Ознаке

, , , ,


image001

U obredu Predavanja Kandidata Lože Drevnih, Prihvaćenih i Ezoteričnih Masona tekst u jednom momentu glasi: „U Masonstvu je rečeno da je Masonska Loža Hram Kralja Solomona u svoj njegovoj mudrosti. Ti si Hram Kralja Solomona i ti si onaj mudar kralj koji pokreće taj hram. U sredini Lože je Oltar. U sredini tvog tela je oltar koji je tvoje srce. Kao što je Oltar u Masonskoj Loži Srce Hrama, tako je i tvoje srce oltar u tvom ličnom hramu. Tu Božansko prebiva u tebi kao što to čini i u Masonskoj Loži.“

Danijel Ligu u Rečniku slobodnog zidarstva, daje nam veoma šture informacije o simbolici srca  i u tri odrednice pruža nešto  informacija o pominjanju srca u masoneriji, koje nam opet ne daju objašnjenje zašto se u tekstu Predavanja Kandidata srce smatra oltarom u našem ličnom hramu:

 

SRCE. Ovaj organ ima manje značajnu ulogu u slobodnom zidarstvu:

1.       U ritualima inicijacije Obreda emulacije primalac polaže zakletvu upirući jednim vrhom šestara ka srcu. Danas se radije koristi reč „grudi“. Isti ritual postoji na 5. stepenu Starog i prihvaćenog škotskog obreda (savršeni majstor) gde se kandidat prima ,,s vrhom mača na srcu“ koji „podseča da sam pristao da mi grudi budu probodene ako postanem izdajica masonerije“.

2.       U drevnom obredu polaganja zakletve koji nameće Velika loža Engleske, primalac se obavezuje da neče odati nijednu tajnu, pod pretnjom da mu „srce bude izvađeno ispod leve dojke i zakopano u morski pesak na obali izloženoj plimi i oseci, na mestu koje more dva puta u toku dvadeset četiri sata pokriva i otkriva“.

3.       Na stepenu izabranika devetorice postulant probada srce prvog Hiramovog ubice.

4.       U obredniku takozvanih cepača Velikog Aleksandra od Poverenja daje se opis kecelje na kojoj je srce obloženo crnim, a u sredini srca crvena suza, znak žalosti (Ž. Brang).

5.       Na stepenu kalfe u propisnom stavu desna ruka je na srcu (Francuski obred). U Škotskom obredu „prsti desne šake su povijeni kao da obuhvataju srce“. Simbol srca se nalazi na raznim stepenima Kadoša.

6.       Na stepenu savršenog majstora (5. stepen Starog i prihvaćenog škotskog obreda) saznajemo da je Solomon, kada je pronašao Hiramovo telo, stavio njegovo srce u urnu po sredini probodenu mačem i postavljenu na obelisk.

 

SRČANI I UZVIŠENI BRAT. Titula koja se davala nosiocima 32. stepena Starog i prihvaćenog škotskog obreda (Suvereni princ kraljevske tajne).

 

SRČANOST. Ovaj termin se naročito upotrebljavao na 4. stepenu Prečišćenog škotskog obreda. On se može shvatiti kao „duševna snaga“, moralna osobina.

 

Nešto malo više o simbolizmu srca nalazimo u knjizi Chalmers Izett Paton-a Freemasonry: Its Symbolism, Religious Nature, and Law of Perfection gde je čitavo jedno poglavlje posvećeno simbolizmu mača prislonjenog na gole grudi, tamo gde se nalazi naše srce. Paton daje objašnjenje da je to simboličan čin koji ukazuje na božiju osvetničku pravdu, bez  mira za one koji čine loše. Greh, po njemu, donosi nemir u srce, a najveći božiji dar, kako on navodi, mir je svesti i mir u srcu.

Tražeći više o simbolizmu srca, vezano za masoneriju, u Mackey’-evom delu Encyclopedia of Freemasonry nalazimo trag legendi, za koju se kaže da postoji u kontinentalnoj masoneriji, po kojoj je srce Hirama Abifa smešteno u zlatnu urnu koja je onda položena blizu Najsvetije Svetinje. Mackey je u svakom slučaju izdašniji informacijama od ostale pomenute literature, tako da srce pominje na više mesta. Recimo u delu o drevnim ritualima pročišćenja  koji su praktikovani pre bilo kojeg čina devocije, on navodi da je pranje ruku i ponekad i celog tela u pročišćenoj i posvećenoj vodi bio simbol internog pročišćenja srca koji je prethodio inicijaciji u Drevne Misterije, odnosno nekim naprednijim stepenima Slobodnog zidarstva.

Dalje, Mackey piše da je masonsko dobročinstvo to koje na oltaru u našem srcu pali vatru, a pod odrednicom Duhovni hram daje razliku izmedju operativne i spekulativne masonerije. Prva, po njemu, gradi fizički hram od kamenja i kedrova, druga pak je okupirana od prve do zadnje inicijacije, završetkom duhovnog hrama u telu.

Ethan Allen Hitchcock, rozenkrojcer i pisac za kojeg se smatra da je otvorio vrata psihologije za studije alhemije i direktno uticao na Junga po tom pitanju, u svom tekstu o Svedenborgu, smatra da su Mojsije i Solomon gradili ne samo vidljive Hramove, već i simboličnu predstavu Čoveka kao Božijeg Hrama, sa Najsvetijem od Najsvetijeg duboko ustoličenim u centru ljudskog srca.

Dakle odeja dolazi o telu kao hramu i srcu kao mestu gde je oltar tog hrama? U masoneriji ideja o telu kao hramu definitivno je došla iz hrišćanstva. Hrist sam je rekao da iako će razoriti taj hram, on će ustati za tri dana.  Takodje, Sveti Pavle takodje iznosi to kao ideju u svojoj poslanici Korinćanima  (III 16-17) „Zar ne znate da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama?  Ako neko uništava hram Božiji, Bog će njega uništiti; jer je hram Božiji svet, a to ste vi.“, te takodje u istoj poslanici još eksplicitnije (VI 19) „Ili zar ne znate da je vaše telo hram Duha Svetoga koji je u vama, koga imate od Boga, te ne pripadate samo sebi?“.

No, Biblija nam ipak ne daje baš potpuno precizan odgovor zašto je srce oltar. U Jevandjelju po Mateju nalazimo doduše  da  „Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati.“ (V,8). Takodje, u Poslanici Efežanima čitamo: „da Hrist prebiva u vašim srcima po veri, da budete ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, da možete potpuno razumeti, kao i sva Božja deca“.

Ne biblijski i ne preterano objašnjavajući, ali u svakom slučaju lep citat je i onaj od sv. Teofana Zatvornik pa ga valja ovde ako ništa drugo zbog toga i preneti. „Osnov molitve“, kaže, „jeste da se stoji pred Bogom sa duhom u srcu i neprestano, danonoćno, da se stoji pred Njim do kraja života“.

Sa druge strane, motiv srca kao prestola/oltara sreće se u svetootačkoj literaturi. Sveti Serafim tako kaže da je „Bog oganj koji sagoreva srca“ i da „Gospod traži srce prepuno ljubavi prema Bogu i bližnjemu – to je presto na kome On voli da sedi i na kome se On javlja u punoći svoje prenebeske slave. Sine daj mi srce Tvoje, a sve ostalo Ja ću Sam predati tebi jer je u srcu ljudskome Carstvo Božije.“

Ako hriščanstvo i nije bilo previše precizno možemo li negde drugde naći poveznicu srca i oltara? Da, u indijskoj tantri, ali to otvara i pitanje kakve veze masonerija ima sa time? Još je John Yarker recenzirao knjigu The Apocalypse Unsealed. Being an Esotheric Interpretation of The Iinitation Of Ioanne koju je napisao James M. Pryse. Knjiga se bavi predpostavkom da je Otkrovenje po Jovanu u stvari knjiga koja govori o inicijacji i da je u pitanju simboličan prikaz procesa podizanja  mistične energije kundalini koja se sreće u desnoj tantri.

Manly P. Hall u svom magnum opusu Tajna učenja za sva doba, ukazuje na sličnosti Hirama i kundalini energije, te smatra da je Hiram u stvari simbol za Duhovni plamen (kundalini) koji se diže kroz 33 stepena, tj dela kičme, dok ne udje u  ljudsku lobanju i u predelu pituarne žlezde (Izida) prizove Ra (pinealna žlezda) i zatraži Svetu Reč.

Pseudo masonerija je masonske stepene spustila na nekih 10 koje su  kasnije poistovetili stepene sa sistemom indijskih čakri i dizanja kundalini kroz njih.  Po toj šemi stepen Punog Inicijata, odnosno Princa Jerusalima odgovara saharsari, tj kundalini koja se podigla do te čakre. Ono što je zanimljivo jeste to da u opisu tog stepena Škotskom obredu stoji da tu masoni „grade Hram Živog Boga u svojim srcima“.

Pogledajmo stoga kakvo mesto srce zauzima u tantričkoj praksi. Srčana čakra se naziva anahata i jedna je od čakri kroz koje prolazi kundalini kad se diže do saharsare. Ako je srce samo tranzitna stanica kakve to ima veze sa stepenom u kojem je kundalini dosegla saharsaru? Usmeno se, u okviru nekih DakšinaMarga Šri vidja škola , što je tantra posvećena znanju Boginje, može od Gurua dobiti objašnjenje da se kundalini zapravo ne zadržava u Saharsari, već da se ona spusti nazad u predeo srca, ali ne u anahata čakru, već u takozvanu Hrit čakru. Hrit čakra se nalazi iza Anahate, ona je duhovno srce posvećenika gde prebiva Atman i gde je mesto gde se obožava Išta devata, iliti lični Bog.

image002

Hrit Čakra

U Saharsari tako nisu smešteni Bogovi, već su tu Rišiji. Kada neko radi mantru da prizove nekog Rišija, radi samo za jednog jer se samo jedan može prizvati u srce i sa njim raditi. Dakle po tantri mesto obožavanja i mesto gde je oltar Boga koji se obožava u na tom oltaru boravi je u duhovnom srcu koje se nalazi iza nas, što znači da umesto gledamo u Boga dižući glavu na gore, bilo bi potrebno da se ustvari okrenemo iza sebe.

Dodajmo tome i dva stiha iz mističnog spisa, koji neki osporavaju, a drugi tretiraju kao sveti ali koji je nama sad intresantan zbog sledećeih stihova koji ilustruju osnovnu tezu ovog teksta, Liber L vel Legis „Ja sam uzdignut u tvom srcu; i poljupci zvezda pljušte snažno po tvom telu.“ (II, 63) i „Ali voleti me  bolje je od svega: ako pod noćnim zvezdama u pustinji zapališ sada moj miris preda mnom, prizivajući me čista srca, i sa Zmijskim plamenom u njemu, doći ćeš i leći malo na moje grudi. Tada ćeš za jedan poljubac biti voljan dati sve; ali svako ko da i delić praha izgubiće sve u tom trenu. Skupljaćete dobra i obilje žena i izuzetnosti; nosićete skupocene dragulje; nadvisićete narode zemlje u sjaju i ponosu; ali uvek ljubeći me, i tako ćete doći k mojoj radosti. Ja vas ozbiljno opominjem da dodjete pred mene u jednostavnoj odori, i pokriveni bogatim pokrivalom glave. Ja vas volim! Čeznem za vama! Bleda ili purpurna, prekrita ili sladostrasna, ja koja sam sva naslada i žar, i pijanstvo najintimnijeg oseta, žudim za vama. Nadenite krila, i probudite svijeni sjaj unutar sebe: dodjite  k meni!“ (I,63). Gledano u svetlu tantričkog učenja o spuštanju zmijske vatre kundalini u srčanu hrit čakru, ovi stihovi dobijaju jedno objašnjenje koje je tradicionalno veoma prihvatljivo sa stanovišta procesa dizanja kundalini energije. A sve skupa, oltar živog Boga u srcu kao ideja deluje  veoma sinhrono sa tantričkim učenjem o srčanom centru kao mestu gde se obožava Bog. Da li su masoni samo nastavak neke starije DakšinaMarga tradicije koja se u nekom momentu podelila na zapadnu i istočnu, te otud takva sličnost, ili su samo tokom procesa Inicijacije neki stari mudraci u različitim delovima sveta uočili iste stvari i to na relativno sličan način inkorporirali u svoje sisteme ne možemo znati. Ali sličnosti prevazilaze razlike i sad je samo pitanje ne odakle to, već da li se uporednim poznavanjem oba sistema na zapadu može izvući novi kvalitet u jednom praktičnom smislu inicijacijskog rada na sebi.