Postoji priča o tome da su u Indiji prinošene žrtve Kali, što je bilo vezano uz razbojništva nad putnicima i karavanima, ali čak i po britanskim izvorima to nisu radili Indusi nego indijski Muslimani koji su navodno prihvatili Kali.  Tako da i kada bi to bilo tačno to ne bi imalo bilo kakve veze sa tantrom ili jogom. A po mnogima nije tačno zato što u Indiji postoje ozbiljni naučni radovi koji iznose tezu da je priča o žrtvovanju ljudi Boginji Kali bila izmišljena ili bar predimenzionirana, da se to nije tako dešavalo i da je to bio deo britanske propagande kako bi se Indija predstavila kao varvarska, a Kali kao zlo božanstvo.

imgKali

Kali u Viramakaliaman hramu u Singapuru

Dakle šta je u stvari indijski panteon i ko je tu kakvo biće?

Reč mantra se sastoji od reči (um) i trai (zaštititi). Dakle mantra je ono čime zaštitimo um. Um može biti ugrožen zato što neljudska bića, koja su sastavljena od tvari od kojih su načinjene i naše misli, samim tim mogu da utiču na naš um.  Kada se daje zaštita od crne magije (abićarije) onda se daju mantre da zaštite um i srce. Neka bića, tipa pišaće (ženski oblik je pišaćine), mogu da ljudima opsednu um. Na zapadu ih danas tretiraju kao demone, ali drevna indijska etika nije poznavala kategorije apsolutnog dobra ili apsolutnog zla i svako njihovo neljudsko  biće, smatralo se, moglo je da nam učini i dobro i loše.

U drevnim tekstovima reč Asura je označavala bilo koje stvorenje koje je posedovalo Maja Asuranadljudsku moć, tako da nije bilo razlike izmedju Asura i Deva. Asurama su nazivana i božanstva kao što su  Varuna i Agni, pa čak i Mitra. Na primer, u Rg Vedi na 74 mesta se za sadašnja vedska božanstva koristi reč Asura.

Postoji više verzija o podeli Bogova na Asure i Deve i razlozima za to, za sad ne znamo šta je od toga eventualno tačno, ali znamo da je ta podela kasnijeg datuma i od tada Asure postaju neprijatelji Deva, koji se danas smatraju za jedine Bogove.

Uz Asure, indijska mitologija pominje i bića po imenu Rakšase kao neprijatelje Bogova, ali i ljudi. Rakšase su postale zastrašujući demoni, koji po nekima mogu biti poreklom ljudi koji su počinili neki tešak greh, recimo ubistvo krave.

butan-maskirani-plesaci

Plesaći iz Butana maskirani u „demone“

Treća kategorija bića koja su demonizovana su već pomenute  pišaćini, za koje se verovalo da su proklete duše predaka. To je formiralo dualitet pojmova: Asure – Deve, Rakšase – ljudi i Pišačini – preci.

Svaka mitologija i religija po pravilu odražava neki istorijski dogadjaj ili socijalni odnos. Demonologija Indije je odredjena Vedama i Puranama, veoma je antropomorfizirana i često je za demone proglašavala velike ratnike tudjinskih vojski koje su se borili za božanstva drugih naroda i religija, odnosno ratnike i pripadnike domorodačkih neprijateljskih plemena.

Pišaćini se medju nekim tantricima obično smatraju za duše nekadašnjih veštica, pripadnica prearijevskih kultova. Naime, pišaćine imaju poseban jezik i smatra se da žive u planinama. To istorijski može da znači da je bilo u pitanju demonizovanje nekih starosedelačkih plemena koja su se sukobila sa Arijevcima i njihovim vedskim poretkom koji su donosili.

Za pišaćine se u nekim krajevima takodje smatra da su to veštice koje imaju životinjske i ptičije glave. Pored njih postoje bute, prete i ostala bića u Indiji koja mogu da utiču na ljude. Danas se za njih smatra da su to bića loša po ljude, ali to nije uvek bio slučaj i to nije bila njihova karakteristika u drevna vremena.

AsureAmrita

Asure dobijaju Amritu, scena iz moderne indijske tv novele na mitološke teme

Osnov hinduističke filosofije, ili bar jedan od njenih osnova, jeste da je duša sposobna da se odvoji od tela, da se to dešava u nekim nesvesnim stanjima uobičajeno i da duša nastavlja sa svojim postojanjem i nakon nečije smrti. Nakon smrti duše ili duhovi, kako već kome volja da ih zove, preminulih odlaze do područja kojim vlada bog smrti Jama gde se ili pretvaraju u pretke (pitri), idu na nebo, ili idu u „pakao“. Napredni i dobri duhovi kada potroše zasluge dobrih dela vraćaju se na zemlju i dobro reinkarniraju, a oni kojima su manjkale vrline idu u mračni svet zlih duhova, ili se rode ponovo na zemlji u veoma lošoj društvenoj poziciji. Izraz bute, za duhove, nije označavao zla bića niti u slučaju ButaVidje značio demonologiju, kako su to forsirali Britanci da znači. ButaJadjna (žrtvovanje duhovima) je bilo žrtvovanje neljudskim bićima, ali je to moglo da znači žrtvovanje istim bićima kojima se prinosima žrtva u žrtvenom ritualu ponude Bogovima (Devama). Sam Šiva je i Kralj Buta (duhova) i na to se odnosi njegova imena ButaNat, ButaRadj, odnosno ButaŠvara.

Prete, za koje se isto smatra u vedskoj Indiji da su zli prema ljudima,  jesu odvojene duše,

preta

U budizmu su prete postali negativni „gladni duhovi“ i sa njima se potpuno drugačije postupa nego u tantri

koje čekaju posle smrti. Nekad se smatralo da prete odlaze u Jamino područje i tu borave večito i srećno sa svojim precima. One rane duše koje su bile blagoslovljene da postanu preci su tretirane kao prvi preci koji žive na trećem nebu. One nisu smatrane za božanstva, ali su poput božanstava mogle da upravljaju životima svojih potomaka i zato su im davane žrtve i pozivane su da dodju sa samim Bogovima. I sada duše mogu postati preci, ali da bi neko postao predak postoji period iskušenja od godinu dana tokom kojeg duša luta kao duh i tad se naziva preta.

Tantrici rade sa ovakvim bićima. Postoji, na primer,  sadana (praksa) koja se radi sa  pišaćini.  Za jogije i obične ljude takve sadane su opasne zato što onaj ko ih radi mora da bude dovoljno vešt i jak da takvo biće otpusti kada mu više nije potrebno, budući da ono ima običaj da ostane uz onoga ko radi ovu praksu i sve više i više traži od njega. Znam za neke Šri Vidja Gurue iz Indije koji su pokušali ovu sadanu  i koji su posle komentarisali da oni ne mogu da izdrže njenu vibraciju.

Pisacini Sadana

Pišaćini

Praksa sa ovom Pišaćini daje moć da se unište svi neprijatelji, kao i da se znaju tajne prošlosti i sadašnjosti. Kada se ostvari ova moć, tada duh doslovno šapuće u uho praktičaru tajne ljudi sa kojima se sreću i za koje pita. To je slično domaćim vračarama, pošto nisu one vidovite već i one imaju duhove koji im šapuću informacije o onima koji kod njih dolaze da pitaju za sudbinu ili rešenje nekog problema.

prsten

Indijski sveštenik nosi „prsten“ od kuši trave tokom rituala posvećenog precima

Praksa za ovaj sidi može da bude različita, zavisno od škole do škole tantre, odnosno od regiona do regiona, a varira od dugotrajne i manje zahtevne procedure  pa do nekih bržih, ali i degutantnijih oblika ovladavanja ovom moći. U prvoj verziji se tantrik oblači u plavo i  prvo prostoriju pročisti polaganjem kravlje balege po podu, a potom i kuši trave, koja je sveta trava u Indiji. Potom obožava Šivu u MahaDev obliku, daje ponude u vidu hrane i sve to radi uz odgovarajuću mantru. Nakon toga se čeka da se Pišaćini javi praktičaru (sadaki) u snovima ili na neki mističan način.   U najefektnijem obliku, u smislu brzine ovladavanja, ova praksa ovladavanja moći komunikacije sa pišaćinima može da podrazumeva mnogo socijalno neprihvatljivije elemente tipa da se praktičar ne pere uopšte sve dane koliko traje ova praksa, da se mantra radi na brojanici od kostiju žene umrle na porodjaju,  zatim iziskuje da praktičar pije alkohol,  kao i da se podnose krvne životinjske žrtve. U biti, ako ovo radite u Kamekiji ili njenoj okolini videćete da tamo svi, ili bar najveća većina,  rade sa prinošenjem krvne žrtve. U slučaju neuspeha, upozorenje za praktičara je da ga čeka u najboljem slučaju ludilo, ako ne i sama smrt.

Ovakva praksa je bila  uglavnom deo tribalno-folklornog nasledja Indije. Potreba seljaka je bila da se, recimo, nadje izgubljena stoka i te mantre i kontakt sa pišaćinima su korišteni u takve svrhe. U osnovi ovo su tamastične (dakle potpadaju pod tamas gunu).

Kada se postigne ova moć tantrik mora da bude jak da kontroliše duha. To su veoma shivaseksualni duhovi, seksualno zahtevni i veoma posesivni,  a to znači i veoma ljubomorni. Mi znamo za slučajeve da su neki praktičari koji su ovo radili bez vodjstva tantričkog Gurua imali problem zato što su pišaćine bile ljubomorne na njihove žene i devojke, kazna je mogla da bude od nepodnošljivih zvukova u uhu koji su se počeli javljati umesto glasova koji im govore informacije, pa do nezgoda, nesreća i bolesti koje su se počinjale dešavati članovima njihovih porodica. Kada su hteli da traže pomoć, duh bi ih sprečavam da pridju hramu ili obitavalištu nekog Sveca ili Gurua.

U svetu, pokazalo se na različitm kontinentima i u različitim kulturama, rad sa duhovima je sličan i važe slična pravila i principi. Ako neko ne ume sa duhovima, onda oni počnu da kontrolišu tu osobu. U Centralnoj Americi u zadnjih par decenija je iz meksičke bruerije (veštičarenja) u širu upotrebu ušao rad sa odredjenim duhovima, ima ih sedam, koji su u stvari duhovi osoba koje su počinile veoma loše stvari za života i koje su poslate u pakao. U pitanju su veoma besni duhovi prepuni mržnje, ali daju veoma brzo rezultate po raznim pitanjima (ljubavni problemi, vraćanje partnera, ubijanje neprijatelja i sl). Budući da su i za života bili takvi, oni vole da pomognu u takvim stvarima, ali oni traže nešto za uzvrat. Prvo su zadovoljni sa molitvom, svećom i ponudom vode. Ali vremenom traže više tako da u 9 od 10 slučajeva završe sa traženjem ljudske žrtve. Ako onaj ko se upustio olako u rad sa ovim duhovima počne da odbija da im daje ono što oni hoće, onda oni počnu njega da proganjaju i muče. Cilj ovih duhova je da nakon smrti čarobnjak, koji je sa njima radio, postane i sam duh mržnje u paklu, a oni da budu oslobodjeni okova prokletstva tako što će ih on zameniti. Dakle definitivno nešto što nije za preporuku, kao ni bilo kakav rad sa krvlju. A meni drgo što se nikad nisam petljao sa takvom vrstom praksi.

Slično se može desiti i u tantri ako tantrik ne zna šta radi i ako nije dovoljno jak da kontroliše mantru i biće koje priziva. Ponekad i nije i zato imamo tantrike i sadue koji rade loše tvari. Jednostavno nisu bili dovoljno jaki da izguraju sadanu koja može biti opasna za njihov um i onda ih duhovi navode na svašta.

U pišaćini sadani, na primer, veoma su dobri Agori koji uspešno ovladavaju njome i imaju kontrolu nad onim što se dešava.

Ahori

Agori

AgoriNat pleme je jedna od najkontroverznijih pojava u Indiji i neretko kod ljudi izaziva strah. Sami sebe retko zovu Agorima, češće koriste izraz Nat. Agori su naša šaivistička braća i medju najmoćnijim su tantricima i jogijima u Indiji.  Smatraju ih za najbolje i najuspešnije iscelitelje. Staza Agora je Put Moći. Agore su ekstemni sledbenici Šive kao MahaKala , ali im je i Kali izuzetno bitna, tako da kao i Šiva razvijaju izuzetno veliku kontrolu. Mnoge moći koje dobiju jednostavno ne koriste zato što to nije potrebno. Postoje i Agore koji nisu uspeli u praksi i koji zastrane – ili možda i nisu zastranili, ali se pravi iluzija da jesu. Medju samim Agorima nije jasno ko je pravi Agori, a ko nije. Tako se može čuti da ima samo sedam pravih Agora u Indiji, po rečima drugog Agori Gurua ima ih oko 100, ali u osnovi to nije ni bitno. Agori jesu, što je bitno za našu priču, sposobne za ovakve sadane i za rad sa ovakvim duhovima

kapala

Kapala sa crvenom šakta tilakom

Jednom sam jednog Agoru pitao zašto ima na čelu crnu tilaku (oznaku), a ne crvenu. Na kapali (lobanji) koju je sa sobom nosio na čelu je bila ista crna tilaka. Šakte koje su kapalike (nosioci kapale), a to se postaje nakon 51 varna sadane i to samo ako je to milost Gurua,  na lobanju stavljaju crvenu, šaktističku, tilaku.

Ja na ljubaznijeg čoveka retko da sam u životu naleteo, Indus koji odgovara kao neki britanski učenik iz liceja iz 19. veka, sve sa obraćanjem u stilu gospodine, odmereno, smerno, sa poštovanjem. Ali sama pojava, osećaj uprkos vrućini da se okolna temperatura oko mene spustila do te mere da postaje hladno, smirenost u govoru, efektan i jezgrovit način na koji je davao odgovore, hladnoća načina na koji je govorio i odsustvo afekta ili bilo kakvog uzbudjenja, a istovremeno osećaj da vlada svakom reči delovali su izuzetno moćno i bili su toliko zastrašujući da sam ja rekao sebi… sada pazi šta ćeš i kako ćeš reći. Agore u svakom slučaju nisu neko sa kim bi bilo pametno kačiti se.  Agora se ljudi plaše, ali manje je poznato da iako oni noći provode u praksi na grobljima, danju volontiraju u bolnicama za najteže bolesti, tipa lepra, pomažuči u lečenju obolelih. Indija je jednostavo zemlja gde je retko kada nešto onako kako na prvi Aghorevyoatah Ghorebhyo namahapogled izgleda da jeste.

Robert Svoboda u jednoj od svojih knjiga ima poglavlje o radu sa duhovima i kako se to radi, zašto i koliko je to opasno. Stoga umesto da to objašnjavam ovde upućujem na njegove knjige o Agorima.  Sam Svoboda jeste zanimljiv, ako neko ume da razluči šta je kod njega fikcija, a šta je stvarno  – ponekad ga nazivaju i indijskim Kastanedom.  Ali to i jeste tantra i jeste Indija, kontroverzna, stalno izmičuća i stalno nerealna gradeći iluziju.

Da se sad vratimo samoj pišaćini sadani. Ona daje veoma jasan uvid u prošlost i sadašnjost, sa budućnošću nije toliko precizna. Neki tvrde da pišačini ne mogu da znaju budućnost, iskustvo je pokazalo da su njihove prognoze budućnosti prilično nestaibilne i da u više slučajeva nisu bile tačne nego što jesu. Slično se smatra za  evropske „demone“ koji po ezoteričnom učenju ne znaju budućnost, a sve što kažu tačno o budućnosti saznaju prisluškujući podnebesa i ono što pričaju andjeli.

Sa druge strane jedan od najpoznatijih zapadnih vidovnjaka sa prelaza 19. i 20. veka, Čero (Vilijem Džon Vorner), imao je veoma dobre uspehe u predvidjanju budućnosti. Na primer, predvideo je povratak Jevreja u Izrael i predvideo je da će Princ od Velsa da se odrekne krune zbog žene koju voli. Čero je išao u Indiju da nauči numerologiju i gledanje u dlan, to piše u zvaničnog biografiji, a nezvanično u Indiji je naučio kako da ovlada moći pišaćina što mu je donelo i bogatstvo i slavu. Ali deo koji ne piše u biografijama, a koji se može čuti medju nekim indijskim tantricima, jeste da mu kraj života baš i nije bio srećan.

pisacinaTantrik ima i zaštitu, a ako je uspešan ima i razvijenu čvrstu volju koja ga čuva tokom ovakvih sadana. Obični ljudi najčešće pokleknu i postanu marioneta duhova. To ne važi samo za Indiju, Andjeli i sveci na zapadu takodje mogu da počnu da se igraju sa svojim sledbenicima ako neko ne ume sa njima. Ovakve sadane (prakse) dovode praktičara u situaciju da mora sve više i više vremena da provodi da smiruje duha sa kojim radi i da je u opasnosti da postane vremenom potpuno zavistan od same sadane sa tim duhom slično kao što neko postane ovisnik o nikotinu, alkoholu ili drogi. Takodje, moć koja se dobija može da korumpira i iskvari čoveka.  Pohlepa i nespokoj mogu biti opasnost za praktičara. Pre dosta godina u Londonu su se pojavili „djotiše“ (indijski astrolozi)  koji su presretali ljude blizu otmenih restorana i sličnih mesta kako bi im rekli sudbinu. Delom to se može uraditi i po dlanu ili fizionomiji lica, pošto djotiš ima i te mogućnosti, ali u ovom slučaju to nisu bili astrolozi več crni magovi koji su koristili informacije koje su dobijali od pošaćina kako bi fascinirali žrtvu, a zatim bi je uplašili nekom nesrećom koju navodno vide i koju samo oni mogu da spreče. Za pristojnu svotu novca naravno. Ali većina onih koji se upuste u ove sadane postanu slični ovisnicima o kokainu koji prestaju da budu deo realnog života. Knjige o zombijima koje su i inspirisale Romera za njegov legendarni film nisu nastale toliko pod uticajem ideja iz haićanskog vudua, već po uzoru na lokalne ovisnike o kokainu koji su nakon više dana zatvorenosti u kuću i paranoisanja izlazili malo na svetlost dana i pogubljeno bauljali komšilukom baš poput zombija.  Dakle sivaovakve tantričke prakse us opasna rabota koju niko ko nema zaštitu, ko nema vodjstvo Gurua i nije prethodnom praksom obučen za to ne bi ni trebalo to da radi. Čisto ilustracije radi, da se vratimo malo Agorima, kod njih postoji nekoliko faza na njihovom Putu. Prva je Augad, što bi bilo praktikovanje tantre tokom kojeg se razumeju njeni principi i dobijaju moći. Agori je onaj nivo koji sledi iza toga i to je ko je iznad želje za moći. Oni su prvo žudeli za moći, ali kao Agore prevazidju želju i jednostavno jesu ono što jesu i rade ono što je potrebno da rade bez obzira na ogromne mogućnosti koje moći pružaju. Ako mogu da postanu nevidljivi, to će uraditi samo ako postoji potreba za time, a ako ne neće. Sadane poput Pišaćini su poput prstena koji je nosio Golum i za to je potrebno imati smiren um i jaku volju. Zapravo, sa jedne strane je smirivanje tih duhova i uspostavljanje balasta u univerzumu jedan od poslova koje radi tantrik. Kao primer možemo uzeti Miru Alfaso.  Ona je veoma bitna kao most izmedju istoka i zapada budući da je najpre na zapadu praktikovala okultizam pod pokroviteljstvom Maksa Teona, da bi kasnije otišla u Indiji i u Šri Aurobindovom ašramu postala poznata kao Majka i sa njim napravila takozvanu Integralnu jogu. Šri Aurobindo je inače bio inicirani šakta  tantrik, samo to nije javno objavlivano. Jedna od stvari koju je Mira radila jeste bila da smiruje duhove šećera. Naime, prilikom prerade šećerne trske u fabrikama duhovi šećera su zbog tog neprirodnog lomnjenja trske u mašinama bivali odvojeni od iste i postajali besni i zbunjeni. Iz tog razloga su se počeli dogadjati incidenti, zbog čega ih je Mira pozivala blizu sebe kako bi ih smirila. Naravno, to ne bi mogla da i sama nije imala svoj unutrašnji mir. Prosvetljenje nije cilj u tantri, ono dolazi pre jednog od ciljeva tantre,  a to je šante (mir).

indira alfassa

Mira Alfaso i Indira Gandi

Inače šećer i alkohol su sposobni da prevazidju astralne barijere i da ih konzumiraju, tj da se njima hrane, astralna bića i elementali. Zanimljivo je da se Tripura Sundari, Boginja tantre i Šri Čakre, prikazuje obično sa šećernom trskom.  U stvari, sva njena oružja su i napravljena od šećerne trske.  Jedno od objašnjenja jeste da šećerna trska simbolizuje slatkoću njenog uma, ali postoje i druga objašnjenja vezana za metaboliza, endokrini sistem i promenu u vibracijama nekih čakri.

Mira Alfaso je takodje smirivala duhove iz atmosfere i eteričnog sveta koji bi bili iritirani nuklearnim eksplozijama, zbog čega su se, kao njihova osveta, dešavali različiti brodolomi, železničke nesreće i padovi aviona.

Tantra je duhovnost. Duhovnost je nešto konkretno, a ne nešto apstraktno. Duhovnost nije  biti dobar kako bi se neko umilostivio nekom apstraktnom Biću koje zovemo Bog. Duhovnost je baš kao što i sama reč govori,  rad sa neljudskim bićima, tj duhovima, saradnja sa njima i uspostavljanje balasta u Univerzumu. Tantrici ne rade samo sa svojom svešću i sa drugim ljudima, oni nekad rade stvari koje se ne vide i koje pomažu i drugim bićima u Univerzumu.

Problem u radu sa duhovima je što oni često nisu dobri. Mi im možemo pomoći da se dignu i poboljšaju, ali to je već druga tema. No, uprkos tome što nisu uvek dobri indijska podela na Deve i Asure kao vrednosna vertikala, a kako smo videli to nije uvek bilo tako, ne stoji u praksi. Isto kao što ne stoji ni zapadna podela na andjele i demone. Hijerarhije se menjaju kako društvo napreduje i kako se menjaju civilizacije, a vertikalna podela koja sugeriše dobro gore i zlo dole na zapadu se sve više odbacuje i umesto termina andjeosko i demonsko sve se više koriste termini uransko (nebesko) i htonsko (podzemno). Nisu svi Andjeli nebeski, originalno Arhandjeo Mihajlo je bio prvo Nergal u Mesopotamiji, koje se transformisao u Rešefa Kanaićana i Egipćana, da bi na kraju metamorfoze postao Arhandjeo Mihajlo. Dakle to je isti duh koji je u raznim kulturama imao različito ime, a danas je za neke Nergal demon, šef policije u paklu i špijun Belzebuba, a pod imenom Mihajlo je onaj koji vodi Božiju armiju andjela protiv Sataninih hordi.

ravannn

Ravama, kralj Šri Lanke i Rakšasa, inače jedan od najvećih poštovalaca i sledbenika Boga Šive

Zbrku u tome ko je ko na zapadu pravili su mnogi od Paracelzusa pa do Mejnli Hola čija knjiga Učenja svih epoha je po meni precenjena i veoma podložna kritici. Salamandri su nekad bili, po grimoarima, infernalni (pakleni), dakle žestoko podzemni, a danas su stavljeni na vrh lestvice elementala. Silfi, koji su vazdušni i koji se folklorno vezuju za duhove koji žive u granama drveća, po analogiji mogu se uporediti sa indijskom klasom duhova koji se zovu Jakšine i koji imaju veze sa pišaćinima. Mada, MahaPišaćini je i oblik Kali u vidu Boginje Smrti.

Vladajuće religije jednostavno proglase sve što im ne odgovara za demonsko i zlo iz čisto socijalnih razloga. Ali u drevna vremena to nije bilo tako. Hermes Ktonis, podzemni Hermes koji je uparen sa Hekatom, bio je psihopomp, dakle vodič duša. Što znači da je bio Bog koji ima i svoj nebeski i svoj podzemni aspekt. Nebesko nije automatski i dobro, a podzemno nije automatski i zlo. Postoje svetli i tamni podzemni duhovi, tj elementali, koje neko zove patuljci, a neko Gnomi. Svetli grade kristalne strukture, oblikuju kamenje, produkuju magnetno polje planete i sl. Postoje i tamni gnomi, o kojima koliko znam nije pisano u magijskim knjigama, koji su zaduženi za razgradjivanje. Svaki list koji padne, svaki leš koji trune na zemlji, oni razgradjuju i prave hranu za biljke koje mi jedemo. Da li su jedni dobri, a drugi loši zato što nam tako izgledaju? Ne nisu. Podzemna bića su potrebna Univerzumu, zato što drvo i cvet koje vidimo jesu lepi, ali bez svog vlažnog korenja ispod zemlje oni bi se osušili.

Analogija zapadnom sistemu Gnoma kao elementala zemlje, Undina kao elementala vode, Silfa kao elemenatala vazduha i Salamandera kao elementala vatre, kao jedno od mogućih poredjenja mada su moguća i druga rešenja,  jesu Gandharve koje odgovaraju Silfima, Kumbande Salamanderima, Nage Undinma i Jakše Gnomima. Prvo dvoje su vazdušni, dakle nebeski, a drugo dvoje htonski, dakle zemaljsko-podzemni. Ko je tu loš, a ko dobar? Kubera je rizničar Bogova u indijskoj kosmologiji, a Jakša je. U zapadnoj kosmologiji neki Andjeli su u jednom srednjovejkovnom sistemu dobri, a u drugom srednjovekovnom grimoaru tretirani su kao demoni. Samael je Andjeo, a podzemno je biće. Samael sam izjavljuje da ne prihvata Zakon, zato što ako ga prihvati apsaraneće moći da izvršava delo koje mu je Bog poverio, slično Asurama, Rakšasama i tantricima u Indiji koji ne prihvataju Vede.  Postoje dva Gurua koji podučavaju u indijskoj kosmologiji. Jupiter (Guru) podučava Devate i nebeska bića koja žive u sedam loka.  Venera (Šukra) podučava Asure i podzemna bića koja žive u sedam tala. Loke i tale su inače nivoi sveta iznad i ispod zemlje.  Tantrici slede put Venere i put zadovoljstva, a cela konstrukcija odnosa dobro-zlo zasnovana na vertikali koja deli vrednosno po principu gore  i dole je nerealna, veoma lažna i na zapadu se već počinje odbacivati od strane ozbiljnih praktičara zapadnih sistema.

Sa druge strane indijske Deve i Asure su u Perisiji u jednom momentu izmenili pozicije i persijske Ahure su pobedile Deve. Ahura u Persiji i Asura u Indiji znači moćan, a etimološki dolazi od reči sura, poredak.  Asura/Ahura samim tim znači onaj ko ne sledi poredak, odnosno onaj ko je slobodan od poretka.

Deva dolazi od div što znači sijati, odnosno svetlost. Deve su stoga nebeska bića povezana sa svetlošću, koja izazivaju svetlost ili su i sama od svetlosti. Svako nebesko biće se tako može nazvati Devom.

pralada muni

Pralada Muni kojeg pokušavaju da ubiju Asure kao deo vedske mitologije

U Indiji originalno bitka se nije vodila izmedju Deva i Asura, već izmedju Aditija i Ditija. Prvi su simbolizovali neograničenost, drugi ograničenost, što je sasvim druga vertikala polarnosti oko sukobljenih strana. Ako ćemo iskreno zapadna koncepcija andjela je nastala pod uticajem zoroastrizma, gde su Ahure došle iznad Deva i ono što su na zapadu andjeli, to je samo razvoj indijskih mitoloških koncepata koje današnji jogini smatraju za indijske demone. A Deve koji su za današnje jogine božanskog karaktera Persijanci su pretvorili u demone i današnji zapadni demoni uključujući i samog djavola, koji je po nekim lingvistima i imenom povezan sa Devama odakle je i izvedeno ime. Slično kao i Hromi Daba kao lik iz balkanske/slovenske mitologije.   Podzemni svet, za koji se vezuju htonska bića, jeste noćni svet koji je trbuh zemlje i materica Majke u kojoj se obnavlja dnevni svet.

Dakle, teško je napraviti jasnu vrednosnu podelu ko je od tih bića dobar, ko nije, svi mogu biti i ovakvi i onakvi, zavisno od kulture i kako im ko pristupi. Smešno je i neozbiljno da zapadni jogiju pljuju po tantri jer je „demonska“, pri čemu ni u Indiji to nije bilo tako sve do veštačke polarizacije na dobre i loše duhove, a da istovremeno govore da poštuju andjele i zapadne vrednosti. Ti isti andjeli su transformisana baš ona bića za koja oni govore da su u Indiji loša. Istovremeno, Deve koje su u Indiji božanstva na zapadu su demoni, što bi značilo da je dobar deo vedske kulture na koju se pozivaju razne joga i indijske grupe na zapadu jeste demonska sa stanovišta zapada. Zato je besmisleno lupati bilo kome etikete i pozivati se na neku dobro/zlo moralnu vertikalu jer to jednostavno niti postoji niti je u praksi kao ideja održivo.  Tantrici su posvećeni  Boginji (Devi) i one je iznad tih koncepata. Ona jednostavno JESTE.

jesam

Kako smo videli ranije Asura se vezuje sa pojmom moći, a dolazi od reći izvan zakona. To savršeno dobro oslikava put tantrika koji je adarmičan (darma = zakon/adarma = nepoštovanje zakona). Moć koju tantrik ima dolazi od duhova.  Sami duhovi nisu uglavnom ni dobri ni loši. Malo je poznato da to važi i za zapadne sisteme. Moja baba je rodjena u Madjarskoj, znala je za svaku potrebu kojem bi se svecu trebalo moliti. Postoje sveci koji će čak uslišiti i molitvu da neko umre. Da li ih to čini dobrim ili lošim? Dobri ili loši su oni koji to traže od njih. Problem je što takvi zahtevi dolaze od već zatrovanih umova. U praksama koje sam ranije opisao jako je bitno da se neko razveže od bića a kojim radi. Ako se neko ne razveže od pišaćini pre smrti, kažu da ne može da doživi oslobodjenje. Jedan od načina da se to uradi jeste da se kreira astra (oružje koje se pravi mantrom), o njima sam pisao u jednom blogu ranije, kojom se napadne pišaćina. Ali za tako nešto je potrebno da je tantrik veoma moćan, stabilan i iskusan. U slučaju da se pišaćina otrgla kontroli i da su glasovi u glavi već prerasli u psihozu, onda se mogu raditi homami, tj rituali sa paljenjem vatre, tantričkom obliku Boga Ganeša, uz neke druge prakse ili koristiti pomoć nekog od besnih oblika Boginje.

mahapratjangira

Hram Pratjangire, jedne od četiri Boginje koje se najčešće koriste u južnoj tantri, koja je izmešana sa vaišnavizmom, za odbranu od crne magije i za egzorcizam duhova iz zaposednutih osoba

Stvar je u tome da ljudi jako puno pričaju o duhovima i onome što oni nazivaju demonima, a jako malo znaju o tome. Božanski kvaliteti, mi smo rekli da to zovemo nebeskim, obično isključuju sadizam i okrutnost u ponašanju prema ljudima. No, čak ni ono što ljudi nazivaju demonima teško da će ići ispod svog ponosa i podleći takvim porocima. Neke manje razvijene pišaćine i ostali duhovi mogu i verovatno i hoće tako da se ponašaju, ali što je duh moćniji, bio nebeski ili podzemni, on više želi moć i ne gubi vreme na stvari koje mu nisu bitne.

Egzorcizmi su deo i tantre i vedskog hinduizma. U Indiji postoji dosta sela gde se egzorcizam vrši na plemensko-folklorne načine što je više tantrički pristup, kao i više hramova gde se egzorcizmi na više organizovan vedski način. Neki od tih hramova su karakteristični po tome što u njih dolaze pripadnici svih religija radi pomoći, što znači da nije neophodno da neko bude hindus da bi bio izlečen. Mantra je glavno pomagalo u lečenju. Gledao sam indijskog tantrika koji čak nije ni radio nikakav ritual nad obolelom osobom, samo je mantrao držeći limun u ruci i potom taj limun ugurao u ruku žene sa medicinskom dijagnozom teškog oblika šizofrenije. Za oko minut žena je došla sebi i bila oslobodjena od duha koji ju je bio zaposeo.  Mistična isceljenja su normalna pojava u Indiji, zapravo Indija je zemlja ćuda, čak su i muslimanski sveci u Indiji drugačiji nego oni u arapskim zemljama i poznati su po svojim ćudima.

Jako je bitno zadržati zdrav stav i smiren um. Tretirati realnost i sile u njoj kao apsolutno

hram za egzorcizme

Hram u kojem se izvode egzorcizmi, država Madja Pradeš

zle ostavlja mogućnost da taj neko ko tako misli i postane žrtva detruktivnih sila prirode. Ogranićenja dualnosti donose sa sobom užas u živote ljudi i od drevnih vremena ljudi pokušavaju da to prevazidju. Postoje dva puta u istoriji težnji da se to prevazidje. Jedan je put poretka i čistote – a samim tim i sigurnosti za kojom ljudi teže –  taj put pokušava da izoluje i uništi ono što doživljava kao princip haosa. To je put jogina. Drugi put je put tantrika – to je put težnje ka slobodi i snazi i zasnovan je na moći.  Tantrik teži da bude centar koji kontroliše sve sile, a ne pas na lancu ili miš kojim se mačka igra. Ovaj drugi put je težak zato što uvek postoji opasnost od destruktivne opsesivnosti. I tu je važno da je neko u tradiciji i da ima iskusnog i sposobnog Učitelja, tj Gurua.

U tantri je sve zasnovano na prenosu energija od neljudskih bića, raznih, sa kojima je tantrik povezan. Zato je zadatak tantrika da se ta bića, ona koja su mu potrebna i sa kojima njegova tradicija radi,  pojave pred njim i da ga prihvate i podele sa njim moć i ezoteričnu mudrost. Tantrik dobija i znanje i energiju (moć) od tih i takvih bića. U slučaju bića koja se zovu Jogini to se dešavalo tato što bi se tokom ritualnog seksa tantrik i njegova tantrička partnerka doslovno digli u vazduh i tu u vazduhu imali susret sa Joginima od kojih bi dobili neku natprirodnu moć. Zato su tantrički hramovi Joginima, za razliku od hindu hramova, bez krova.

jogini hram

Hram 64 jogini, gde su rituali radjeni pod otvorenim nebom, država Madja Pradeš

Dakle sposobnost da radi neku praksu učenik dobija tako što mu Guru prenese energiju nekog bića skupa sa mantrom. On je tu energiju dobio najpre od svog Gurua, a potom i direktno od bića sa kojim je mogao da radi na osnovu „enegije“ koju mu je njegov Guru preneo. Bez toga nema ni tantričke prakse baš kao što ni televizor ne može da radi ako nema izvor struje.

Tantru su prenela veoma moćna onostrana bića takodje veoma razvijenim ljudima, koji su to posle preneli svojim učenicima i to se prenesi do danas sa Učitelja na Učenika. Odnos prema našem Učitelju, njegovoj porodici, naš odnos prema njegovom ugledu je naš odnos prema svim tim bićima koja su prenela tantru, koja su njeni čuvari i zaštitnici i od kojih dobijamo moći.

Ako neko ko je stranac, dakle nije deo tantričkog klana ili porodice,  udje u jantru i pokuša tantrički ritual, bića ga ili neće primetiti uopšte, ili će ga pitati ko je on i kazniti ga. Ali ako neko kada ulazi u tantrički krug kao član porodice imajući Učitelja koji je u liniji tantričkog prenošenja, napravi i grešku, bića su popustljiva i neće ga kazniti.

Naravno, postoje i oni koji tvrde da su inicirani od strane „astralnih majstora“, Babadjija i slično.  Babadji je prevara, a takvi „učenici“ idu linijom povladjivanja svom egu pošto je svaki pravu Guru u stvari pakao od Učitelja koji kontroliše Učenikov ego. Nekakvi fiktivni astralni majstori uvek se sa svime slože, nikad nisu realni mehanizam koji kontroliše nečiji ego i samo su fantazija poput izmišljenih prijatelja koje imaju deca.  I zato se takvi Gurui nazivaju imitatorima i Nagura Guruima.

brama yoniTantrik mora biti sposoban da u ženi ispred sebe vidi ceo kosmos. Na slici u jednom od prošlih tekstova bila je žena preko koje je bila Kali jantra predstavljajući tako jantru i Šri Čakru kao simboličnu predstavu žene. Tri trougla u Kali jantri odgovaraju prvom trouglu do vrha u Šri Čakri i to je Brama Joni (ब्रह्मयॊनि), praiskonska kosmička vagina iz koje nastaje Kosmos i izvor svih izvora. Žena je tako materica kosmosa i njena materica je ono što bi na zapadu bilo smatrano za Sveti Gral.  Zato je tantrički seks sveta stvar i zato ja izbegavam da pričam o njemu kako se on kao tema  ne bi profanisao.

Trougao je obrnut zato što simbolizuje milost koja se na nekog spušta, milost Para Bramana advaite, Nirguna Braman, koji je bez kvaliteta, kao što su ljubav, milost i sl. To je pokretačka moć koja stvara Univerzum. Veliki tantrik Šri Ramakrišna je video Brama Joni ne samo kao Joni već je video i kako ona poradja univerzum. Veliki posvećenici nemaju koncepte i nisu opterećeni defincijama i ograničenjima, tako da je on realizovao to iskustvo ne samo preko tantre već i preko Islama uzimajući inicijaciju u Sufi red. Islam zabranjuje ljudske predstave Alaha i  ponavljajući Sufi molitvu Ramakrišna je realizovao isto stanje svesti preko Alaha bez oblika.

Šri Vidja Guru, ako je realizovan, on je onda sama Brama Joni. Devate, kao božanstva, bramajoni2nisu moćne i bitne koliko Guru, jer Devate su vezane za oblik i to je iskustvo Saguna Bramana. Saguna Braman je kao sunce na nebu koje ima svoj oblik i masu. Nirguna Braman je kao sunčeva svetlost koja nema oblik. Ona je jednostavno svetlost. Guru je identifikovan sa Brama Joni i on je jedno sa izvorom cele kreacije, sa Kosmičkom Majkom.  Sva bića su ispod toga, to je zaštita koju ima tantrik kad radi sa raznim duhovima koji su pominjani. Ni jedno biće nije iznad Majke i sva joj se moraju pokoriti. U njenim Mantrama je sve skriveno, pa tako i Nirguna Braman, koji se opisuje kao iskustvo da je u istom momentu neko veliki svedok  i stvaranja i uništenja beskrajno stvorenog.  Poradjanje beskrajno stvorenog jeste čin kada Majka poradja sve ono što postoji i što znamo i ne znamo. To je najveća Moć u Univerzumu i to iskustvo Brama Joni je iskustvo početka vremena i njegovog uzroka, trenutak kada je započela petlja koja se nigde ne završava i ne prestaje, petlja ciklusa samsare i prosvetljenja koji se smenjuju kao neka ogromna Mebijusova traka koja nema ni kraj ni početak niti se njome igde može stići sem stalnog vraćanja na mesto polaska. Guru je sama Brama Joni i Guru štiti Učenika budući da je on identifikovan sa samim izvorom celokupne moći. Guru tako nije obična pička, izvinte na izrazu. Guru je najveća Pičketina u Univerzumu, opet da izvinete na takvom divanu, al’ to je što je i kako to drugačije reći?  Slava Majci! Slava Joni! Slava Guruu!

mantra