bila Istina, samo je nismo prepoznavali zato što smo je zaboravili. Istina je iskustvo dubokog spavanja bez snova, kada nestaje svest i briše se onaj koji iskusi. Isto kao i u istinskom orgazmu gde nema ideje o subjektu i objektu već je sve samo bljesak.

prosvetljenje

Da li je tada sve neistinito? Zapravo, čim imamo ideju da je nešto neistinito, to je već misao i samim tim i ta ideja je netačna. Istovremeno i ono što je Istina samim tim postaje netačno, za nas, zato što sve dok imamo ideju o nečemu to nije Istina.

Zato jednostavno ništa nije bitno. Nikakvo iskustvo o kojem pričamo, čim pričamo, nije bitno zato što ima ko da ga priča.Svi smo prosvetljeni i niko nije, jer da jeste ne bi to bili ni oni ni mi. Svaka joga je pogrešna zato što nema ko  da se ujedini sa ničim i svaki put je zamka. Kad se izbriše demarkaciona linija koju pravi ono što uzmemo za identitet, kad mi zapravo sebe poništimo, tada dodjemo do Istine, ali ne dodjemo u stvari zato što tada ne postoji niko kome bi Istina bila bitna i ko bi je spoznao. Istina je jednostavno besmislena zato što nema ko da joj da smisao. Ja kad dajem joga nidru ne dajem je da se ljudi opuste. Dajem je tako da se ljudi rasprše u Ništa. U Ošovom centru najdraža mi je bila meditacija da sam bez glave, to je put da neko misli iz Srca. Kasnije sam naučen pomenutoj nedualnoj tantričkoj nidri gde nekog uvodim do stanja da nestaje, da se razidentifikuje od svog uma i kad nema sa čim više da se identifikuje da oseti Istinu. Što je nemoguće zato što nema ko da je oseti. Znači unapred nećete ništa uraditi i bolje batalite priču i bavite se nečim pametnijim. Ali ako niste pametni koji učitelji danas su dobri da se neko za to pripremi? Mnogi su loši i daju loše prakse ljudima, ali oni koje bih izdvojio kao pogodne po zapadnjake i nama u regiou dostupne bar putem knjiga su:

  • Ekart Tol koji podučava nedualnost i na način dostupan zapadnjacima im govori o „anupaji“, tj onom što se u tantri zove „put bez puta i metoda“.
  • Majkl Braun i njegov proces prisutnosti na zapadnjacima veoma pristupačan način daju uvod u nedualnost. Kod nas prevodjen i izdavan, popularan i čak postoje domaće FB grupe za rad po ovom metodu.
  • Keti Bajron i njen Rad. Tehnika je malo u nekim segmentima diskutabilna, ali se pokazalo da u kombinaciji sa tradicioanlnom tantrom prilično zapadnjacima ubrzava put ka budjenju i olakšava neke propratne okolnosti. Nisam siguran da je ona sama sve najbolje razumela, ali prevedena je kod nas i dosta ljudi već duže vreme radi po tom metodu.
  • Ruper Spira kao učitelj nedualnosti. Učio je od Žan Klajna, od kojeg je učio i Daniel Odier,  učenika Krišnamaćarje iz Madrasa i Dibianandapuria iz Kašmira. Nije kod nas prevodjen, što je šteta pošto je veoma upotrebljiv i primetan je veoma veliki uticaj Vinjana Bairava tantre u onome što podučava.

Istina je Božanska Svest, a ona dolazi iz uma srca i istina je usaglašena sa svim našim radostima i tugama. Ona pulsira. Ona je solve i coagula alhemičara, ona teži da oslobodi svako iskustvo u bezgranično, ali i da se skupi u oblik svakog pojedinačnog iskustva koje smo imali. Svest je tako skupljanje i širenje izmedju iskustva i oslobadjanja od tog iskustva. Ne postoji ni jedno jedino stanje koje već nije Svest. Za razliku od joge, koja je usmerena na odvajanje od sveta i na poništavanje akcije i rasplinjavanje u Praznini, tantra je iskustvo Praznine koje daje svoj efekat u akciji u materijalnom svetu koji je iluzija u Iskustvu Praznine, ali koji je realan kad se shvati da je on i Duh koji ga prožima. Tako je tantrik nevezan za materiju samim tim prihvata materiju kao iluziju, ali je nevezan i za nevezivanje i tada prihvata materiju i kao realnu. To je deo paradoksa Iskustva kada se Bog koji ne postoji, povučen je u Prazninu, ispolji. Na različitim nivoima Iskustva Bog i postoji i ne postoji, kad doživimo iluziju ona je iluzija, ali dok smo u njoj mi je doživljaamo kao realnu i delujemo u materijalnom svetu.

vodopad2

Ako izgradimo naš identitet na vezanosti, ili nevezanosti, u oba slučaja to vodi do patnje. Vezanost za telo i materijalno i identifikacija sa nevezanosšću i Prazninom, oboje su nešto što se mora izbeći, zato se balansira izmedju toga i jednostavno pulsira. Širimo se i skupljamo u iskustvu, raplinjavamo se u Praznini i kondenzujemo se u materiji sve vreme bivajući u Svesti.

Oslobadjanje zatočenih emocija i „energija“ na svim  ravnima jeste ono što mi zapravo radimo. Sve te ravni su mentalne konstrukcije, zato što snagu dobijaju od ljudi, ali su istovremeno i potpuno stvarne. Dakle one su i iluzija i realnost. Jedan od načina na koji su se tantrici vekovima odvajali, odnosno rade to i danas,  od fizičkih aktivnosti koje uzrokuje karma, dakle faktori izvan nas, bio je da goli trče, skaču, obrću se, savijaju i rade blesave stvari koje ljudi ne razumeju i koje nemaju svrhu ni razlog da se čine. Takodje, pričati o nebitnim stvarima, voditi glupe razgovore i onda čak lupetati i govoriti nerazumljivo, sve su to bili delovi postupaka kako su se oslobadjali od mentalnih konstukta i projektovanih lažnih sadržaja koji su u stvari samo interpretacija našeg ega – sad je valjda jasnije odakle je Ošo Radžniš preneo svoju tehniku džiberiša. Sve ovo naravno dobija svoj smisao kada postoji linija prenošenja tradicije sa Gurua na Gurua, sve do poćetka, do Apsoltne Svesti od koje je prvi Mudrac dobio znanje. Znanje u jeziku tante znači Iskustvo, a Neznanje znači da neko nema Iskustvo.

Body Erotic Female Sexy Woman Act Naked

Imati Iskustvo nije dovoljno. Šta svet ima od toga što postoji Iskustvo ako se u svetu ne deluje tako da svetu bude bolje? Joga je povlačenje od sveta, Om Namah Šivaja mantra je mantra odvajanja, kad krene da se realizuje propadaju vam emotivne veze, dragi ljudi na ovaj ili onaj način odlaze, porodica može da ode u tri lepe, ljudi mogu da umiru oko vas. Ali mi radimo drugačije, kod nas mantre nemaju taj efekat. Mi radimo tako da Iskustvo koje steknemo nas vodi da činimo svet boljim i iluziju koristimo kao oružje protiv same iluzije. Tako u stvari oblikujemo svet da podrži lakše dolazak do Iskustva i da bude bolji. Zato mi mislimo organski, govoreći i delujući iz srca tako da u stvari Mudrost jeste ta koja vodi naše postupke, ne neki izmišljeni moral. Ples Rade i Krišne, tj je ritualni seks, koji može biti fizički, a može biti i unutrašnji gde se  u svakoj čakri  u unutrašnjem ritualnom seksu spajaju božanstva što je pravi rad sa svašakti, tj kundalini. To se povezuje sa Dakšina Kali. Ona oživljava Šivu, zato je njeno stopalo na Šivinom srcu. Bez nje Šiva je mrtav, tj neko je povučen u Prazninu i nije prisutan u materijalnom svetu. Šakti, dakle ono što iluziju čini ispunjenu Svešću čime je sve u iluziji zapravo već Svest zato što ništa sem Svesti ne može da postoji odvojeno budući da je sve što je odvojeno samo kreacija ega, mačem u ruci Kali seče iluziju i tako uklanja sva tri otrova koji truju ljude i zbog kojih su ljudi nesrećni. Dakšina Kali desnim stopalom stoji na Šivinom srcu, a Smašan Kali levim, dok im je mač u suprotnoj ruci. To je i razlika u načinu na koji deluju dve Kali, ali je poenta u tome da bez Šakti Spoznaja nema nema smisla za ljude. Praznina Šive je beživotna dok joj Šakti ne da smisao i ne oživi je preko srca, tada u tom skupljanju i širenju Šive i Šakti koji su zapravo nepostojeći pošto Šakti kreira Šivu kad se ispolji i stvara Svet, mi pulsiramo i Mudrost se izliva i ponovo povlači dajući ljudima Život Istine.

U Indiji se, na jednom osnovnom i pojednostavljenom nivou, učenja mogu podeliti na ona koja promovišu tzv bedu, tj ideju da postoje dve u osnovi različite esencije realnosti, tipa svesni duh i nesvesna materija, odnosno na ona koja promovišu abedu, tj ideju da postoji samo jedna realnost koja postoji, tj Svest ili Bog, a da je sve ostalo iluzija pošto se sve na kraju ispoljava kao Jedno.

Postoji i beda-abeda, što je najčešće učenje u Indiji kao kombinacija ova dva učenja koja podrazumeva da individualno sopstvo (djivaatman) i različito i nije različito od krajnje realnosti koja se zove Braman i predstavlja „različitosti u jednom“. Tome bi na zapadu odgovarao drevni gnosticizam, a u Indiji su eksponenti ove škole bili Baskara i Čaitanija.

Sve indijske filozofske i joginske tradicije, sem možda lokadjate, u Indiji se klasifikuju pod jednu od ove tri škole.

plamenTantra je široka i obuhvata različite poglede, ali ona koju mi podučavamo je u stvari para-advaja. To je četvrta škola i doktrina o „najvišoj nedualnosti“ koja sadrži i dualnost i nedualnost. To nije transcendentalističko učenje, pošto transcentirati znači otići preko, prevazići nešto, a to znači i isključivanje nečega. Ultimativna svest je paradoks, zato što je i sublimirana esencija svih stvari, ali i zbir svih realnosti koje se opažaju. Ceo svet je Jedna Realnost, koju ne prekida vreme, ne okružuje prostor, ne definišu svojstva, ne može se ispoljiti rečima, niti se može razumeti uobičajenim načinima saznanja. Ova bit realnosti se ne smešta negde iznad, nego u predeo srca. Ona je Crna Kali, Blještava Tama i podrazumeva i dualnost koja se opaža kao stvarnost, ali i nedualnost koja negira tu dualnost kao lažnu stvarnost. Ovaj paradoks postojanja i jednog i drugog je pulsiranje svega što postoji, ali i čistota nebivanja u nepostojanju.

Na našu vezanost utiču tri „nečistoće“, koje su u stvari neznanje koje je Svest preuzela da bi konačno postala individua. Te tri nečistoće su nečistoća individualnosti, nečistoća različitosti i nečistoća delovanja.

Nečistoća individualnosti je duboko nesvesno verovanje da smo nesavršeni i nekompletni, da nešto nije u redu sa nama. Zbog ovoga ne znamo da smo Bog, to je osnov naše patnje i nesreće. Svako ko ima samosvest pati od ovoga. Ovo neznanje se ne uklanja ako vam neko kaže da postoji, ono se uklanja time da neko ima iskustvo božanskog savršenstva.

Univerzum nije neko drugi ko nas je stvorio, niti nas je Bog stvorio. Mi smo univerzum koji ima uvid o sebi kao o biću, pošto mi nikad nismo bili odvojeni od celine, činjenično i doslovno, dakle i fizički i duhovno. Mi nismo tu zbog nekog posebnog razloga, tu smo samo da BUDEMO. Kad je Univerzum neispoljen mi onda NISMO i to je ultimativno iskustvo. Mi nismo ništa drugo do površina ogledala koja nema ličnost i koja nije vezana za slike koje se na njoj pojavljuju kao refleksija i nestaju. To je Svest.

Ego je projektovano sopstvo, interpretacija našeg uma šta mi mislimo da jesmo. Dobro ili loše. Ali kada nestanu sećanja i kada nestane iluzija projektovanog identiteta ko smo, ne ostaje ništa, nas nema. Ostaje samo Svest. Taj lažni identitet je ono što se plaši smrti, taj lažni identitet je ono što pati. Ne može da pati nešto što ne postoji, ne postoji subjekt koji bi bio nosilac patnje ili bolesti. Iskustvo je takvo da ne postoji karma, ne postoji ni telo, pa ne postoji ni nešto što bi bilo bolesno. Zato neko može da se leči, ili ne, ali u biti nije vezan za to. Zato mnogi mistici i monasi i jogiji se nisu lečili. Nije im bilo bitno. Jednostavno su odlučili da se ne bore sa bolešću zato što nisu ni imali strah od smrti, ni vezanost za telo, pošto im nije lažni identitet, tj ego, diktirao šta da misle iz straha.

Summa summarum celog teksta je da se niko ne može prosvetliti. Ne prosvetljujemo se mi, zato što kad se to desi nema više našeg lažnog identiteta. Ostaje samo Istina, tako da se nismo mi prosvetlili. Prosvetljenje se desilo, ali ne nama. Kad mi nestanemo ostaje Istina što je suština koju sakriva naša interpretacija onoga što mi mislimo da jesmo. Tako da je prosvetljenje u stvari stvar paradoksa, potp ne postojimo mi kao svedok da se ono desilo.