Protekli vikend u Zrenjaninu je veoma uspešno održan festival posvećen Zdravom životu, a u organizaciji istoimenog zrenjaninskog društva.  Najpre sve pohvale za organizatorke koje su to izvele u veoma kratkom roku, sa minimalnim sredstvima, a izgledalo je kao da je iza toga stajala cela mašinerija ljudi, koja je to dugo pripremala i sa puno novca. Ljubav i posvećenost čuda čine, a za neupućene  Zdrav život je uz novosadsko udruženje Vrelo bilo jedno od prvih ekoloških  udruženja u Jugoslaviji i oba udruženja bavila su se zdravim životom i generalno alternativom.

zr3

Javni čas joge na festivalu

Tokom ta dva dana u Zrenjanin je imao priliku da vidi različite programe i predstavljanja raznih tehnika.

Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da su bili prisutni Mohandjijevi učenici koji jesu bili simpatični. Mohandji i ja smo se svojevremeno upoznali, ne shvatam ga previše ozbiljno iako on svojim učenicima očigledno puno znači i daje im nekakvu duhovnu satisfakciju, osećaj pripadnosti i suštine, odnosno neku nadu bila da je ona osnovana ili nije nebitno je, on je ono što je njima potrebno. Mohandji mi je u osnovi veoma simpatičan kao pojava  i to veoma i uvek sam ga doživljavao kao nekoga ko kao da je izvučen iz nekog dobrog filma. To je naravno plus, a ono što me je u stvari potaklo da sledeći tekst bude tema bloga jeste činjenica da se Mohandji u velikoj

399716_4407231016464_1629652285_n

Satja Sai Baba i Šivananda

meri povezivao sa pojavom Satja Sai Babe  do te mere da je svojevremeno kao svoju mantru, bar po informacijama od nekih njegovih učenica koje su mi pokazale mantru koje su dobile od njega ,  davao u stvari Satja Sai Babinu mantru u koju je umesto njegovog imena stavio svoje.

Da li je to još uvek mantra koju daje učenicima  ne znam, niti će išta što će dalje pisati imati veze sa njim, on je pomenut samo kao uvod u temu. Ovo što sledi je načelna priča o čudima bez da se odnosi ni na koga, sem što je naravno indirektno povezano sa Satja Sai Babom kao primerom kako se nešto ne radi.

Satja Sai Babu tretiram kao prevaranta i zločinca, prilično oštra izjava priznajem, kojeg je indijska vlada tolerisala zbog miliona dolara koje je donosio od turizma. I ne mislim da je imao ikakve veze sa Sai Babom iz Širdija na kojeg se pozivao.  Sai Baba iz Širdija je bio veoma veliki svetac, kod nas prvi put popularisan preko Meher Babinih sledbenika budući da je bio jedan od pet Učitelja koji su, po tom učenju, pripremali rodjenje Meher Babe i prihvatili ga kad je došao na svet.

Poreklo Sai Babe iz Širdija je nepoznato, a ime Sai dobio je kada je po drugi put došao u Širdi. Videvši ga lokalni sveštenik u hramu je uzviknuo Dolazi Sai i od tad je ostalo da ga tako zovu. Sai je reč koja označava duhovnjaka koji prosi za život, a može da znači i Bog. Ono što se ne zna je da je zapravo to ime u njegovom slučaju skraćenici oblik mantre jednog oblika Kali gde je ona u seksualnom odnosu na Šivi, koji je predstavljen kao leš.

Kali-Union

To je česta tantrička poza budući da je tokom tantričkog seksa žena najčešće ili u krilu muškarca, ili na njemu budući da je u tantri žena dominantna.

Mantra ovog oblika Kali počinja sa Sa i završava se sa I. Sai je tako u stvari skraćeni oblik te mantre. Sai Baba iz Širdija je i umro na dan kada se slavi njen rodjendan, što samo ukazuje da ga je Majka uzela na svoj dan.

Devraha Baba

Devraha Baba

Postojao je jedan jogi u Indiji, Devraha Baba se zvao, koji je živeo preko 250 godina. Mnogi veliki političari, od Indire Gandi do Gorbačeva su dolazili da ga posete. Njegov dug život je bio posledica rada sa jednim od oblika Kali, ali i toga što je prakrikovao praksu koja se zove Kanda manda jogam.

To je jedna od najtežih praksi i rade je Agore. Radi se na leševima koji gore, dakle to je praksa koja se radi na grobljima, da bi se neko razdvojio od identifikacije sa svojim telom. Tokom ove prakse se sve uništava i ponovo gradi i jogini koji je rade nemaju strah čak ni od gubljenja delova tela. To znači da tokom njenog izvodjenja odsecaju svoje udove, nekad samo recimo stopalo i kad se tako odseca samo deo tela to se zove Eka kanda joga, koje onda bacaju u pogrebne vatre. Nakon 12 časova ti delovi tela se ponovo pojave iz vatre i sjedine sa ostatkom tela kako bi jogin „ponovo oživeo“. Zavisno od broja odsečenih delova tela menjajui se nazivi ove prakse, a samo najnapredniji su uspeli da odseku 9 delova tela, to se onda naziva Nava kanda joga, i uključuje i odsecanje i same glave.

Ova tehnika se radi tek nakon što je neko potpuno ovladao Kundalini šakti, a daje razne benefite uključujući da daje telo neranjivo i otporno na bilo koje oružje (iča maranam, odnosno moć da se umre po svojoj želji i to je ono što daje neranjivost). Ali najbitnija korist od ove prakse je depersonalizacija i uništenje lažnih identiteta.

Sai Baba iz Širdija je radio ovu praksu. To je bio deo čuda za koje je bio sposoban. Postoje dublje veze izmedju njega i Šri Vidje. Tako je jedinstvo Muslimana i Indusa nazvao DrarakaMai, po Draraki, Krišninom gradu.

Postoje sličnosti u njegovom koncipiranju DrarakaMai sa Lalita Sahasranamamom. Za Sai Babu DrarakaMai je bila sama Šri Mata i to je bila sasvim specifična forma Šri Vidje.

Sai Baba iz Širdija je izvodio mnoga čuda. Satja Sai Baba je to isto želeo i mogao je da materijalizuje stvari, sveti prah, satove i sl. Najpre, takva materijalizacija znači da se predmet sa nekog mesta u svetu prenese na ono mesto gde ga neko „mateirjalizuje“ sa ili bez svedoka. To znači da ako je stvarno neko nešto materijalizovao onda je to odnekud uzeto i to se onda ponekad i ponegde zove kradja.

Ja lično ne mislim da je on bio neko ko je falsifikovao čuda, za šta ga neki optužuju, već da je razvio te moći i po svemu sudeći da je voleo da se razmeće njima. Voleo je da upoznaje velike jogije i mistike i jednom prilikom, tokom jedne takve posete, kad je demonstrirao neke materijalizacije zatraženo mu je da materijalizuje neke sasvim odredjene stvari, ništa komplikovano, ali vezano za predmete koji se koriste u obožavanju Šive, a ne samo satove i sl. Sai Baba to nije bio u stanju da uradi i tom prilikom mu je rečeno da prestane sa daljim materijalizacijama i razmetanjima, što on naravno nije učinio.

Znači, ako bi uzeli da je tačno da je mogao da materijalizuje stvari hajde da malo razmotrimo kako se mogu postići takve moći?

Naime, priča se da  Sai Baba iz Širdija, koji je bio poznat i po moći materijalizacije i po sposobnosti da odseče delove svog tela koji bi mu psole izrasli i po mnogim drugim moćima, nije nikom dao Inicijaciju. Sa druge strane imao sam priliku da budem upoznat sa zanimljivim  mantrama od strane nekog ko je tvrdio da ima liniju prenošenja znanja tih mantri od Sai Babe iz Širdija. Da li je to tačno ili ne, pitanje je. Sam Sai Baba davao je veoma kontradiktorne informacije o svom poreklu i onome što radi, tako da u biti sve i može i ne mora biti istina. Jednostavno ne znamo. Ono što znamo jeste da je priča zanimljiva.

Shirdi Sai Baba.jpg

Sai Baba iz Širdija

Naime, u Indiji još uvek postoji tradicija lečenja koja se poziva na Sai Babu iz Širdija i radi sa Šri Čakrom i sa energijama Božanske Majke. Osnovna ideja je da se za lečenje koriste natprirodne energije koje su prečica da se neko poveže sa Božanskom energijom Majke i tako isceli osobu kojoj je to potrebno. Da bi se time ovladalo koriste se mantre za pet elemenata (zemlju, vodu, vazduh, vatru i duh/akašu).

mandalaČuda prate ovu tehniku i za svaki element postoje znaci koji pokazuje da je neko ovladao ovom tehnikom. To je slično zapadnom pristupu radu sa elementim gde neko, recimo, kao test mora da rukom zamrzne tečnost u posudi ili da joj digne temperaturu do tačke ključanja. Druga sličnost sa zapadnim metodama, bar onoliko koliko sam ja dobio u nekim zapadnim školama jeste upotreba ružine vodice koja se koristi skoro identično zapadnoj upotrebi.

Ružina vodica je kod nas veoma lako nabavljiva i to visokog kvaliteta i po povoljnoj ceni budući da se uvozi iz Bugarske. Ružina vodica iz Bugarske je veoma cenjena u svetu, gde je mnogo skuplja nego što jo jje cena ovde. Pre lečenja prvo iscelitelj pere svoje ruke ružinom vodicom, a potom i pacijent opere ruke, lice i vrat tako se simbolično predajući iscelitelju i otvarajući za božanske energije pojedinačnih elemenata koji bi trebalo da ga milošću Majke izleče.

Pre isceljivanja se koriste Guru i Ganeš mantra, kao i Gajatri mantra. Same mantre koje se koriste za elemente se u osnovi izvode iz Nama Šivaja mantre, koja se i odnosi na pet elemenata. Ova mantra je pod pokroviteljstvom Šive u formi Rudre, astrološki se on smešta u osmu kuću, pri čemu ta mantra koristi resurse druge astrološke kuće, koja je kuća održavanja i te resurse koje odatle uzima upotrebljava za rad na petoj astrološkoj kući koja je kuća mantre i Gurua i to je kuća žestine naše Darme. Tu nalazimo našu svrhu,  sva hrana, reči i sve ostalo što unosimo preko druge kuće transformiše se u duhovno znanje kojim se poništava neznanje akumulirano preko karme iz prošlih života koje se ukorenilo preko osme kuće odakle i dolazi.  To znanje, po ovoj mantri, daruje Šiva zajedno sa moćima (sidi). Om Nama Šivaja oblik ove mantre se odnosi na druge astrološke kuže, tu je u devetoj kući pokrovitelj Šiva u Hara formi i to je Šiva koji je ispio otrov kako bi spasao druge, zato su  mu vrat i telo plavi, tako  da je i efekat ovog oblika mantre drugačiji.

Meni je bilo fascinantno to što su znaci da je neko uspešno ovladao mantrom, dakle manifestacije u telu i dešvanja oko nas, bili skoro identični onima koji prate slične vežbe u zapadnoj ezoteriji, što znači da su na različitim delovima sveta i bez uticaja jedni na druge neki Majstori doživeli isto i to inkorporirali u prakse svojih učenja. Sa druge strane u okviru samim indijskih koncepata dijagrami i jantre koji se u ovoj liniji daju sasvim dugačiji od onih koji se sreću u većini Šri vidja škola više mi ličivši na neke rane hrišćanske ili na grafičke prikaze.

Mantra i element koji daju moć materijalizacije, tj prenosa predmeta a jednog mesta na drugi, jeste mantra koja se daje za element Duha, tj Akašu.  To je mantra koja se direktno obraća Šivi i koja daje razne moći, od moći telepatije, preko moći da se misteriozno materijalizuju predmeti iz bilo kog dela sveta pred nama, pa do moći da se razgovara sa natprirodnim bićima, nebitno da li su to indijska polubožanstva ili zapadni andjeli.

Kad kažem da kontaktiramo sa takvim bićima ili andjelima, ne mislim na kanalisanje i shivazatvaranje očiju nakon čega dramatično patetičnim glasom lokalna domaćica ili neki praktičar new age isceliteljskih metoda koji sad navodno koriste andjele, saopšti da je u kontaktu sa „andjelima“. Naš nervni sistem i svest nisu baš prilagodjeni takvim iskustvima i to je prejaka „frekvencija“ za njih. Kod takvih kontakata  postoje po pravilu intenzivne telesne reakcije, od krvarenja iz nosa, pa do nekontrolisanih pokreta tela – u osnovi nešto slično vezano za telo i jeste recimo osnov šamanizma, bar u Nepalu, gde bez toga šamanizma i nema. A i to je tipičan propratni efekat na primer Kali pudje kad se radi po selima i zabitim mestima. Kad se Kali nekom javi, to ljudi okolo primete bez da taj neko to mora da saopšti prisutnima.

Nevezano za to, poenta bi bila da čuda služe da ljudima pokažu da onostrani svet postoji, da ih otvore za ono što im je skriveno, a ne da se nekim manipuliše što većina ljudi radi i što je Satja Sai Baba radio. Zato otkrijte ko ste i šta je ono što je potrebno da radite u skladu sa vašim ili tudjim potrebama. To je cilj tantre, da postupamo po realnim potrebama i da se igramo, jer Univerzum je stvoren igrom! Šante, šante, šante!

ling.jpg