papagajMužjak papagaja nedeljama napada svoj odraz na staklu. Za njega je to zaštita prostora gde prebivaju on i njegova ženka od ostalih mužjaka iste vrste. Kakve to ima veze sa tantrom i jogom? Taj njegov instiktivni čin je njegova instinktivna sadana budući da je za njega to neophodna dužnost. On ne shvata da je to uzaludno i da time ništa ne postiže budući da napada iluzornog „drugog“, dakle nešto što ne postoji. Ovaj papagaj to može raditi do kraja života i verovatno nikad neće „videti“ kroz tu iluziju, neće se „probuditi“. Iluzija na taj način skriva stvarnost nudeći papagaju alternativnu realnost koja pod odredjenim okolnostima izgleda verovatno. I ljudi se tako zavaravaju kada neguju sliku o sebi i svetu koja je identična iluzija kao i papagajev napad na odraz.
Razika izmedju advaita vedante i tantre je ogromna i u postavci stvari i u praksi.
Postoje, recimo, dva načina da se postigne Sukšma vizija u Sukšma svetu, tj suptilnom ili astralnom. Prvi je jogički. U jogi vi odvajate od čula objekte na koje mogu da reaguju i izokreće ih unutra. To se zove Pratjahara, odnosno kontrola ahare i ovladavanje spoljnim uticajima. Da bi postigli Pratjaharu morate da sledite Jamu i Nijamu i njihova pravila u jogi. Najvažnije uputstvo je da kontrolišete senzualne želje bilo koje vrste.
Drugi put je put Tantre. U Tantri umesto da svoj um načinimo Sukšmom mi prizivamo Sukšma bića, tj astralna, u naše vlastito telo. To se zove Samaveša, odnosno zaposednuće astralnim nematerijalnim božanstvima i sličnim bićima. I tako bez kontrole senzualnosti mi ulazimo u Sukšma svet.
Oba puta daju sidije (moći). Prvi put je veoma težak u današnje vreme, a drugi je veoma rizičan i samo je za hrabre.
U teoriji, jogički vedski ne-dualizam drži da sve što možemo da iskusimo ili posmatramo (telo, zemlja, misli…) jeste iluzija neutemeljena u stvarnosti. Jedino što je Realno je Sopstvo kao Čista Svesnost. Advaita vedanta tako telo smatra za bezvredno i identifikacija sa telom je prepreka da neko iskusi veće Istinsko Sopstvo. Povezati sa gornjim citatom vezanim za Sukšmu.
Tantra sa druge strane kaže da sve što možemo da opazimo i iskusimo jeste Božanska Svesnost sadržana unutra i da bi trebalo da se poštuje kao Božanstvo i ka nešto što je isto tako realno koliko sama Svesnost.
Dakle za Advaita vedantu telo je bezvredno poput prašine, a za tantru je Sveto vozilo do oslobodjenja.
Joga se bori protiv iluzije i tako ostaje stalno zarobljena u njoj. Tantra se ne bori protiv iluzije, ona je gradi i jača i koristi je kao oružje protiv same sebe, tj bori se iluzijom protiv iluzije sve do momenta kad tantriku ne ode glava.

ganes bez glave

Izuzetno stara skulptura Ganeša bez glave, koji se naziva Ćinamunda i obožava u tajnim praksama leve tantre; povezuje se sa Ketu grahom u Djotišu

Da li mi tantrici lažemo? Neprestano to radimo zato što stalno gradimo alternativne realnosti. Zato je tantrik neko kome su moći veoma lake za dobiti, jer tantrik živi u svetu koji je iluzija i u tom svetu je sve moguće. Slično tome i plemenski šamani u nekim kulturama u stvari ne čuvaju tradiciju netaknutom. Njihov zadatak je da stalno sanjaju nove mitove i da stalno menjaju tradiciju.
Mi isto gledamo svoje odraze, ali za razliku od papagaja mi smo svesni da je to iluzija i da je ta iluzija realna isto koliko i bilo šta drugo. Papagaj ne zna i radi po instinktima, mi se ne zalećemo u svoj odraz već gledamo kako sa time da se igramo zato što je vrhunsko postignuće tantre kada se tantrik spontano igra kroz život. Otprilike kao kad Sundjer Bob od običnog komada papira ili kutije pravi igru koja deluje realno i koju Lignjoslav ne može da ponovi jer je suviše racionalan.

labudovi