(Tekst je napisan za Mason, nezvanično glasilo balkanskih slobodnih zidara. Kada bude objavljen  sledeći broj zainteresovanima mogu proslediti link na koji će magazin biti postavljen, odnosnu pdf čim mi bude prosledjen. Magazin je dobar i vredan čitanja tako da mogu proslediti link i pdf i za ranije brojeve ako nekog interesuju)

regalije

Savremene regalije Obreda Memfisa & Mizraima

Memfis & Mizraim je obred koji pripada takozvanoj ezoteričnoj masoneriji. Za razliku od viših masonskih stepena koji su ili templarski, za koje se smatra da su po poreklu francuski, ili škotski, za koje se smatra da potiču iz Engleske, Memfis & Mizraim pripada takozvanom egipatskom obredu.
Egipat je interesovao Zapad još od kad je Marsile Ficin 1471. preveo Corpus hermeticum sa grčkog i latinskog i tako otvorio vrata za „egipatsku mudrost” i tzv. hermetičke nauke kao što su bile alhemija, magija i astrologija.
Fascinacija antički svetom nije mimoišla ni slobodne zidare. Za razliku od britanskih masona za koje se smatra da su se okupljali u gostionicama, a okupljanja zasnivali na recitovanju obreda napamet, kontinentalni slobodni zidari su imali ambiciju da ožive drevne misterijske religije u hramovima koji bi podsećali na antičke.
U Francuskoj je krajem osamnestog veka postojalo nekoliko obreda koji su bili inspirisani Egiptom i koji su svi kasnije iščezli, a neki od njih su bili Obred afričkih arhitekata koji je iz Nemačke importovan u Francusku, Sveti obred Sofisijana, Savršeni Inicijati Egipta, Suverena Piramida pustinjske braće u Tuluzu itd.
Jedan od takvih egipatskih obreda nastao je 1767. kada su Carl Frederich Koppen i Bernhard von Hymmen osnovali Red afričke Braće, poznat još i pod imenom Afrička Loža. Red je nastao ne baš prijatnim odvajanjem od majčinske masonske Lože Zu den drei Weltkugeln u Berlinu i bio je zasnovan na kratkom tekstu Crata Repoa, koji je nekih desetak godina pre toga počeo da kruži nemačkih masonskim krugovima gde je bio tretiran kao dokument o autentičnoj egipatskoj inicijaciji. Manly P. Hall u svom delu Freemasonry of the Ancient Egyptians navodi da je Crata Repoa delo nepoznatog sastavljača i da je načinjeno od fragmenata prikupljenih iz različitih antičkih izvora zasnovano na nameri da se obnove drevne misterije. Izdanje koje je uredio Nick Farrell (Rim, 2009) navodi izvore koji su korišteni u kompiliranju ovog kratkog dela (Plutarh, Ciceron, Apulej…), tako da je ovo izdanje preporučljivo za shvatanje prirode ovog dela i njegovog nastanka.
Crata Repoa
je na osnovu tih izvora predočila sistem, takozvanu “egipatsku lestvicu inicijacije”, zasnovan na sedam stepeni, ne računajući uvodni:

0. Aspirant koji je podrazumevao pripremu

1. Pastoforis (Neoft) koji je podrazumevao krštenje i pročišćavanje emocija

2. Neokoris (zanatlija/učenik) koji je podrazumevao transfiguraciju i pročišćenje uma

3. Melanoforis (majstor/inicijat) koji je podrazumevao raspeće i ovladavanje voljom.

4. Histofores (arhimason /adept) koji je podrazumevao vaskrsnuće i izrastanje u viši oblik života i svesti.

5. Balahate (filosof/majstor) koji je podrazumevao uzdizanje i odbranu od tifonijanskih životnih energija i njihovo ovladavanje.

6. Mavr (vidovnjak/sveštenik) koji je podrazumevao ujedinjenje i otkrivanje i znanje božanskih principa i njihovog duhovnog plana

7. Safenat Pančar (prorok/prosvetljeni koji je podrazumevao ustoličenje i puno prosvetljenje i sjedinjenje sa božanskim.


Ovih sedan stepena Inicijacije su zapravo shvaćeni kao zadnjih sedam nivoa alhemijske inicijacije sačinjene od ukupno dvanest nivoa. Prva četiri su pripremna, dok se peti odnosi na svojevrsni prag kao prelazni stepen gde se “Beli Kamen” radja iz tmine Prvobitne materije. Tih pet nivoa predstavljaju spoljni krug misterija, a zajedno sa pomenutih sedam čine skup od dvanest nivoa koji se može podeliti na četiri celine kojima odgovaraju četiri elementa i četiri egipatska Netera (božanstva): Tot, Ptah, Ra i Amon.Untitled-1 copy Drugačije postavljeni u tri grupe po četiri stepena daju mapu Inicijacije koja odgovara tri alhemijske faze, crnoj, beloj i crvenoj. To je smatrano za korespondentno egipatskoj ideji o životnom ciklusu svete bube skarabeja (balegar) koji polaže svoja crna jaja u tminu, iz kojih se razvijaju bele larve koje posle metamorfoziraju u nove skarabeje čija glava i grudi su crveni.
Red afričke Braće
je na osnovu Crata Repoa svoje delovanje zasnovao na alternativnoj istoriji slobodnog zidarstva koja se bazirala na Nojevom sinu Hamu i njegovom odlasku u Egipat gde je dobio tajna sveta znanja koja su slobodni zidari prenosili sve do Reda afričke Braće koji je na na njima zasnovao svoje učenje. Red je imao ukupno jedanest stepeni.

Count Cagliostro

Allesandro di Cagliostro

Drugi primer egipatske masonerije bio je takozvani Kaljostrov Obred. Allesandro di Cagliostro je bio harizmatična i kontroverzna ličnost, Njegov Egipatski obred je uspostavljen 1777. u Napulju, a za to vreme revolucionarno je bilo i to što je on 1785. oglasio da bi i muškarci i žene trebalo da mogu da učestvuju u misteriji Piramida i svoj Obred otvorio i ženama kao članicama. Pre formiranja Egipatskog obreda Cagliostro je od člana napolitanskog slobodnog zidarstva dobio Arkanum Arkanorum obred, mističnu praksu koja je sadržavala visoke stepene masonerije.

Cagliostro je bio i visoki rozenkrojcerski inicijat i prvi je, recimo, uveo jednakostranični trougao Šekine na rozenkrojcerski oltar, baš kao ritualnu funkciju “goluba i oglašivača” koje su predstavljali dvoje dece čiji su roditelji bili rozenkrojceri i koja su predstavljala čistotu svesti rozenkrojcera u Hramu.

Postoje indicije da se Obred Mizraima prvi put pojavio u Veneciji, gde ga je oko 1750. vodio izvesni Brat Tassoni. Takodje, postoje indicije da su oni imali kontakte sa Cagliostrom koji im je po tim izvorima i uneo Svetlo u Ložu, ali da su oni odbili da rade po njegovom obredu koji je sadržavao jake kabalističke, alhemijske, magijske i generalno teurgijske elemente, tako da su izabrali da rade samo stepene templarskog obreda. Docnije je Francuz po imenu Lechangeur koji je živeo u Italiji i bio prijatelj sa Tassonijem bio 1805. tvorac Obreda Mizraima od 70 stepeni, veoma inspirisanog masonskim Škotskim Obredom. Po nekima to je bilo zato što nije primljem u Škotski obred i zato odlučio da od jednog malog Obreda, kakav je do tada bio Obred Mizraima napravi jedan mnogo veći i ozbiljniji Obred. Nakon toga je Brat De Lasalle, Grand Master Mizraima za Kraljevstvo Napulja i član Napuljskog Obreda, u Obred Mizraima dodao i stepene iz Napuljskog Obreda i već ranije pominjan Arkanum Arkanorum koji su zauzeli prostor od 87. do 90. stepena. Konačno Francuz Cerbes, Grand Master za Milano koga je bio opunomoćio Lechangeur, preneo je Obred Mizraima na Michel Bedarridea što je vodilo do konstuiusanja Velike Lože Mizraima Francuske.
Obred Mizraima
je tada već imao 90 stepeni koji su bili podeljeni po sledećoj šemi:

Obred Mizraima je tada već imao 90 stepeni koji su bili podeljeni po sledećoj šemi:

  1. Od 1. do 33.      simbolički stepeni
  2. Od 34. do 66.    filosofski
  3. Od 67. do 77.    mistički
  4. Od 78. do 90.    ezoterični ili hermetički

Legenda na kojoj je bio zasnovan Red zasnivala se na mitu o Hamovom sinu Mizraimu, po kojem je i dobio ime. Legenda je dalje tvrdila da je Mizraim bio začetnik tajne tradicije Izide i Ozirisa, a da je tajno znanje koje je prenošeno u Redu poteklo od Adama koji ga je dobio direktno od Boga.

Po svemu sudeći hermetička i okultna tradicija koja je postojala u Italiji, naročito koncentrisana oko gradova Venecije i Napulja, zasnovana na pitagorejstvu i neoplatonizmu bila je nepostojeća u Francuskoj. Ta tradicija se pomešala sa slobodnim zidarstvom u Italiji odakle je ezoterično slobodno zidarstvo prešlo u Francusku.

Michel Bedarride je sa svoja dva brata, Marcom i Josephom, uspešno razvijao Obred u Francuskoj pod pokroviteljstvom Škotskog Obreda. 12. februara 1814. svi članovi 33. stepena Škotskog Obreda su se sa njima okupili da kreiraju Vrhovni veliki generalni koncil 90. stepena Obreda Memfisa

 

General Guiseppe Garibaldi Grand Hierophant 97th - 1881

General Guiseppe Garibaldi

Ali širenje Obreda nije dugo trajalo jer je u jednom momentu vlast procenila da je Obred Memfisa opasan zato što regrutuje najuticajnije masone u Francuskoj, ali i dobar deo Bonapartista, zbog čega je Obred bio zvanično raspušten i tek nakon 15 godina, sredinom tridesetih godina 19. veka, ponovo obnovljen. 1838.godine dolazi do interne šizme u Obredu, Jacques-Etienne Marconis de Negre odlučio je da napravi svoj vlastiti egipatski obred koji je nazvao Obred Memfisa. Obred je imao 97 stepeni i proširio se i na Englesku i na Ameriku. 1872. John Yarker je obred preneo nazad iz Amerike u Evropu, a deset godina kasnije u Italiji Guiseppe Garibaldi je oba obreda ujedinio u jedan koji se od tada zove Obred Memfisa & Mizraima.

Papus and friends,

Gérard Encausse. Marc Haven, Maitre Philippe de Lyon i Paul Sedir

U jednom momentu kada je masonima bilo zabranjeno da budu članovi katoličke crkve masoni su se okrenuli gnostičkoj crkvi u Francuskoj.  Postoje odredjene formalne veze kako martinizma tako i Obreda Memfisa & Mizraima sa gnostičkom crkvom. Gnostički biskup Jules Doinel (Valentin II)  posvetio je Gérard Encaussea (Papus) kao gnostičkog biskupa 1892. Nakon Yarkerove smrti 1913. Gérard Encausse preuzima Obred Memfisa & Misraima. Tri gnostička Biskupa, Encausse, Paul Sédir i Lucien Mauchel su posvetilii Doinelovog naslednika Emmanuel Fabre des Essartsa (Tau Synesius), koji posvećuje Lucien-François Jean-Mainea sa Haitija, koji potom dobija i gnostičko biskupsko zaredjenje od Paul-Pierre de Marrage (Tau Orfeo VI), španskog biskupa za koga se tvrdi da je imao liniju duhovne sukcesije do albinežanskih gnostika. Crkva u koju je Jean-Maine posvećen zvala se Ecclesia Cabalistico-gnostico de Memphis-Misraïm, a Marraga je u Egipatski obred bio primljen još 1860. od strane Manuel Lopez de Briona.  1910. Encausse i Jean-Maine razmenjuju posvećenja u Parizu. Prvi gnostičko zaredjenje u albinežanskoj liniji, a drugi dobija da vodi Memfis & Mizraim za Haiti i Francusku Indiju.

bertiaux

Michael Bertiaux

1. Avgusta 1993. na odredjen broj adresa u svetu stigao je poziv da ako žele mogu da učestvuju u najvišoj duhovnoj operaciji. U opisu je pisalo da je Memfis & Mizraim jedan od osnovnih izvora moderne duhovnosti, te da dolazi iz najdrevnije koptske (egipatsko-haldejske) tradicije i da je taj rad dostupan samo prvoklasnim studentima. U pitanju je bila linija Memfisa & Mizraima koja je ostala očuvana preko Haitija. U aprilu  1973, na skupu u Liežu u Belgiji, predstavnici 18 Redova se složilo da Grand Hijerofant Obreda Memfis & Mizraim bude Tau Ogoade-Orfeo VI koji je došao iz te linije (Michael Bertiaux).

Do spoja slobodnog zidarstva i masonerije došlo je jako rano na Haitiji i to društvo se zvalo Crni templari, odnosno Veliki baroni. Ako je konvencionalna masonerija mogla na Haitiju da poprimi čudne oblike gde su se formirali posebni duhovi vezani za lože, masonske loe, onda nije neobično što je i Memfis & Mizraim krenuo nekim svojim specifčinim tokovima.

U gore pomenutom obaveštenju je pisalo da je Bratu 171=TSH 90° Mizraima dato da organizuje Drevni i prvobitni Obred Memfisa & Mizraima, a kao osnovni metod istraživanja navedeni su tajni metodi transa i gnostička posvećivanja.

U nastavku obaveštenja dat je način na koji se direktno iskusi esencija stepena Obreda. Pošto je u pitanju ezoterični obred, metodi koji su bili navedeni su takodje bili ezoterični i za njih je bilo potrebno da neko poznaje metode vidovitosti (scrying na engleskom), divinacije kao što je recimo kineski metod Ji Djinga ili, naročito, bibliomantija, da ima znanje o jogi, sa naglaskom na mantrama i asanama, poznaje kabalu i ima bar opšte znanje o alhemiji. Kao preporučena literature uz ove radove navedena je Mackenzieva Royal Masonic Cyclopaedia i naravno materijali samog Drevnog i prvobitnog Obreda Memfisa & Mizraima.

Sama tehnika se sastojala u tome da neko za odgovarajući stepen radi bibliomantiju. To je tehnika gde se nasumično otvori neka sveta knjiga, i koristi prvi stih ili pasus koji se ugleda. U ovom slučaju je otvarana Biblija, bez obzira da li je u pitanju bio Stari ili Novi zavet. Zatim, kad se tako dobije stih zauzimala bi se takozvana “proročka poza”, što je bio specifičan položaj tela koji je služio za meditaciju nad imenom stepena, dok se ne pojavi vizija. U viziji je trebalo da se čuju reč i lozinka koji bi se nakon zapisivanja preračunali metodom kabale u brojčanu vrednost i to bi se prosledilo dalje odgovarajućem Adeptu Obreda Memfisa & Mizraima koji bi procenio da li vizija i dobijene reći imaju veze sa stepenom koji je radjen. Nakon konfirmacije računalo se da je stepen kompletiran i potvrdjen.

Veoma slično atmosferi koja je postojala oko ranog Obreda Mizraema, oko Brata 171=TSH, koji je inače prilično cenjeni ezoterik i poznati autor više knjiga na temu ezoterične masonerije, okultizma i mističnih pojava, okupio se veći broj raznovrsnih ezoterika uključujući i neke sa prilično dobrim ezoteričnim pedigreom. Takva koncentracija različitih ljudi, uključujući i neke koji su imali veze sa Hramovima Zlatne zore koje su obuku pružali u neprekinutoj liniji do originalnog Hrama, kao što je recimo novozelandska linija, dovela je vremenom u nekim grupama unutar Obreda i do male modifikacije tehnologije vidovitog ispitivanja stepena. Tako da je sam metod vemenom promenjen na način da je pridodato na početku cirkulisanje energije potaknuto specifičnim izgovaranjem kroz sferično Drvo života.

Spherical+Tree+in+Soma

Crtež trodimenzionalnog Drveta Života kako je u Memfis & Mizraimu davano uz tehniku vidovitog ispitivanja stepena

U modernim knjigama o Zlatnoj zori Drvo života se po pravilu predstavlja dvodimenzionalno. Originalno u Zlatnoj zori Drvo je smatrano za trodimenzionalno, a takozvana sfera senzacija, gde se ova cirkulacija energije i obavlja, smatrana je za svetlosni omotač, poput neke vrste kože, oko svetlosnih tela čoveka, takozvanih aura. Rozenkrojceri su je nazivali Magijskim ogledalom čoveka. Poput ljudske kože sfera senzacija prima uticaje iz Makrokosmosa i posreduje izmedju Makro i Mikrokosmosa. Tokom inicijaicja Zlatne zore u nju su utiskivani simboli koji su kasnije povezivani u jednu energetsku šemu koja je omogućavala da se postignu ciljevi inicijacije.

I tu dolazimo do još jedne specifičnosti ove linije Drevnog i prvobitnog obreda Memfisa & Mizraima, a to su takozvane vruće tačke (points chauds na francuskom). Razne religije i sistemi, vudu i tibetanski budizam na primer, poznaju nešto što se zove empaverment. Prevodi kao osnaživanje ili autorizacija nisu adekvatni da se tačno prevede ovaj izraz jer samo delimično pokrivaju njegovo značenje.

Vruće tačke su “tačke moći” na ljudskom telu koje odgovaraju  stepenima Memfisa & Mizraima povezujući Inicijatovo suptilno telo sa izvesnim izvorima energije koji su izvan naših fizičkih i energetskih tela.

Budući da je, kako je već rečeno, bilo došlo do spoja vudua i masonerije na Haitiju, tako je i ideja o vrućim tačkama u Memfis & Mizraim preuzeta iz vudua gde se one koriste u inicijacijama. Vudu vodi poreklo iz Afrike i u antropološkoj literaturi možemo naći informacije o tome kako se i u Africi još uvek korištenjem reči i crtanjem odgovarajućih simbola od strane šamana  u odredjene tačke priziva Bog i energija predaka.

Brat 171=TSH je sistem vrućih tačaka spojio sa tehnikama koje je naučio od William Wallace Webba, američkog astrologa, umetnika i okultiste. Webb je bio jedan od osnivača Kabalističke alhemijske crkve, organizacije koja je nastala iz Kabalističkog Arkanuma, okultnog društva koje je sa ljudima sličnog usmerenja, a na osnovu sugestije poznatog i po mnogima kontroverznog kanadskog okultiste Charles Stansfeld Jonesa (Frater Achad), osnovao Frater Robertus, američki rozenkrojcer, martinista i mason visokog stepena. William Wallace Webb je pored Kabalističke alhemijske crkve vodio i vlastite organizacije Ordo Argenteum Astrum i The Hermetic Alchemical Order of QBLH.

William Wallace Webb

William Wallace Webb

Ovakav spoj vrućih tačaka i tehnika koje je primenjivao Webb doveo je do funkcionalnog i inovativnog razvoja ovog sistema inicijacije. Osnov za takav pristup Brat 171=TSH našao je i u pisanjima več ranije pominjanog rozenkrojcera i istraživača masonerije Kenneth MacKenziea, za kojeg se smatra da je poznavao nemačke rozenkrojcerske adepte koji su navodno inspirisali nastanak Zlatne zore. Inače on je bio osnivač Hrama Zlatne zore broj 1 u Engleskoj. Famozne šifrovane rukopise na osnovu kojih je i nastala Zlatna zora, osnivači trećeg Hrama Zlatne zore 1888. dobili su od njegove udovice. Po njegovim pisanjima, naime, zapadni inicijacijski sistem je ostatak nasledja inicijacijskog sistema sumerskih sveštenika. Ti sveštenici su radili inicijacije sa svih 360 energetskih tačaka, dok je preko masonerije u Egipatskom obredu sačuvano samo njih 90. Brat 171=TSH je smatrao da je ceo sistem ostao sačuvan na Istoku, gde recimo kineska akupunktura poznaje baš 360 tačaka.

Ideja o vrućim tačkama jeste ideja da se slika Makrokosmosa preslika na Mikrokosmos i oni tako vrate u stanje jedinstva. To je osnov skoro svih sistema inicijacije. Gerald Yorke koji je pominjan u ranijim tekstovima na ovom blogu, recimo u svom tekstu o teoriji tantre bio je napisao da ideja o Bogu kao arhitekti Svemira nije ogranicena samo na slobodne zidare i da je pomoću mere i proporcije koje su kanonski odredjene, svaki tantrički hram prikaz Makrokosmosa u kamenu, a da nacrt osnove i vertikalni delovi odgovaraju delovima ljudskog tela sa kojima jogi radi kad izvodi tantričke rituale unutrašnjeg obožavanja.

Za dalje inspirisanje na ovu temu može biti interesantna i knjiga Hram u Čovjeku, sveta arhitektura i savršeni čovjek francuskog ezoterika i alhemičara R. A. Schwallera de Lubicza 2004. prevedena i izdana u Hrvatskoj, a u izdanju TELEdiska. De Lubicz poredi egipatski hram sa gotskim katedralama, te nalazi vezu sa njihovim proporcijama i ljudskim telom, ukazujući tako da je Hram zapravo odraz čoveka, odnosno da je čovek kao Mikrokosmom odraz Makrokosmosa. U tom smislu može se pretpostaviti i čak tvrditi da su vruće tačke bitan deo zapadne inicijacijijske tradicije koji je manjkao mnogim inicijacijskim sistemima dok ponovo nisu uvedene u Memfis & Mizraim.

Ideja o vrućim tačkama vezano za Memfis & Mizraim se javila nekoliko godina pre nego je oglašen eksperiment sa vidovitim istraživanjem simbolike stepena kojim je i počeo ovaj tekst.  Do 1994. su ponovo otkrivene i nove vruće tačke i čitav skup od 90 tačaka Obreda Mizraima dat dvoma najbližim saradnicima. Jedan od njih dvojee to veoma loše podneo i rezultat je bio velika inflacija ega toga Brata.

U narednom periodu uzak krug Inicijata se širio i vruće tačke su im prenošene, sad već skup od svih 97 koliko ih je otkriveno, ili odjednom ili u vremenskom roku do tri meseca. U praksi se pokazalo da prenošenje većeg broja tačaka odjednom na Inicijata nije u svakom slučaju baš najbolje rešenje. Neki Inicijati bi jednostavno nestali bez da su javili gde idu, a bilo je i slučajeva samoubistava. Zato se odlučilo da se vruće tačke prenose veoma pažljivo i u malom limitiranom broju po sesiji prenosa. Iskustvo je pokazalo da su rezultati u nekim slučajevima bili veoma dobri i kod nekih Inicijata nakon daljeg rada sa vrućim tačkama su se recimo spontano javljale i neke mistične sposobnosti poput voljnog izlaska svesti iz tela i mogućnosti proricanja.

Transmisija Memfisa & Mizraima je na ove prostore prenošena iz više legitimnih izvora, preko Francuske i Grčke, a Brat 171=TSH je pre nekoliko godina bio u Evropi i tada su i na neke članove Memfisa & Mizraima iz regiona prenete sve vruće tačke koje se od tada prenose i na ovim prostorima.

Raspored vrućih tačaka na glavi

Raspored vrućih tačaka na glavi

Nakon inicijacije rad sa vrućim tačkama može biti individualan i grupni, zavisno od afiniteta i sposobnosti praktičara. Postoji veza vrućih tačaka i enohijanskih etira tako da je moje mišljenje da ih je bolje istraživati individualno. Kao priprema za inicijaciju u 18. stepen Memfisa & Mizraima Sestra AsetSah i ja odlučili smo da prodjemo  kroz niže stepene Memfisa & Mizraima i korespondentne im vruće tačke. Memfis & Mizraim Loža kojoj ona pripada preporučuje da se uspostavi oltar Lože kao fokusna tačka rada, da se uradi ritual koji je izveden iz Otvaranja Lože, kontemplira lekcija stepena, koriste Lozinka i Svete Reči, aktivira vruća tačka i zatim da se uz ponavljanje Svete Reči vrši rad vezan za nju i zabeleže rezultati. Bez proročke poze i vizije u kojoj se dobijaju reči koje numerički i simbolično bi trebale da korespondiraju Lozinki i Reči stepena. Odlučili smo da proceduru prilagodimo našim mogućnostima, potrebama i njenom senzibiltetu i po našim procenama najboljem načinu na koji ona može pristupiti ovoj praksi. Istovremeno, želeli smo da njen rad, koji se piše za Ložu, bude drugačiji od radova koji se obično pišu u simboličkim Ložama i da umesto da istraži i činjenično obradi neku temu, ona zapravo opiše svoj doživljaj Memfisa & Mizraima i predoči praktični rezultat svoje prakse. Sa obzirom na stepen prethodnih iskustava Sestre, na njemu nezainteresovanost za kabalu i neke druge discipline koje neki rade bilo u Loži kojoj ona pripada, bilo u pristupu koji je opisan ranije u tekstu odlučili smo da ne koristimo kabalistička preračunavanja, manipulacije energijom u sferi senzacija, kao i da izbegnemo pomenutu proročku pozu, koja je inače jedna od tehnika koja je došla preko William Webba (Frater Damon) i veoma je slična delu salata (muslimanske molitve) nazvanim sadžah, sa izuzetkom da je glava pažljivo spuštena ispod tela ka tlu. Sama poza može biti prilično neugodn,i može da dovede do problema sa disanjem i za neobučene traži asistenciju. Zato smo odlučili, kako je već rečeno,  da tu pozu jednostavno ne upotrebljavamo.

Takodje, deo našeg malog eksperimenta bio je da probamo tehniku za izazivanje transa koju je ispitivala Dr. Felicitas D. Goodman. Ona se bavila povezanošću uticaja određenih telesnih položaja i izmenjenih stanja svesti i na svojim studentima istraživala je uticaj šamanske čegrtalje i bubnja na stanja svesti. Nakon čitanja rada jednog kanadskog psihologa koji je analizirao uticaj telesnog položaja u istočnom misticizmu i jogi i zaključio da položaji koji se zauzimaju tokom meditacije mogu da dovedu do različitih suptilnih promena u telesnom funkcionisanju, recimo do lučenja nekih hormona i promene krvnog pritiska odlučila je da iz etnografskog materijala koji je obrađivao različite domorodačke kulture izdvoji crteže položaja za koje je bilo jasno da su šamanistički ili religijski i okupi novu grupu volontera. Sa njima je počela novi eksperiment. Jedna od prvih poza sa kojom se eksperimentisalo bila je preuzeta iz tradicije australijskih Aboridžina, a gotovo svi ispitanici su imali slično iskustvo energije koja je iz zemlje prolazila kroz njihovo telo. Naročito su bila zanimljiva iskustva koja su davala rezultate što su se poklapali sa tradicionalnim tumačenjem nekog položaja, a koja ni dr Goodman, ni ispitanici nisu u tom momentu znali.

4.0.1

Dr. felicitas Goodman

I to je ideja od koje smo i mi bili krenuli odlučivši da umesto proročke poze koristimo znake stepena Memfisa & Mizraima kombinovane sa stimulacijom vrućih tačaka. Jedno od razumevanja vrućih tačaka jeste da su one svojevrsni okidači za izazivanje promena u stanju svesti i odlučili smo da probamo da ih tako i koristimo.

Krenuli smo od jednostavnog oltara na koji smo dodali i njen seritifikat o dosadašnjim stepenima koje je prošla u Loži. Praksa pokazivanja čartera u nekim ezoteričnim Ložama pre inicijacija je nešto što možda nekom može da deluje kao razmetanje Inicijatora, ali to ima svoj smisao jer  dokumenti u Loži, sve sa pečatima koji su na njima i ostalim znamenjima, mogu biti jedna od fokusnih tačaka koje povezuje ono što se dešava u Hramu sa onim što se stručno naziva egregor, a laički objašnjava kao kolektivni koncentrat znanja, energije i emocija proizašao iz svega što je radjeno do tada u okviru date tradicije. Nešto kao eksterna memorija koja zahteva nekakve nevidljive USB kablove da se poveže i da se onda može koristiti. Diploma je bila jedna od stvari koje su u ovom slučaju imale ulogu tih “kablova”, a Inicijacije su kao nekakvo instaliranje drajvera koji omogućavaju pristup eksternoj memoriji.

Sem oltara jedino što smo drugo koristili bili su par sveća da napravimo jednu meditativnu atmosferu u prostoriji kako bi se stvorio utisak odvojenosti od svakodnevne realnosti, miris (u našem slučaju koristili smo kvalitetan tamjan), boja za oslikavanje odgovarajućih simbola po čelu i muzika. Za muziku izabrali smo numeru sa diska koji prati knjigu The Ecstatic Experience: Healing Postures for Spirit Journeys Belinde Gore, a na kojem je data muzika za šamanistički trans. Na njemu se nalaze četiri numere u trajanju od po 15 minuta, što je obično bila dužina trajanje šamanističkih sesija koje je radila Dr Goodman. Mi smo za naše potrebe izabrali onu na kojoj su čegrtaljka i bubanj u istom monotonom ritmu tokom cele pesme.

Rad je trebalo da bude prolazak Sestre kroz stepene zbližavanjem sa simbolikom stepena na jednom nivou koji se dotiče razotkrivanja simbola i značenja nezavisno od intelektualne analize i tehnički sastojao se od opuštanja u čiju svrhu je korišteno disanje kroz obe nozdrve u ritmu 4-2-4-2 i afirmacije u vidu kratke izjave koja je pratila disanje i sugerisala sve opuštenije stanje tela i uma, kao i definisala zašto se sve to uopšte i radi.

Samo otvaranje Lože zahteva mirise, pehar, radne alate, simbole, dva stuba na oltaru i stubove oko oltara, što je sve prilično kompleksno za uslove individualnog privatnog rada Zato smo odlučili da to pojednostavim koliko je to god moguće. Ne čelo crtali smo  geometrijski simbol stepena. Isti simbol je projektovan i na vrata iza kojih je trebalo da se dogodi “vizija”.  Korištene su lozinke stepena pre ulaska kroz zamišljena vrata. Zatim je davala znake stepena i ostajući u tom položaju, što je bila naša verzija šamanističkih položaja koje je koristila Dr Goodman, koristila reč stepena kao svojevrsnu mantru kako bi na taj način pojačala kvalitet i intenzitet očekivanog iskustva.. To ponavljanje je imalo funkciju ne samo da poveže Sestru sa suštinom simbolike stepena, već da služi umiri um i pomogne joj da isključi različite misli i impresije u umu koje bi joj mogle skrenuti pažnju sa rada. Istovremeno sam joj radio stimulaciju vrućih tačaka uz pritisak odgovarajućih mesta na licu i korištenje odgovarajućihi reči. Pošto je iskustvo pokazalo, kako je ranije već pominjano u tekstu, da u većini slučajeva nije dobro raditi veliki broj vrućih tačaka u istom danu, odlučili smo da dnevno radimo onoliko tačaka koliko Loža preporučuje.

Jedna od zabluda koje ljudi imaju kada počnu sa ovakvom praksom jeste da očekuju da pošto poto nešto čuju ili vide i ako se to ne desi misle da nema rezultata. Jako je bitno pratiti i dinamiku emotivnih raspoloženja i njihovih eventualnih promena, budući da je rezultat veoma često baš to. Zatim, nije zgoreg pratiti i snove nakon prakse, obratiti pažnju na osobe koje ćemo sresti, šta će nam reći, u kakve ćemo životne situacije doći životne situacije i sve ostalo. Sa druge strane, naš um ima svoj “bioskop” i u najvećem broju slučajeva potrebno je dugo raditi da bi se stekla sposobnost diferenciranja koje su slike one koje su igra našeg uma, a koje su one gde smo uspeli da nam se razotkrije neki arhetipski motiv. Umesto da pre prakse prodjemo temeljno kroz tekstove stepena i njegovu simboliku, odlučili smo da pokušamo da Sestra sama kroz “viziju” to otkrije i da tako “potvrdi stepen” iznutra. Tokom rada dešavalo se da nije bilo slika uopšte, ili zvuka, a dešavalo se i da su neke od slika bile simbolički veoma bliske nekom od aspekata značenja stepena.

Iako je bilo podudaranja izmedju motiva koji su Sestri dolazili kao slike u meditaciji, mnogo je zanimljivije bilo pratiti njene reakcije. Neke stepene je prolazila sa dobrim raspoloženjem posle vežbe. Drugi su kod nje izazivali drugačije reakcije. Takodje, pitanja i ideje koja su se javljala u više puta su se poklopile sa moralnom poukom, tj lekcijom kako postupati u nekoj životnoj situaciji, koja prati stepen.

Nakon ovako obavljenih meditacija na stepene i vruće tačke logično je postaviti pitanje kakav se može izvesti zaključak o uspešnosti ovog našeg malog eksperimenta? Moj utisak jeste da je ono što smo mogli da izvučemo kao zaključak to da ne bi trebalo zanemarimo principe vezane za odnos prema životu i drugim ljudima koje odredjeni stepeni daju kao pouku tog stepena, a na račun pokušavanja da otkrijemo ezoterično značenje skriveno iza simbola i mitskog obrasca Memfisa & Mizraima. Takav rad jeste zanimljiv i ne bi ga trebalo odbaciti, ali trebalo bi, bar u slučaju nas dvoje koji smo izvodili ovaj eksperiment, voditi i računa i da se za Memfis & Mizraim kaže da je “grobnica poroka i kolevka vrlina” i da smo svi mi osobe sa našim vrlinama i slabostima, negde smo jači, negde slabiji. Ono što ne valja poželjno je da popravimo, a što valja da usavršimo da bude još bolje. Masonerija, tradicionalna, po mom razumevanju i dubokom ubedjenju služi da od nekog već kvalitetnog čoveka, koga simboliše kamen, napravi kroz njegovo samousavršanje još bolju i korisniju osobu za društvo, tako što će taj kamen simbolično biti obradjen, ili bolje reći uglačan. Pitanje je da li se simbolična Loža u Memfisu & Mizraimu razlikuje puno po svrsi od simbolične Lože u tradicionalnoj? Ako pogledamo ritualne obaveze koje se preuzimaju u tradicionalnoj i u Memfis & Mizraim simboličnoj Loži, obe imaju zakletve koje se tiču odnosa unutar bratskog lanca i uopšte odnosa sa drugim ljudima. To uveliko nisu zakletve kakve se polažu u takozvanim unutrašnjim Redovima gde je tema zaklinjanja mnogo češće jedan vertikalni odnos nas i Univerzuma u nekom njegovom aspektu, nas i Boga ili kako god to da već nazovemo. U tom smislu moj utisak nakon ovog uradjenog eksperimenta, i pored toga što je u njemu Sestra AsetSah participirala za mene iznenadjujuće dobrim rezultatom u smislu proseka podudarnosti onoga što je bio rezultat njenog uvida i simbolike i pouka stepena, jeste to da je najveća korist bila mapiranje, a na osnovu promene dinamike i intenziteta Sestrinih reakcija i emocija tokom ovog rada, jakih i manje jakih momenata u socijalnim odnosima i ono na čemu bi trebalo raditi kako bi se životne pouke stepena implementirale u svakodnevni život na pravi način. Dakle jedan snažan uvid da je ono što je u tradicionalno masoneriji simbolična Loža u ezoteričnoj masoneriji to izvanredan temelj za kasniju sposobnost da se u stepenima iznad 33. duhovno iskustvo ne samo doživi već i da se integriše u svakodnevni život koji nosi svoje obaveze i stresove karakteristične za moderno doba i jednu materijalističku civilizaciju u kojoj živimo, ali to je već tema za neki drugi tekst tako da razrada toga neki sledi neki drugi put.