b8bfc45aa494637ce3c985a58dad80f3

Sledeći tekst je prvi deo poglavlja knjige o magijskoj zaštiti za tarot čitače. Knjiga je pred završetkom, bar što se tiče pisanja, a ovo  poglavlje je posvećeno opasnosti od kombinovanja tarota i sredstava za menjanje svesti.

Jedan od onih špilova koji su našli mene a ne ja njih, veoma brzo postajući jedan od mojih omiljenih špilova, bio je takozvani Ciganski tarot Valtera Vegmilera. Valtera Vegmiler je prvobitno 1973. snimio jedno od remek dela kraut roka, dvostruki album pod imenom Tarot, na kojem se nalaze 22 pesma inspirisane velikim Arkanama Tarota. On nije primarno bio muzičar, već švajcarski ekscentrik, mistik i multitalentovani umetnik koji se krajem šezdesetih i početkom osamdesetih družio sa H.R. Gigerom i Sergiusom Golovinom. Ovaj potonji, takođe mistik, umetnik i odličan poznavalac alpskog folklora i legendi, koji je pisao o ezoteriji, interesantan je i zbog toga što je njegova knjiiga o vešticama, bilju i magijskim gljivama fotokopirana i prešvercovana u istočnu Nemačku gde je postala kultni naslov među tamošnjom hipi andergraund kulturom. Te iste 1973. kada je izašla ta knjiga u Švajcarskoj, on i Klaus Šulc su izdali meni drag i uvek rado slušajući psihodelični i veoma eksperimentalni album pod naslovom Lord Krishna Von Goloka. Klaus Šulc je učestvovao i na snimanju pomenutog Vegmilerovog albuma inspirisanog Tarotom, na kojem su uz njega i Valter Vegmilera, čiji glas slušaoce i vodi kroz Tarot karte, učešće uzela i neka druga poznata imena kraut roka poput Manuela Gotšinga i Hartmuta Enkea iz znamenitog progresivnog/ambijent rok projekta Ash Ra Tempel, te Džeri Berkersa iz progresivnog/simfonik rok benda Wallenstein. Ovaj album danas smatraju jednim od bisera psihodelične kontrakulture druge polovine dvadesetog veka, a da to mišljenje bude još utemeljenije doprinosi i činjenica da ga je Vegmiller snimio na nagovor svojevrsnog gurua psihodelične kulture šezdesetih i sedamdesetih,  Timoti Lirija koji se u to vreme u Švajcarskoj krio od američkih vlasti koje su ga tražile radi hapšenja.

front2

Vegmiler je kasnije napravio i izdao svoj vlastiti Tarot špil, pod nazivom Ciganski tarot ( Zigeuner Tarot), možda jedan od najpsihodeličnijh Tarot špilova ikada. Taj špil je 1996. godine reprintovao US Games, verovatno najpoznatiji izdavač tarot karata, a iste te godine Vegmiler je za Swatch dizajnirao Oracolo model sata, no to je neka druga priča koja sa ovom našom i nema puno veze.

Vegmiler je i sam bio Rom, verovatno je zato i svoj tarot tako nazvao, ali u biti to je veoma koloritno bogat i ekspresivan tarot koji je  verovatno i nastao na LSD-u. Da li je i namenjen da se koristi na LSD-u, te na šta bi to ličilo, stvarno ne znam. Uz ovaj tarot je, kao uputstvo za korištenje, išla knjiga The World of the Tarot: The Gypsy Method of Reading the Tarot koju je napisao Sergius Golovina. Tu knjigu nikad nisam nabavio, niti imao priliku da je do sada držim u rukama tako da ni ne znam šta u njoj piše i da li uopšte i na koji način obradjuje vezu ovih karata sa LSD-em. Isto kao što ne znam ni prirodu i kontekst jednog drugog psihodeličnog tarot špila objavljenog u 1967. u magazinu za psihodeličnu estetiku Oz. Očigledno da oba primera ukazuju na to da je hipi kultura bila receptivna za tarot i bilo je povezivanja istoga sa psihodeličnim drogama.

Ono što ja ovim hoću da kažem jeste to da ma koliko to delovalo primamljivo, po mom mišljenju to je veoma glupo i može biti veoma opasno.

liri

Timoti Liri

Pri tome nemam loše mišljenje o psihodelicima i sredstvima za menjanje svesti. Naprotiv, recimo ja sam predložio Esotheriji da objavi Psihodelično iskustvo Timoti Lirija, ali istovremeno mislim da sem hrabrosti potrebne za upuštanje u priču sa psihodelicima ljudi moraju da imaju i pameti. Azija i razni drugi delovi sveta imaju svoju tradiciju upotrebe biljaka i drugih sredstava za menjanje stanja svesti, što znači da poseduju i svoje sisteme kako se oni koriste. Zapad je to zaboravio. Sredjovekovne evropske veštice su se okupljale na Sabatima. Sabat, kao izraz, prvi put se u literaturi sreće u 15. veku u delu »Bič, Jeretik Opsenara« (Flagelum Haereticorum Fascinariorum, 1458), autora Nikolasa Žakerijusa. Mada bi neko pomislio da je poreklo reči sabat jevrejsko, smatra se da ono, u stvari, dolazi od imena Boga Sabazijusa i da ima veze sa grčkim bogom Dionisom i njegovim drevnim bahanalijama.
Verovalo se da se na sabat stizalo leteći, pomoću masti koje se nanesu na telo.
Masti za letenje su opasna stvar. Većina biljaka koja ulaze u recepte ovakvih masti su sem što su otrovne takodje pod domenom planete Saturn i povezuju se sa podzemnim područjima, sa čijim duhovima veštice tradicionalno i rade. Otrovni put je i put isceljenja, jer ono što uzima život može i da ga spase. Samo taj put nije bio za neobučene i neinicirane, potrebno je imati iskusno vodjstvo i znati šta raditi ako stvari krenu kako ne treba, koji je antidot i slično. U suprotnom mogući su i kobni efekti, ne jedna poznata veštica je tragično završila eksperimentišući sa ovakvim supstancama.

sabat

Veštičiji sabat, 1910.

Kanabis, takodje, primenjivan je ne samo medju vešticama i u folklornoj magiji, već i medju grimoarskim praktičarima magije. Tako magijski spis Knjiga Raciela donosi uputstvo za gledanje u magijsko ogledalo kako bi se preko njega komuniciralo sa duhovima u kojem Andjeo otkriva da se pre gledanja u ogledalo neko namaže, slično mazanju veštičijim mastima, tečnošću iz kanabisa i pelina. Mnogo pre ovog rukopisa postojala je praksa u Vizantijskoj magiji da se ispred magijskog ogledala udišu mirisi koji bi izazivali promenu u svesti, u osnovnoj kombinaciji tamjana i kanabisa. Knjiga Raciela sugeriše da je to, da bi pričao sa djavolima i preminulim osobama, koristio još Adam nakon izgona iz Raja.
Naravno, podrazumevalo se da bi ova smesa davala sposobnost vidjenja i razgovora sa duhovima samo ako je ogledalo bilo napravljeno u skladu sa magijskom tradicijom propisanom u grimoarima.
Znatno kasnije, u 18. Veku u Francuskoj pojavio se Red izabranih sveštenika (Elus Cohen), iz masonerije proizašla francuska teurgijska organizacija nastala u 18. veku, a koja se bavila vraćanjem u prvobitno rajsko stanje i borbom protiv sila mraka.
Najpre, od posvećenika se očekivalo da posti. Pošto su magijske operacije obavljane na praznike i svete dane, sedam dana pre toga dozvoljen bi mu bio jedan manji vegeterijanski obrok dnevno, a na dan izvodjenja operacije ništa.
Potom, korišteno je nespavanje kako bi neko upao u posebno stanje svesti tokom rituala.
Kao treći element preduslova za promenu percepcije, služle su halucinogene supstance, izmedju ostaloga i beli i crni mak, kao i gljive, od čega su se pravili mirisi.
Od ove kombinacije mirisa sa veoma dugim rituala, koji su trajali noću po tri sata, ponavljajućih molitava i disanja što bi sve izmorilo onoga ko to izvodi, senzorne deprivacijr gde su tokom dugih perioda u ritualu vezivanr oči, kao i vodjenja računa o magijskim danima, satima i položaju meseca, očekivao se ulazak u stanje izmenjene percepcije.
Mi ne znamo da li je masonerija uključivala upotrebu napitaka za menjanje percepcije i stanja svesti. Postoje spekulacije o tome, ali to još uvek nije dokazano. Mnogo je izvesnije da je u originalnom Kaljostrovom obredu, tj u egipatskom masonskom obredu, korišten halucinogenu napitak u nekim od stepenova. Takodje, neke sufi tradicije na istoku koriste biljku divlja rutvica kao miris za svoje rituale. Upotreba ove biljke je veoma drevna, verovalo se da oko nje bdiju sedam andjela. Persjanci su je povezivali sa Spenta Armaitijem, zoroastrijanskim Arhandjelom Zemlje i jednim od šest ameša spenta, odnosno dobrostivih besmrtnika, iliti arhandjeoskih hipostaza Božanskog. Tih šest ameša spenta su povezani, čak čine njihovu okosnicu, sa nekim od viših stepena Škotskog obreda masonerije.

Zapad je, kako je već rečeno, polako zaboravljao svoje tradicije upotrebe psihodelika. Alister Kroli je možda najkrivlji za povratak psihodelika u modu. Mnogo godina kasnije, američki psiholog Timoti Liri je 1972. godine uzeo Krolijev Tot tarot i otvorio karte sa pitanjem „Ko sam ja i koja je moja sudbina“. Dobio je kartu za koju je Krouli govorio da predstavlja njega i to je, po njemu, potvrdilo njegova nadanja da je on reinkarnacija Alistera Krolija. Godinu dana ranije on je sa saradnikom putovao Saharskom pustinjom, eksperimentišući sa LSD-jem. Liri je po svemu sudeći to uzimanje LSD-a radio na neki svoj ritualni način, a rezultat je, sve skupa sa egipatskim božanstvima na nebu i usred kovitlajućeg vrtloga vazduha i peska pojavljivanja čoveka u odori sa kapuljačom i sa rukopisom koji je on  povezao sa Džonom Dijem, srednjovekovnim magom i mistikom koji je primio takozvani enohijanski magijski sistem,   bio takav da je pomislio da je tu bilo mnogo više od niza halucinacija iz njihove podsvesti. Tek je godinu dana kasnije slučajno saznao da je decenijama pre toga na istom tom mestu u Sahari takodje putovao Kroli sa svojim saradnikom i ljubavnikom Viktorom Nojburgom i izvodio svoje enohijanske prizive koji su rezultovali jakim iskustvima koja delom čine sadržaj njegove knjige Vizija i glas što ga je dodatno ubedilo u to da je on Krolijeva reinkarnacija.

Nojburg

Stranica sa fotografijama iz knjige Magijska dilema Viktora Nojburga

Ole i Hana Nidal, bračni par tibetanskih lama  koji su putovali po svetu i širili budizam su u mladosti poznavali Timoti Lirija i sa njim eksperimentisali sa LSD-jem. Kasnije, na svom hipi medenom mesecu gde su putovali po Indiji, Pakistanu i Tibetu  i švercovali hašiš i vredne religijske predmete, sreli su se sa budističkim učenjem tako što su meditirajući na planinskom vrhu Tibeta, pod snažnim dejstvom LSD-a, osetili jako razumevanje koncepta samilosti i potrebe da se ona proširi na sva bića.  Nastavak meditiranja na Budu pod dejstvom LSD-a je vodio do susreta sa Karmapom,  poglavarom Karma Kadju škole tibetanskog budizma. Ole i Hana su i zvanično postali njegovi učenici 1968. kao prvi zapadnjaci, koliko ja znam, primljeni u Karma Kadju. To je pratio ritual pročišćavanja njihovih negativnih mentalnih stanja prouzrokovanih korištenjem LSD-a, nakon čega su potpuno prestali da upotrebljavaju bilo kakve narkotike.

karma kagyu

Dobar deo i ostalih zapadnjaka koji su postali budistički učitelji dele istu priču vezanu za droge, koje su im bile poput Belog zeca koji je utrčao u rupu i kao Alisu odveo ih u zemlju čuda. I svi oni su naknadno odbacili droge. Ja sam više pričao sa Hanom Nidal nego sa Oleom. Njih su uglavnom pitali o budizmu i Tibetu, mene je interesovala njihovo nekadašnje poznanstvo sa Lirijem. Njihovo iskustvo sa LSD-u, kad se uporedi sa onim što su kasnije doživelu na Tibetu, po njenim rečima bilo je površno, a Liri je bio lišen saosećanja. Oni su do kraja ostali u kontaktu sa nekim članovima njegove porodice tako da u imali informacije o njemu iz prve ruke. Liri je bio uhapšen 1970. zbog posedovanja dva praktično opuška ostala od džointa i osudjen na 10 godina robije, koju je lakše podnosio jer je na testovima koje su mu dali, a koje je sam bio napravio dok je radio na Harvardu, dao odgovore koji su ga poslali da radi u bašti, ali je i uprkos tome ipak pobegao iz zatvora. Uspeo je da izadje iz zemlje i krio se u inostranstvu, dok ga nisu ponovo uhapsili u Avganistanu odakle su ga vratili u Ameriku gde ga je čekala zatvorska kazna od 95 godina.  Lično predsednik Nikson ga je bio proglasio za najopasnijeg čoveka u Americi.

Nakon napravljenog dogovora sa FBI Liri je pušten iz zatvora i od tada je pisao o kolonizaciji svemira i informatičkim temama, a popularizaciju psihodelika je izbegavao. Naravno, puštao je glasine da privatno troši velike količine raznih droga svaki dan, ali je Hanin komentar na to bio da je na osnovu onoga što oni znaju svaki dan pio jako puno viskija, a LSD-a i ostalih psihodelika baš i nije bilo.  No, obratimo pažnju na jednog drugog Lirijevog saradnika iz mladjih dana, Ričarda Alperta, koji je sa Lirijem na Harvardu radio na istraživanjima terapeutskih efekata LSD-a. Obojica su 1963. zvanično oterani sa Harvarda, Liri iz proceduralnih razloga nepridržavanja obaveze održavanja nastave, a Alpert zbog davanja psilocibina studentu, da bi sledeće godine zajedno napisali jedno od ključnih dela kontrakulture šezdesetih, knjigu Psihodelično iskustvo. Par godina nakon toga  Alpert se otiskuje u Indiju gde sreće indijskog Gurua Nim Karoli Babu, koji ga uzima za svog učenika i daje mu ime Ram Das (Božiji sluga). Po povratku u Ameriku Ram Das otvara joga ašram i piše knjigu Be Here Now, istovremeno i njegovu autobiografiju, ali i praktični vodić za duhovnost, koja je onima koji nisu po rodjenju Indusi objašnjavala kako da postaju jogiji. Ta knjiga je izuzetno uticala na hipi pokret i čak su je nazivali biblijom kontrakulture.

Ram Das

Ram Das

Ram Das je Guru koji je i danas živ. Iako ga iz Indije kritikuju izmedju ostalog i zbog davanja mantri, jedan je od onih Gurua koje ja ne kritikujem, koji su mi zanimljivi i koje cenim. Nije se ustezao da kaže i da nekad u nečemu nije uspeo i imao rezultate, ali ono što je za nas interesanto jeste to da je Nim Karoli Baba od njega tražio da proba LSD. Ta priča je malo kontroverzna i sam Ram Das je davao kontradiktorne verzije te priče, sam se očigledno dvoumeći šta se tu tačno dogodilo, ali to pravljenje magle i jeste prepoznatljiv indijski stil i deo njihovog ne samo neodoljivog šarma, već i načina na koji vide svet i žive. Lekcija koju mu je o LSD-u i „drevnoj jogijskom medicini koju danas jako malo njih radi“, tj o upotrebi halucinogenih sredstava, meni je bila veoma indikativna i veoma kompatibilna sa pristupima tome u drugim krajevima sveta. Sam Alpert je uzeo LSD bar 337 puta pre nego je počeo da se bavi jogom posle čega je napustio, bar po onome što znamo, dalje eksperimentisanje sa psihodelicima.

To je sličan obrazac, kako smo već rekli, sa mnogim drugim današnjim duhovnim učiteljima koji su svoju potragu počeli eksperimentisanjem sa drogama u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka. Manje više svi oni imaju isti stav o drogama, da su one u njihovo vreme bile jedan od retkih načina da pokušaju da budu drugačiji i da budu bolji. Malo je poznato da je još dok je radio na Harvardu Timoti Liri poznavao Meri Majer, ljubavnicu američkog predsednika Džona Kenedija. Ona mu je 1962. Tražila LSD koji je Kenedi želeo da proba kako bi proširio političku viziju. Što je i uradio.

Ali po svim tim učiteljima, ono što je nekog šezdesetih činilo avangardim, danas je besmisleno i glupo i samo je polako odlagano samoubistvo. Svet se promenio, a mitovi, simboli i tehnologije imaju ograničen rok trajanja. Kada su belci stigli u Ameriku duvan je bio sveta biljka i ljudi su od njega halucinirali. Duvan je bio medicina koja je nudjena kao ponuda osnostranom i korištenim za lečenje i kad se pravilno koristi u ritualne svrhe on niti izaziva zavisnost niti ima štetne posledice po zdravlje. Slično važi i za ostale halucogene supstance, u tradicionalnom okruženju ih uzimaju bez razvijanja ovisnosti i posledica po zdravlje i sa tačno odredjenim ciljevima koje žele da postignu. Samo za razliku od njih, na duvan je kada su belci počeli da ga zloupotrebljavaju samo za uživanje, bačena kletva i danas on na zapadu nije sveta biljka, nego je biljka koja izaziva bolesti i smrt.

carlos castaneda

Karlos Kastaneda

Sa druge strane postavlja se i pitanje da li i kako takve supstance uopšte i deluju izvan plemenskog okruženja i svog prirodnog habitata? Osamdesete su u staroj Jugoslaviji bile godine obeležene Krolijem i Kastanedom i svaki drugi narkofil i narkoman se tada pravdao njihovim knjigama i navodnom duhovnošću. Kastaneda je bio prevara i pisao je samo kvalitetnu fantastiku, ali njegove prve dve knjige koje su govorile o drogama, zato što je to bilo moderno u to vreme, inspirisale su ne samo moju generaciju, nego i nekoliko  generacija pre nje, kao i nekoliko posle, da eksperimentišu sa tatulom (lat. Datura stramonium), veoma otrovnom biljkom  koju je on promovisao u svojim knjigama. Više ljudi koje znam su trajno oštetili psihu tatulom, moje iskustvo sa njom je bilo divlje i nekontrolisano i skoro svi okultisti sa zapada sa kojima sam pričao, a koji su je probali u ritualnom kontekstu, rekli su mi da je to droga koju ne bi nikad uzeli ponovo. Terens MekKena, verovatno najpoznatijim svetski psihonaut posle Lirija,  je eksperimentisao sa skoro svime što mu je došlo pod ruku, a za tatulu je bio rekao da mu je skoro došla glave i da je jedva preživeo.

Tatula je zajedno sa kanabisom deo indijske tantre, naročito se to odnosi na tantru iz siv1jugoistočne indijske države Asam, kao  i ezoterične tibetanske tantre (MahaKala tantra i VadjraMahaBairava tantra). Kao ponude Šivi prinosi se razno bilje, medju kojim i kanabis i plodovi tatule koja je naročito povezana sa njime. U ajurvedi se koristi za razne lekove, a mitološki tekst Vamana Purana donosi priču da je tatuta nastala iz Šivinih grudi.  Šiva je Višdari, odnosno onaj koji je ispio otrov, tako da se njemu tatula prinosi kako bi on neutralisao otrov.  Takodje, veruje se da je tatulino seme trinetra, tj Šivino treće oko.

Nekad je u tantri kanabis korišten sam, kao u Tarinoj tantri gde se veruje da vino bez kanabisa nije dovoljno da prouzrokuje ekstazu, a nekad u kombinaciji sa tatulom i jednom vrstom otrovnog oraha, odnosno za ritualni tantrički seks u kombinaciji sa kamforom i betelom gde te biljke imaju karakter afrodizijaka. U Indiji postoji 51 sveto mesto za tantrike, to su takozvana šakta pit mesta i veruje se da su to lokacije na zemlji na koje su pali raskomadani delovi tela Boginje. Svako od tih mesta je povezano sa nekom psihodeličnom biljkom ili susptancom, kanabis i tatula tako takodje imaju svoje povezanosti sa nekim od tih mesta. Ali njihova upotreba, a to je ona joginska medicina o kojoj je pričao  Nim Karoli Baba, ima smisla samo u ritualnom kontekstu i vezano za te lokacije. Vratićemo se još na to.

U Evropi ritualna upotreba tatule je praktično zaboravljena sem u nekim retkim preživelim veštičijim porodicama i klanovima. U Americi upotreba tatule je deo rituala američkih indijanaca koja varira od plemena do plemena, ali generalno nije uzimana pre puberteta i bila je deo rituala prelaza pri obeležavanja prelaska od stanja dečaka u stanje muškarca. U nekim plemenima su je uzimale i žene. Ta ceremonija bila je povezana sa ostvarivanjem kontakta sa ratnikovim duhom čuvarem, odnosno pomačagem spavanja, čime su se sticale natprirodne moći, ili neke obične ovozemaljske veštine kao što su veština jahanja, gadjanja lukom i strelom i slično. Takodje, koristili su tatulu i za kontakt sa mrtvima ili da bi videli vlastitu budućnost, ta izlečenje i mnoge druge stvari.

Postoji veza izmedju tatule i magičnog kamenja koje su koristili indijanci. Ovo kamenje je korišteno za isceljivanje, zaustavljanje požara, izazivanje kiše, nalaženje izgubljenih predmeta, izazivanje nevidljivosti u bitci i za mnoge druge stvari. U nekim plemenima indijanski vrač bi ovakvo kamenje dobijao nakon prvog uzimanja tatule, tako što bi se nakon abstinencije od seksa šest meseci i nakon posta od mesec dana tokom kojeg nije postojala samo zabrana jedenja mesa, nego i soljenje i nakon plesa za budjenje, ovo kamenje samo pojavilo tako što bi levitiralo iznad zemlje i na njemu je bilo samo da ga pokupi.

kojot tatula

Skelet kojota i tatula

Tradicionalno tatulu ljudima daje Kojot, mitsko životinjsko biže veoma važno u mitologiji američkih indijanaca, a sa njim su veza bili i ritual povezivanja sa njim pomoću tatule  pripremali iskustni vračevi starci, koji su imali funkciju ne samo da ritualno uzberu i naprave napitak od tatule, već da i nakon rituala propitaju učesmke kako bi testirali viziju koju su imali.  I oni su morali da se pripremaju, post i apstinencija od seksa bar tri dana pre rituala, kako ne bi uvredili duha tatule, od čega nije zavisila samo efikasnost rituala, već i to da li će učesnici uopšte preživeti.

Svrha rituala je bila da se učesnicima otvori „drugi svet“. Tatula, odnosno njen duh, tako je bila inicijator koji je otvarao vrata i povezivao sa svetom duhova nakon čega je neko tu komunikaciju mogao da ostvaruje nekad  i bez potrebe da ponovo uzima tatulu. Cilj je bio da neko dodje u kontakt sa svojim pomagačem iz sna, životinjskim duhom koji bi mu dao doživotnu zaštitu i vodjstvo, neretko i dodatne veštine kao što su veština isceljivanja, poboljšana hrabrost ili veština u lovu. Nekad, duh bi tragaču dao predmet, talisman, koji bi sa njim ostao i nakon vizije. U slučaju da se pomagač ne pojavi ritual se ponavljao posle nekog vremena.

Tatula je korištena za kontakte i sa drugim duhovima sem sa ličnim pomagačem. Tada se tačno znalo gde se taj ritual izvodio, zato što su oni tačno znači gde ti duhovi žive i samim tim gde ih prizivati. Odredjene pećine, drveće i stene su bila mesta gde se išlo da se kontaktiraju sasvim odredjeni duhovi koji su im davali informacije, veštine ili usluge koje su im bile potrebne.   Većina plemenskih zajednica u svetu ima sasvim drugačiji moral i etiku od naših i kod njih je crna magija veoma česta i uobičajena pojava. Duh tatule se tako koristi, pri čemu on nema problem da saradjuje u tome, da se otkrije nečije pravo iili slabosti, kako bi se ta osoba magijski napala, razbolela ili čak ubila, kao i da se izazovu prirodne katastrofe.

Jedna od stvari koje rade neke moderne čarobnice i čarobnjaci jeste da, inspirisane ritualnom upotrebom tatule u proricanju koja se pominje vezano kako za Inke, tako i za Delfijsko proročište gde se veruje da su pre proricanja konzumirali seme tatule, pre otvaranja tarot karata zapale miris načinjen od suvog lišća i cvetova tatule. Takodje, neki drugi u vrežicu u kojoj čuvaju tarot karte zašiju i suvo lišće tatule.

(nastavak u knjizi kada izadje)

mag

Magični tarot, autor  Joel Ormsby, objavljeno u skladu sa pravom na nekomecijalno publikovanje u skladu sa Creative Commons licencom

Tu ćemo da stanemo, dalji deo teksta govori o amazonskoj ajavski, kao i o tome kakve se opasnosti mogu desiti nekome ko uzima tatulu i slične stvari, te zašto uopšte bi iko i radio to povezano sa tarotom, kada će biti toliko naradjen da neće ni znati šta radi. Malo se priča i o tome šta se dešava sa ljudima koji uzimaju takve supstance u auri, kako im se nakače paraziti i razni duhovi, te malo o nekim zavisnostima kao opsednutostima i kako se zavisnost u stvari leči egzorcizmom. Tako da je zaključak teksta da tatulu ne bi trebalo da  uzimate nikada, kao što se ne preporučuje ni uzimanje bilo čega drugoga od sličnih stvari, a samim je zaključak da ni tarot ne bi trebalo mešati sa sredstvima za menjanje stanja sesti. Zašto? Zato što nije potrebno, a i pametnije je.