Dakle u prethodnim tekstovima dali smo nekoliko različitih primera. Počeli smo sa psihologijom, nastavili sa Zlatnom Zorom, a onda završili sa istočnim sistemima kao što su tantra i tibetanski budizam. Sada hajde na trenutak da se vratimo na psihologiju. Kao laiku moj doživljaj ega jeste da je on zapravo faktor koji drži instinktivne siline koje utiču na nas i koje bi nas vodile ka entropiji socijalnih pravila sa jedne strane i skup pravila i socijalnih normi koje sa druge strane zahtevaju od nas da se ponašamo kao civilizacijski uklopljeni deo zajednice, u harmoničnom odnosu tako da smo veoma svesni realnosti i funkcionišemo u njoj.  Običan čovek bez ega bi bio potpuno disfunkcionalan u realnom životu.  Portemećena funkcija ega u smeru da neko manje kontroliše svoje instinkte vodi u psihopatiju. Manijak je manijak zato što ne može da se kontroliše i suzdrži u nekim aktivnostima. Sa druge strane osoba koja je pod prevelikim pritiskom socijalnih normative  postane neurotičar. Ego pomaže nekome da se prilagodi svetu oko sebe i da funkcioniše, a to je u neku ruku i ono kako prosečni član društva shvata nečiju normalnost. Jedna od osnovnih funkcija ega, po psihologiji, je funkcija odbrane svesti od nečeg što joj je neprijatno i što svest ne bi mogla da prihvati.  U slučaju rituala Zlatne Zore videli smo da magijski mehanizam odbrane odgovara, po korespondencijama, egu kao psihološkoj kategoriji.

Klasična Zlatna Zora nije ni verovala da neko može da se oslobodi ega, to je bilo postignuće koje odgovara takozvanom prelasku Bezdana, odnosno granici koja deli gornje tri oblasti Drveta Života, za koje se veruje da nisu pale iz Raja, od donjih sedam koje su pale u materijalno. To je razlika izmedju sveta Kantovih Čistih Ideja, gornje tri sefire, od sveta formativnog u kojem su donjih sedam sefira. U tom smislu skok svesti iz jednog područja u drugo znači i izlazak iz opažajnosti euklidske geometrije. Po legendi Bog je postavio plameni mač da odvoji ta dva područja i prelazak Bezdana u stvari znači sagorevanje ega i svih ljudskih slabosti. Nakon toga osoba nije više ljudsko biće već postaje Božanstvo. Dakle neko ko više nije uslovljen karmom i uticajem zodijaka. O doktrini Andjela Čuvara, o tome  kakve to veze ima sa Spasiocem i kako su gnostici smatrali astrologiju kavezom za utamničenje duše, što je sve dalja elaboracija ranije navedenog, verovatno će biti reči u nekom od narednih tekstova na ovom blogu.

Budući da su blogovi pre zapisi ličnih razmišljanja, često i emocija, nego edukativni internet portali, moram se samo osvrnuti na jednu činjenicu. Ovih dana primetio sam da se ljudi pozivaju na prelazak Bezdana i to potkrepljuju time da su izbalansirali četiri elementa što je po njima usloz za to. To je uslov za prelazak Paroketa dakle vela koji deli svet materijalne iluzije od sveta realnosti duhova. Ego tu i dalje ostaje u funkciji, samo se adaptira na novo stanje stvari.

Dakle pošto svi pričaju o egu, a kad bi seli i uporedili šta neko smatra za ego shvatili bi da 100 ljudi ima 120 različitih predstava šta je to ego,  momenat je da definišem uprošćeno do banalizovanja kako shvatam i koristim pojam ega. On je za mene to što mi mislimo da jesmo. To može biti i dobro i loše, jer ne misle svi ljudi dobro o sebi, ali nikad nije ono što stvarno jeste. Dakle ego je lažna slika o nama samima, a Sopstvo je ono što mi jesmo. Ko hoće da iskusi šta stvarno jesmo može da pokuša sa tehnikom koja se zove Intenziv prosvetljenja. Ovu bazično trodnevnu tehniku je osmislio Yogeshwar Muni (Charles Berner), na osnovu svog iskustva u sajentologiji i šaivističke joge njegovog Gurua Swami Kripaluanande. Tehniku je u Srbiju doneo Živorad Mihajlović – Slavinski, posle su i neki drugi ljudi obučeni da vode Intenzive i stara Jugoslavija je tako postala zemlja sa najviše održanih Intenziva na svetu i verovatno sa najviše osoba koje su doživele Prosvetljenje. Zvuči zapanjujuće, zar ne? Intenziv Prosvetljenja dovodi do iskustva analognom iskustvu kenša u zenu, što su zen majstori koji su prisustvovali tehnici i potvrdili, ali to naravno  nije trajno prosvetljenje već trenutni uvid. Problem je u tome što nije pitanje kako nekom tehnikom izazvati neko stanje svesti, već kako posle to iskustvo integrisati u svakodnevni život? Berner je osmislio Intenziv kao deo sistema, čiji početak je on nazvao Holističkom jogom, ne Intenziv kao sistem sam po sebi. Holistička joga se zasniva na takozvanoj Holističkoj mandali. Mandala se sastoji od 32 polja, od kojih je Intenziv, u vidu svog centralnog koana koji glasi Ko sam ja, na mestu prvog polja, dok se ostala odnose na lekcije i vežbe koje obuhvataju oblasti  svakodnevnog života (novac, snovi, traženje pomoći, seksualni život, traženje …). Sama mandala je koncipirana po modelu Vastu mandale i Božanstava koja su po njoj rasporedjena. Holistička joga je osnov koji “uzemljuje” onog ko udje u tu školu koja se naziva Dijadna škola prosvetljenja, a nakon nje idu Darma nivo (vladanje energijom) koji ima pet koraka od kojih se svaki sastoji od po 10 lekcija,  Mantra nivo (Intenzivi Prosvetljenja, Dijade, Čišćenje uma), i na kraju dolazi nivo Sveštenstva (joga predanosti). Prosvetljenje tako nije cilj samo po sebi, ono dolazi na početku. Ljudi nešto dožive i onda rade dugo i naporno kako bi to iskustvo postalo trajno i stabilizovano.  Nisam iniciran ni u jedan od tih nivoa Bernerove škole, u Srbiji postoje i ljudi koji jesu, ali iz iskustva sa Intenzivima i gledanja ljudi koji su na njih išli mogu se izvesti neki zaključci. Ako zanemarimo situacije gde su Intenzive držale nestručne osobe, a to treba izbegavati jer takvi od 10 mogućih grešaka naprave 12, problem sa Iskustvom je da je to uzburkavanje mulja na dnu reke. Prosvetljenje nije trajno i kad se mulj slegne ego krene u ofanzivu. Jedna od funkcija ega, verovatno i najvažnija, po psiholozima je funkcija odbrane. Ego nas štiti od onog što nas može povrediti. A Istina je ono što nije lepo po ego jer nije ono što on za sebe misli da jeste i zato se ego uvek plaši Istine.

Da budem iskren ne znam šta se dešava sa Bernerovom školom u svetu posle njegove smrti. Sam Berner je imao probleme na kraju svog života i bilo je nekih podela u njegovoj školi, ali to i dalje ne znači da sam sistem nije jako dobro zamišljen. I za one koji baš i nisu skloni da se bave sobom na putu prosvetljenja,  ono što sam ja video od holističke joge i lekcija vladanja energijama je izvanredan lajf koučing i od toga skoro svako može imati koristi.

Vezano za probleme Gurua i zašto i kako neki Gurui i Majstori odlepe i podivlja im ego ja bih sad mogao da prepričam ono što je Georg Feuerstein  pisao u svojoj knjizi Holy Madness: Spirituality, Crazy-Wise Teachers, And Enlightenment (Hohm Press. USA, 2006), ali bi to bilo glupo. Svako koga dublje interesuje ta problematika može sam da nabavi pomenutu knjigu koja je izvanredna i temeljno obradjuje psihopatologiju  imena kao što su Gurdjieff, Chgyam Trungpa, Bhagwan Rajneesh, Aleister Crowley, Adi Da,  Shoko Asahara, Sathya Sai Baba itd.

(Nastaviće se…)