Ознаке

, , ,


Iskreno, ne znam ni za jedan system koji je za svakoga pouzdan i gde ne postoji opasnost da neko ne odlepi ili ne prsne. Sa druge strane svako dobije onaj skup iskustava koji mu je potreban. Donald Michael Kraig je u osamdesetima imao odličan tekst o pravim i lažnim Učiteljima u Mezli, ili je to možda bilo u Gnosisu? Naglasak u tom tekstu je bio da nisu svi Učitelji pravi, ali i oni koji rade loše isporuče svojim Učenicima ono kakva im je karma i kakva im lekcija treba. Mi imamo mogućnost izbora. Moj je princip da ću veoma retko nekom reći da napusti neku grupu ili nekog učitelja, to bih uradio samo ako bi u slučaju bilo neko krivično delo ili nešto slično.U drugim slučajevima ko sam ja da za druge donosim odluke šta je za njih dobro?  Jedna od karakteristika podivljalog ega jeste i kad se neko previše bavi time šta drugi rade. Umesto toga uvek je mnogo bolje radii dobro. To je ono klasično pitanje da li tama uopšte postoji? Isus je rekao “Ja sam svetlo sveta. Oni koji me slede neće nikad hodati u mraku, već će imati svetlost života.” Lumen de Lumine je možda najznačajnija mistična formula zapadne ezoterije. Zašto to pominjem? Zato što je  na zapadu ideja bila i još uvek jeste, krajnje pojednostavljeno, da neko pusti svetlo u sebe i da ta svetlost onda u nama raste dok ne pojede naš ego.

Tibetanski budizam sam radio do granice kada je za sve dalje, a to je bilo davanje šest Naropinih joga,  Lama Ngawang insistirao na povlačenju u izolaciju u manastir na 3 godine. Tako da ja o naprednijim metodama tibetanskog budizma ne bih mogao da govorim iskustveno. Koga interesuje kako oni gledaju na problem ega i vezanosti savetujem knjigu koju je napisao Lama Yeshe Ego Attachment and Liberation   Ego, Attachment and Liberation: Overcoming Your Mental Bureaucracy, A Five-Day Meditation Course (Lama Yeshe Wisdom Archive, 2006). Takodje, trebalo bi obratiti pažnju na tibetanski čod ritual. U pitanju je arhaičan šamanistički ritual koji se isprepleo sa tibetanskim budizmom. Ritual se radi na zastrašujućim mestima, kao što su recimo groblja, a uključuje bubnjanje i trans u kojem nečije telo postaje nalik na leš gde se onda praktičar nudi na gozbu raznim gladnim duhovima i demonima. Čod je tibetanski tantrički ritual i često se naziva i “odsecanje ega” i postoje objašnjenja nekih lama koja na veoma zanimljiv način govore o tome kako čod zapravo radi na sagledavanju ega i rešavanju njega kao problema.

ChodTongjung Thuchen je bio tibetanski majstor Bon šamanizma kojem su u snu ženski duhovi  koji se zovu Dakini otkrili kako da izvodi ovaj obred. Nekoliko vekova kasnije u 11. veku tibetanska jogini Machig Labdron spojila je ovaj obred sa budističkim dzogćen učenjem i od  tada  čod izgleda onako kako ga i danas znamo.  Machig Labdron je stvari postavila tako da za nju demoni nisu bile samo velike crne gadne stvari već bilo šta što nas odvlači od razvezivanja od vezanosti. Umesto da se neko bori protiv demona, Machig Labdron je razvila tehnologiju da ga neko pripitomi da više ne bude problem, slično divljim zverima koje kad su site nisu toliko opasne. Lično nisam nikad primio transmisiju čoda i nisam radio ove prakse, ali po onome što sam video da rade oni koji su za to obučeni to se jako poklopalo u pristupu i nekim tehničkim detaljima, sa mojim iskustvom vezanim za neke duhove, za ono šta žele, kako se rasporedjuju po telu i slično. Pre nekoliko godina, u periodu kad je Marko Nektan u saradnji sa The Pagan Federation dovodio razne predavače da drže seminare u Srbiji bio je u planu i jedan šaman iz Holandije čiji je rad  u dobroj meri bio kombinovan i sa afričkim tradcionalnim religijama, tipa santerija. Jedna od stvari koje  je imao u programu obuke na seminarima koje je nudio bila je i tehnika veoma slična ovoj koju je postavila Machig Labdron sa pacifikovanjem ličnih demona, ali na žalost do roka koji je bio odredjen za potvrdu prisustvovanja radionici nije se bio skupio dovoljan broj prijavljenih i taj dogadjaj je otkazan.

Predjimo sam malo u susedstvo, u Indiju. Ja sam dobio dikšu u dve sestrinske tantričke tradicije, u AdiNath  i Kaula tradiciju  Obe tradicije su šaktističke,  prva se zasniva na dašamahavidji, dakle obožavanju deset oblika Kali, a druga i na mahavidjama i na ŠriVidji, pri čemu ovo drugo znači konkretno obožavanjem u toku odredjenih faza meseca, Kalike i Lalite, kao dve strane istog novčića, da bi se na kraju, kao centar Šri Jantre, obožavala Boginja Plamenog jezika, koja donosi finalno pročišćenje sagorevši sve nečistoće.

dadaji

Sri Gurudeva Dadaji Mahendranath

Obe tradicije su VamaMarg, dakle put leve ruke i njih je na zapad doneo Sri Gurudeva Dadaji Mahendranath (rodjen kao Laurence Amos Miles). Meru Tantra, indijski tekst nastao oko 1700. godine, predvideo je da će se pojaviti zapadnjak koji će imati mantru na svom jeziku i da će se tantra iseliti iz Indije na zapad. U krugovima inicijata smatra se da se to proročanstvo odnosilo baš na njega.

Negde na samom početku Nath parampare stoji mitski Datatreja kao Adi Guru cele parampare, no kao pokretač parampare se uzima Matsyendranath. Njegov učenik je bio Gorakshanath koji je bio bio arogantan i ne baš najbolji učenik. Zato je kažnjen da probuši uši i da u njima nosi velike kundal naušnice, što i danas radi većina Nath plemena. Gorakshanathu, koji je reformisao Nath tradiciju kakva je danas prisutna u najvećem broju slučajeva u Indiji,  bio je zabranjen pristup najvišim tantričkim i Agora učenjima. Gorakshanath je Nath pokretu dao vedski karakter što pre toga nikad nije bio slučaj. Nije Patandjali izmislio hata jogu, to je uradio Gorakshanath, baš kao i kundalini koju pominje u svojim manastirskim vežbama.  Pitanje je da li je ideja o kundalini kao sklupčanoj zmiji postojala pre Gorakshanatha?  Sri Gurudeva Dadaji Mahendranath je smatrao da je to samo metafora koju ne treba doslovno shvatiti, a da je put za oslobodjenje jednostavniji i da kundalini, a kundalini joga je relativno nov termin smišljen mnogo kasnije i uglavnom popularisan i definisan od strane zapadnjaka, odnosno za njihove potrebe, nije nikako deo onoga što kaula inicijati.   Isto kao ni hata jogu koja im se ne preporučuje.

Ladja joga i kundalini joga su u širem smislu ista stvar i nekad se i poistovećuju.. Tehnički gledano ladja joga je podvrsta kundalini joge u kojoj se koristi  mantra kako bi se ušlo u meditativno stanje svesti, tj u smireniji um. Radža joga je sporiji put koji neki nikad ne savladaju kako treba jer podrazumeva da neko pre toga ovlada hata jogom i takozvanom  pratjaharom. Kundalini joga, kombinovana sa ladja jogom je brži put gde se direktno radi na budjenju kundalini. Hata joga isto radi na aktiviranju kundalini, ali posredno preko harmonizovanja sunca i meseca (ide i pingale), što aktivira pranu koja onda pokrene kundalini za koju se predpostavlja da leži uspavana u dnu kičmenog stuba.

Sve ovo nema veze sa tantrom onako kako su mene učili.  Gorakshanath je posle kazne imao dozvolu da vodi samo Dakshinachara tantru, a Dadadji je bio VamaMarg Guru i podučavao je VamaMarg tantru. Dakshinachara se odnosi na takozvani put desne ruke, a VamaMarg na put leve. Obično se kao razlika izmedju ove dve tantre smatra to što u prvoj nema seksualnog odnosa, a u drugoj ima. Ali seks je tu još i najmanje bitan, već je to pitanje principa kako se postave stvari.

Ukratko, desni put je po pravilu  piramidalan. Oni koji su na vrhu imaju najviše koristi, oni ispod se trude da postignu da se popnu zaslugama što više ka gore. U praksi to obično znači da ovi odozgo maksimalno iskorištavaju one dole, a ovi odozdo na sve načine varaju i podmeću jedni drugima, odnosno onima gore kako bi ih skinuli, samo kako bi se uspeli što više.  Hijerarhija sa sobom nosi opasnosti eskaliranja statusnog ega i mahanja značkama, bedževima i lentama, primer sa menjanjem imena u ličnoj karti, nebitno da li je istinit ili ne, bi bio ilustracija toga. Kao i javno kačenje diploma i stepena iz raznih ezoteričnih organizacija  po netu i gomila sličnih stvari koje se mogu videti. Zapravo, hijerarhijske strukture su jako pogodne za osobe koje su psihotične strukture ličnosti., ali istovremeno i jako dobro adaptirane u svoju okolinu. Za razliku od toga  tradicija leve ruke je horizontalna i nehijerarhijska. Vertikalna  hijerathijska struktura odražava patrijarhalni model društvenog ustrojstva i muški orgazam koji je uvek linearan i rastući do kulminacije i pada. Zato se muške religije završavaju često smrću i uskrsnućem, analogija sa falusom koji posle ejakulacije pada i simbolično umire su očigledne. Ženski orgazam je kružni i.produbljujući u kontinuitetu. U tom smislu desni put je po pravilu muški, opterećen dogmama i pravilima, a levi je ženski bez hijerarhije i strogih pravila. Desna tantra je darmička, ona sledi Zakon. Nešto kao Crkva na zapadu. Leva tantra je antinomijanistička i anti-darmička. Primer koji bi na zapadu odgovarao tome bio bi recimo srednjovekovni kult Aradie u Italiji koja se, po legendi, spustila na zemlju kako bi žene i siromašne podučila magiji i korištenju otrova  i tako ih oslobodila od feudalne podredjenosti vlastelinu i Crkvi. Sve to naravno skupa sa odbacivanjem crkvene etike i vrednostnog sistema.

Daćemo sad primer dva različita tantrička pristupa istom tekstu. Postoji jedan tantrički tekst koji se zove Soundarya Lahari, štampan je u raznim izdanjima sa različitim komentarima. Izvanredno izdanje sa izvanrednim komentarima, koje potiče iz desne škole Šri Vidje je ono čija je autorka Swami Satyasangananda Saraswati, učenica Swami Satyanande.Biharska škola joge je poznata šaivistička škola, vredna pažnje i sa Šri Vidja linijom nasledjivanja. Ali budući da je to dakshinachara ona daje meditacije i jantre vizuelizacije za svaku sloku. Za meditaciju i joginsku praksu možemo reći veoma dobra knjiga. U dakshinachara školama usmeno se neretko daje i kako se sloke koriste da se pročišćavaju čakre i slično i to je sasvim pristojna duhovna praksa za jogine. Pogledajmo sad jedno drugo izdanje koje je više u skladu sa levim putem. Naime, u pitanju je izdanje Saundaryalahari of Sankaracarya koje je priredio V.K.Subramian. Par stotina stranica kraće od prethodno pomenutog izdanja, sadrži samo stihove na sanskritu, koji se koriste kao mantre, i engleski prevod. U dodatku su date jantre. Jantre inače predstavljaju dijagrame koji su vizuelna prdstava mantra i koriste se skupa sa njima. Uz svaku jantru napisano je od čega se pravi, koliko e puta ponavlja i za šta se koristi. Pogledajmo, na primer, jantre za sloku broj 18.

jantra

Nije baš da bi onaj ko je ovo crtao za to izdanje dobio prolaznu ocenu iz tehničkog crtanja na tehničkim fakultetima, zar ne? Ali to nije ni bitno za našu priču. Ono što je bitno je da ispod jantre piše samo sledeće:

Ponavlja se 1000 put dnevno tokom 45 dana

Materijal na kojem se crta jantra: Zlatna ploča

Korist od izvodjenja: Moć da se zavedu žene i dobiju umetničke sposobnosti

Otprilike, prevod ove slike bi se odnosio na to da „kako da neko,  kada su i nebeske Apsare skupa sa Urvaši, sa očima poput preplašenih šumskih srna, bile privučene, ne bude očaran onim ko meditira nad Onom čija lepota kupa nebesa i zemlju rumenim zracima koji su nalik na izlazeće sunce.“ Dakle neko može samo to raditi i očekivati rezultat koji bi trebalo da bude takav da postane magnet za žene. Usmeno se prenose dalja uputstva tipa da se neko tokom toga okreće ka severo-istoku, koja se ime Lalite peva uz to, koja se cveće uz to nudi, u ovom slučaju cveće jasmina ili čampake, koja hrana kao žrtvena ponuda itd. Neko hoće da ovlada činima? Sloka 27 služi za to. Slava i pare, nema problema, za to služi sloka 25. Neko hoće da pokori neprijatelje? Onda koristi sloku 21. Neko nema pare za plastičnog hirurga, a želi da poveća grudi?  Što nema u izlogu ima u radnji, tako da za grudi žene koristite sloku  10. Konkretno ovo je ono što se na zapadu naziva magija, čak bi mogli da kažemo i da je u pitanju crna magija. Ko želi da pravi paralele sa zapadom neka obrati pažnju na magijsku upotrebu biblijskih psalma.

VamaMarg tantra je crna magija, zvuči malo šokantno zar ne? Za sad neka ostane na tome,  vratićemo se još na to.

Dakle rekli smo da je leva tantra nehijerarhijska. Tantra, bar ona koju ja poznajem, koristi odredjena ženska božanstva kako bi direktno menjala i podrivala predpostavljene koncepte koje neko ima. To uključuje i koncepte izrabljivačkih struktura moći ezoteričnih organizacija i redova desne staze koji su osmišljeni da kontrolišu ljudi i izvlače novac od nižih stepenova.

Za primer Boginje, jedne od 10 MahaVidja, koja se direktno odnosi na rad sa egom možemo uzeti Chinnamastu. Njen izgled je zastrašujući, ona je Boginja koja je, dok stoji na paru koji ispod njenih nogu ima seksualni odnos,  odsekla svoju vlastitu glavu. Iz njenog vrata tri mlaza krvi idu u usta dve devojke koje stoje levo i desno od nje, a treći mlaz ide u njenu odsečenu glavu. Cinamasta2Njen položaj tela ukazuje na to da je u stanju pripravnosti da zaštiti svoje obožavatelje od neprijatelja. Tantra je poznata i kao joga sumraka i koristi i takozvani jezik sumraka. Šta to tačno znači svako mora da otkrije za sebe, ali u tantri je retko kad ono što se kaže nešto što to doslovno i znači i zato se postavlja pitanje ko su naši stvarni neprijatelji? Chinnamasta konkretno može da uništi i našeg velikog neprijatelja, a to je neznanje koje stvara iluziju odvojenosti nas od našeg pravog Bića.

Chinnamasta je kao i Kali potpuno bez odeće. Nagost prvo pokazuje da one ne samo da odbacuju braminske moralne norme, već da se to odnosi i na ego. Chinnamasta je odbacila odeću koja ju je štitila, u socijalnom i doslovnom smislu i kaže se da ona “nema oklop ega da je pokriva”. Jer i nema od čega da se štiti kad je pobedila sve svoje neprijatelje, prvenstveno unutrašnje. Ona je samu sebe žrtvovala, odsecanje glave se naravno odnosi na odsecanje ega i njegovo uništenje. Nije li jedno od njenih imena i Uccabhavavinasini, što se odnosi na onu koja je pobedila egoizam? Sadana Chinnamasti smatra se da predstavlja jak skok u svesti posvećenika. Naravno, sve ostale Boginje u tantri imaju isto ulogu u  radu sa egom, a Chinnamasta je možda samo vizuelno najeksplicitnije pogodna Boginja da se da kao najočitiji primer.

I desna i leva tantra koriste ove Boginje. Koja je onda razlika medju njima? Setimo se razlike izmedju dva izdanja Soundarya Lahari. Jedno je duhovno, drugo materijalističko.

Nekad davno u Indiji je postojala škola filosofije koja se zvala Karvaka I koja se bavila filosofskim skepticizmom, religijskom indiferentnošću i materijalizmom. Danas je ta škola izumrla i ne tretira se kao deo indijskih škola filosofije, mada ima i onih koji misle da je to bila sedma škola koja je kasnije izbačena. Ova filosofska škola je verovala da nema ničeg lošeg u telesnim zadovoljstivima, a negirala je život posle smrti, reinkarnaciju i vede za koje su smatrali da nisu nastale božanskim autoritetom već da su ih napisali ljudi. Takodje, bili su protiv kastinskog sistema.  Karvaka je podrazumevala Deha-vadu (fizičko telo je sopstvo), Kama Purusharthu  (zadovoljstvo je osnovni cilj života što Karvaku stavlja u poziciju zastupanja ekstremnog hedonizma), Artha Purusharthu (koncentracija materijalnih dobara koja je isto tako životni cilj), Svabhavavadu (materijalizam), amoralizam (verovanje da Darma ne treba da se sledi), primenu magijskih rituala i vradžbina i anti-klerikalizam.

Postoji mišljenje medju indijskim naučnicima da su u ranom periodu protokarvaka i prototantra bili jedan filosofsko-praktikujući sistem poreklom iz severoistočne Indije. To može biti tačno, ali i ne mora, ali je veoma verovatno da i jedni  drugi imaju svoje poreklo u prearijevskoj magijskoj praksi i kultovima.  Dakle tantra je veoma verovatno tradicija iz prevedskog vremena i predstavlja ostatak tadašnjih kultova orijentisanih oko ženskih božanstava.

(Nastaviće se)