59211f194c8b7197223d7b65fe08a259

Često se u Tantri kaže da je cilj Boga, a ne joga. Obično se smatra da je Boga reč koja označava sreću i materijalno bogatstvo i uživanja u životu. Reč Boga se inače po nekima dovodi semantički, preko indoevropskog jezika, u vezu sa našom rečju Bog. Reč Bog je, kao i reči gatati, nebo, raj i sl, u slovenske jezike došla preko persijskog, odnosno prairanskog jezika. Takodje, pridev bogat vodi etimološko poreklo od imenice Bog.

Tadašnji Bogovi su bili baš takvi. Bogati i neko ko uživa u svim prijatnim stvarima koje život donosi. Vratimo se ponovo na jezik. Imamo dva primera, bogat i ubog. Oba potiču od iste reči, Bog. Dakle kakvi su bili Bogovi takvi su bili i oni koje Bogovi blagosiljaju, pa se tako bogat poistovećivali sa latinskim fortūnātus, odnosno onaj koga čuvaju Bogovi.  Praslovenska reč Bog imala je veze sa srećom i uspehom, a bogat je bio onaj koga Bogovi vole i blagoslove, pa ima uspeha i sreće. Od Boga su dolazili  poljski izraz zoboże u značenju žito, ali i lužičkosrpski izraz zbožo odnosno zbože u smislu stoka/imetak.  Sa druge strane reč ubog, gde je prefiks u, znači neko ko je siromah i bez sreće, sugeriše da je u pitanju neko ko nema blagoslov Bogova.

Tantrici, dakle oni ko slede put znanja, se ne reinkarniraju ponovo. Šta to tačno znači ne bih da ulazim ovom prilikom, ali cilj tantre i cilj joge se razlikuju, isto kao i metodologija. Umesto odricanja mi biramo da idemo putem telesnih zadovoljstava, za ukusnim trpezama i u naručju vatrenih žena, zato što nema razlike izmedju materije i Duha. U vinu je Duh, i u dobrom jelu i u zagrljaju voljene žene. Duh je uvek tu i uvek smo prosvetljeni, samo ljudi toga nisu svesni i ne sećaju se toga. Kad dožive Prosvetljenje, a ono je samo početak i u Tantri se desi veoma brzo, shvate da je ono najmističnije vezano za to stanje,  to da su uvek bili u tom stanju, samo to nisu shvatali. Pančamakara, tj meso, riba, vino, mudra i seksualni odnos, jeste za tantrike način da se zadovoljstvo preokrene u mokšu, tj oslobodjenje.  Istovremeno pet M, kako se pančamakara još naziva, se interpretira na pet različitih načina u skladu sa stanjem uma praktičara. A sama tantra ima više „akcija“, tj Pudjakriju, Mantrajogu, Samradjajogu, Biradjajogu i Avadutijogu koje vode do Sahadjavašte, gde se Tantrik zapravo spontano igra.

Put joge i odricanja je zabluda o moderna joga kako je poznata na zapadu je zapravo savremeni konstrukt ne stariji od stotinak godina i dobrim delom skrojen od strane Britanaca i uopšte nije tradicionalni indijski pristup. Inače u malo dužem vremenskom periodu koji ide pre Britanaca, to važi i za takozvanu kundalini jogu koja zapravo i ne postoji pre Gorakšanata i koja je produkt njega kao Učenika koji nije bio dovoljno dobar za VamaMarg nego je ostao Dakšinaćarija i onda stvorio kundalini jogu.   Poenta je da Tantra jača ego kako bi bio stalno vidljiv i pod kontrolom. Jogini stalno napadaju ego, on se krije i teško ga je videti i odleti njegovim manipulacijama i odbrambenim mehanizmima. Put je kroz zadovoljstvo i uspeh, sve do momenta kad se ego ne „žrtvuje“, a žrtvu prinosi samo Radža i odsecanje glave mladom heroju je odsecanje zrelog i vidljivog ega Viri.  I to je misterija krvave Boginje kojoj se ego prinosi na žrtvu. Materijalno je put, ali je cilj ne vezati se za materijalno nego uživati bez vezivanja za uživanje. Tantrici nisu ovisnici, oni su slobodni. Tantra gradi iluziju, tj jača Maju, kako bi se iluzijom borila protiv iluzije i to je razlika izmedju puta Tantre i puta joge. Ući u materijalno znači iskusiti materijalna zadovoljstva do te mere da se jednostavno istroši čovekova želja za zadovoljstvima i tako se ona prevazidju.  Ošo Radžniš koji je bio u tantričkoj tradiciji preko Pagala Babe i koji je iz tradicije izbačen početkom sedamdesetih, znao je to i to je razlog za njegove skupe automobile i satove. Samo budući da su mu sklonjene  Guruove paduke (sandale) sa glave nije bilo ništa što bi mu kontrolisalo ego i  nije mogao da se razveže od materijalnog, tako da je ostao vezan za materijalno i prošao kako je prošao.