Kada biram teme za blog pratim znake (nimite). Na istoku se veoma prate takvi znaci. Nimita šastra (znanje o znacima) je posebna grana indijske astrologije koja se još naziva i Šakuna šastra,  pri čemu bi šakuna moglo da se prevede kao „nešto što nagoveštava“. Dakle to je znanje o nagoveštajima. Šakuna doslovno znači „ptica“, tako je Šakun Vićar, kao podvrsta indijske astrologije, sistem gde se proriče uz pomoć ptica. Originalno predznaci vezani za ponašanje ptica su bili šakuna, ali ako nekom mačka pretrči put to je bila nimita.

Šta su znaci onda? Na primer, pre nego će početi sukob Asura i Rame, nebo je postalo crveno i životinje su počele da prave buku. To je bilo jedno ozbiljno predskazanje koje je nagoveštavalo veliki sukob koji je do danas ostao opevan kao poznati indijski ep. Znaci nam uvek, budući da je Univerzum tesno isprepleten sa proširenom svešču i da se svaki dogadjaj dešava delovanjem tri šakti – iče, djane i krije,  na nešto ukazuju. Iča je  želja da se nešto uradi, djana mentalna predstava o tome, a krija konkretna akcija da se to i ostvari.  Znaci nam ukazuju da se nešto u Univerzumu zbiva, kao zastavice na mapi prostora, tako da imamo potvrdu da se nešto dešava. Ako je to ono što smo želeli, a prakse u jogi i tantri prate često znaci, uobičajeni i natprirodni,  koji ukazuju na postignut uspeh u toj praksi, to je onda dobro. Ali ako znaci ukazuju da se sprema nešto što baš i nije ono što bi želeli, na to onda možda možemo i da utičemo.

Znaci se dele na deset kategorija, od prirodnih pojava, oluja i slično, preko znakova u snu, pa sve do karakterističnih paranormalnih znakova. Znaci su tako „markeri“, odnosno fenomeni, koji prate i pomažu da se identifikuje i potvrdi neko ezoterično iskustvo. Baš kao što doktori posmatraju znake kod pacijenta i tako potvrdjuju dijagnozu bolesti, tako i odredjene prakse i ulaske u stanja svesti prate izvesni znaci, koji se obično čuvaju u tajnosti kako neposvećeni ne bi znali o čemu se radi i ne bi mogli da glume neko iskustvo.

O nimitama možda naredne godine uradim nekoliko predavanja, znanje o njima je 49-ta od 64 tradicioonalne veštine u Indiji, no sad je pitanje kakvi su znaci mene naveli na današnju temu bloga? Zadnji vikend maja u Zrenjaninu je održan drugi po redu festival zdravog života gde sam i ja imao radionicu o mantrama.Na kraju radionice, pre nego smo demonstrirali astra mantru za pročišćenje prostora, pokazao sam kako se radi takozvana kavača. Kavača je Boginjin „oklop“ koji nosi tantrik kako bi se zaštitio. U  modernoj Indiji ljudi koriste u tu svrhu ĉitanje zaštitnog teksta, nešto poput molitvi u hrišćanstvu, ali tradicionalno, za to se koriste specifične joga tantričke tehnike. Mantra, disanje, mudra, namera i vizuelizacija, sve su to delovi te tehnike i svi su bitni. Kada  se spoje u jedno, onda imamo maksimalnu efektivnost. Hum u kavača mantri je kilaka, ona je otključava,  dok je Aim bidj mantra u kavači. Zavisno od toga sa kojim se božanstvom radi kavača, menja se i Aim u kavača mantri. Pošto je na festivalu bilo prisutno puno različitih osoba, energetskih terapeuta i sličnih, imao sam želju da se zaštitim od dela njih, da za njih budem nevidljiv i da ne pravim bilo kakvu interakciju sa njima. Zato sam Aim promenio dodajući joj prefiks koji ide uz Guhia Kali.  To je takozvani „skriveni“ aspekt Kali. Tokom festivala nisam ništa posebno primetio sve dok nisu stigle prve slike i dok nisam video video snimak koji je snimala moja prijateljica iz blizine.

Naime, impresija koju su imali neki ljudi dok su gledali slike, bila je da im se prvo učinilo da radionicu vodi ženska osoba. Što je veoma zanimljiv znak prisustva Devi kroz mene na radionici. Drugi zanimljiv znak pojavio se tokom pregledanja video snimka. Nakon izvodjenja kavače na snimku, bez intervencija na aparatu i bez mog pomeranja koje bi do toga dovelo, sve oko mene bilo je veoma precizno i jasno, samo sam ja delovao zamagljeno, kao da je neko koristio neki filter za zamućivanje.  Na video snimku sam postao delom sakriven. Veoma jasan znak o delovanju kavače.


Dakle da krenemo da se bavimo najavljenom temom.  Tantrik je otvoren za sve u životu. Samo kad smo potpuno otvoreni možemo da budemo potpuno intimni sa celom realnošću. Ako to nismo nema duhovnog zadovoljstva, ni duhovnog oslobodjenja. Kada smo otvoreni nema odvojenosti od svega, ukljuĉujući i Sopstvo, svet i mi smo stopljeni. Tantrik otvara vrata srca da sve u njega udje, ali uvek moramo da se setimo da postoje i zadnja vrata srca. Sve što udje trebalo bi da i izadje i tako sve prolazi. Ne zadržavamo, ne vezujemo se i ništa ne prijanja za nas. Oslobadjamo se od karme.

Kada tako otvorimo srce sva energija koja prolazi kroz nas osnažuje naše energetsko telo. Za tantrike nema negativne energije, nijedna energija nije ni pozitivna ni negativna nezavisno od toga odakle dolazi, interno ili eksterno. Negativno i pozitivno su samo mentalni konstrukti. Problem je kada energja postane blokirana, tada doživljavamo frustraciju, bol i patnju, što znači da problem nije u energiji samoj po sebi. Problem je u stanju energije koja se zaglavi negde u odnosu na nas. Neka osoba je toksiĉna, neĉija veza je toksična, a to je slučaj sa većinom veza oko nas, ali to nije dobra dijagnoza.  Te veze jesu nezdrave, odnosi u njima jesu nezdravi  i mudro je kloniti se nekih veza i nekih osoba. Ali ti ljudi nisu pod negativnom energijom. Energija nije ni pozitivna ni negativna, ali je problem kada nam se dogodi energija koja će se zaglaviti i to registrujemo kao nešto negativno što nam se dešava. Previše čak i zdrave hrane škodi, kako koliĉinski, a i ako se kao hrana zadržava u crevima i tu truli. Zato je za tantrika idealno, ponoviću se sada, da sve pusti da prolazi kroz njega, da se ne vezuje. Naše energetsko telo je stvoreno da „vari energiju“, ali kad nema kapacitet za to treba nam zaštita. I zato radimo oklop koji sam pomenuo, kavaču.

Kada smo več pomenuli veze, moramo da budemo svesni da ljudi većinom nemaju slobodnu volju i da svesno niti biraju partnere za veze, niti svesno stupaju u njih. Ljudi misle da sami odlučuju o svojim postupcima, ali ljudi su pod uticajem spoljnih sila. Te sile prave pomenute energetske blokade. Slika koja ovo ilustruje se odnosi na tri gune i njihovom uticaju na ljudsko ponašanje, što obradjuje Bhagavat Gita u, mislim, 14. poglavlju i što baš i nije ono o čemu ja ovde govorim, ali nebitno budući da dobro ilustruje ono što želim da prenesem.

Za drevne gnostike astrologija je bila nepoželjna zato što su zodijak tretirali kao kavez i osloboditi se uticaja planeta značilo je i duhovno se Osloboditi. Slično je i u indijskoj astrologiji gde se smatra da je uticaj planeta, koji se manifestuje preko senke koju bacaju na zvezdano nebo, štetan uključujući i uticaj benefika. Sama reč za planete, graha, znači ščepati. Planete su vezane za karmu, zato Vedska astrologija ne koristi spoljne planete, tipa Uran, Neptun i Pluton, zato što su one prespore i ne isporučuju karmu. Saturn je tako po vedskom sistemu najveći malefik baš zato što on nas stalno navodi da pravimo novu karmu i ostanemo vezani za materiju. Kad se svetac prosvetli on se oslobodi uticaja planeta i zato od tog momenta za njega njegoa natalna karta više ne važi na način na koji važe za neprosvetljene.

Uticaj tri gune na ljudsko ponašanje

Ono što na zapadu nazivamo demonima,  a to je termin koji se sve redje koristi i sad je mnogo češća podela na nebeska i podzema bića, u velikoj meri odredjuje naše ponašanje i naše veze. Zbog lakšeg razumevanja prihvatićemo definiciju iz tibetanskog šamanizma da su demoni sve ono što koči naše oslobadjanje. Oni mogu biti subjektivni, kao deo naših projekcija traumatičnih sadržaja, ali i realna spoljna bića izvan nas.

Buda i Mara

Prvi korak je identifikovati biće koje nas ugrožava. Buda je tako odmah po izlasku iz palate i odlaska u svet da traži prosvetljenje, sreo demona Maru koji mu je rekao da ne ide dalje i da se vrati u palatu zato što će u roku od 7 dana postati  vladar celoga sveta. Buda mu je rekao da zna da je on demon Mara i demon se pokorio. Drugi korak je da identifikujemo gde se za nas zakačio demon, budući da se oni obično povežu sa nekim delom našeg tela, ili nekim našim organom. Za demone mi smo kao samoposluga i tantričko objašnjenje bolesti je da ih izazivaju demoni. Demoni moraju da jedu i svaki put kad nekog inficiraju da se razboli oni postaju jači. Oni se hrane našom vitalnom energijom, ali i našim strahovima, panikama i intenzivnim emocijama i stanjima koje izazivaju traumatične situacije. Emotivne veze često deluju kao da su zasnovane na onom dobrom što nas je kod partnera privuklo, našli smo se kod nečega što smatramo za vrlinu. Ali u stvari, većina veza se uklopi ne po kvalitetima nego po manama. Onoliko koliko neko može da toleriše partnerove mane, toliko veza ima šansi da opstane. Kada romantične fantazije iščeznu pojave se demoni koji su ono što je partnere privuklo kada su se prepoznali i veza je počela kad su njihovi demoni ukrstili medjusobno rogove i tako se isprepleli. Isto tako i  ako neko ima problem da ostvari vezu, to je blokada koju izazivaju demoni.

Demoni ne moraju biti samo lični, oni mogu biti i kolektivni. Mogu biti prenosivi porodičnim linijama, u Indiji se kletva zove šapa, pa tako može postojati i kletva zbog greha predaka (pitra rina). Cele grupe mogu da budu pod uticajem demona, pa i političke situacije. Primer recimo Hitlera i njegove partije je veoma indikativan. Ali to nisu stvari za obične ljude da se njima bave, to je već područje za veoma ozbiljne i iskusne Majstore ezoterije.

No, vratimo se praksi.

Tantrička tradicija u koju sam iniciran ima iste korene sa šamanizmom, preko Ženg Žung kraljevstva. Tenzin Vangal Rimpoče, recimo, tibetanski dzogćen i bon Majstor, podučava nešto što bi moglo da se nazove alternativna sadana onome čemu sam ja podučavan. Malo drugačije izgleda, ali u suštini je veoma slično. Takodje, Padmasambava koji je doneo budizam na Tibet smatra se medju mnogim šamanima na Himalajima za „prvog šamana“. Nepalski šamani koji su bliže indijskoj tantri imaju Šivu kao svog zaštitnika i vrhovno božanstvo, dok se šamanizam izmešan sa budizmom u Aziji naziva „žuti šamanizam“. Nisam šaman, tako da ovo što sledi jeste ono što sam ja čuo i video kod nekih prijatelja šamana iz nepalskih budističkih tradicija, pri čemu postoje različite varijacije ovog rituala kojim se duhovi koji nekom prave problem zatoče i ubiju se. U tantri za to služe mantre koje se zovu astra (oružje) o kojima sam već pisao na blogu, a videćemo kako se to radi u nepalskom šamanizmu.
Šamanizam, kao i tantra, podrazumeva da nam nevolje i bolesti dolaze od bića iz sveta duhova. Ti demoni, a ja ih zovem duhovi, moraju se uloviti i ubiti. Za to je potrebno da se napravi nešto u šta će biti zarobljeni. To može biti bilo šta, od lutke do obične tkanine ili čak komada papira. Duh se nasilno uhvati i smesti u to, tu se veže, odvoji od drugih duhova koji to mogu da posmatraju, da bi se posle toga taj duh ubio. Izvlačenje iz nekoga duha koji pravi problem se radi nepalskom gvozdenom kukom, ili čak gvozdenom imitacijom kandže ptice. Kada se duh izvuče, natera se da udje u već pomenute lutku, tkaninu ili papir, koji se zatim stave u zamku za duha koja liči na gvozdenu zamku za životinje. Alternativa toj zamci može biti vezivanje lancima predmeta u koji je duh uhvaćen. Na Nepalu duh se može ubiti posebnim bodežom, takozvanom purbom, mačem, ili pak kopljem. Simbolično tibetanske nove godine podrazumevaju ritualni ples gde maskirani lama ubija loše duhove od prošle godine.
Nakon što se duh ubije objekat u koji je bio uhvaćen se spaljuje.

Primer ritualnog noža, purbe

I pitanje kako budisti ubijaju kad su nenasilni? Ovde se smatra da se taj „zao“ duh u stvari oslobadja i da je to čin samilosti. Svest koja je neuništiva se spojila sa nekim bićem u duhovnoj ravni i to biće je bilo taj zao duh. Ubijajući ga budistički šamani misle da čine čin samilosti kojim se ta svest oslobadja i odlazi da se ponovo negde rodi sjedinjujući se sa nekim drugim bićem. U ljudskom obliku ili u svetu duhova, zavisno od ranijih dela i samim tim karme. U tom smislu, oni misle da ne ubijaju duha nego ga samo teraju da napusti ranijeg „nosioca“ i da nadje novoga. U tradicionalnim kulturama ovako se leče razne bolesti, ne samo psihičke već i fizičke, uključujući i one koje zapadna medicina još uvek ne može da izleći.
Postoji šamanska praksa da šaman ustima isisa demona iz tela osobe koju demon muči. Ali to rade samo šamani kada su zaposednuti svojim duhovima koji ih onda štite i zato bi bilo izuzetno glupo da to neko sam pokušava. Tako unet duh u sebe mora biti izbačen iz tela šamana, najčešće se ispljune u vodu i negde prospe. Voda je najbolja kada je od vlastitih suza ili kišnice. Ali to je već neka druga tema…

Nastaviće se…