Poznato je da je osnov celog masonskog sistema dat u prva tri stepena, koji se zovu Plava Loža i da iznad ta tri stepena u regularnoj masoneriji postoji još 30 stepeni takozvane Crvene Lože što čitav sistem proširuje na čitavih 33 stepeni. Ezoterična masonerija takodje uključuje ta 33 stepena, no da ne idemo sad u čitavu strukturu stepena ezoterične masonerije koji idu iznad tih 33 stepeni zadržićemo se, u kontekstu nastavaka eksperimenta opisanog u prethodnom tekstu, na onome što je interesantno, a vezano je za jedan od stepeni u toj šemi. Konkretno za 18. stepen koji pripada grupi stepenova, od 14. do 18. koji se nazivaju takozvanim rozenkrojcerskim stepenima. Pomenuti 18. stepen na koga ćemo se koncentrisati zove se inače Vitez Ružinog Krsta.

inriAko izuzmemo masonske legende, koje kao takve nisu validan istorijski argument, meni nije poznato da postoji i jedan jedini dokaz da je taj stepen direktno, u smislu sukcesije, povezan sa originalnim rozenkrojcerima. Priča o rozenkrojcerima počinje početkom sedamnestog veka kada je Johann Valentin Andreae objavio osnovne rozenkrojcerske tekstove Famu Fraternitatisi Hemijsko venčanje Kristijana Rozenkrojca. Kod nas je to objedinjeno i objavljeno u knjizi pod nazivom Alhemijsko venčanje Kristijana Rozenkrojca (Paideia, 2002) u izvanrednom prevodu Milice Krković. Ne postoje podaci o bilo kakvoj rozenkrojcerskoj organizaciji pre pojave tih spisa, mada postoje naznake da je sam simbol Ruže i Krsta bio poznat i pre toga, medju templarima u Portugalu, kao i u Paracelzusovim spisima. No, to još uvek nije jasno objašnjeno na šta se odnosio tako da je ono što izvesno znamo to da 1710. Samuel Richter, pod pseudonimom Sincerus Renatus, objavljuje delo o pripremanju kamena filosofa na način Bratstva Zlatnog i Ružinog krsta. Istoimeno bratstvo je i osnovano početkom osamnestog veka u Pragu, sa hijerarhijskim stepenima i velikim naglaskom na alhemijsku praksu. Legenda koja je pratila to društvu je pričala priču o tome kako je rozenkrojcerski Red osnovao Ormus i da je nakon mnogo vremena Red prešao u Škotsku gde je bio poznat pod imenom Graditelji Istoka, nakon čega iščezava i ponovo se pojavljuje pod imenom slobodno zidarstvo. I to je najverovcatnije onaj momenat kada se slobodno zidarstvo počinje vezivati za rozenkrojcere odakle i potiče mit da su baš oni osnovali slobodne zidare kao svoj spoljni krug misterija i da jedino oni znaju “pravu tajnu slobodnog zidarstva”. U narednom priodu ta organizacija se infiltrirala u neke masonske Lože i vršen je bezuspešan pokušaj da se svi masoni privole da postanu rozenkrojceri

Ta organizacija koja po svemu sudeći nije dugo postojala je ostavila očigledno veliki uticaj na kasnija inicijacijska društva.

Theodore-Henry de Tschoudy

Baron Louis Henri Théodore Tschoudy

Otprilike kada je došlo do povezivanja rozenkrojcera i masonerije koje kako smo malopre videli dolazi preko Bratstva Zlatnog i Ružinog krsta i to negde oko 1777. godine kada je nastalo Bratstva Zlatnog i Ružinog krsta starog sistema u vidu obreda koji je imao devet viših stepenova strogo masonski ustrojenih što je verovatno i dovelo da postane interesantan za masone, švajcarski baron Theodore-Henry de Tschoudy razvio je svoj skup viših stepena koje je nazvao Vitezovi Ruže i Krsta i koji su postali deo Škotskog obreda kakav poznajemo i danas.

Dakle iako su postojale pobočne veze teško da su takozvani rozenkrojcerski stepeni, iako njima inspirisani, imali ikakve veze sa pravim rozenkrojcerima i možda ih je bolje smatrati alhemijskim stepenima.

Centralni motiv 18. stepena je pelikan koji kljuca svoje grudi i vlastitom krvlju hrani svoje mlade.To je eksplicitno alhemijski motiv budući da alhemijski simbolizam poznaje nekoliko ptica, crnu vranu, belog labuda, pauna, pelikana i feniksa kao obeležja odgovarajućih faza alhemijskog procesa. Pelikana i feniksa su, po nekima, alhemičari preuzeli iz hrišćanske ikonografije. To su bili nekada česti simboli, poznata su recimo dva portreta Kraljice Elizabeth I na kojima je prikazana sa medaljonima na kojima su baš pelikan i feniks. Poznati ahemičar John Dee i ona su bili povezani, tako da možemo da pretpostavimo mogući alhemijski uticaj na njen izbor nakita. Takodje verovatno je da je to bilo veoma u skladu sa hrišćanskom simbolikom po kojoj je pelikan bio drevni simbol za Crkvu, što je u velikoj meri bilo zasnovano na Psalmu 102.

portreti

Portreti Elisabeth I na kojima je prikazana sa medaljonima na kojima su pelikan i feniks

detalji

Detalji medaljona na kojima se vide pelikan, desno i feniks, levo

Toma Akvinski je docnije koristio pelikana kao simbol za Hrista kada je ispevao “O voljeni pelinaku, O Isuse Gospode, Nečist sam, Očisti me u krvi svojoj…“

Feniks je takodje hrišćanski simbol, a prvi ga je kao metaforu za Hristovo uskrsnuće upotrebio Sveti Kliment. Sasvim sigurno da su alhemičari bili u velikoj meri nadahnuti hrišćanstvom. Michael Maier, koji je koristio u opisu svojih alhemijskih aktivnosti pomenute ptice kao metafore za faze alhemijskog rada, svoje radove je na primer uskladjivao sa datumima vezanim za Hristov život, da bi sve kulminiralo i završavalo se na Uskrs.

No pored tih hrišćanskih uticaja, koji su neosporni i ne mogu se ni minimizovati ni negirati, nije zgoreg razmotriti i neke druge moguće izvore i veze. Tako je recimo

benu

Benu ptica

Herodot je 5 vekova pre Hrista opisao feniksa na osnovu onoga što je čuo od sveštenika iz Heliopolisam tako da nije neopravdano tražiti njegovo poreklo u Drevnom Egiptu gde je postojala Benu ptica. Timothy Hogan u svojoj knjizi Alchemical Keys to Masonic Ritual (samostalno izdanje, deembar 2007) navodi da postoje dve teorije o poreklu reči Majstora Masona. Po drugoj, nama interesantnijoj, njeno poreklo je u egipatskom izrazu Maat Ben. Maat je bila Boginja Istine, a Ben, što je i reč u korenu imena benu ptice, imala je dva značenja, svetlost i kamen.   Tako bi benu ptica značila i „istina svetlosti“ i „istina kamena“.

Istovremeno kad se reč ben, što su Egipćani voleli da rade da povežu neka značenja, izgovori naopačke dobije se reč neb koja je imala značenje zlato. Ono to se može dodati tome što piše Timothy Hogan u svojoj knjizi je i to da feniks dolazi od reči je fene značenja tamno crveno/purpurno što je i boja koja se vezivala za kamen filosofa. Takodje to je i poreklo imena Feničana koji su bili poznati po upotrebi te boje.

Ono što je naročito zanimljivo u pomenutoj knjizi je to što se pominje poreklo reči ruža koje dolazi od grčke reči koja znači rosa što bi igrom reči značenje izraza ružokrstaštvo pretvorilo u „posudu za rosu“ što celu priču povezuje sa Svetim Gralom. Meni izuzetno lično veoma zanimljivo u kontekstu Arkanum Arkanoruma koji je radjen na najvišim stepenima Memfisa i Mizraima i predstravljao je mistično povlačenje u trajanju od 40 dana tokom kojeg rosa kao pojam ima sasvim specifično značenje što je neka sasvim druga tema, U svakom slučaju koga interesuje alhemijski simbolizam u masonskim ritualima toplo preporučujem pomenutu knjigu.

Timothy Hogan and Dr. Stephan A. Hoeller

Timothy Hogan i Dr. Stephan A. Hoeller

Relativno skoro je neko koga potpisnik ovog teksta smatra inkarniranim adeptom sažeo suštinu misterije Ruže i Krsta u dve kratke rečenice koje glase „Majka pelikan koja razdire svoje grudi kako bi nahranila svoje mlade vlastitiom krvlju podaruje im svoju vlastitu životnu silu. Ona tako postaje ponovo rodjeni pobednički feniks.“

Kako smo videli pelikan koji vlastitom krvlju hrani svoje mlade je centralni motiv 18. stepena, dok feniks može da se poveže sa samim završetkom ciklusa inicijacija u Škotskom Obredu. Doduše, misterija je masonska medalja iz Turina, iz Napoleonovog vremena, na kojoj su Drvo života na jednoj strani, a na drugoj feniks kao simbol 18. stepena Viteza Ruže i Krsta. Bez daljih informacija o tome tretirajmo to samo kao kuriozitet.

medalja

Masonska medalja sa feniksom kao simbolom 18. stepena Viteza Ruže i Krsta

Razmotrimo sad jedan drugi aspekt ovog stepena. A to je da kandidata kroz inicijaciju u stvari vodi Arhandjeo Rafael i to zahteva jednu podužu digresiju o prirodi Andjela i Arhandjela.

Arhanđeli su deo Anđeoske hijerarhije. Anđeli se smatraju za “glasnike”, a sama reč Anđeo dolazi od grćke reči angelos (glasnik),. Odgovarajuća hebrejska reč istog značenja jeste mal’ach. Po nekima ideja o anđelima je u judaizam došla iz zoroastrizma. Hijerarhija anđela kakvu danas znamo se zasniva na Nebeskoj hijerarhiji koju je napisao Dionizije Aeropagit koji je oslanjajući se najviše na Poslanice Efescima i Kološanima, podelio Anđele u tri trijade, od kojih svaka ima po tri Reda odnosno Hora. Sličnu podelu posle njega je prihvatio i Sveti Toma u svom delu Summa Theologica. Ta bi podela izgledala na sledeći način:

Prva hijerarhija:

Serafimi (imaju tri para krila plamteći crvene boje na kojima je mnogo očiju). Jedan par im koristi za let, drugi za pokrivanje nogu, a treći da zaklone lice jer su najbliže Bogu. Serafimi u momentu sagorevaju sve što odvaja čovekla od Boga.

Kerubimi (imaju dva para krila nebesko tamno plave boje; stoje blizu Božijeg prestola). Prosvetljuju dušu i ujedinjuju je sa Božanskom Mudrošću.

Anđeli Prestola (nemaju antropomorfni oblik, već se prikazuju kao plamteći točkovi sa krilima na kojima stoji Nebeski presto).Oni uzdižu dušu i utemeljuju je u službi Božanskom.

Druga hijerarhija:

Anđeli Gospodstva (od Kyriotetes; nose oklop u krunu, u ruci drže drže žezlo jabuku). Od njih dolazi poredak i pravda.

Anđeli Moći (smatra se da obično drže knjigu). Od njih dolazi milosrđe i odvažnost.

Anđeli Vlasti (imaju krunu i žezlo). Pomažu ljudima da raskinu sa silinama koje ih vuku ka ovozemaljskim stvarima.

Treća hijerarhija:

Anđeli Poglavarstava (obučeni su u liturgijske odežde, a u ruci drže ljiljan). Oni pomažu ljudima da se okrenu ka službi božanskom, umesto ka ovozemaljskom.

Arhanđeli. Oni uče dušu da se osposobi da uči o sebi i o duhovnim stvarima.

“Obični“ Anđeli. Oni služe ljudima i pročišćavaju i uzdižu stvari koje se tiču Prirode.

Po ovoj podeli može izgledati kao da je Rafael anđeli niskog ranga, No, uvid u spisak imena anđela koji se navode pod, recimo, imenima Serafima pokazuje da se tu nalaze Mihael i Uriel, dok se među Kerubimima nalaze, recimo Rafael i Gabriel. Zato ne treba odbaciti ni mišljenje onih koji su smatrali da konkretni Arhanđeli koji se sreću u mističnoj literaturi, u nekim slučajevima uopšte nisu smatrani kao Red anđela, već da je to bila titula, recimo nešto kao vojni čin, za izuzetno važne anđele.

Po jevrejskoj tradiciji Arhanđeo Rafael je jedan od sedam Arhanđela koji Bogu prenose ljudske molitve. Po jednom spisu on je među tih sedam Arhanđela po rangu odmah iza Mihaila, po drugim izvorima je treći, jer je ispred njega Gabriel. U listi planetarnih Anđela jevrejskog kalendara Rafael odgovara Suncu i nedelji. U spisima jevrejskog misticizma sreće se tvrdnja da Rafael, zajedno sa Mihailom, Gabrielom i Urielom, vodi ljudske duše iz tame ka Bogu.

Rafael na grudima ima tablu na kojoj je ispisano Božije ime. Samo ime Rafael znači „Bog leči“ i shodno tome smatralo se da je Rafael Arhanđeo povezan sa isceljivanjem rana i bolesti. Lečio je čak i slepilo i zbog svojih isceliteljskih moći predstavljan je čak i kao zmija (po Origenu). Nadvladao je Ašmodeja, kao i samog Azazela kojeg je bacio u jamu. Zajedno sa Rafaelom i Gabrielom lečio je Abrahama. Sa usponom Hrišćanstva Rafael je zadržao svoju „popularnost“ i bio je čest na raznim amuletima.

Smatralo se da Rafael može da preuzme bilo koje obličje koje želi. Numerička vrednost Rafaelovog imena napisanog ne hebrejskom je 311. To je brojčano identično grčkoj reči Helios (Sunce, ali ima i značenje „istok“).

Rafael je narocito angažovan na isceljenju naroda i na inspirisanju ljudi, koji pripadaju tim

Andrea del Sarto - Arhandjeo Rafael sa Tobiajom, Svetmi Leonardom i donatorom Leonardom di Lorenzo Morelliem

Andrea del Sarto – Arhandjeo Rafael sa Tobijom, Svetim Leonardom i donatorom Leonardom di Lorenzo Morelliem

narodima, da slede vrednost zajedništva, saosećanja i saradnje. Imajući u vidu tu činjenicu zanimljivo je mesto gde se Arhanđeo Rafael nalazi u odnosu na šemu drveta života. Naime, po doktrini prezentovanoj recimo u učenju Zlatne zore Arhanđeo Rafael prebiva u svetu Briaha, a pozicija na Drvetu Života je centar Srednjeg stuba, konkretno područje Tifareta, iako se obično umesto da se pomene Tifaret kaže da Rafael stoji u Rahamimu. Rahamim je duhovno stanje, kabalisti bi možda čak rekli jedna od moći duše ili čak bismo mogli reći dar, povezano sa sefirom Tifaret, svojevrsno balansiranje, tačnije sinteza, ahave i jire, dve opozitne tendencije. Žudnje da se “da” i sa druge strane da se “zadrži”. Prva je bezpogovorno poverljiva prema svom okruženju i za nju su svi kojima se može dati vredni da im se nešto pruži. Druga je potpuno sumnjičava i za nju su svi bezvredni. Rahamim je između ta dva stupa strogog prosuđivanja i beskrajne milosti. Iako može izgledati da je Ahava, kao Ljubav heseda, nešto količinski veće, a i jeste, Rahamim je vrednosno važniji. Iz te pozicije neko se stvarno i nesebično daje drugima, dok se istovremeno ti drugi osećaju kao deo vlastitog proširenog bića. Za kabaliste kroz ovo stanje je stalno jačala svest o Božijoj milosti kojom se ljudi izbavljuju iz “egzila”.

Rahamim je, tako, istinska empatija i prodiranje u suštinu stvari i otkrivanje njihove vrednosti. Prepoznavanjem onoga vrednog u drugima osećanje njih kao dela sebe. Rafael tako sa ostalim Saosećajnim prebiva u Tifaretu.

Rekli smo već da su stepeni od 14. do 18. inspirisani rozenkrojcerskom doktrinom, Dodajmo na to da ne bi trebalo isključiti i mogućnost da je postojala posebna povezanost rozenkrojcera i Arhandjela Rafaela. Po nekima je čak i skraćeni način pisanja Bratstva, konkretno R+ , bila oznaka njegovog imena. Takodje videli smo i da je i samo ime Rafaela povezano sa njegovom primarnom funkcijom, a to je isceljivanje. Originalni rozenkrojceri su u stvari imali prvenstveno jedan jedini zadatak kao najbitniji, da putuju po svetu i da leče besplatno. Da li je to i zadatak i masona, regularnog ili neregularnog uopšte sad nije reč o tome, 18. stepena? U suštini ne, od Viteza Ruže i Krsta se ne očekuje da recimo upiše studuje homeopatije, koja je inače bila omiljena medicinska disciplina mnogih okultnih majstora u prošlosti, i da postane lekar. U striktno tehničkom smislu „isceliti nekoga“ u masoneriji se odnosi na proces validiranja nekoga, što bi značilo da ako je neko dobio stepene od nekoga ko nije imao autoritet za to, ili u neregularnoj masoneriji, njegovo primanje u regularnu masoneriju znači i njegovo „isceljenje“. Na sad priču moramo da malo proširimo u prošlost do renesansnih vremena i vidimo kakve je stavove imao Giordano Bruno.

Statua Giordana Bruna podignuta na mestu gde je pogubljen

Statua Giordana Bruna podignuta na mestu gde je pogubljen

On je naime bio mišljenja da hermetista ima tri načina ispoljavanja, kao lekar, kao sveštenik i kao magus. Prvi isceljuje rane, drugi prenosi Zakon, a treći učestvuje u kreaciji. U neku ruku možemo da podelimo i tri etape duhvonog Puta u skladu sa navedene tri kategorije. A u ovom slučaju prvo se moramo pročistiti jer se vino ne sipa u prljave čaše.

Regularna masonerija koja se bazira najpre na filantropskom radu i pomoći svima kojima je to potrebno neovisno o rasi, polu, religiji i sl, a potom i na ohrabrivanju da se njeni članovi što bolje upoznaju sa simbolizmom i moralnim lekcijama koje inicijacije nose i primene ih u praksi, se može tretirati prvenstveno kao sistem moralnih inicijacija.

Pri tome želeo bih da naglasim da se moji stavovi i moja lična tumačenja odnose prvenstveno na ezoteričnu masoneriju. Još od vremena Eliphas Levia koji je ušao u masone, pokušao da im objasni gde misli da oni greše i kad njegove ideje nisu prošle više se nije pojavio u Loži, mnogo njih je želelo da reformišu regularnu masoneriju i prilagode je svojim idejama i potrebama. Jedan od njih, verovatno i najzaslužniji za „polularnost“ ezoterične masonerija zapravo bio je C. W. Leadbeater, jedan od vodećih teozofa svog vremena i biskup Liberalne katoličke crkve.

leadbeater

Blagodeti interneta su takve da se knjige koje nisu više pod autorskim pravima mogu naći besplatno na njemu, tako je i njegova knjiga The Hidden Life in Freemasonry, a koja se bavi ezotaričnim tumačenjem slobodnog zidarstva, u celini dostupna za besplatno čitanje na adresi:

http://www.anandgholap.net/Hidden_Life_In_Freemasonry-CWL.htm

Njegovi stavovi jesu zanimljivi i vredni za čitanje, nekad deluju održivo, a nekad

James Ingall Wedgewood

James Ingall Wedgewood

polemično i moje duboko uverenje je da bi i ova knjiga, kao i njegova knjiga o hrišćanskim sakramentima, trebalo da budu prevedene i objavljene i kod nas. Ali istovremeno neophodno je da ih prati i napomena da uprkos što u toj knjizi, kao i ispod priložene fotografije, piše da je on bio 33° on zapravo po onome što je poznato nijad nije primljen u regularno slobodno zidarstvo već ga je u neregularnu masoneriju primio James Ingall Wedgewood, a kojeg su pak primili u Memfis Mizraim John Yarker, a u martinizam Theodor Reuss. Leadbiterovo pisanje o masoneriji je veoma ponekad bilo pogrešno tumačeno i korišteno od strane nosilaca anti-masonske kampanje da ga u svojim napadima na masone predstave kao eksperta za masoneriju i nosioca 33° što nije odgovaralo činjeničnom stanju. Zato sam mišljenja da nikad nije dovoljno naglašavati da ezoterična masonerija i regulartna nisu ista stvar i da ezoterična masonerija ne pravi masone niti da pretenduje na ono što se naziva regularnošću, odnosno da ne zadire u jurisdikcije regularnih obedijencija.

Sa druge strane ni jedna inicijacija u regularnoj masoneriji nije u punom smislu Inicijaciju već su pre u pitanju moralni rituali integracije u bratstvo. Za razliku od nje ezoterična masonerija se na sistem moralnih instrukcija dobijenih na inicijacijama nadovezuje doktrinom koja se bavi ponovnim sticanjem izgubljenih vrlina i moći koje je čovek imao pre Pada i koja se zove moralna regeneracija. U Memfis Mizraimu, što nije nešto što se danas sreće u svim manifestacijama ovog Obreda, to kulminira u Arcanum Arcanorumu što je kondenzovan oblik, u vidu mističnog povlačenja od sveta u trajanju od 40 dana, teurgijske prakse koja je postojala u nemačkom Gold und R.C.

Sama inicijacija u masonskom smislu znači „izlazak iz tame na svetlost“ i tokom inicijacije neko simbolično prima svetlost. Tačnije rečeno prvo prima male svetlosti, koje simbolizuju sunce, mesec i Majstor, a zatim i velike koje su simbolisane šestarom, uglomerom i Knjigom svetog zakona. Misterija masonerije je misterija svetlosti. Na istoku linija Gurua koja ide do prvobitnog božanskog suspenduje ego. Na zapadu je to svetlost koja se u nekom budi i raste i pojede naše slabosti i naš ego. U Memfis Mizraimu postoji jedan pobočni Red, karakterističan za liniju o kojoj ja ovde pričam i čije postojanje nije preterano poznato većini inicijata Memfisa i Mizraima, a koji se sastoji od tri stepena Svetac zaštitnik mu je Sveti Grigorije Palama, a praksa mu je zasnovana na isihaizmu što i ne čudi ako se zna da je pokretač reda inače zaredjen za djakona u ruskoj pravoslavnoj crkvi. Red je u potpunosti posvećen isceljenju koje se dešava tako što neko doživi mistično iskustvo, identično iskustvu „tavorske svetlosti“, koja je inače i okosnica pravoslavne duhovnosti. Kad neko može da sam ima takvo iskustvo i isceli sebe onda on može takvo iskustvo i da izazove kod kod onog koga leči tako da tog nekog svetlo onda isceljuje iznutra. Red sadrži dosta elemenata martinizma i čak Kardekovog spiritzma, a radi se u lavirintima poput onih koji su ostali sačuvani na podovima srednjovekovnih katedrala i koje su hrišćani koristili za hodajuće meditacije koje su bile supstitucija za stvarni odlazak na hodočašće u Jerusalem, sve skupa sa 33 zaustavljanja korespndentnim 33 godine Hristovog života. Taj Red je u bio razlog zašto sam počeo da pišem, jer mi je bio izuzetno zanimljiv, ali mi je taj tekst i dalje pretežak i zato pišem o svemu drugome dok ne uspem da napišem to tako da budem zadovoljan.

lavirintIsceljenje u simboličnoj masoneriji, kako u smislu regularne tako i u smislu one koja je priprema za reintegraciju u ezoteričnoj, ne ide tako ekstremno. “Šta je više božansko od masonskog morala” piše u lekciji o 18. stepenu u izvanrednoj knjizi Allen T Greenfielda The Compleat Rite of Memphis (Luxor Press Inc, oktobar 1998).

I to je suština stvari, jer je 18. stepen je jedan od najbitnijih budući daje glavnu pouku za život, a to su tri teološke vrline (ljubav, vera i nada), koje uvek prate i četiri kardinalne (razboritost, umerenost, pravednost i hrabrost) drevnih Grka.

Ljubav, vera i nada su tri teološke vrline koje potiču iz Prve poslanice Korinćanima Svetog Pavla. „A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.” Bez ulaženja u teološke interpretacije, niti je mesto niti se osećam sposoban za tako nešto mogu samo uputiti na knjigu Vera, ljubav i nada u izdanju Pravoslavne narodne hrišćanske zajednice i Crkvene opštine Krnjevo iz 1996. gde su skupljeni različiti pravoslavni tekstovi na tu temu. Sinhronicitet je da sam koristeći za razumevanje te tri vrline primenjene u svrhu potreba ezoteričnog slobodnog zirarstva tu knjigu objavljenu u ediciji koja se zove Pisari i neimari. Takodje, prva stvar koja mi je privukla pažnju kada sam otvorio knjigu, nasumično, bilo  poglavlje koje je napisao jeromonah Atanasije Jevtić a koje je imalo podnaslov Dogma i moral u pravolavlju.

Inicijacija je poput sadjenja semena u uredjenu oranicu. Da li će seme nići i kako će se biljka razvijati zavisi od toga koliko ćemo seme zalivati i ostvariti sve ostale uslove da ono proklija i biljka nikne. Moje omiljeno pitanje u raznim pričama inicijacijske prirode je uvek bilo “a šta posle inicijacije?” Pošto smo shvatili nakon prošlog eksperimenta sa meditacijama i našim malim ritualima vezanim za simboliku stepena da se u okviru simbolične masonerije više baziramo na način kako treba živeti da bi se inicijacija pravilno razvijala odlučili smo da nadjemo najbolji način da se time pozabavimo. Lično sam protiv uvodjenja sujeverja budući da je masonerija institucija koja je protiv i tiranije i pomenute društvene pojave. Ali istovremeno najpre mi ovde govorimo o ezoteričnoj masoneriji ,a ezoterija podrazumeva i neke neobične i umu izmičuće propratne momente. A potom i sam sam prilično kondicioniran u nekim drugim pričama koje su u velikoj meri arhaične, da pratim znamenja i neobične pojave koje se dešavaju. Pre nešto manje od deset godina moj prijatelj, sjajan mladi čovek, preveo je Pravila rozenkrojcera iz knjige The Principles of the Yoga Philosophy of the Rosicrucians and Alchemists (Kessinger Publishing, decembar 2005) Franza Hartmanna. Prevodilac se, što je još jedan sinhronicitet, zvao Kristijan. Dao mi je prevod i onda sam ja taj prevod jednostavno izgubio. On nije imao kopiju i oprostio sam se od prevoda. Kad smo krenuli da tražimo najbolji način kako najbolje upotrebiti to što je dobijeno na inicijaciji prevod mi je jednostavno pao u ruke i sve te godine je bio na dohvat ruke i izmicao mom traženju, u fascikli koju sam nebrojenu puta otvarao i prevideo papire sakrivene ispod drugog prevoda. Budući da su u pitanju pravila za ponašanje koje vodi ka otvaranju Vrata Hrama, to je za mene bio znak i zato sam odlučio da ih uvrstim u ovaj tekst.

 

PRAVILA ROZENKROJCERA

 

1. Volite Boga iznad svega.

„Voleti Boga“ znači voleti mudrost i istinu. Jedino kako možemo

voleti Boga je ako poštujemo Sveti zakon. Da bismo bili u stanju

da svesno i poslušno pratimo taj zakon moramo imati znanje o

istom. Takvo znanje se jedino stiče radom.

 

2. Posvetite vreme zarad svog duhovnog napretka.

Kao što Sunce u svojoj nepomičnosti na nebu šalje svetlost na

zemlju, obasjava čiste i nečiste i prosvetljava čak i najmanje

trunke materije svojom svetlošću, tako i duša čovekova može

da šalje svoje mentalne zrake da bi dobila znanje o svim

zemaljskim stvarima. Mada ne treba da duša izgubi svoju svetu

samosvesnost i da nestane u predmetima njenog posmatranja.

 

3. Ne budite ni najmanje sebični.

Duhovno znanje počinje samo onda kada svi osećaji osobenosti

nestanu. Kada se iluzija, zbog koje čovek sebe vidi kao biće

odvojeno i izolovano od svih ostalih, prekine, tada čovek počinje

da shvata njegovo pravo postojanje kao sveobuhvatajuću,

univerzalnu i samosvesnu svetu moć.

 

4. Budite umereni, skromni, puni energije i tihi.

Vrata unutrašnjeg hrama se zovu Blagostanje. Nijedna životinja ne

može da kroči unutra, samo onaj ko uspravno hoda i koji je

svestan svog postojanja kao covek. Bez energije ništa se ne može

postići. I samo u tišini , kada su sve misli i želje u miru, može

Sveta harmonija da se probije do unutrašnjeg uha.

 

5. Naučite poreklo METALA koje sadržite unutar sebe.

Neznanje je razlog patnje. Ono što je materijalno mora biti

razapeto i mora da umre, time ono što je duhovno može da

vaskrsne i da živi.

 

6. Pazite se šarlatana i pretvarača.

Onaj koji tvrdi da poseduje znanje ne zna ništa. Samo onaj kroz

kojeg Reč mudrosti govori je mudar.

 

7. Živite u stalnom obožavanju najvećeg dobra.

Crv traži zadovoljstvo u grozotama i prljavštini, ali slobodan orao

širi svoja krila i leti ka suncu.

 

8. Savladajte teoriju pre nego što se okrenete praksi.

Onaj ko putuje sa poverljivim vodičem biće bezbedniji nego onaj

koji odbija da se bogati iskustvom drugih.

 

9. Nastojte milosrdno prema svim drugim.

Sva bića dele jedan duh. Odvojena su samo iluzijom forme. Onaj

koji je milosrdan prema drugoj formi, koja je manifestacija

Jedinstvenog Duha, čuva sebe od muke.

 

10. Čitajte stare knjige mudrosti.

Knjige su nedozrelom umu isto što majčino mleko odojčetu. Mi

moramo piti od drugih sve dok ne prikupimo dovoljno snage i

iskustva da predjemo do žive fontane unutar nas, i da odatle

crpimo vodu istine.

 

11. Pokušajte da shvatite njihovo tajno značenje.

Ono što je eksterno može se videti eksternim okom, ali ono što je

duhovno se može jedino videti očima duha.

 

Ovo su jedanaest pravila koje bi trebalo da se pridržavaju oni koji

hoće da udju u hram Ružinog Krsta. Ali Rozenkrojceri imaju

dvanaesto pravilo, Arkanum, u kojem leži velika moć, ali o kojoj

nije dozvoljeno govoriti. Taj Arkanum će biti dat onima koji ga

zaslužuju, i njegovom pomoći će on naći svetlost u tami, i vodeću

ruku kroz lavirint. Arkanum je neizreciv u jeziku smrtnika. Stoga

se on jedino može prenostiti od srca ka srcu . Ne postoji takvo

mučenje koje bi ga izvadilo iz usta pravom Rozenkrojceru. Jer čak

iako bi on bio voljan da ga otkrije , oni koji nisu zaslužni i vredni

neće ga biti u stanju primiti.

Franz Hartmann

Franz Hartmann

Franz Hartmann, iako je bio primarno teozof,  zanimljiv je zato što je sa Theodorom Reussom i Karl Kellnerom u Nemačkoj sačinjavao „unutrašnji trougao“ Memfis Mizraima. Hartman je još pre toga bio u krugu okupljenom oko rozenkrojcerskog mistika Alois Mailändera. Mnogi su ga smatrali istinskom vezom sa autentičnim rozenkrojcerima.

Veoma zanimljiv ogranak Memfis Mizraima bio je onaj koji je vodio Rudolf Steiner i koji još uvek postoji u nekim zemljama, mada ne previsše javno i bez puno eksponiranja. On je naime od Reussa, koji je 1913. postao i internacionalni poglavar Memfisa i Mizraima, dobio da vodi nemačku sekciju Obreda koji je preneimenovao u Memfis službu. Njegova masonska predavanja su zanimljiva, kod nas ih je objavio WordFuturis WordFuturis pod nazivom Legenda o hramu i Zlatna legenda i još uvek su dostupna na tržištu po ceni od 600 dinara, a link izdavača je:

http://www.wortfuturis.com/index.php?option=com_content&view=article&id=54:legenda-o-hramu-i-zlatna-legenda&catid=35:edicija-wort&Itemid=18

Sar Péladanov rozenkrojcerski lamen za L’Ordre Catholique de la Rose-Croix du Temple et du Graal koj ije posle Ordo Templi Orientis prisvojio

Sar Péladanov rozenkrojcerski lamen za L’Ordre Catholique de la Rose-Croix du Temple et du Graal koji je posle Ordo Templi Orientis prisvojio

Definitivno vredno čitanja, pri čemu Steiner delom tu a delom u drugim svojim delima na čudan načlin povezuje Memfis Mizraim sa rozenkrojcerskim tokom preko Hirama, koji se kasnije po njemureinkarnira kao Lazar kojeg je Hrist oživeo, da bi kasnije bio i Kristijan Rozenkrojc lično, koji je potom delovao kao St Germaine koji pak aktivira Memfis Mizraim preko Cagliostra. Steiner je stepene Memfis Mizraima sa 97 sveo na 10 stepeni što su kasnije preuzeli i Reuss i Crowley. Ovaj potonji je, istini za volju, od strane Reussa izbačen i sve što je kasnije radio kao Memfis Mizraim, pri čemu za razliku od Reusa koji je koristio to ime on koristi stalno ime Ordo Templi Orientis, samim tim nelegitimno je. Usput, to je primer šta bude kad se odustane od principa i promeni sistem vrednosti koje su osnov masonskog sistema, bez da se naprave sigurnosni mehanizmi da se spreči zloupotreba i samovolja. Bez puno ulaska u detalje nema previše indicija da je to što je ostalo iza njega, a pseudo-masonskog karaktera je, dalo neki pozitivan rezultat kod ljudi koji su prolazili tu školu jer nije cilj da neko ko udje bude još gori nego što je bio nego obratno. Kao ilustracija da je i percepcija drugih bila da su ti ljudi za izbegavanje govori i to da je  Stephan A Hoeller  svojevremeno bio izdao interni dokument, začudjuće oštar i sa kvalifikujućim rečima koje su po meni prično neuobičajene za takvu vrstu dokumenta, kojim je svojim ljudima sugerisao da nemaju nikakve kontakte sa ljudima iz Ordo Templi Orientisa.

Vodeći se time da izvučemo što više od inicijacije i postignemo što bolji kvalitet, odlučili smo da na osnovu onoga što nam je bio zaključak sa istraživanja stepena od 4. do 14. ne zanemarujući meditacije na stepene, vidimo kako najbolje živeti principe koji su dati kao životne smernice. Kao jedna od boljih lekcija na temu kako živeti u skladu sa tri teološke i četiri kardinalne vrline, a to je i praksa 18. stepena, možemo navesti jednu od lekcija Duc de Palatina napisanu za Red Plerome.

Ronald Powell (1916-1977) je ime Richard JeanChretien Duc de Palatine uzeo nakon što mu je Princ Alexander Licastro de la Chastre Grimaldi Lascaris dodelio plemićku titulu potvrdjujući tako njegovo postignuć duhovnog plemstva kao Princa Svetlosti.U gnostičkog biskupa zaredio ga je Hugh de Willmott Newman, biskup američke katoličke crkve (nezavisne od Rima), a nakon toga je primio i biskupsko zaredjenje u Liberalnoj katoličkoj crkvi.Nakon njegove smrti ispostavilo se da je Palatine polagao pravo na neprekinutu liniju nasledja Antioha i povezivao u sebi dvanest linija gnostičkog nasledja. Pored toga Palatine takodje je bio i mason 33. stepena Škotskog obreda nakon čega je počeo da ulazi u neregularne masonske redove osmišljene da budu nadogradnja regularnoj masoneriji, kao i u takozvane egipatske obrede tražeći prosvetljenje. Takodje, uspostavljao je kontakt sa raznim u tajnosti delujućim rozenkrojcerskim i martinističkim redovima širom Evrope i Amerike. Na taj način Palatine je kod sebe objedinio linije 21-og iluminirajuće masonskog, rozenkrojcerskog, templarskog i gnostičkog reda uključujući naravno i Memfis & Mizraim Obred.

Sve ove obrede je Hugh de Willmott Newman dobio od John Yarkera i preneo ih na Palatina. Palatine 1953. postaje vodja organizacije koja se zvala Bratstvo Iluminata, kojoj 1960. godine menja imenajpre u Bratstvo Plerome, a potom i u Red Plerome. Od 1964. godine sve nabrojane redove i linije uključio je u Disciplina Arcani, integralni deo Reda Plerome.

Iza sebe je ostavio nekoliko naslednika koji su nastavili njegovu liniju, izmedju ostaloga i gore pomenutog Stephana A Hoellera, verovarno jednu od najistaknutijih ličnosti današnjeg gnosticizma.

Lekcija počinje rečenicom „da bi naučio da voziš auto moraš da ga poznaješ“. Isforsirana finaltropija meni nikad nije bila baš simpatična. Postoji jedna astrološka kombinacija u vedskoj asrologiji za koju se kaže da ko je ima dovoljno je da se samo jednom iskreno pokloni Šivi i da će biti oslobodjen. Čim neko zna da nešto može da dobije za to, pitanje je može li da to uradi bez očekivanja da dobije nešto za uzvrat, makar i krajičkom uma kojeg nije ni svestan? Pokušao lično više puta i nisam uspeo da se još uvek iskreno poklonim. Dakle moramo poznavati našu prirodu, naše slabosti i onda umesto da forsiramo da smo dobri da uklonimo to gde smo slabi.Nije baš uobičajen pristup, ali vodeći se onom poznatom Oscar Wildea da svaki svetac ima prošlost i svaki grešnik budućnost logično nam je bilo da grešnik prvo mora da prestane da bude grešnik, pa tek onda da radi na tome da bude svetac. I da li je sistem delovao? Veoma je delovao po mom mišljenju. Sestra AsetSah ima odličan talenat, po mom dosadašnjem iskustvu, da bude jako prijemčiva za metafizičke uticaje, što je i bio jedan od razloga da se pusti Univerzum da stvara okolnosti koje će će je dovesti u priliku da vidi koji su segmenti koje treba da popravi i preko toga napreduje. Zato sam uzeo papir i olovku, prepisao ključne momente iz lekcije i čekao. U životnim situacijama koje su joj počele da se dešavaju i gde je bila u iskušenjima odreagovala je, bez da sam joj bio rekao koji su slabosti koje su antipodi vrlinama koje taj stepen razvija i neguje,  baš kako je trebalo. Stepen podudarnosti onoga što se dešavalo sa spiskom slabosti i preporučenih aktivnosti iz lekcije nakon prekriženih stavki bio je veći od 50% što je prilično zadovoljavajuće i što je pokazatelj da putovanje ide dobro i da za sada škola daje dobar rezlutat. Ono što nismo hteli je da protrči kroz stepene, več da nauči svaku svoju lekciju ma koliko to nekad bilo bolno i neprijatno. I mislio sam da završim onom poznatom Pavlovom iz iste poslanice, a koja se odnosi na to da šta vredi nekom i da andjeski jezik govori ako ljubavi nema. Ali mi to deluje previše upotrebljavano, tako da ću završiti lekcijom koja je po meni jedna od najvažnijih pouka koje daje 18. stepen. A to je da ne postoji ljubav bez poštovanja i da nismo veći ni važniji od drugih.  I to je baš jedna od stvari koje je spontano i sama Sestra AsetSah spoznala na svoj način i zato ću tekst završiti sledećim citatom jednog velikog mistika i sufi Učitelja:

“A obavezu prijateljstva ispunjavaš savršeno tek kada sebe smatraš manjim od svoje braće i postavljas ih iznad sebe.

Božji Poslanik kaže: „Nema ničeg dobrog u prijateljstvu sa onim ko te ne poštuje isto onoliko koliko poštuje i sebe.“
A to je najniži stupanj, da drugog smatraš sebi ravnim. Savršenstvo je, pak, u tome da svog brata staviš na prvo mjesto.”

Al-Gazali O prijateljstvu i bratstvu u Bogu